Advokat Đorđević i akademik Vukosavić: Rio Tinto kršio propise Srbije, raskid saradnje moguć bez plaćanja obeštećenja; Vlast u potrazi za kvazinaučnim paravanom za rudnik litijuma
Država Srbija verovatno ne bi imala obavezu da plati bilo kakvo obeštećenje kompaniji Rio Tinto, koja planira da realizuje projekat "Jadar" o otvaranu rudnika litijuma kod Loznice, u slučaju da Vlada Srbije raskine saradnju, a ta firma pokrene međunarodnu arbitražu, rekao je danas advokat Sreten Đorđević.
On je za Betu kazao da u prilog toj činjenici govore i paušane cifre o obeštećenju koje vlast u Srbiji pominje u slučaju da Rio Tintu ne dodeli dozvolu za eksploataciju litijuma.
"U prilog tome ide i visina iznosa za obeštećenje, koje pominju predstavnici države, a kreću se od nekoliko stotina miliona evra do nekoliko milijardi evra. Ti iznosi su krajnje paušalni i služe u političke svrhe", rekao je Đorđević.
Jednu od prvih procena visine obeštećenja dao je, sada pokojni direktor Republičkog zavoda za statistiku Miladin Kovačević, koji je rekao da bi u slučaju međunarodne arbitraže zbog raskida ugovora sa Rio Tintom, to bio trošak od "bar pola milijarde za državu".
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ponovio je i pre dva dana u Ljuboviji da, ako se ne postigne dogovor, Rio Tinto "neće lako otići" i da će tužiti državu"za više milijardi".
Đorđević je rekao da je pitanje da li bi Srbija uopšte odgovarala u slučaju pokretanje arbitraže jer bilaterlni sporazumi između Ujedinjenog kraljevstva, gde je sedište Rio Tinta, i Srbije ne podrazumevaju samo obavezu Srbije da realizuje sporazum nego i obavezu kompanije da posluje u skladu sa zakonom.
"Moja advokatska kancelarija je utvrdila da Rio Tinto od početka rada u Srbiji obilato krši propise i to je radio do kraja 2021. a početkom 2022. je ukinuta Uredba o prostornom planu područja posebne namene za projekt ’Jadar’, pa su prestale njegove aktivnosti", rekao je Đorđević.
Dodao je da je ta kompanija od početka primenjenih geoloških istraživanja kršila propise u oblasti poljoprivrede i zaštite poljoprivrednog zemljišta jer je napravila oko 600 bušotina na poljoprivrednom zemljištu od prve do pete klase.
"Propisi Srbije u oblasti zaštite poljoprivrednog zemljišta zabranjuju takve aktivnosti na poljoprivrednom zemljištu najviše klase. Uredba o davanju u zakup poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini propisuje mogućnost geoloških istraživanja na poljoprivrednom zemljištu, ali samo šeste, sedme i osme klase, a Rio Tinto je pravio buštotine i na zemljištu od prve do pete klase", rekao je Đorđević.
Dodao je da ta kompanija nikad nije pokrenula ni jedan postupak dobijanja posebnih dozvola kod Ministarstva poljoprivrede za bušenje na tako kvalitetnom zemljištu.
Đorđević je rekao da je Rio Tinto primenjena geološka istraživanja radio na zakupljenom zemljištu, a da je počeo da ga kupuje tek 2018. godine, ali da vlasništvo nema uticaja na potrebu poštovanja propisa.
Zakon o poljoprivrednom zemljištu, kako je rekao, zabranjuje odnosno uopšte ne predviđa mogućnost geoloških istraživanja na poljoprivrednom, kvalitetnom zemljištu od prve do pete klase.
"Zbog toga kada bi se pokrenula ozbiljna arbitraža i država bila ta koja bi štitila intrese naroda postojala bi velika šansa da Rio Tinto izgubi spor pred međunarodnom arbitražom jer nije ispunio ni minimalne uslove zakonitog poslovanja u Srbiji", rekao je Đorđević.
Ta kompanija, koja se bavila takođe geološkim istraživanjima je, prema njegovim rečima, izgubila spor, koji je pokrenula Vlada Rumunije jer je smatrala da nije u interesu države.
Rio Tinto je, kako je rekao Đorđević, kršio propise i u upravljanju rudarskim otpadom u Srbiji jer ga je, po nihovom priznanju, odlagao na nesanitarnu komunalnu deponiju, "što je apsolutno suprotno domaćim propisima".
"Utvrdli smo da su kršili i finansijske propise prilikom plaćanja poreza u vezi sa ugovorima sa povezanim licima u inostranstvu", rekao je Đorđević.
Prema postojećem Zakonu o rudarstvu kompanija koja je istraživala i našla za nju interesantnu sirovinu po automatizmu trebalo bi da dobije i dozvolu za eksploataciju. Prethodni zakon, koji je promenjen 2006. godine, predviđao je da nakon što kompanija završi istraživanje da se raspiše tender i da se izabere najpovoljnija ponuda za eksploataciju.
Akademik Vukosavić: Vlast u potrazi za kvazinaučnim paravanom za rudnik litijuma
Akademik Slobodan Vukosavić rekao je za N1 da je vlast u potrazi za kvazinaučnim paravanom i prividom čija je jedina svrha da se ostane sa visokim rejtingom kada počne kopanje u Jadru i da se podeli odgovornost za štetu koja će nastati.
Komentarišući ono što se proteklog vikenda čulo u Ljuboviji na sastanku predstavnika vlasti, kompanije Rio Tinto i građana, Vukosavić kaže da su na tehnička pitanja koja je postavio rudarski inženjer iz Krupnja dati politički odgovori.
Isto je bilo i na pitanje da li će ljudi u tom kraju moći da gaje maline.
„Odgovor je bio – neće biti problema. Da ja gajim maline, želeo bih da znam da li ću moći za 10 godina da ih prodam na svetskom tržištu. Možda ih neću prodati jer imaju toksine, a ako nemaju toksine možda ih neće kupiti jer je neko čuo da se gaje pored rudnika. Odgovorna država bi tražila da ih kompanija otkupi po tržišnoj ceni“, kazao je profesor Vukosavić.
Istakao je da je dobro čuti stručnjake iz kompanije Rio Tinto jer, kako kaže, oni ipak govore otvorenije i daju neke podatke.
Upitan da li Srpska akademija nauka i umetnosti treba ponovo da otvori raspravu o iskopavanju litijuma, akademik kaže da je njegovo mišljenje da ne treba.
„Poziv ministarke nauke da nauka da nove ideje je jako loš korak. Hoćete da zloupotrebite SANU, Akademiju ineženjerskih nauka, Biološki fakultet, celokupnu srpsku nauku, da radeći besplatno popravi projekat jedne strane kompanije koja želi da radi kod nas i koji očigledno treba popraviti čim se traži popravljanje“, kazao je Vukosavić.
On je dodao da je skup u SANU 2021. godine već zloupotrebljen na takav način, ističući da su izmene unete u projekat kozmetičke i nesuštinske.
„Mislim da je SANU uradila dobar posao. U svakoj normalnoj zemlji, kada se govori o projektima koji se utiču na životnu sredinu, ta diskusija ima dva dela. U prvom pozovete stručnjake, a ponajmanje rudare, pa onda ti ljudi koji razmatraju biodiverzitet, zdravlje, donesu preporuku da li uopšte treba išta raditi. Mislim da je SANU taj korak uradila i da je uradila dosta profesionalno, jasno i decidno rekla da na tom terenu ne treba kopati i realizovati projekat Jadar. Kod stavova naše vlasti taj korak je preskočen“, kazao je profesor.
On podseća da su „vrhunska srpska nauka i stuka“ već donele preporuku da se ne kopa i dodaje da je vlast u potrazi za „kvazinaučnim paravanom i prividom čija je jedina svrha da se ostane sa visokim rejtingom kada počne kopanje i da se podeli odgovornost“.
„Prenošenje odgovornosti za štetu koja će nastati. Mislim da je to zloupotreba nauke. Korporativnim interesima se ne nude samo naše šume, livade, vode, šjivici, već im se nudi i naša nauka“, istakao je akademik.
On je kazao da je čitajući detaljne studije i u razgovorima sa svetskim stručnjacima koji se bave geologijom i pitanjima vode, došao do zaključka da na tom terenu ne treba praviti nikakav rudnik, a pogotovo ne rudnik litijuma.
„A ako u Srbiji negde treba kopati, u tom slučaju moguće je kopati jedino na savremen način, bez deponija, bez ispuštanja vode u okolinu“, upozorava akademik.
Prema njegovom mišljenju, važno je da se u raspravu uključi širi krug naučnika. Kako kaže, neko teži da podeli struku i napravi veštački sukob sa Rudarsko-geološkim fakultetom.
„Između Bora i Knjaževca imamo polovinu periodnog sistema. To je bogatstvo od kojeg možemo da živimo i mi i naša deca, samo ako se uradi po najnovijim rudarskim tehnologijama. Nije tačno da mi nemamo struku. Imam drugove koji su završili fakultet u Beogradu, oni su vodeći stručnjci u svetu. Oni drže predavanja ljudima u vodećim rudarskim kompanijama. Ti ljudi su spremni da dođu u Srbiju, da mi u Srbiji za svoj račun eksploatišemo naša rudna bogatstva po najnovijim rudarskim tehnologijama“, kazao je akademik, profesor Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu.
On ocenjuje da Srbija treba da uradi isto što i Norveška sredinom prošlog veka, kada je rešila da sama eksploatiše sopstvene resurse.
Na podsećanje da predsednik kaže da mi nemamo kapacitete da to uradimo, sagovornik N1 kaže da se već dve decenije u Srbiji biraju vlasti onako kako kažu neki ambasadori, kao da ni ova vlast nije izabrana na drugi način.
„Njihov interes nije da se ujedini srpska struka i da za svoj interes rudari, njihov interes je da se rudari u Srbiji što je jeftinije“, zaključio je Vukosavić.
Komentara: 0