Advokat Zdenko Tomanović izjavio je da je pravo građana na javno iskazivanje neslaganja ili drugačijeg mišljenja na javnoj sceni postalo ljudsko pravo i poručio da ulica jeste javna scena, i to istinska.
- Na ulici je dozvoljeno ono što je legitimno, prirodno i prihvatljvio, logično i moralno. Legitimno je da se branite od nepravde. Javno okupljanje kao osnovno pravo može da bude iznenadno u vidu demonstracija, protesta, a žestina otpora prema nezakonitom delovanju vlasti, odnosno nepravdi, zavisi od obima te nepravde, jer poznavaoci prava znaju za onu staru izreku - "kada zakon prestane, tiranija nastane", naveo je Tomanović, u intervju za nedeljnik Vreme.
Govoreći o projektu "Jadar", Tomanović je poručio da je "bitno da su građani rekli ’Nećete kopati’, to je presuda naroda i na nju nije dozvoljena žalba".
"Ta javna presuda ’Nećete kopati’ podiže moralni kapacitet celog društva. Odluka naroda - kopanja neće biti, pre svega je moralnog i pravnog karaktera. Prepoznali su da je političkoj eliti zdrava Srbija propagandni pojam, a građanima je to život", naveo je Tomanović.
Upozorio da "vrh vlasti širi strah i paniku od revolucija, od nekih ’Beomajdana’, od krvi po ulicama, da bi se zapravo otvorio prostor za napad na slobodu govora".
"Oni vide opasnost u Srbiji od slobode govora. Pokušavaju da ubede slobodan narod da se odrekne svojih sloboda i prava. Njihova kampanja ’Zbijmo sada redove da bismo odbranili Srbiju’ intenzivna je jer žele da ubede ljude da je opravdano targetirati građane, razvijati nesigurnost i širiti autocenzuru. Šire strah da će Vas neko pokupiti na aerodromu, u prodavnici, prolazu i da bi mogli da Vas podvedu pod neko krivično delo", istakao je Tomanović.
Na konstataciju da predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić kaže da opozicija poziva na građanski rat, Tomanović je ocenio da upravo tu tvrdnju treba da razmatra tužilaštvo, jer vlast nema ovlašćenje da gura građane u strah i paniku, a ni u nesigurnost, podsetivši da za izazivanje panike "postoji" krivično delo.
Emir Kusturica za Danas o litijumu i uključivanju u politiku
Ime proslavljenog reditelja Emira Kusturice poslednjih dana je u žiži javnosti jer se u nedavnom intervjuu Sputnjiku otvoreno usprotivio kopanju litijuma u Srbiji.
Rekao je da je spreman da izgubi život u borbi protiv onih koji uništavaju životnu sredinu, odnosno onih koji su hteli da kopaju kobalt, nikl, ili žele da rade litijum na teritoriji Srbije.
To je izazvalo snažne reakcije u javnosti, pa i nadu da će se Kusturica uključiti u politički život i stati na čelo kolone onih koji se protive projektu Jadar i kopanju litijuma u Srbiji.
Međutim, proslavljeni reditelj kaže za Danas da nema nameru da se valja u političkom blatu, ali da je njegova politika uvek bila i biće – zaštita životne sredine.
– Moja pozicija nije promenjena od vremena kada sam vam dao prvi intervju i rekao da je zaštita životne sredine jedina politika koja me zanima. Moj životni stil je zaštita životne sredine. Tako treba razumeti moje poslednje javljanje i dovesti ga u vezu sa životnim pitanjima Srbije, nikako uključivanje u politiku. Tom kanalizacijom nisam hteo da plivam ni kada sam bio mnogo mlađi, izričit je Kusturica.
Koliko su šira javnost, ekološka udruženja i pojedinci pozdravili reakciju reditelja u vezi sa litijumum, toliko su prorežimski, fantomski pokreti poput "Kopaćemo", pokrenuli kampanju spinova i laži, išavši do te mere da su napravili fotomontažu nadgrobnog spomenika sa Kusturicom, najavljujući i vreme smrti. Objavu su u međuvremenu izbrisali.
Izvor: Beta, Danas, 21. i 22. 10. 2024.
ARHIVA PPNS
- Davno sam rekao, a ponoviću to danas, da sam spreman da izgubim život u borbi protiv onih koji uništavaju životnu sredinu, odnosno onih koji su hteli da kopaju kobalt i nikl, odnosno onih koji žele da rade litijum na teritoriji Srbije.
Ako se stvar bude razvijala, moraću da upotrebim sve ono što podrazumeva odbranu teritorije od onih koji žele da nam unište život i da onog preostalog stanovništva, koje ovde živi, uništi, odnosno uguši. Šta je sad tajna? Tajna je što je to ubistvo sa predumišljajem. Ono nema svoju instantnu vrednost – dakle, ne možemo reći za pet dana, ili mesec dana da je neko nekog ubio zato što je dozvolio kopanje rude. Nego je to jedna vrsta davljenja naroda, kap što je udavljen narod na Kosovu.
Mi smo prisustvovali jednom, rekao bih, dugogodišnjem uvođenju agonije na teritoriju Kosova koja je zapravo išla od toga “imamo policajce – nemamo policajce”, “imamo dozvolu za hiljadu, al ne možemo”, “imamo brane, skinimo brane”, “imamo zid, srušimo zid”, “imamo svoju policiju, nemamo svoju policiju”, “hoćemo reizbore, nećemo reizbore, izgubimo izbore”. I finale te ideje, je zapravo Kosovo, koje ne samo da ima svoju ličnu, nego mi je nećemo priznati, al ona u faktičkom smislu te reči posle usvajanja severa Kosova, postoji kao država i to država koja prećutno, a ustvari verbalno po Ohridskom sporazumu, sve već funkcioniše kao da pored nas stoji država za koju mi osećamo i mislimo da jeste zapravo naša država.
EMIR KUSTURICA: RIO TINTO I, II, III
STRANICA KOJA SE ČUJE - ZORAN MODLI
PRVI PRVI NA SKALI FB STRANA, TVITER, INSTAGRAM, TREDS
PODRŽI PPNS!
MIHAJLO PUPIN
ARČIBALD RAJS
Komentara: 0