Usijanje medijskoj prostora se nastavlja, po pitanju poslovanja Rio Tinta u Srbiji i (ne)zaustavljenog projekta Jadar. Sledi pregled objava 1. jula koje su plasirali NIN, Nova ekonomija, Nova S, N1 i WDR.
Nemci i srpski litijum: Zašto Vučić gleda u pravcu Berlina, a Nemačka u pravcu Jadra
Nećemo da otvaramo rudnik litijuma dok nam Nemci ne budu garantovali da ćemo da imamo čiste reke i planine, rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, dodajući kako je potrebno da se otvori dijalog o eksploataciji tog strateški važnog resursa. Vlada Srbije je pre dve godine, posle masovnih protesta protiv mogućeg otvaranja rudnika u dolini Jadra, ukinula uredbu kojom se utvrđuje prostorni plan za područje posebne namene gde bi se litijum iskopavao.
Tada je tadašnja premijerka Ana Brnabić da smo "stavili tačku na Rio Tinto u Srbiji. Četiri i po godine kasnije, čini se da te tačke više nema, a Brnabić sada govori kako su "protivnici litijuma usporili sve", da će Srbija, zahvaljujući tome što "litijum neće izvoziti, već ga ovde koristiti" za proizvodnju baterija, doći u poziciju da bude "evropski lider u narednih 100 godina", kritikujući one koji su protiv iskopavanja litijuma i tvrdeći da iza toga stoji "destabilizacija Srbije". Vučić, pak, kaže da je to stopiranje litijuma u Srbiji bilo "šahovska igra zapadnih obaveštajnih službi kojom su nam zaustavili razvoj".
Od tačke do preokreta
Polemika o srpskom litijumu, koja se do sada svodila na sukob onih koji tvrde da bi rudnik nepovratno uništio prirodu i onih koji misle da bi se radilo o bitnom podsticaju za srpsku ekonomiju, sada je, međutim, dobila i važan geopolitički prizvuk. Priča o srpskom litijumu ponovo je podgrejana posle donošenja evropskog Zakona o kritičnim sirovinama (CRMA) u kom se pominje i litijum iz Srbije, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić i potpredsednik Evropske komisije Maroš Ševčovič potpisali su pismo o namerama za uspostavljanje strateškog partnerstva Srbije i EU po pitanju CRMA.
Da nije reč samo o ekonomsko-ekološkom pitanju, moglo se naslutiti iz intervjua koji je za srpske medije dao Tilman Kuban, poslanik Bundestaga iz opozicione Hrišćansko-demokratske unije (CDU/CSU), i izvestilac te partije za Srbiju, posle posete Beogradu, gde se sastao sa Vučićem i Anom Brnabić. Uz brojne druge teme, od fudbala, preko Kine i Rusije, do Ekspa, ovaj u Srbiji malo poznati političar rekao je i sledeće:
"Pre svega, mogu potpuno da razumem sa stanovišta Srbije da sve mora da bude provereno i ispunjeno kod tog projekta, ali na kraju vidim da je to ogromna prilika za Srbiju da pošalje poruku ka Evropi da možemo da računamo na vas i da ne želite da izazivate probleme već da ih rešavate. To je ključna poruka u ovom projektu i bićemo veoma srećni da postoji saradnja sa nemačkim kompanijama koje će ovde investirati ne samo tako što će koristiti sirovinu već i tako što će proizvoditi baterije", rekao je Kuban.
Svega nedelju dana kasnije, usledilo je Vučićevo pozivanje na Nemačku kao arbitra po pitanju kopanja litijuma u Srbiji, iako su svoje mišljenje o tome izneli brojni srpski naučnici, pojedinci i institucije, od SANU do Univerziteta u Beogradu.
Otkud sad Nemačka - od Merkel do Kubana
Otkud sad Nemačka kao važan činilac u vezi litijuma? Petar Ćurčić, istraživač Instituta za evropske sudije, kaže za NIN kako ne bi trebalo zaboraviti da je Nemačka još od otvaranja pitanja eksploatacije litijuma u Srbiji pre nekoliko godina pokazala interesovanje za ovu oblast.
"U tom smislu vrlo su indikativne bile reči nekadašnje nemačke kancelarke Angele Merkel koja je u oproštajnoj poseti Srbiji septembra 2021. na pitanje da li je Nemačka zainteresovana za litijum u Srbiji, s obzirom da veliko interesovanje pokazuju i Amerika i Kina, odgovorila "Kada se interesuje ceo svet interesujemo se i mi, mi imamo velike investicije u Srbiji u oblasti automobilske industrije i mi znamo šta litijum znači za razvoj baterija i šta znači za buduću mobilnost. Srbija ima nešto što zaista vredi. Naravno, postoji zabrinutost da li će se eksploatacija vrštiti u skladu sa ekološkim standardima, EU ima dobre standarde održivosti". Dakle, ovo pitanje ekoloških standarda bilo je otvoreno još od strane nekadašnje kancelarke", kaže Ćurčić.
Odnosi vlasti u Srbiji i Nemačke poslednjih godina nisu bili dobri, za razliku od odnosa koje je Vučić imao sa CDU Angele Merkel (sa kojim je njegov SNS i u Evropskoj narodnoj partiji). U tom ključu mogla bi se posmatrati i poseta Tilmana Kubana i njegove reči. Iako se radi o ne preterano poznatom političaru, postoji mogućnost da njegova poruka ima težinu, pogotovo što njegova CDU ima velike izglede da na sledećim izborima ponovo dođe na vlast, jer joj je rejting trenutno najbolji u Nemačkoj.
Petar Ćurčić objašnjava da Kuban predstavlja struju unutar CDU blisku predsedniku stranke Fridrihu Mercu, ali je podržavao i bavarskog premijera Markusa Zedera kao kandidata za premijera na izborima 2021. (iako je na kraju CDU kandidovala Armina Lašeta i izgubila).
"Imajući u vidu da je grupacija koju je podržavala Angela Merkel na kraju morala da demisionira nakon septembarskih izbora 2021, kao i da je Fridrih Merc (kao dugogodišnji kritičar Angele Merkel) postao vođa CDU, Kuban ne govori kao usamljeni glas, već ispred svoje stranke i njenog liderstva. CDU je takođe partnerska stranka SNS-u, a bavarski premijer Zeder je nedavno posetio Srbiju i pozitivno se izrazio o vladi u Beogradu. U tom pogledu, čini se da je CDU/CSU zainteresovana za nastavak politike o većem nemačkom prisustvu u eksloataciji litijuma koju je još inicirala kancelarka Merkel u poslednjoj poseti Srbiji. Međutim, sve do narednih izbora koji će se održati najverovatnije iduće godine, CDU/CSU ostaje opoziciona snaga u Nemačkoj, koja će, zahvaljujući prisustvu u EU institucijama (posredstvom Ursule fon der Lajen) zadržati određeni uticaj na kreiranje politike Brisela prema pitanju ekstrakcije litijuma u Srbiji", smatra Ćurčić.
Iako su odnosi Berlina i Beograda posle odlaska Angele Merkel zahladneli, ekonomska saradnja i sprovođenje strateških projekata i politika nastavili su se nesmetano, primećuje Ćurčić. Sa druge strane, među glasnijim kritičarima politike Beograda u Nemačkoj su bili predstavnici Zelenih, koji su koalicioni partneri u vladi, a posle saveznih izbora 2025. mogli bi da nastave da igraju značajnu ulogu u političkom životu zemlje, čime bi njihov uticaj na ekološke politike na nivou Nemačke i Evrope nastavio da budu velik, dodaje on.
"Ne bi trebalo izgubiti iz vida da je uprkos tome što postoje nesuglasice u odnosima između Beograda i Berlina, Nemačka (kao vodeća ekonomija EU) sebe i svoju moć percipira upravo kroz politiku zelene transformacije. Eksploatacija litijuma igra, prema tome, važnu ulogu, kao i primena ekoloških standarda u svim poljima. Nemačka ima i važnu polugu u svojim rukama zahvaljujući ne samo spoljnotrgovinskom bilansu sa Srbijom i ostalim zemljama Zapadnog Balkana, već i zbog činjenice da je srpska industrija veoma uključena u nemačke lance proizvodnje", objašnjava Ćurčić.
Geopolitički interes Nemačke, Kina i SAD
Trenutno je EU gotovo u potpunosti zavisna od uvoza litijuma iz Čilea, SAD, Kine i Rusije, a CRMA, u kom je određena uloga kao kandidatu za EU namenjena i Srbiji, usvojen je kako bi se ta zavisnost smanjila. Prema analizi kompanije "Standard end purs", na osnovu postojećih planova, cilj je da evropski kapacitet za preradu litijuma do 2028. godine dostigne 650.000 metričkih tona godišnje, dok je trenutno u fazi razvoja više od 20 projekata rudarstva i prerade.
"Rast evropske domaće industrije litijuma dolazi tokom rastuće zabrinutosti za moguću globalnu nestašicu materijala neophodnih za proizvodnju litijum-jonskih baterija, uključujući litijum, grafit, bakar, kobalt i nikl. Do 2027. globalni deficit litijuma mogao bi da dostigne 4.000 metričkih tona litijum karbonata, sa godišnjom globalnom tražnjom od 1,87 miliona metričkih tona, dok je u 2023. ona iznosila 884.000 metričkih tona", navodi se u analizi te kuće, u kojoj se dodaje i da u Evropi nestašicu može da uveća i rastuća tražnja za električnim vozilima čiji rast je između 2023. i 2027. procenjen na 27 odsto.
CRMA predviđa da u lancu snabdevanja kritičnim materijalima najmanje 10 odsto bude iskopano u EU, najmanje 40 odsto bude prerađeno u EU i da najmanje 25 odsto recikliranog materijala bude iz Unije. Takođe, predviđeno je da EU ne sme da uvozi više od 65 odsto godišnje potrošnje.
Nemački interes kada je srpski litijum u pitanju nije samo ekonomski, već i geopolitički. Nemačka, inače, kroz ekonomski uticaj stiče značajne poluge i političkog uticaja, što pokazuje i primer Srbije i drugih balkanskih zemalja. Kada su u pitanju kritični resursi, radi se i o mnogo široj geopolitičkoj igri u kojoj su u glavnim ulogama SAD i Kina, čiji se odnosi zaoštravaju već godinama. U tom svetlu, Nemačka se suočava sa velikom konkurencijom iz Kine i Azije ne samo kada je u pitanju automobilska industrija.
"Savezna vlada u Berlinu je u nekoliko svojih strateških dokumenata označila Kinu kao "partnera, rivala i sistemskog takmaca". U ekonomskom pogledu postoji ambivalentan stav budući da je Kina jedan od najvećih spoljnotrgovinskih partnera Nemačke, ali glavnih konkurenata koji preti da ugrozi nemačke položaje u međunarodnoj privredi", ukazuje Ćurčić.
On navodi da imajući u vidu kako Vašington sprovodi već godinama politiku umanjivanja zavisnosti od Kine u kritičnim tehnologijama, zvanični Berlin takođe će pokušati da svoje industrijalce osnaži da industrijske kapacitete iz Kine prebace u zemlje ASEAN-a, Tursku, kao i zemlje Zapadnog Balkana i Srednje Evrope.
"U toj izgradnji novih lanaca snabdevanja (pošto su stari poremećeni ne samo odnosima sa Kinom, već i ratom u Ukrajini), Srbija će dobiti novu ulogu. Nemački su mediji kritikovali i ulogu Kine u eksploataciji sirovina u Srbiji posebno zbog otvorenog pitanja poštovanja ekoloških standarda. Nema sumnje da će implementacija nemačkih standarda ekološki održive proizvodnje u stranim zemljama znači i povećavanje nemačkog uticaja ne samo u tehnološkom, već i u ekonomskom, finansijskom i političkom pogledu", smatra on.
Nemačka takođe ima određene rezerve litijuma, pa i planove za njegovu ekstrakciju, ali se u javnosti takođe otvara i pitanje opasnosti do kojih bi to moglo da dovede, kao i isplativosti. Pitanje isplativosti pomenuo je i Rolf Verspon, generalni direktor Nemačkog instituta za litijum u Haleu (kojeg su osnovale privatne kompanije 2021. godine), koji je istakao i da ekspoatacija litijuma u Nemačkoj još uvek skupa i neisplativa, navodi Ćurčić.
Litijum kao pitanje spoljne i unutrašnje politike
Dok bi protivnici vlasti svakako rekli da Vučić iskopavanjem litijuma kupuje naklonost evropskih prestonica kako bi ostao na vlasti, da li bi strateškim partnerstvom sa EU i nemačkim uticajem kada je u pitanju srpski litijum Srbija mogla da dobije nešto na političkom planu (gde bi u igri moglo da bude članstvo u Uniji ili neka druga bitna pitanja), teško je reći.
Ćurčić smatra da Vučić na taj način šalje signale Berlinu nemačkim kompanijama da je Srbija voljna za razgovore i za uključivanje Nemačke u velike projekte koji ne podrazumevaju samo eksploataciju i preradu litijuma, već čitav niz mera zaštite životne sredine.
Međutim, da će litijum i na planu unutrašnje politike biti veoma važno pitanje, jasno je u potpunosti. Ekološki ustanak pozvao je opozicione stranke na formiranje "Fronta za odbranu Srbije" koji bi se borio protiv moguće eksploatacije litijuma. Uz brojne dosadašnje nesuglasice u redovima opozicije, većina partija izjasnila se protiv iskopavanja litijuma i izrazila spremnost da se protiv njega bori, pa se čini da bi to pitanje moglo da bude kohezivni faktor u opoziciji, zbog čega je Miloš Jovanović iz Novog DSS čak rekao da će iskopavanje litijuma "biti jedan od razloga pada režima".
Međutim, veliko je pitanje da li će takvog zajedničkog nastupa zapravo i biti. Sa jedne strane, kako je za NIN rekao Dejan Bursać, naučni saradnik Instituta za filozofiju i društvenu teoriju, "u javnosti imamo jednu dosta izraženu podršku Zapada eksploataciji litijuma, što bi moglo da utiče na jedinstvo opozicionih partija, ali i na mobilizaciju građana"
Da bi srpska opozicija na taj način mogla da se nađe u pat poziciji, u kojoj bi oni koji su protiv litijuma mogli da budu označeni kao "antievropske" političke snage, ukazao je i Zoran Panović, programski direktor Demostata.
"Kada je reč o litijumu, ovakav stav vlasti je prozapadni. Za debatu je da li to predstavlja razvoj ili je to potvrđivanje kolonijalnog statusa Srbije. Opozicija sada rizikuje da bude predstavljena kao da nije za Zapad ili za modernizaciju. Vlast sa svoje strane, radikalskim recidivima želi sebe da predstavi kao modernizatorsku, a one koji su protiv litijuma naziva, ne izdajnicima nego veleizdajnicima", rekao je Panović za N1.
Tako bi pojedine proevropske opozicione snage mogle da se nađu u nebranom grožđu u kom bi, ako se usprotive litijumu, mogle da dođu u koliziju sa politikom EU, pa i sa sopstvenim programom, gde je članstvo u EU jedan od glavnih ciljeva. Ako bi se sa eksploatacijom saglasile, sa druge strane, mogle bi da budu proglašene saradnicima vlasti. Kako bi to moglo da izgleda, pokazao je primer u kom je predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić rekla kako je od cele opozicije "jedino Dragan Đilas bio dovoljno fer da stoji iza onoga što je vlast radila od 2001. do 2012. godine, kada je dovela Rio Tinto u Srbiju, dala im istražna prava i eksploataciona prava i da prizna da je litijum razvojna šansa za Srbiju".
Sara Nikolić. Nedeljko Čolić
Izvor: NIN
ARHIVA PPNS ZAHTEV ZA ZAKONSKU ZABRANU LITIJUMA DOSTAVLJEN VLADI
Britaniju zanima srpski litijum
INTERVJU Edvard Ferguson, ambasador Velike Britanije u Srbiji
O ulasku Srbije u Evropsku uniju, ali i izlasku Ujedinjenog Krajevstva iz tog saveza, izborima u Srbiji i medijima, ali i razlozima povećane ekonomske aktivnosti te države ka Srbiji, u intervjuu za Novu ekonomiju govorio je ambasador Ujedinjenog Kraljevstva Velike Britanije i Severne Irske u Srbiji, njegova ekselencija Edvard Ferguson. Razgovarali smo i o trenutno najosetljivijoj temi u Srbiji – litijumu.
„Litijum jeste ključ svake buduće ekonomije jer je ’ključan’ u sastavu svake e-baterije. Srbija ga ima, i to u velikim količinama i odličnog kvaliteta i to je zaista izvanredna prilika za Srbiju. Znam da postoji zabrinutost u vezi sa rizikom po okolinu. Svako rudarenje sa sobom nosi ovaj rizik, ali je isto tako moguće i upravljati tim rizicima’“, kaže Edvard Ferguson, ambasador Velike Britanije u Srbiji i dodaje da je Velika Britanija u procesu otvaranja svog prvog rudnika litijuma u Kornvolu, koji je takođe jedan od najlepših i najživopisnijih krajeva jugozapadne Engleske.
„Ovaj rudnik će svakako raditi po najvišim ekološkim standardima. U Engleskoj je projekat rudarenja litijuma potpomognut od strane države, finansira ga britansko Ministarstvo finansija, a izvodi kompanija Cornish Lithium PLC. Rio Tinto je kompanija registrovana u Britaniji, sa sedištem u Londonu, i mi smo naravno zainteresovani za to šta će se desiti sa njihovim projektom u Srbiji. Bilo je mnogo priča koje nisu sve zasnovane na činjenicama. Bitno je razdvojiti činjenice od fikcije kada se govori o ovako važnim i teškim odlukama: koje su prilike, a koji su rizici kada su određeni projekti u pitanju“, kaže Ferguson.
Videli smo da Evropljani pregovaraju sa srpskim političarima o litijumu. Da li je i Vlada Britanije u nekim sličnim pregovorima, razgovorima?
Da, očigledno je da je pred novom srpskom vladom važna odluka i mi smo očigledno vrlo zainteresovani za postizanje sporazuma. Ako srpska vlada odluči da nastavi sa ovim projektom, mi ćemo uraditi šta možemo sa naše strane da osiguramo uspešnost ovog projekta, koji će pomoći srpskoj ekonomiji da raste i da osigura poziciju Srbije u samom srcu procesa evropske zelene tranzicije. Istovremeno, ovaj projekat može doneti najviše ekološke standarde i ekonomski pomoći stanovništvu Loznice i dolini Jadra.
Iz perspektive britanske vlade, mi se bavimo posmatranjem i procenom rizika za investitore u inostranstvu i sastavljamo izveštaj za kompanije, koji im pomaže da se informišu. Trenutno smo u procesu ažuriranja ovih podataka za Srbiju i taj izveštaj bi trebalo da bude objavljen u julu. Smatram da investitori očekuju nekoliko stvari. Prva je vezana za osnovne ekonomske pokazatelje i Srbija ima dobru ekonomsku sliku. Investitori traže i stabilnost, ali poruke koje dolaze od političara nisu uvek poruke stabilnosti i unapređenja regionalnih odnosa, a to jeste ono što interesuje investitore. Nažalost, Srbija nije još uvek razrešila svoje odnose sa nekim susednim zemljama kao što su Kosovo i Bosna i Hercegovina. Što pre se ti problemi konstruktivno reše i što se pre dođe do ideje kako ove države mogu zajednički da se predstave velikim investitorima, kao region, pre nego kao rascepkano tržište pojedinačnih, malih država, stvari će ići nabolje. Druga tema su institucije. UK je poznato po svojoj „mekoj moći“ i drugi smo na svetu na relevantnim rang-listama, ali to nije samo zato što ljudi vole da gledaju Premijer ligu i britanske filmove, već i zbog snage naših institucija, koje su percipirane kao demokratske, otvorene i stabilne. Srbiji još uvek predstoji dugačak put kada je u pitanju vladavina prava i pravni sistem koji treba da odgovori efikasno kada su u pitanju komercijalni sudovi. Neke britanske kompanije su prošle duge procese i utrošile dosta novca i vremena na sudske postupke, susretale se sa korupcijom. Primećujem i da već dugo nismo videli presude u vezi s nekim velikih korupcionim predmetima.
Koja su vaša zapažanja i utisci kada je u pitanju sloboda medija, izbori, kao i izborni proces u Srbiji? Čini se da su se građani ovde pomirili sa izbornom krađom i da reakcija nije ista kao što je bila devedesetih.
Jedan od prioriteta britanskog ministarstva spoljnih poslova je promocija medijskih sloboda svuda u svetu, jer mi ih vidimo kao temelj za zdravo demokratsko društvo. Imati medije koji su zaista sposobni da održe put ka odgovornom izveštavanju, koji bacaju svetlo dana na teme korupcije i kriminala, ulažu napore da omoguće pravovremene i proverene informacije za građane, koje su im bitne i omogućavaju im da na informisan način donesu odluku za koga će da glasaju. Ovo je godinama unazad jako bitno pitanje za nas i nastavljamo da podržavamo nezavisne medije gde god možemo, u smislu profesionalnih obuka, saveta kako da unaprede svoje poslovanje, kako da njihov proizvod bude visokog kvaliteta. Rekao bih da u Srbiji postoji puno medijskih kuća i novinara, ali takođe da je izazov naći istinski nezavisne medije. I dok Vlada i opozicione partije uspevaju da plasiraju svoje poruke kroz medije, dovodi se u pitanje kvalitet novinarstva i sposobnost da zaista sve ono o čemu izveštavaju bude obrađeno profesionalno i zasnovano na činjenicama. U Srbiji je jasno da postoje mediji koji ne rade na taj način i često su izveštaji nekih tabloida besmisleni, na granici sa teorijama zavere. Ako Srbija želi da se pridruži Evropskoj uniji, što je i njen strateški cilj, dinamičan i slobodan medijski sektor je važan deo te slagalice i mi želimo da pomognemo u tom procesu. Što se tiče izbora koji su završeni, UK je podržalo posmatranje izbora ljudstvom, ali i finansijski. Izbori su prošli, ali bismo voleli da vidimo napredak u primeni svih onih preporuka datih od strane ODIHR-a. Dobra vest je da je pokrenut dijalog između vlasti i opozicionih partija, uz učešće predstavnika civilnog društva. Dobro je da se taj dijalog dešava, jer ga nije bilo poslednjih godina. Ono što je potrebno da vidimo dalje je da njihov rad počne da daje konkretne rezultate.
Da li mislite da ćemo na sledećim izborima moći da vidimo napredak u vezi sa preporukama, jer razgovora i pregovora je bilo i ranije? Mislite li da će sam pritisak na vlasti biti uspešan?
Fer je reći da je bilo određenog napretka od izbora u decembru do onih održanih u junu, ali nije bilo dovoljno vremena da se većina preporuka ODIHR primeni. Videli smo neke promene koje su se odnosile na birački spisak, spremnost da se pozabave problemom migracije birača kroz promene prijave boravka … ali, na primer, problemi selektivnog medijskog izveštavanja ili nejednakog tretmana u medijima su ostali. Preporuke ODIHR-a nisu u potpunosti primenjene, to je jasno iz ovog novog preliminarnog izveštaja. Vlada je rekla da je spremna da se u potpunosti pozabavi ovim problemima, a mi smo spremni da proces pomognemo tamo gde možemo. Ono što je važno jeste da sada ima vremena i prostora. Nema potrebe za novim izborima naredne tri godine. Tako da ima vremena da se načine hrabre promene koje će unaprediti Srbiju.
Srpski političari su imali izjave u poslednje vreme da EU put za Srbiju i nije najbolji, a u međuvremenu se i produbljuje saradnja sa Kinom. Vi pominjete da je Srbija i dalje na evropskom putu, ali da li je Srbija čvrsto na tom putu?
Jasno je da Srbija želi da održava veze sa različitim zemljama u svetu. Sa nekim od tih država Britanija ima bolje odnose od nekih drugih. Kao prvo, premijer je bio jasan da pridruživanje Srbije EU ostaje ključni strateški cilj. Ima dosta posla koji treba da se uradi da bi Srbija nastupila kao čvrst kandidat koji je spreman da se pridruži EU. U isto vreme EU je u osnovi klub, a ako želite da pristupite nekom klubu, morate da prihvatite pravila i da ispunite neke standarde. Mislim da te dve stvari nisu isključujuće, nekompatibilne i mislim da je to potpuno moguće, da imate poštene razgovore sa Srbijom o temama o kojima se slažemo, ali i o kojima se ne slažemo. Ja čvrsto verujem da je Srbiji mesto u EU.
Mogu da razumem zašto su mnogi ljudi u Srbiji frustrirani procesom, jer je do sada taj put bio spor i dugačak. I to se vidi u nekim istraživanjima javnog mnjenja. Ali ako ljudi osete da su izgledi za pridruženje blizu, videćete da te brojke rastu. Postoje veoma jaki ekonomski, demokratski i društveni argumenti za pristup EU. Nema prave alternative u ekonomskom smislu, jer ako želite pristup zajedničkom tržištu, ako pogledamo geografiju, Srbija nije UK koje je ostrvo. Razumem frustraciju, ali takođe vidim i priliku sada i takođe vidim više energije u vezi sa procesom pridruživanja, energije koje nije bilo godinama, a dolazi zbog rata u Ukrajini i prepoznata je u Briselu i drugim prestonicama. Mislim da je Plan za rast Zapadnog Balkana ponuda koja donosi pravu novčanu priliku i stvarne benefite za zemlje u regionu.
Kako izgleda sada Velika Britanija van EU? Kako taj proces napreduje?
Britanija je održala referendum o izlasku iz EU 2016. godine, sam proces napuštanja EU je trajao duže. I nije iznenađujuće, jer je to kompleksan proces. Ali što se tiče UK, mi još uvek delimo iste vrednosti sa EU, tu nema promene. Ekonomski smo oduvek bili prepoznati kao velika trgovinska nacija. U našoj zemlji postoji grupa ljudi koja zagovara ideju da uspostavimo aktivnije odnose sa državama širom sveta. Ako pogledate naše brojeve izvoza iz 2016. godine, bili su negde malo ispod 600 milijardi funti, dok su danas 850 milijardi funti na godišnjem nivou, a na putu smo da ispunimo ambiciozni cilj od jednog triliona funti izvoza do 2030. godine. Mi smo četvrti najveći izvoznik u svetu, posle SAD, Kine i Nemačke i u tom smislu mislim da smo u dobroj poziciji. Naša ekonomija se adaptira na nove prohteve tehnološke revolucije i UK je digitalna prestonica Evrope. Treća smo najveća digitalna ekonomija posle SAD i Kine, duplo smo veći od Nemačke u ovom segmentu i tri puta veći od Francuske, a imamo i preko 100 kompanija „jednoroga“. Naše najbrže rastuća razmena sa Srbijom je upravo u sektoru usluga i to IKT usluga, jer imate fantastične inženjere. Ne samo da imamo kompanije koje iz UK investiraju u Srbiji, nego imamo i srpske kompanije koje investiraju u UK u ovom sektoru ili traže britanske partnere da bi razvili svoje poslovanje. Ogroman je potencijal za rast u tom segmentu.
Što se tiče potpisanih ugovora između Srbije i UK, videli smo potpisan dokument o zajedničkom radu carina, pa UK Export Finance koji je opredelio samo za Srbiju pet milijardi funti . Da li je ovo prvi put da se dešavaju dogovori u ovolikoj meri?
ARHIVA PPNS PROJEKAT RIO TINTA U SRBIJI ŠTITE POTPISI SVILANOVIĆA (2004) I VUČIĆA (2021) NA MEĐUNARODNIM UGOVORIMA SA UJEDINJENIM KRALJEVSTVOM?
Da, ovo je prvi put da imamo ovakvu saradnju, ovo je prvi autentični bilateralni sporazum u oblasti carina koji je Britanija potpisala i jako je pozitivan znak. Srpska i britanska carina već imaju dobru saradnju, podržali smo ih kroz obuku i sredstva za rad, ali ovaj potpisani dokument nam omogućava da brže i direktnije delimo informacije, naročito o ilegalnim tokovima novca i robe, što ranije nije bilo moguće. Sledeći korak za koji se nadamo da ćemo postići sporazum je obostrano priznanje za status Ovlašćenog ekonomskog operatera, a to u osnovi znači da će se poslovi lakše kretati preko granica. S obzirom na to da je godišnja trgovina premašila milijardu funti između UK i Srbije, dok je ovaj broj bio 700 miliona funti pre četiri godine, a i da je u sektoru usluga posebno dobra razmena jer je UK treći najveći partner Srbije, ovo je pozitivan znak.
Što se tiče mehanizma UK Export Finance, to je odličan način da se finansiraju neki veliki, kapitalni, transformativni projekti i istovremeno dovedu britanske kompanije u region, kompanije koje ranije nisu poslovale ovde. Pozajmljujući kreditni rejting UK Srbiji i drugim zemljama u regionu kroz ove projekte će omogućiti izlazak na svetsko finansijsko tržište i priliku da uzimaju zajmove pod boljim uslovima. Britanska vlada kao garant snosi određeni rizik, ali je to takođe i prilika za naše kompanije koje moraju da učestvuju u visini od minimum 20 odsto u projektima.
S obzirom na to da postoji dobra saradnja sa Kinom u Srbiji, da li vas to brine u bezbednosnom smislu?
Srbija ostvaruje saradnju i sa Kinom i sa UK i ide joj dobro u tom pravcu. Najveći deo pojedinačnih stranih direktnih investicija dolazi u Srbiju iz Kine. Mislim da je važno reći da i UK posluje sa mnogim od tih zemalja, uključujući i Kinu, premda smo u nekim sektorima veoma pažljivi. Pre svega kada je u pitanju sajber bezbednost i telekomunikacije.
Osim drugih sektora, Velika Britanija je i jedan od zainteresovanih invesitora u sektor zelene energije u Srbiji.
Mi želimo da budemo deo uspešne srpske ekonomske priče. Vidimo da je javni dug pod kontrolom, da BDP raste, kao i SDI, i želimo da učinimo više za bolju budućnost, naročito za mlade ljude u ovom regionu, za koje vidimo da odlaze u inostranstvo u prevelikom broju. Zainteresovani smo najviše za zajedničke projekte u regionu. Ali i za pojedinačne projekte zelene tranzicije. Nadamo se da će Vlada Srbije uskoro usvojiti Nacionalni energetski i klimatski plan, koji je prilično ambiciozno postavljen i teži se učešću obnovljivih izvora energije od nekih 45 odsto do 2030. godine. I to će zahtevati zaista visok nivo investicija u vetar, solarnu energiju i hidro energiju. Nadam se da će kroz mehanizme UK EF Britanija biti u prilici da finansijski podrži transformativne projekte, koji će podstaći proizvodnju obnovljive energije u Srbiji, uključujući i u sektorima solarne energije i hidroenergije. Svi ovi projekti bi trebalo da pozicioniraju Srbiju kao neto izvoznika energije.
Foto: EAFergusonUK
Aleksandra Nenadović
Izvor: Nova ekonomija
ARHIVA PPNS KINA: RETKI ZEMNI METALI VLASNIŠTVO SU DRŽAVE
Dijalog o litijumu po meri „Rio Tinta“: Provladinim medijima stigao spisak poželjnih sagovornika za teme o projektu „Jadar“
“Biće diskusija o litijumu u kojoj će dominirati arguementi” poručio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Samo nekoliko dana kasnije kreću pripreme za dijalog o ovoj temi, a na tom zadatku već predano rade predstavnici kompanije “Rio Tinto” i grupa provladinih medija. Naravno, spreman je već i spisak onih čiji argumenti treba da se čuju.
Multinacionalna kompanija, koja na sve načine i uz svesrdnu pomoć vlasti, ubrzano radi na ponovnom vraćanju u život projekta “Jadar”, kako nezavnično saznaje Nova.rs, prethodnih dana poslala je predlog većini provladinih medija sa idejom da se do 15. jula svakodnevno organizuju debate i javne rasprave o iskopavanju litijuma i otvaranju rudnika u dolini Jadra.
Po svemu sudeći ubrzano se radi na realizaciji onoga što je predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio 25. juna u obraćanju građanima iz Predsedništva Srbije.
„Potrebno je da otvorimo diskusiju u kojoj će dominirati argumenti, a ne prazne priče, ne ‘Ne damo Jadar ili Rađevinu’“, rekao je je Vučić.
Obećao je dijalog o iskopavanju litijuma u Srbiji, navodeći da želi da odluku o eventualnom iskopavanju donesu građani Srbije, ali nakon što čuju argumente, a ne prazne priče.
“Želim samo da kažem ljudima, nikada niko na silu neće da radi ništa. Razgovaraćemo sa svim ljudima. Hoću da naše društvo u Srbiji donese odluku, ali da ljudi sagledaju sve argumente. Da ljudi znaju koliko smo gluposti mogli da čujemo u prethodnih sedam dana i koliko neistine“, objasnio je tada.
Ni nedelju dana kasnije većini prodržavnih medija stiže predlog iz “Rio Tinta”, odnosno agencije koja vodi računa o odnosima sa javnošću ove multinacionalne kompanije, čije poslove po svetu prate brojne kontraverze.
U prigodnom pismu koje je stiglo na adresu većine prodržavnih medija uz ideju da se otvori rasprava o iskopavanju litijuma poslat je i spisak više od 20 osoba, pretežno profesora Univerziteta u Beogradu, kao i analitičara, koje bi trebalo zvati kao sagovornike. Na tom spisku je i više ljudi koji su već izlazili prethodnih dana sa vrlo pomirljivim stavovima o posledicama iskopavanja litijuma.
Kao glavna koordinatorka svih gostovanja i osoba koju je najbolje konsultovati u vezi sa izborom gostiju navedena je Sanja Milaković Kolundžija, jedna od ključnih osoba agencije Executive group, koja brine o medijskoj prezentaciji kompanije “Rio Tinto”.
Sanja Milaković Kolundžija nije odgovorila na pozive i poruke Nova.rs da kaže nešto više o ovom dijalogu o projektu “Jadar” koji se priprema, pa ni i o tome da li će u pomenutim emisijama biti mesta i za one profesore i naučne radnike iz Srbije koji već godinama ukazuju na pogubnost rudarednja litijuma u Srbiji.
Interesantno je da ova kampanja kreće posle velikog protesta protiv otvaranja rudnika koji je u Loznici u petak organizovao Savez ekoloških organizacija Srbije (SEOS).
Predstavnici SEOS-a su, kao što su i najavili u petak, danas podneli Vladi Srbije zahtev kojim joj daju rok od 40 dana, odnosno do 10. avgusta, da usvoji zakonsku zabranu geoloških istraživanja i eksploatacije litijuma i bora u Srbiji. Ukoliko se to ne desi, najavljuju blokade širom Srbije, posebno na “vitalnim tačkama preko kojim se prevoze rude iz drugih rudnika u Srbiji”.
Vlada Srbije je januara 2022. godine stopirala projekat “Jadar”, koji podrazumeva otvaranje rudnika litijuma u dolini reke Jadar, i to nakon višemesečnih protesta građana i blokada puteva sa zahtevom da se ne dozvoli iskopavanje litijuma u Srbiji.
Međutim, početkom ove godine predsednik Srbije svojim izjavama da država ne sme da propusti mogućnost tehnološkog napretka, koji bi, prema njegovim rečima, doneo litijum, ponovo u igru vraća kompaniju “Rio Tinto” i njihov projekat.
Ilustracija: BIRN
Jelena Bulajić
Izvor: Nova S
ARHIVA PPNS ADVOKAT ĐORĐEVIĆ: ODGOVOR NA REAGOVANJE KOMPANIJE RIO TINTO NA MOJE GOSTOVANJE U EMISIJI UTISAK NEDELJE
Rio Tinto svakodnevno „zatrpava“ N1 demantijima: Smetaju im mišljenja naših sagovornika o litijumu
Otkad se Rio Tinto vratio u igru, cela Srbija priča samo o litijumu. Nemaju svi stručno znanje o tome, ali gotovo svi imaju mišljenje, koje se uglavnom ne dopada Rio Tintu. Zato nas ta kompanija danima ztatrpava demantijima. U NUNS-u kažu da N1 nije u obavezi da obajvljuje demantije o nečijem mišljenju.
Zaduženi za odnose sa javnošću u kompaniji Rio Tinto izgleda po ceo dan gledaju program N1. Ovom izjavom izlažemo se potencijalnom riziku da nas demantuju i zatraže da u skladu sa Zakonom o informisanju objavimo da nije tačno da gledaju samo N1, jer gledaju i ostale kanale. Šalu na stranu, ali poslednje dve nedelje, gotovo svaki dan, a nekad i dva puta dnevno, Rio Tinto reaguje na sve što bilo ko u programu N1 izgovori na temu kopanja litijuma, zahtevajući da objavimo kompletan demanti.
„Za žitelje Srbije otvaranje rudnika litijuma je zaista pitanje života i smrti“, rekao je Dejan Ilić sa Peščanika.
Ovo je bila u poslednja u nizu izjava zbog koje nam je Rio Tinto pisao. Da demantuje mišljenje kolumniste Peščanika i oštro osudi, kažu, širenje dezinformacija. Koji dan pre toga, demantovali su navode aktiviste Ivana Bjelića iznete u našem programu, ali im se istog dana nije dopalo ni šta je o litijumu rekao advokat Sreten Đorđević. Reakcija je stigla i posle gostovanja Zdravka Ponoša, te još jednog advokata Borivoja Borovića.
Dan posle velikog protesta u Loznici, kompanija je otišla korak dalje, te demantovala „neodgovorne pojedince“. Koliko neistina, toliko i demantija – odgovaraju za N1 iz Rio Tinta.
„Da bismo javnosti Srbije omogućili uvid u tačne, naučno dokazane činjenice vezane za Projekat “Jadar” prinuđeni smo da sve informacije u svim medijima koje su bazirane na netačnim podacima i neutemeljenim izjavama demantujemo. Takođe, ovim želimo da podstaknemo još intenzivniji dijalog o projektu baziran na činjenicama u svim medijima u Srbiji“, poručili su iz kompanije.
Čudan način da se podstakne dijalog, primećuju u NUNS-u i nakon analize demantija upućenih N1 kažu 70 odsto odgovora Rio Tinta zapravo su mišljenja o mišljenju koje im se ne sviđa.
„Kada se radi o mišljenjima i stavovima, a o tome se radi u najvećem broju slučajeva, onaj koji je objavio informaciju ne mora da objavi odgovor jer ljudi imaju pravo na svoje mišljenje i određeni stav“, rekao je Rade Đurić iz NUNS-a.
„Ljudi, građani, stručnjaci, bilo ko ko govori o određenoj temi, mogu da iznesu neke činjenice, ali mogu da iznesu i neki stav. Ne možemo da ljudima oduzmemo pravo da imaju stav! Iz tog razloga ne možete da dematujete neki, odnosno svaki stav koji postoji o određenom pitanju“, dodaje Đurić.
Ali Rio Tinto to upravo radi i to apostrofiraju i u odgovoru N1.
„Pozivamo sve koji iznose lična mišljenja bez ikakvih dokaza i utemeljenja, da preuzmu odgovornost za izjave kojima se podstiče mržnja i seje strah“, navode iz Rio Tinta.
„Ako se radi o govoru mržnje, onome ko smatra da je to posredi potpuno bi trebalo da bude jasno da se to ne rešava demantijem. Nije demanti mesto, mesto je tužilaštvo ili neko drugi ko je nadležan za to“, poručuje Đurić.
Vrše li prtisak na nas, pitali smo ljubazne menadžere Rio Tinta, na šta su nam još ljubaznije odgovorili „taman posla“.
U Domu novinara Srbije – dileme nema.
„Ovo drugačije ne može da se shvati do neka vrsta pokušaja pritiska da se kreira narativ i stav koji će biti dopušten, a koji zapravo nekome odgovara“, zaključuje Đurić.
Maja Nikolić
Izvor: N1
ARHIVA PPNS U NEMAČKOJ NAJAVA DOBIJANJA LITIJUMA IZ SLANE VODE (VULCAN ENERGY), U SRBIJI PREPORUKA DA NA PRAVI NAČIN ISKORISTIMO POTENCIJAL LITIJUMA (JADAR, RIO TINTO)
Rio Tinto u Srbiji - tačka, zarez ili tri tačke?
Otvaranje rudnika i iskopavanje litijuma u Jadru kod Loznice, ponovno je goruća tema u Srbiji. Tek nakon što su završeni lokalni izbori u Srbiji, objavljena je studija kompanije Rio Tinto o sigurnosti projekta. Ekološki aktivisti najavljuju proteste, a predsjednik Srbije Aleksandar Vučić potvrđuje moguće otvaranje rudnika, ali "ne bez garancija Nemaca". O ovom preokretu, Maja Marić razgovora sa Aleksandrom Timofejevim, dok prof. dr. Dragana Đorđević objašnjava što to znači za budućnost Srbije.
Već dvadeset godina Rio Tinto u Srbiji istražuje rudu Jadarit koja sadrži litijum i bor, u podrucju oko Loznice koja je dobila ime po rijeci Jadar koja se nalazi u blizini. Rio Tinto je do danas uložio oko 600 miliona dolara u projekt ’Jadar’.
Iako je u siječnju, januaru 2022. godine tadašnja premijerka Srbije, Ana Brnabić, izjavila "Stavili smo tačku na Rio Tinto", sada se čini da to nije baš tako. Izjava je došla poslije odluke vlade o ukidanju Uredbe o utvrđivanju planskog dokumenta iz 2020, koji je previđao izgradnju rudnika litijuma - Prostornog plana za projekat "Jadar". Prema riječima premijerke: "Samim tim poništeni su upravni akti u vezi sa kompanijom Rio Tinto, odnosno ćerkom firmom Rio Sava eksplorejšn, sve dozvole i sva rešenja".
Što se dogodilo u medjuvremenu? Kako vlast objašnjava ponovni povratak na ovu temu? Koji su planovi Rio Tinta i što kaže njihova nova studija? O svemu tome, Aleksandar Timofejev.
Saša, što se desilo pa je priča o iskopavanju litijuma u Srbiji ponovo došla u centar pažnje? Zar nije tada premijerka, a sada predsjednica Skupštine i visoka predstavnica vladajuće Srpske napredne stranke, Ana Brnabić, rekla: "Stavljena je tačka na Rio Tinto u Srbiji"?
To je pitanje, kako se kaže, za milion, a bogami u ovom slučaju pre bi se moglo reći mnogo miliona dolara. Kako se tačka pretvorila u zarez ili tri tačke i kako se od Brnabićkine rečenice došlo do ponovnog otvaranja teme Rio Tinta? U svakom slučaju, veliki protesti, zatvaranje auto puta i gužva koja se digla oko otvaranja rudnika, očigledno je bilo procenjeno da bi mogli da ugroze vlast. Sada je situacija potpuno drugačija. Koalicija oko Srpske napredne stranke osvojila je ogromnu većinu kako u parlamentu tako i u praktično svim lokalnim samoupravama i put je ponovo otvoren.
Uzorci jadarita, minerala sa visokim procentom litijuma, u prostorijama firme Rio Sava u Loznici
Kako sada teče kampanja za i protiv otvaranja rudnika litijuma u Zapadnoj Srbiji?
Ovog puta čini se nešto drugačije. Vlasti se, stiče se utisak, postavljaju nešto rezervisanije. Ana Brnabić je istakla da, iako je 2022. godine rekla da je stavljena tačka na slučaj Rio Tinto, nikada nije kazala da je projekat Jadar loš po Srbiju. Istakla je da je projekat bio obustavljen zbog toga što je, kako je rekla, uočila lošu nameru stranaca, koji su želeli da: "Dobiju litijum i oslabe Vučića istovremeno" i ocenila da su kritike na račun Rio Tinta neosnovane i da su oni koji ih plasiraju nestručni da komentarišu taj projekat. Sama kompanija Rio Tinto u kojoj ima kapitala iz brojnih zemalja, koja inače i kada su joj ukinute sve dozvole nije napustila Srbiju, sada je, doduše još uvek ne sasvim javno, objavila studiju na preko hiljadu strana u kojoj, kako kažu, pobijaju sve pogrešne tvrdnje ovdašnjih stručnjaka, čak i Akademika, o štetnosti kopanja jadarita na životnu okolinu. Čini se da je ideja da oni vode kampanju, a da ih ovdašnje vlasti podupiru u tome.
Da li si ti video studiju?
Pre nekoliko dana prisustvovao sam prezentaciji na kojoj su čelnici beogradskog ogranka Rio Tinta jednom broju novinskih urednika obrazlagali studiju koju su, kako kažu, radili brojni profesori sa različitih fakulteta i odgovarali na pitanja. Pobijali su stavove koji su iznošeni u javnosti od drugih profesora i stručnjaka, čak i od strane Srpske akademije nauka i umetnosti, i tvrdili kako oni barataju netačnim informacijama o tome šta se planira. Tvrde da studija dokazuje da projekat može biti bezbedno realizovan u skladu sa svim srpskim i evropskim ekološkim standardima. E, sad ko je u pravu, nije na meni kao laiku za pitanja vađenja rude da procenjujem, ali studija će svakako, bar bi tako bilo logično, biti predmet budućih debata.
Dr Dragana Đorđević
Naša gošća je doktorica znanosti, Dragana Đorđević - znanstvena savjetnica Instituta za kemiju, tehnologiju i metalurgiju u Beogradu, ali i rukovoditeljica Centra Izuzetnih vrednosti za hemiju životne sredine i inženjering. Već ste bili naša gošća prije dvije godine kada smo razgovarali također o ovoj temi. 2022. je Ana Brnabić, tada premijerka, sada predsjednica skupštine Srbije, rekla da su stavili točku na Rio Tintov projekt. A sad je predstavljen nacrt studije o rudniku litijuma koji pokazuje, kako kažu, da je moguće poštovanje svih standarda. Što vi kažete na to?
Ma slušajte, to je jedna velika manipulacija. Kao prvo, objavio se nacrt studije. To uopšte nije dokument, to nije zvanični dokument. Objavljuju se ti dokumenti kao da je priča završena, kao da je to sve usvojeno, kao da su oni završili s tim i idu dalje. To nije tačno. Nacrt studije je interni dokument privatne kompanije Rio Sava koji nije podržan dokumentima koji trebaju da mu prethode. Znači, kompanija nema prostorni plan posebne namene za projekt Jadran, koji je ukinut 2022. godine zato što je protivzakonito donešen. Kompanija nema idejni projekt za svoje namere. Idejni projekt mora da usvoji država. To kompanija ne poseduje i kompanija nema projekat Jadar. Projekat Jadar je ukinut i još uvek nije vraćen u proceduru.
Aktivisti se bore. Oni su trenutno poslali ultimatum da u roku od 40 dana se mora donijeti i zakonska zabrana primjene tih geoloških istraživanja i eksploatacije. Mislite li da je to dobar način da se dođe do nekakvih promjena da se dođe do rješenja? Pogoduju li takvi protesti vlastima ili ekolozima?
Mi se protivimo uništavanju, jer u pitanju je trajno uništavanje naše zemlje, fizičko uništavanje zemlje za život. Znači ako fizički unište zemlju, ako unište poljoprivredu, ako zagade vode, ako zagade zemlju, ako se vazduh zagađuje - ovde neće biti moguće živeti. I mi iz nauke i struke pokušavamo da legalnim sredstvima to sprečimo. Mi radimo, mi povlačimo legalne poteze, ali eto vlast se ponaša nelegalno.
Saša, 28. juna, na Vidovdan, što je veliki srpski vjerski praznik, u Loznici i Gornjim Nedeljicama, selu gde je predvidjeno da se otvori rudnik, održan je protest onih koji su protiv kopanja Jadarita?
Da. Veliki broj aktivista za zaštitu životne sredine iz brojnih gradova Srbije i Republike Srpske, a taj kraj se nalazi tik uz granicu sa Bosnom i Hercegovinom, članova i lidera opozicionih partija, profesora univerziteta i stanovnika Loznice i okoline koji se protive otvaranju rudnika okupljenih u udruženje „Ne damo Jadar“ održali su skup na kome su se čule vatrene poruke protiv otvaranja rudnika. Vlastima je poslat ultimatum da u roku od 40 dana donesu zakonsku zabranu primenjenih geoloških istraživanja i eksploataciju litijuma i bora u Srbiji. Ne budu li ga ispunili, 41. dana od predaje zahteva, a on je predat danas, aktivisti najavljuju da će blokirati Srbiju, a počeće kako kažu od blokada železničkih pruga.
Kakva je bila atmosfera na protestu?
Zanimljiva. Pored iskrenih i zabrinutih reči onih koji bi trebalo da žive pored rudnika ili da prodaju sve i napuste prostor u kom su živeli i njihovi preci i govora ekoloških aktivista i ljudi iz struke, čule su se i parole o Kosovu kao nedeljivom delu Srbije i teške optužbe protiv Evrope, pre svega Nemačke koje, kako su govorili, podržavaju i uslovljavaju ovdašnje vlasti da otvore rudnik i počnu sa ekploatacijom litijuma bez obzira na ekološke konsekvence. Zašto baš Nemačke, valjda zato što je predsednik Vučić u jednom od prethodnih obraćanja naveo da je otvaranje rudnika, citiram: "Moguće 2028. godine, ali da kopanje neće početi bez garancija Nemaca", koji su zainteresovani za proizvodnju litijumskih baterija za automobilsku industriju. "Dok nam Nemci ne budu garantovali da će reke i planine biti čiste i da će odlaganje za deponiju biti u skladu sa najvišim evropskim standardima, nećemo ni da pokušavamo, ni da počinjemo", rekao je Vučić. Pristalice teorije da u Srbiji uvek iza svega stoji Služba, kažu da je i ovoga puta tajna policija umešala prste oko izbora govornika i poruka i tako predsedniku obezbedila šlagvort za kritikovanje protesta.
A šta o svemu tome danas kaže čovjek koji se o svemu pita u Srbiji, predsjednik Aleksandar Vučić?
On je posle odluke vlade o stopiranju projekta u više navrata govorio da je to bila velika greška i da je, kako je rekao Srbija uništena jer je slušao gluposti i besmislice oko litijuma. Takođe je više puta isticao kako je u oblasti gde bi trebalo da se otvori rudnik vladajuća stranka dobila ogromnu većinu glasova, što je činjenica. Nakon najnovijeg protesta je istakao da je bio slep kod očiju i nije video da iza zaustavljanja projekta "Jadar" stoje strane službe. „Iskoristili su proruske botove da nas odvedu na pogrešan trag. A iza toga se krije politička minijatura najmanje dve strane službe kako bi sprečile razvoj Srbije", rekao je Vučić gostujući na jednoj televiziji. Nije precizirao kada će se doneti odluka o nastavljanju projekta "Jadar", ali je rekao da je Rio Tinto dostavio, citiram: "nešto oko ekološke zaštite" i da to treba da prođe sud javnosti.
Svemu ovome možda treba dodati i reči ministra policije Ivice Dačića koji je pre nekoliko dana rekao da je bio prisutan kada su se početkom dvehiljaditih tadašnje vlasti, to jest sadašnja opozicija, a on je i tada bio deo vladajuće strukture, hvalili projektom jadarita.
Polusrušene kuće koje je kupio Rio Tinto
Na kraju, može li se bar pretpostaviti kako će se pitanje rudarenja litijuma u Srbiji završiti?
To je, isto kao i na početku našeg razgovora, pitanje od milion dolara. Trenutno se čini kao da je otvaranje rudnika za par godina gotovo završena stvar, ali s obzirom da je Srbija, kako je neko mudro rekao, zemlja sa viškom istorije, ko zna šta će se desiti u periodu pred nama.
Maja Marić, Aleksandar Timofejev, Boris Rabrenović
Izvor: WDR
STRANICA KOJA SE ČUJE - ZORAN MODLI
PRVI PRVI NA SKALI FB STRANA, TVITER, INSTAGRAM, TREDS
PODRŽI PPNS!
MIHAJLO PUPIN
ARČIBALD RAJS
Komentara: 0