Pregled PPNS objava o Rio Tintu i litijumu za 22. jul 2024:
- Rio Tinto nije jedini: Još 10 firmi dobilo dozvole za istraživanje litijuma, „na udaru“ bilo više od 60 mesta u Srbiji
- Poslanik Bundestaga: Nemačka i EU ne mogu da garantuju standarde iskopavanja litijuma u Srbiji
- Srbija može da koristi prirodna bogatstva, ali na odgovoran način; Potrebni su jaki zakoni, oštre kazne i intenzivan nadzor
- Ne rudnicima litijuma – poruka sa građanskog skupa u Valjevu
- Kopanje litijuma u Srbiji: „Da se isti projekat sprovodi u Nemačkoj, podržala bih ga“, kaže Brantner za BBC
- Izvršni direktor Stelantisa: Memorandum sa EU o sirovinama dobar potez za Srbiju
- Litijumski paradoksi: Tekst Zorana Panovića
- Studija o zaštiti životne sredine ili spisak lepih želja: Šta je javnosti predstavljeno kao opravdanje za litijum
- Evo zlato, evo bakar, litijum, aerodrom, Kosovo… Ma, evo vam sve: Naš predsednik je poklonio državu, Srbija je rasparčana
Rio Tinto nije jedini: Još 10 firmi dobilo dozvole za istraživanje litijuma, „na udaru“ bilo više od 60 mesta u Srbiji
Pored Rio Tinta, koji planira da iskopava litijum u dolini reke Jadar, još 10 firmi u poslednjih 20 godina dobilo je dozvole za vršenje istraživanja koja se odnose na taj metal. Sudeći po dokumentaciji koju je objavilo udruženje "Prvi prvi na skali", dozvole su izdate za istraživanje u više od 60 mesta u Srbiji.
Tokom perioda malo kraćeg od dve decenije, od 2004. do 2022. godine, nadležna ministarstva u našoj državi izdala su čak 126 rešenja koja su se odnosila na litijum, u koje je udruženje “Prvi prvi na skali” imalo uvid. Od svih dokumenata, na više od 550 stranica, najviše je doneto rešenja za odobravanje i produžavanje istraživanja litijuma. Takođe, izdavana su rešenja za odbijanje, odnosno prestanak važenja odobrenja za izvođenje geoloških istraživanja, a jedan broj rešenja odnosi se i na proširenje ili zadržavanje istražnih prava i overu rezervi rude litijuma.
Sve počinje projektom “Rio Save”
Prvo od 126 rešenja koje su donele nadležna ministarstva dobila je kompanija “Rio Sava Eksplorejšn”, ćerka firma “Rio Tinta”, još davne 2004. godine. Ovoj kompaniji data je data dozvola za izvođenje geoloških istraživanja sedimentne stene evaporit, kod Loznice.
Sve do 2010. godine, “Rio Sava” bila je jedina firma koja je dobijala dozvole za istraživanja. Onda je u igru ušlo još 10 firmi. To su “LitijumLi Balkan”, “Ultra Balkans”, “Balkan Gold”, “LitijumLi Eskplorejšn”, “Rer mineral risorses”, “GeoMin Konsalting”, “Nova Centauri metals”, “Centurion metals” (bivša Nova Centauri Metals), “Euro litijum Balkan” i “Jadar Litijum” (sada Balkan istraživanja DOO).
Ove firme nepoznate su široj javnosti, a većina danas ni ne postoji. Neke su promenile i imena.
Konkretno, vlasnik firme „LitijumLi Balkan“ koja je u prinudnoj likvidaciji je kanadski „LitijumLi Holdings“, a još jedno preduzeće u likvidaciji „Ultra Balkans“, drži kanadski „Ultra litijum“. „Balkan Gold“ jedna je od firmi koja i dalje postoji, a takođe je u vlasništvu kanadske firme – „Boron one holdings“.
„Euro litijum Balkan“ u vlasništvu je kanadkse kompanije „Euro litijum“, dok je „Jadar Litijum“ promenio ime i sada se zove „Balkan istraživanja DOO“, a u vlasništvu je australijske firme „Centralist PTY2.
Jedina od svih firmi koja je u vlasništvu nekoga iz Srbije je „Rer mineral risorses“. Njen vlasnik je Igor Stojanović Rusević, ali je firma u likvidaciji.
Rešenja za 64 sela i gradova
U periodu od 18 godina, kada su se donosile dozvole, samo 2006. je prošla bez ijednog izdatog rešenja. S druge strane, najviše rešenja, 21, doneto je 2012. godine. Godinu dana ranije, 2011, doneto je 19, a 2015. 17 rešenja. Dalje, 2013. godine doneto je 11 rešenja, a 2016. i 2021. po devet.
Izdatim rešenjima za istraživanje litijuma obuhvaćena su čak 63 područja – gradovi, sela i opštine. To su Aranđelovac, Badanje, Baljevac, Bela Crkva, Belanovica, Blace, Brajkovac, Bujanovac, Bukulja… Dalje, na spisku su Čačak, Divci, Dobrinja, Dudovica, Gornji Milanovac, Gorobilja, Jadarski basen… Dozvole o istraživanju donete su i na području Jagodine, Jalovika, Janoka, Ježevice, Kamenice Šabačke, Knića… Na spisku su i Koceljeva, Kosjerić, Kragujevac, Krajkovac, Kraljevo, Krupanj, Lađevci, Lajkovac…
Doneta su rešenja i za područje Lazarevca, Loznice, Lukavca, Ljiga, Merošine, Mionice, Mrovske, Niša, Osečine, Osladića, Petlovače, Piskanje, Požege, Preljine, Rače, Raduše, Raške, Rekovca, Rekovačkog neogenog basena, Siokovca, Šapca, Šatornje, Topole, Trgovišta, Trnave, Uba… Osim ovih mesta, na spisku su i Ursule, Valjevo. Valjevsko-mionički basen, Varvarin, Vladimirci i Vranje.
Građani izričito protiv rudarenja, vlast ne mari
Prema poslednjem istraživanju, 55,5 odsto stanovnika Srbije izričito je protiv plana “Rio Tinta” da otvori rudnik litijuma u dolini Jadra, dok 52,1 procenat ne bi podržalo njegovo otvaranje ni kada bi Srbija dobila garancije od Nemačke i Evropske unije da će biti poštovani svi ekološki standardi.
A nisu samo “obični” građani protiv rudnika litijuma. Taj stav dele i članovi ekoloških udruženja, aktivisti, stručnjaci, Srpska akademija nauka i umestnosti…
To, međutim, predsednika Aleksandra Vučića ne koči u tome da bude, kako sada deluje, najveći lobista ove rudarske kompanije.
On, naime, najavljuje da bi rudnik litijuma kod nas mogao da bude otvoren već za četiri godine.
„Verujemo da on (rudnik) ne bi ugrozio nikoga i ništa, ali prvo da dobijemo garancije iz Evrope da će životna sredina i život običnih građana u Srbiji biti sačuvani, ali i unapređen novcem koji mogu da zarađuju, novim poslovima, većim platama nego danas. Ako to uspemo, onda ćemo sasvim sigurno ići u to, a ako ne uspemo, onda nećemo“, rekao je Vučić novinarima u Beogradu, nakon sastanka sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcom i potpredsednikom Evropske komisije Marošom Šefčovičem, kada je potpisan Memorandum o razumevanju sa EU o strateškom partnerstvu o održivim sirovinama.
Inače, da su građani protiv rudarenja litijuma bilo je jasno još krajem 2021. godine, na jednom od najmasovnijih protesta u novijoj istoriji Srbije. Tada je vlast “stavila tačku” na projekat “Jadar”, da bi tu odluku ranije ovog meseca Ustavni sud proglasio neustavnom.
Nekoliko dana kasnije, Vlada je vratila na snagu Uredbu o utvrđivanju prostornog plana za realizaciju projekta Jadar, koji podrazumeva eksploataciju minerala jadarit.
Dunja Marić
Izvor: Nova S
ARHIVA PPNS "SVA REŠENJA" IZDATA ZA ISTRAŽIVANJE LITIJUMA NA TERITORIJI SRBIJE (2004-2022) - IZ MINISTARSTVA ZA UDRUŽENJE PRVI PRVI NA SKALI
Poslanik Bundestaga: Nemačka i EU ne mogu da garantuju standarde iskopavanja litijuma u Srbiji
Poslanik nemačkog parlamenta Josip Juratović rekao je danas da Nemačka i Evropska unija ne mogu garantovati standarde iskopavanja litijuma u Srbiji i da je ključno pitanje da li su njene institucije dovoljno jake da vrše nadzor nad tim standardima.
„Mišljenja sam da u Srbiji nije ključno pitanje da li će se u Srbiji iskopavati litijum ili ne, već da li su institucije Srbije dovoljno jake da vrše nadzor nad tim standardima. Zato je neophodno da narod Srbije, kao i svi ostali narodi Zapadnog Balkana, konačno shvate da su im manipulacije nacionalnih vođa nacionalnim emocijama glavni problem situacije u kojoj se nalaze“, rekao je Juratović za Nova S.
Upitan za to što je poseta nemačkog kancelara Olafa Šolca Beogradu, radi potpisivanja sporazuma o strateškom partnerstvu o održivim resursima Srbije i Evropske uniije, obelodanjena tek uoči njene realizacije, Juratović je rekao da se posete u vezi sa ekonomskim strateškim temama „odvijaju poprilično u tišini“.
„Međutim, u ovom slučaju, jedan od razloga neobaveštenosti javnosti je i taktiziranje Aleksandra Vučića, koji i temu iskopavanja litijuma iskorisćava za održavanje na vlasti“, rekao je Juratović, koji je insistirao na tome da nije potpisan nikakav sporazum o iskopavanju litijuma već sporazum na osnovu kojeg su se Srbija i EU Srbija „obavezala da trguju gotovim proizvodima, a ne sirovinama.“
Prema njegovim rečima, taj sporazum je „zasigurno jedan korak koji će Srbiju približiti EU, iako Srbija u zadnje vreme nije pokazala prevelik interes prema usklađivanju standarda sa EU, pogotovo po pitanju kopenhagenskih kriterijuma, bez kojih Srbija sa ovakvim načinom vladavine ne može ući u EU.“
Na pitanje kako Šolc i Nemačka uopšte mogu da garantuju i govore o visokim ekološkim standardima prilikom otvaranja rudnika litijuma, imajući u vidu da Srbija nije članica EU, a i činjenicu da Rio Tinto, koji bi potencijalno kopao u Srbiji, nije nemačka firma, Juratović je odvratio konstatacijom da „ni Nemačka ni EU ne mogu garantovati nikakve standarde bez funkcionalnosti demokratskih institucija u samoj Srbiji.“
„Zato je kancelar Šolc jasno naglasio da će se Nemačka u isto vreme maksimalno zalagati da te institucije profunkcionišu, kako bi se ekološki i socijalni standardi poštovali i usaglasili sa standardima EU“, rekao je Juratović.
Upitan za kritike nemačke štampe u vezi sa posetom od 19. jula i tvrdnjama nekih od tamošnjih medija da je Olaf Šolc spreman da se baci u zagrljaj jednog autokrate zbog litijuma, Juratović je rekao da Srbija „nije prva zemlja autokratskog tipa s kojom su Nemačka i EU prisiljene da sarađuju na ekonomskom planu“ ali je ocenio da je svakako i za Srbiju i EU da „sklapaju sporazume na evropskom kontinentu nego, na primer, sa Kinom“.
„Nažalost“, dodao je, „mi ne odlučujemo kakve će vlade imati zemlje sa kojima moramo sarađivati – o tome odlučuju stanovnici tih zemalja.“
Prema njegovim rečima, što se tiče „načina vladavine Aleksandra Vučića nad svojim narodom, to pitanje mogu rešiti samo građani Republike Srbije.“
„Očigledno mu trenutno savršeno uspeva manipulacija kako na međunarodnom tako i na nacionalnom planu, što njemu dalje osigurava vlast, ali na štetu građana Srbije“, ocenio je poslanik Bundestaga.
Upitan da li će Nemačka sada žmuriti zbog litijuma na sve ono što je kritikovala u poslednje vreme, uključujući decembarske izbore u Srbiji, Juratović je izneo tvrdnju da „Nemačka i sve demokrate Evrope i dalje ostaju kritični prema režimu Aleksandra Vučića.“
„To znači da ćemo i dalje maksimalno pomagati jasnu društvenu i političku alternativu Srbije da dođe do demokratskih institucija sa fer i slobodnim izborima, bez manipulacija od strane trenutne vlasti u Srbiji, kao što smo to doživeli na poslednjim izborima“, rekao je Juratović, prema čijoj oceni je neophodno sa Srbija dobije „liberalno demokratsku alternativu“.
Ovaj poslanik je tvrdnjom da „EU po svojim načelima nikada nije, niti će tolerisati bilo koji autokratski režim“ reagovao na pitanje da li je licemerno da EU toleriše autokrate i pravi dogovore sa njima, dok sa druge strane kritikuje i sankcioniše mađarskog premijera Viktora Orbana, predsednika Turske Redžepa Tajipa Erdogana i predsednika Belorusija
Upitan zašto je Nemačkoj stalo da se litijum iskopava u Srbiji iako ima zalihe te rude u sopstvenoj zemlji, Juratović je rekao da su „resursi EU i Nemačke preslabi da bi pokrili potrebe litijuma“, i da je „zato razumljivo da se ti resursi osiguraju i van EU, ali u zemljama koje su potencijalne članice EU, kako bi se osigurali socijalni i ekološki standardi.“
Na pitanje da li građani Nemačke podržavaju da se kopa litijum u njihovoj zemlji, Juratović je izneo tvrdnju da „u Nemačkoj to nije, barem ne u javnosti, nacionalno pitanje već lokalnog karaktera, pri čemu se zasigurno pre svega moraju poštovati ekološki i socijalni standardi Nemačke.“
„Mišljenja sam da u Srbiji nije ključno pitanje da li će se u Srbiji iskopavati litijum ili ne, već da li su institucije Srbije dovoljno jake da vrše nadzor nad tim standardima. Zato je neophodno da narod Srbije, kao i svi ostali narodi Zapadnog Balkana, konačno shvate da su im manipulacije nacionalnih vođa nacionalnim emocijama glavni problem situacije u kojoj se nalaze.
Izvor: Danas/Beta
ARHIVA PPNS AGRESIVNO PROLITIJUMSKO LOBIRANJE - BORIS JAŠOVIĆ
Srbija može da koristi prirodna bogatstva, ali na odgovoran način; Potrebni su jaki zakoni, oštre kazne i intenzivan nadzor
Intervju: Branko Terzić, ekspert za energetiku i ekologiju
Vašington – Mnogi međunarodni analitičari predviđaju veliko povećanje potražnje za litijumom radi proizvodnje električnih baterija. Međunarodna agencija za energetiku predviđa da će svetu do 2040. godine biti potrebno 40 puta više litijuma. On će uglavnom biti korišćen za proizvodnju baterija za novu generaciju električnih vozila i za baterije za skladištenje električne energije pri električnim mrežama, kaže u razgovoru za „Politiku” Branko Terzić, stručnjak u oblasti energetike i ekologije, koji je u prošlosti kao funkcioner vlade SAD nadgledao i ocenjivao ekološke posledice funkcionisanja elektrana, cevovoda za prirodni gas i postrojenja za tečni prirodni gas.
„Rast proizvodnje električnih vozila će morati da se uskladi sa ciljevima nacionalnog saobraćaja, da bi se vozila na benzin i dizel zamenila električnim. Nove baterije za električnu mrežu će omogućiti veću proizvodnju električne energije oslanjajući se na solarni pogon i na vetar”, kaže naš sagovornik.
Koja pitanja su povezana sa budućim povećanjem potražnje za litijumom?
Prvo, Kina dominira preradom litijuma, što znači da će rudarske kompanije zavisiti od kapaciteta i mogućnosti kineske prerade. Prema tome, pristup kineskim postrojenjima prerade će biti od vitalne važnosti.
Drugo, prosečno vreme da novi rudnik litijuma postane operativan je 16,5 godina. Ovakav duži period bi mogao da dovede do rizika koji preuzimaju investitori u svetlu novih, dolazećih tehnologija koje bi mogle da zamene litijum u električnim baterijama za vozila tokom narednih 16,5 godina. Nova tehnologija za skladištenje energije bi takođe mogla da bude razvijena smanjujući buduću potražnju za litijumom. To znači, kratkoročno gledano, da će uspešne investicije u eksploataciju litijuma biti u zemljama koje mogu da brzo dobiju dozvole za eksploataciju i to dok postoji stvarna potražnja za njim.
Javnost u Srbiji je zabrinuta zbog mogućih posledica eksploatacije litijuma.
Izgleda da postoje tri oblasti zabrinutosti: da li podnosioci molbe za eksploataciju litijuma imaju istorijat ekološki odgovorne eksploatacije; da li su zakoni Srbije o eksploataciji litijuma odgovarajući i koliki je procenat od zarade i poreza koji ide u državnu blagajnu, i da li su one odgovarajuće i konkurentne sa međunarodnom eksploatacijom litijuma.
Prvo pitanje se odnosi na podnosioce molbi za eksploataciju litijuma koji mogu da rade u skladu sa ekološki prihvatljivim uslovima. Da bi se to procenilo, srpske organizacije za zaštitu prirodne sredine i državni regulatori mogu da učine dve stvari – da provere ekološke zapise i podatke rudarskih kompanija koje su bile aktivne u drugim zemljama, a koje traže dozvole za eksploataciju litijuma u Srbiji. Takvi podnosioci molbi će morati da budu podvrgnuti rigoroznoj proveri. Institucije u Srbiji mogu takođe da obezbede odgovarajuće zakone za zaštitu prirodne sredine koji se odnose na vodu, vazduh i zemlju i da su kazne za kršenje takvih zakona dovoljno visoke da bi obezbedile da se ti zakoni poštuju. Takvi zakoni bi morali da budu na snazi pre nego što se dozvole izdaju, tako da se investitorima pruži izvesna sigurnost što se tiče ekoloških propisa. Naravno, posle izdavanja dozvola, ekološka agencija Vlade Srbije će morati da konstantno nadgleda sve aspekte eksploatacije litijuma.
Da li mislite da bi Vlada Srbije trebalo da odobri rudarske operacije eksploatacije litijuma i drugih ruda?
Da, ali pod navedenim uslovima. Srbija ima dugu istoriju rudarstva. Ona je u prošlosti imala koristi od zlata, srebra i bakra. Srbija može da koristi svoje prirodno bogatstvo na bezbedan i ekološki odgovoran način. Da bi se to postiglo, potrebni su dobri zakoni, oštre kazne i intenzivan nadzor. Takvi uslovi će obezbediti podršku i poverenje javnosti za buduće aktivnosti ovakve prirode.
Branko Mikašinović
Izvor: Politika
ARHIVA PPNS BROJ ANGAŽOVANIH RUDARSKIH INSPEKTORA MRE: U 2020. I 2021. PO DVA, U 2022. SAMO JEDAN, U 2023. I 2024. TEK PO TRI
“Ne rudnicima litijuma” – poruka sa građanskog skupa u Valjevu
“Ne – rudnicima litijuma” – poruka više hiljada Valjevaca, Šapčana i Lozničana koji su se večeras okupili na Gradskom trgu i ispred Hrama Vaskrsenja Hristovog u Valjevu. Na vanstranačkom skupu, održanom u Valjevu, reditelj Zoran Đorđević je naglasio: “Mi se pitamo, od nas zavisi.”
Upečatljivo najmasovniji protest održan u poslednjih nekoliko godina u Valjevu je ujedinio stanovnike i grada na Kolubari i iz Loznice i Šapca i okolnih mesta. Gradski trgi i Karađorđeva, potom i plato ispred Sabornog Hrama i okolnih ulica, bili su ispunjeni građanima.
Na valjevskoj agori prisutnima se prvo obratila mlada i perspektivna Valjevka, student informatike na Matematičkom fakultetu BU, Sofija Janevska, naglasivši da svi skupa moramo očuvati svoju zemlju od sigurne propasti.
„Nisam član ni jedne stranke i politikom se ne bavim, pred vama stojim kao patriota, rodoljub, kao pojedinac svestan pokušaja kompletnog uništenja svega do čega mi je stalo. Nema više mesta za bilo kakve prazne priče, nadmudrivanja i politikanstvo.
Ovo je tema iznad svih tema, borba iznad svih borbi. Mi sada govorimo o objektivnoj istini – pokušajem svođenja naših života na životarenje i smrt u ropstvu.
Ja neću da odem, neću da ostavim svoju zemlju, svoj grad, svoju majku i oca, svoju porodicu i prijatelje, svoj prvi korak, kuću i dvorište, svoju školu da mi ih sruše, unakaze, otruju i otmu.
Ne postoji ni jedno mesto na svetu koje mogu zvati svojim domom osim ovoga ovde. Ja neću da sa drugog kraja sveta kroz ekrane gledam svoje najmilije i da gledam kako ih sele, proganjaju, maltretiraju.
Ovo je moja zemlja, ovo je moj narod, ovo je moja kuća u koju sada nadiru lopovi, otimači, upadaju kroz prozore, iza leđa, u potaji, kradom da sve sruše i da nas unište.
Ujedinjen narod jači je od svega, rekla je Sofija, naglasivši: Dakle, ja ne želim da opstajem.
Neophodno je da konačno napravimo razliku između golog opstanka, pukog preživljavanja i života. Želim da živim bezbrižno, sigurno, zdravo i slobodno u svojoj zemlji, među svojim ljudima. Želim da živim, ali sam prinuđena da se borim, činiću to i evo, radim to i sada.
Danas se ne bavimo kalkulisanjima i kojekakvim uverenjima, već objektivnom istinom – da nam su nam kompletna egzistencija, život i zdravlje ozbiljno ugroženi.
Svoju budućnost ne mogu, i ne želim, da zamislim van svoje zemlje, kulture i običaja. Van mog naroda, mojih prijatelja, mojih uspomena. Ja ću se za svoju budućnost, u svojoj zemlji – boriti, zajedno sa mnogim svojim vršnjacima. Mladi nisu nezainteresovani”, naznačivši da su mladi aktivni.
Pri tome, naglasivši: “Sa ovoga mesta pozivam sve svoje prijatelje, kolege, vršnjake, sve mlade da od sada javno, jasno i glasno, obznanimo svoje davno formirane stavove i ponovo postanemo vlasnici svoje sadašnjosti i budućnost!
Pozivam starije da više ne optužuju mlade, da nas ne prozivaju i ne pričaju nam da će nas sunce tuđeg neba grejati jače nego ovo naše – jer neće! Nego, da ustanu i podignu svoj glas, da podrže nas i da zajednički opstanemo i ostanemo! Počistimo i odbranimo jedini dom koji imamo, u ime svih predaka i svih budućih generacija.
Nema više ćutanja. Nema povlačenja. Ne damo našu Srbiju“, poručuje mlada Valjevka, Sofija Janevska.
Uspešna Valjevac, reditelj Zoran Đorđević, koji već četvrt veka živi i radi u Brazilu, naglašava da je sada morado da dođe u svoj rodni grad:
„Hvala što ste došli u ovolikom broju i svaki dan biće nas sve više. Večeras treba da pošaljemo poruke mafijašima šta mislimo o otvaranju rudnika litijuma. Ne trebaju nam pare i ne zanima nas koliko košta. Mi znamo koliko vredi Peti Puk, Novo naselje, Popučke. Ovde smo da pokažemo – šta je Srbija.
Ne znam da li ima izdajnika u Valjevu, ali – ima ideologa. Ideologija je odavno umrla. Ne postoje levi i desni, postoji samo korporativni interesi“, pored ostalog rekao je Zoran Đorđević:
„Nemojte dozvoliti da Vaša deca odu iz Srbije”, podsetivši da je na Petrovdan 1999. na istom tom mestu stajao kraj Makija:
“Šta znači ova zgrada ovde? Ali, nećemo da je lupamo, nismo zato došli. Mi šaljemo poruku. Da li ste dobili sendviče? Ja vam ih nisam delio.
Ovde sam došao da čujem šta vi mislite. Da spasemo zajedno ono što se može. Da Valjevo bude grad zdravih ljudi, da imamo škole kao nekada, koje su dale toliko intelektualaca. Ovo je početak, i očekujem sve ugledne Valjevce da nam se pridruže“, naglašava Đorđević.
Potom je pozvao okupljene u šetnju do, drugog po veličini Hrama u Srbiji, gde je više hiljada okupljenih oko valjevskog Hrama Vaskrsenja Hristovog, jednogrlice izgovorilo molitvu Oče naš.
Izvor: Objektiva
ARHIVA PPNS PROTEST PROTIV RUDNIKA LITIJUMA ODRŽAN U VALJEVU (VIDEO)
Kopanje litijuma u Srbiji: „Da se isti projekat sprovodi u Nemačkoj, podržala bih ga“, kaže Brantner za BBC
Pre više od pola godine, nemačka vlada je kritikovala izborni proces u Srbiji, a sada je najglasniji zagovornik kopanja litijuma i podržava srpske vlasti u projektu koji izaziva velika protivljenja.
„Naravno da bih (podržala takav isti projekat u Nemačkoj), pa mi već radimo na sličnim, u Saksoniji, kao i u mom regionu u basenu reke Rajne (na jugozapadu), ali tu tehnologija nije još spremna.
„Naše ministarstvo i pomaže finansijski jedan projekat kako bi se sprovela ispitivanja i testiranja, ali sve zavisi od brzine razvoja tehnologije", kaže Franciska Brantner, nemačka državna sekretarka u Ministarstvu privrede i klimatske akcije i poslanica Zelenih u Bundestagu, za BBC na srpskom.
Njeno ime se često čulo tokom posete visoke nemačke delegacije Beogradu krajem prošle nedelje kada je potpisan Memorandum o strateškom partnerstvu Srbije i Evropske unije u oblasti održivih sirovina, baterija i električnim vozilima.
Srpski predsednik Aleksandar Vučić se upravo zahvalio Brantner za podršku projektu Jadar koji u Srbiji sprovodi australijsko-britanska kompanija Rio Tinto.
„Nisam stručnjak, ne znam ni hiljaditi deo onoga što zna Franciska Brantner", slušala je ona Vučićeve reči iz prvog reda kao važna članica nemačke delegacije.
U intervjuu za BBC na srpskom, ova 45-godišnja odmerena političarka kaže da je izazovno što su u Saksoniji, na istoku Nemačke, nalazišta litijuma na granici sa Češkom, pa se dva projekta sprovode paralelno u obe zemlje, ali da se insistira na najvišim ekološkim standardima.
To ne umanjuje zainteresovanost Nemačke za litijum u Srbiji, jer im je cilj da smanje zavisnost od uvoza sirovina i prerada iz Kine.
„Stalno raste potreba za sirovinama za digitalizaciju i održive tehnologije, a mi kao Evropljani smo u tom polju veoma zavisni od uvoza iz Kine.
„I zato smo definisali agendu kako da materijale koje imamo u Evropi i koristimo za Evropu", kaže Brantner.
Kako se ubrzava prelazak na vozila sa nultom emisijom štetnih gasova, proizvođačima automobila će biti potrebno sve više litijuma za baterije, a projekat kompanije Rio Tinto, tvrdi se, mogao bi da obezbedi čak devet desetina trenutnih potreba Evrope za litijumom.
Sačekati primenu i rezultate
Koncept i evropski projekat koji sada Rio Tinto nudi, unapređen je u smislu životne sredine, kaže nemačka državna sekretarka, uz ogradu da treba sačekati primenu.
„Vrednost i kvalitet moramo da procenjujemo na osnovu iskustva i rezultata koji se postignu", dodaje Brantner.
Srbija ima nameru da zatvori čitav krug - odnosno da samo deo litijuma izvozi kao sirovinu, a da skoro 80 odsto prerađuje i pravi litijumske baterije ili delove za elektronske automobile.
Na pitanje koliko je to realno izvodljivo, Brantner ima diplomatski odgovor.
„Jasno je da mi pokušavamo da ne isporučujemo litijum u Kinu, a da ga zatim vraćamo.
„Naravno, važno je da se naprave evropski lanci snabdevanja i Srbija će biti važan deo toga", kaže ona.
A hoće li Srbija dobiti fabriku električnih vozila ili nekih delova, u saradnji sa nemačkim kompanijama, zavisi od tih kompanija i njihovih poslovnih procena, dodaje.
U svečanoj sali Palate Srbija gde su potpisani načelni sporazumi prisustvovali su i predstavnici proizvođača litijumskih baterija.
Ko je Franciska Brantner?
- Rođena je u Lerahu, u nemačkoj saveznoj državi Baden Virtenberg 24. avgusta 1979.
- Diplomirala je na Siens Po u Parizu, a master diplomu međunarodnih odnosa stekla na Univerzitetu Kolumbija u Njujorku
- Doktorsku tezu iz društvenih nauka odbranila je na Univerzitetu u Manhajmu
- Ranije je bila parlamentarna sekretarka i zastupnica Evropskih politika za poslaničku grupu Zelenih
- Izvor: Sajt nemačkog Ministarstva privrede i klimatske akcije
Automobilski giganti u Beogradu
Čim je pred kamerama potpisan Memorandum Srbije i EU o sirovinama, takozvana pisma o namerama svečano su parafirali i predstavnici najvećih automobilskih kompanija Stelantis i Mersedes Benc, ali detalji nisu poznati.
U tekstu magazina Fajnenšel tajms piše da je time Srbija u stvari obećala da neće prodavati litijum kineskim proizvođačima automobila i da će, kada razvije jedno od najvećih svetskih nalazišta tog metala, prednost imati evropske automobilske kompanije kao što su Mercedes, Stelantis i Folksvagen.
A ima sa čime i da trguje - Vučić je izjavio da bi Srbija mogla da proizvede 58.000 tona litijuma, što zadovoljava 17 odsto evropskih potreba.
To je dovoljno da se napravi 1,1 milion električnih automobila.
Pritom, vlasti u Srbiji najavljuju i da sa tim projektom, mogle da dođu i direktne strane investicije čija se vrednost meri milijardama dolara.
Ekološki aktivisti i dalje nezadovoljni
Ipak, Vučićeve poruke da Lozničani „neće znati šta će s parama", na zapadu i ostatku Srbije slabo menjaju negativnu sliku o Rio Tintu među ljudima.
Više od polovine ispitanika (55,5 odsto) se protivi planu kompanije Rio Tinto da otvori rudnik litijuma u dolini Jadra, 25,6 odsto podržava, dok 18,9 procenata nema stav, pokazalo je istraživanje Nove srpske političke misli sprovedeno početkom jula.
Na pitanje „Da li biste podržali otvaranje tog rudnika, ukoliko bi Srbija dobila garancije od Nemačke i EU da će biti poštovani svi ekološki standardi zaštite okoline?", 52,1 odsto ispitanika reklo je da ne ne bi, 33,7 odsto bi podržalo, dok 14,2 procenata ispitanika nema stav, ili je bez odgovora.
Usled brojnih protesta i zaustavljanja međunarodnog auto-puta u centru Beograda, pre tri godine projekat Jadar je stopiran.
Vlada Ane Brnabić je odlučila da ga stopira 2022, ali se to sada promenilo.
Rio Tinto je promenio neke ljude na čelnim pozicijama u kompaniji Rio Sava, srpskoj ćerki firmi rudarskog giganta, koji su se češće pojavljivali u medijima i objašnjavali sopstveno viđenje projekta i zašto je važan.
Ministri i predsednik Srbije im u tome svesrdno pomažu, ističući važnost tog projekta za zemlju i ogromnom novcu koji bi mogao da donese.
Ipak, i u danu potpisivanja dogovora sa Nemcima, nastavljeni su protesti nezadovoljnih aktivista zabrinutih za budućnost vode, zemlje i vazduha.
Više od 330.000 ljudi potpisalo je do sada onlajn peticiju protiv otvaranja rudnika.
Brantner je ispratila sva ta dešavanja.
Kaže da je vrlo važno što su se aktivisti i ekolozi bunili, jer je podstaklo kompaniju do popravi projekat.
„Građani treba da im budu zahvalni što su protestovali i uspeli da naprave bolji projekat.
„Rio Tinto je zamenio ljude ovde, promenili su projekat u smislu otpada i načina upravljanja otpadom, kao i upravljanja vodama, mislim da je to sve uspeh ekološkog pokreta", kaže Brantner.
„Ipak, sad sve zavisi od primene", dodaje ona.
Ležište „Jadar", kao i sam mineral jadarit, otkriveni su 2004. godine i nazvani po reci Jadar, a u ovom jedinstvenom ležištu su litijum i bor svetske klase.
„Smatram da Rio Tinto i svi imaju interes da pokažu da se može rudariti sa manjim uticajem na životnu sredinu, te ovo može biti pokazatelj kako to funkcioniše.
„Plan Rio Tinta je sada pionirski poduhvat", ističe ona.
BBC: Treba li onda da ljudi nastave da protestuju kako bi bili sigurni da će biti još bolji?
Brantner: „Nije na meni da odlučim za njih, ali svakako zahteva stalni monitoring".
Nije se Rio Tinto suočavao sa otporom samo meštana u Srbiji, to se dešavalo širom sveta.
Uništili su 46.000 godina staru aboridžinsku pećinu u Australiji, a bilo je problema i u Mozambiku i optužbi da su zagadili vode rudarenjem u Papua Novoj Gvineji.
Brantner odlično zna i za ove primere, ali se nada da bi novi menadžment kompanije i na svetskom nivou mogao da promeni politike poslovanja.
„Nema mnogo kompanija koje to mogu da rade i mislim da Rio Tinto ima ambiciozan plan ovde i da žele da ovo bude najbolji primer kako možete ekološki da rudarite litijum.
„Ako to mogu da dokažu, to su dobre vesti".
Rio Tinto će imati priliku da prikupi novije podatke sa terena i da izađe sa njima u javnost, a u tom slučaju, svi zainteresovani će moći da prate da li su održali obećanje, dodaje.
Važno je, kaže, da projekat bude po evropskim standardima, i zbog puta Srbije ka EU, kao i zbog međunarodnih i nemačkih kompanija kojima su bitni institucionalni mehanizmi da daju kredibilnost projektu.
Na pitanje može li Srbija da dobije neke garancije od Nemačke, osim primene evropskih standarda, ona odgovara da se može očekivati nadziranje.
„Činjenica da je ovo evropski projekat pravi razliku, mi smo zainteresovani da ga držimo na oku i dobro je da i srpski i međunarodni naučnici budu uključeni kako bi se koristila evropska ekspertiza".
Predlaže i administrativnu saradnju, jer Srbija, kao zemlja kandidat za članstvo u EU, može od Evropske komisije da zatraži savet u okviru pristupnih pregovora.
„Ne mogu da pričam u njihovo ime, ali pretpostavljam da bi bili spremni da podrže".
I Nemačka ima nalazišta litijuma, ali je za njegovo vađenje potrebna naprednija tehnologija
Kad je reč o nalazištima u Nemačkoj, litijum je i u zemlji i u geotermalnim izvorima i rastvorima.
Međutim, ne primeru Čilea, južnoameričke države koja je drugi najveći proizvođač litijuma na svetu posle Australije, videlo se da vađenje ovog minerala iz vode nije „zelenije", napominje ona.
„Pritom, nemamo prostora kao u Čileu, dolina Rajne je jedno od najgušće naseljenih regiona, pa moramo da razvijemo napredniju tehnologiju".
Nemačko Ministarstvo spoljnih poslova kritikovalo je izborni proces u Srbiji u decembru, a sedam meseci kasnije kancelar Olaf Šolc je stigao u Beograd, zajedno sa predstavnicima velikih kompanija i zvaničnika iz Brisela.
„To je deo procesa koji uključuje i EU, i važan je taj evropski kontekst, da evropski standardi budu deo projekta (Rio Tinta).
„Ali to ne znači da je kritika našeg ministarstva bila netačna", kaže Brantner.
Nataša Anđelković
Izvor: BBC
ARHIVA PPNS RIO TINTO PRED TUŽBOM ZBOG TROVANJA VODE NA MADAGASKARU
Izvršni direktor Stelantisa: Memorandum sa EU o sirovinama dobar potez za Srbiju
Izvršni direktor kompanije Stelantis Karlos Tavares izjavio je danas da je Memorandum o strateškom partnerstvu u oblasti mineralnih sirovina koji je Srbija potpisala sa EU prošle nedelje veoma dobar potez za Srbiju po pitanju litijuma, jer će to u narednih 10 godina biti "čista hemija" i tehnologija koja je ljudima potrebna.
"Kao što sam rekao, najveća slabost električnih vozila je pristupačnost. Da biste smanjili cenu električnih vozila, potrebno je da imate manje baterije, jer baterije predstavljaju više od 40 odsto ukupnih troškova proizvodnje automobila", rekao je Tavares odgovorajući na pitanje Tanjuga šta misli o prošlonedeljnom memorandumu potpisanom između EU i Srbije o strateškom partnerstvu u oblasti mineralnih sirovina, koje podrazumeva proizvodnju novih baterija i električnih automobila.
Kako kaže, ako želite da smanjite troškove, potrebno je da smanjite veličinu baterija i takođe smanjite težinu baterija.
Da biste to uradili, potrebne su vam efikasnije ćelije baterije, dodao je Tavares.
Ukazao je da će efikasnije baterijske ćelije koje će doći u budućnosti, verovatno udvostručiti gustinu snage ćelija i da je moguće da će koristiti drugačiju hemiju od litijum-jonske, pa je stoga istakao da je Memorandum dobar potez.
"Tako da mislim da je to dobar potez, a mi smo, naravno, deo te priče. I videćemo da li možemo da imamo dobar predlog u pogledu nabavke iz te inicijative (predviđene Memorandumom potpisanim između Srbije i EU), za koju mislim da ima potpunog smisla", zaključio je Tavares.
Foto: Tanjug/Nebojša Raus
Izvor: Juronjuz/Tanjug
ARHIVA PPNS LITIJUM - TAČKA DODIRA STELANTISA (FIJATA) I KETLA (KINA), ŽELJA NEMAČKE U AFRICI, SEME RAZDORA U KONGU
Litijumski paradoksi: Tekst Zorana Panovića
Kako stvari stoje izgleda da ništa neće biti od referenduma na kome bi se građani Srbije izjasnili jesu li, ili nisu, za iskopavanje litijuma u dolini Jadra. Vučić je temu litijuma i bio gurnuo pod tepih zbog izbora, pa bi tek sad apsurdno bilo da raspisuje vanredne izbore zbog teme litijuma, a što traže Dragan Đilas i Marinika Tepić.
Sa pokroviteljom velikog litijumskog dila – Šolcomatom (nadimak za nemačkog kancelara Olafa Šolca), sve je išlo kao da se pogledima razumeju. Često je socijaldemokrata Šolc u Nemačkoj bio predmet ismevanja zbog monotonog govora i strogog izgleda, pa otuda je i dobio nadimak Šolcomat. U Beogradu pre neki dan na litijumskom Samitu EU i Srbije nije bio ni monoton ni strog. Čak se i osmehivao. Nije zakerao oko demokratije i suočavanja sa prošlošću. S druge strane, režimski novinari nisu dobili nalog da mu postavljaju (kao nekad kad je bio u Beogradu u drugoj agendi) provokativna pitanja o Kosovu u Republici Srpskoj, o Rezoluciji o Srebrenici, o dvostrukim standardima i tako to, piše Demostat.
Potpisan je Memorandum o razumevanju. Biće kopanja kako trend pokazuje. Uskoro stiže i „mapa puta“. Koja će se prema spolja sigurno više poštovati nego one „medijske strategije“ prema unutra. Sve u sklopu „kvantnog skoka Srbije“, kako kaže Vučić. Pompezno potpisivanje Memoranduma u Beogradu podrazumeva „strateško partnerstvo“ Srbije i EU, ali zvanično samo oko litijuma. Ako su Koštunica, Tadić, Dinkić i Dačić bagatelno prodali Rusima NIS i eksploataciju resura u tom sektoru, oni su to uradili i zbog očuvanje Kosova u granicama Srbije (ruske podrške), odnosno izgradnje „Južnog toka“ kroz Srbiju koji je trebalo ruskim gasom da garantuje energetsku stabilnost. Bilanse za sada znamo.
Pre nego što Vučić kaže „Dugo ste čekali, kopajte“, parafrazirajući prethodnika na čelu stranke i države Tomislava Nikolića sa otvaranja radova na nesrećnom „Južnom toku“ – „Dugo ste čekali, počnite“, teško je poverovati da predsednik Srbije baš ništa, sem garancija za svoju ličnu vlast, politički nije tražio od Nemaca i Zapadnjaka zainteresovanih za srpski litijum. Da li je Srbija dobila tajni datum za ulazak u EU, da li će preko litijuma „na oruk“ (kao kad se diže džak krompira), ili „na kant“ (kao kad se unosi šifonjer u stan) u EU, kao Rumunija i Bugarska, zbog drugih stvari ranije, da li je Srbija dobila jasne garancije za Zajednicu srpskih opština, da li je bar dobila relaksaciju Republike Srpske, odnosno senzibilnije ponašanje visokog predstavnika Kristijana Šmita (Nemca) prema srpskim (Dodikovim) interesima? U redu „kvatni skok“, ali da li je moguće da ovakav Memorandum bude apolitičan? Znači li „kvantni skok“ i „vajld kard“ za EU kao kad te pozovu na Mundobasket? Da li ovaj Memorandum bar znači da je prestao „hibridni rat“ protiv Srbije? Sa nemačke strane makar. Vučić nije na litijumskom Samitu pred Šolcomatom i zainteresovanim gostima iz EU pomenuo „kolektivni Zapad“. Nije iskoristio tu sintagmu putinovskog novogovora. A basta mu. U memorandumskim danima kao da je uveo moratorijum svojim jurišnicima (neki su i ministri), da se bore za multipolorani svet i da Srbiju predstavljaju kao lidera tog slobodnog sveta. Činilo se da ih se čak stidi kao kad ti je neprijatno od nekog priprostog rođaka kad ti dođu ugledni gosti.
Hajde da verujemo da je Vučić hteo da pozove i Milorada Dodika na ovako bitan događaj (jer Dodik ne propušta ni mnogo manje bitne u Srbiji), ali da su Nemci to sa indignacijom odbili, pa otuda politički možemo da razumemo što Vučić nije insistirao, ili se nadurio pa sve otkazao, ipak je ovo događaj stoleća – prelomni trenutak reindustrijalizacije Srbije. Ali, šta, ako Vučić uopšte nije ni pomišljao da pozove Dodika? I to tek što je prošlo tako malo vremena od pompezne Deklaracije Svesrpskog sabora dve srpske države koje, dalo se zaključiti, samo simbolički deli Drina. Zna li narod ima li litijuma i u Republici Srpskoj? Blizu je to. Da ipak bude referenduma o iskopavanju (kao što neće), da li bi građani Republike Srpske dolazili u Srbiju da glasaju da se kopa? Da glasaju za Nemce? Za glavne sponzore Rezolucije o Srebrenici u Ujedinjenim nacijama.
Malo je vremena prošlo od kada je Vučić udisao na Ist Riveru vazduh slobodnog sveta, osećaući u plućima snagu BRIKS-a i svih onih koji ne pristaju na globalno jednoumlje i hegemoniju „kolektivnog Zapada“, pa do Memoranduma pod pokroviteljstvom Šolcomata. Znači da je istovremeno sa otporom svetskim dahijama (onima koji su nas bombardovali), radila punom parom tajna diplomatija. I da suštinski tako bitna stvar za Srbiju nije ni spomenuta u Deklaraciji Svesrpskog sabora.
Uglavnom, još jednom se pokazalo, možda i najspektakularnije do sada, kako funkcioniše Vučićev sistem uzajamno funkcionalnih paradoksa. Njegovi medijski stahanovci koji su se pre par meseci do egzaltacije obradovali da će Srbija i formalno prekinuti evropske integracije, između ostalog i zbog hibridnog rata protiv Srbije, sada moraju da na naslovne strane stavljaju „stratešku saradnju“ sa EU. Srećom, Šolcomat ovoga puta nema političke zahteve, ne cepidlači oko regularnih izbora, pravne države i slobode medija, niti mu smeta rehabilitacije politike iz devedesetih za unutrašnju upotrebu, kao ni zaključci Vučićevih najamnika (ili korisnih idiota) – briksovaca i evroazijata povodom 75 godina NATO, odnosno Samita ove vojne alijanse u Vašingtonu – da svetski moćnici navodno hoće da završe ono što nisu 1999. Iako ministar spoljnih poslova Republike Srbije Marko Đurić, koji je na poziv predsednika SAD Džozefa Bajdena, prisustvovao u Vašingtonu prijemu povodom 75 godina od osnivanja NATO, takve zaključke nije izneo predstavnicima Alijanse. Naprotiv, imao je sasvim druge perspektive za razgovore. Bilo bi nekorektno reći da geopolitičke okolnosti i kritične sirovine idu Vučiću na ruku, a da u svim ovim uzajamno funkcionalnim paradoksima nema i njegove veštine.
Ipak, bar po inerciji Memorandum nas može približiti EU onoliko koliko i prodaja NIS-a Rusima. Nismo zbog toga postali članica saveza Rusije i Belorusije, pa nećemo ni zbog ovoga EU. Ali će odnosi biti ipak bolji. Ako se razumemo. Nakon Šredera i Merkelove i Šolc staje u red velikih prijatelja Srbije. Uprkos Kosovu i Bosni, kao litijumski Handke. Veliki paradoks Srbije je taj da Nemačka kao njen najveći privredni partner nije istovremeno i politički saveznik Srbije, bar u smislu kako mi to konvencionalno shvatamo. Ili možda jeste, ali ćemo tek saznati. Odnosno, Vućić će nam obznaniti i objasniti kad za to dođe vreme.
Izvor: Danas/Demostat
ARHIVA PPNS OTVARANJE RUDNIKA RIO TINTA DOVEŠĆE DO PRESUŠIVANJA SVIH BUNARA I IZVORA KOJI SE NALAZE IZNAD RUDNOG TELA - MR BORO POPOVIĆ
Studija o zaštiti životne sredine ili spisak lepih želja: Šta je javnosti predstavljeno kao opravdanje za litijum
Da li je dokument koji na svom sajtu drži kompanija Rio Sava zaista Studija o proceni uticaja na životnu sredinu? Ako se zanemari to da se i dalje krije ko je sve učestvovao u izradi prikazanih podataka, važno je, objašnjavaju profesori Hemijskog fakulteta u Beogradu, poštovati Zakon i redosled, pa prvo doneti Idejni plan koji u ovom momentu, kako objašnjavaju za N1, nemaju, iako pojedini profesori koji su radili na takozvanoj studiji tvrde da sve postoji.
Litijum će da poteče, a Srbija neće stići do debate stručnih ljudi koji su za poštovanje zakona, kako bismo tačno znali šta će to reka litijuma doneti a šta odneti.
„To što su oni izbacili kao dokumenta Studija uticaja uopšte nije studija uticaja, praktično to nije ništa, to su beleške kompanije Rio Sava, jer i ti dokumenti su označeni kao nacrti studija“, rekla je profesorka Hemijskog fakulteta Dragana Đorđević.
I sama kompanija naglasila je da iza dobijenog nacrta ne stoji, već su tu stručnjaci iz Srbije koje su odabrali i platili da ga naprave, a većina njih i dalje je tajna. Jedan od onih koji je za rudarenje, profesor mašinskog fakulteta Aleksandar Jovović, međutim, tvrdi da je to ozbiljna studija i da sva projektna dokumentacija postoji.
„Mi ne bismo mogli da ocenjujemo, osim da gatamo, da ne vidimo kakav je uticaj, da ne vidimo tehnička rešenja, znači kompletni idejni projekti po našem zakonu, što kaže kako Bog zapoveda, urađeni su od strane ozbiljnih projektantskih kuća u Srbiji“, kaže profesor Mašinskog fakulteta Aleksandar Jovović.
Ni to javnost ne zna koje su ozbiljne kuće koje su radile sva dokumenta za Rio Tinto. A da idejnog projekta ipak nema, kaže i izvršni direktor kompanije Rio Tinto.
„Kompanija je u sklopu interne studije izvodljivosti razvila preliminarna idejna rešenja za sve komponente projekta. Tokom protekle dve godine nastavili smo da radimo na unapređivanju tih rešenja. Sada, kada formalno imamo pravo da nastavimo sa terenskim radom, u narednom periodu očekujemo da konačna rešenja budu predstavljena javnosti i nadležnim državnim institucijama“, navode iz Rio Tinta.
Dok ipak čekamo da nam iz Rio Tinta predstave sva dokumenta, pojedini profesori čitaju sve što je dostupno.
„Ovde ne postoji idejni projekat, ne postoji dokument koji je država overila i rekla e to tako treba da izgleda i to se vidi čitanjem ovoga i zbog toga ne postoji nešto o čijoj proceni uticaja na životnu sredinu vi govorite, zato ovo ne može da bude nikakav nacrt“, smatra profesor Hemijskog fakulteta Aleksandar Popović.
„Kod Rio Tinta, odnosno kod Rio Save, je posebno sporno što studiju uticaja radi osoba koji je istovremeno u Ministarstvu za životnu sredinu član komisije za ocenu tih studija, to je profesor Jovović sa Mašinskog fakulteta“, kaže Dragana Đorđević.
I objavljena dokumenta ne bi trebalo da budu jedina koja poseduju u Rio Tintu, kako saznajemo, poseduju i dokumentaciju koju je radio Biološki fakultet, ali pitanje je zašto ne objave i tu studiju ili podatke kako god to nazivali.
Žaklina Tatalović
Izvor: N1
ARHIVA PPNS DRUŠTVO ZA ZAŠTITU I PROUČAVANJE PTICA SRBIJE: AFERA JADAR – KORIST ZA NEKE, ŠTETA I BEZAKONJE ZA SVE!
Evo zlato, evo bakar, litijum, aerodrom, Kosovo… Ma, evo vam sve: Naš predsednik je poklonio državu, Srbija je rasparčana
Ako se podvuče crta ispod svega onoga o čemu je predsednik Srbije pregovarao i šta je dogovarao, rezultat je rasparčana država. Balansirajući između Amerikanaca, Kineza, Nemaca, Francuza, Arapa, Rusa i njihovih interesa, Aleksandar Vučić je praktično poklonio istočnu i zapadnu Srbiju, Kosovo i Metohiju i sve velike infrastrukturne projekte.
Poseta nemačkog kancelara Olafa Šolca Beogradu završena je dogovorom koji će za posledicu imati rudnik litijuma.
Dakle, Nemcima treba litijum za njihovu auto industriju, Nemci dobiju litijum u Srbiji.
Zaboravi se odmah i izborna krađa, to što u Srbiji ne postoji vladavina prava ni sloboda medija. Oprosti se i neuvođenje sankcija Rusiji i još mnogo toga.
Međutim, to nije prvi put.
Činjenica je da je kao rezultat dogovora predsednika Srbije i pojedinih svetskih lidera mnogo toga ustupljeno, takoreći dato. I to protivno interesima naše države, smatra bivši diplomata i ambasador Srbije u Belorusiji Srećko Đukić. U razgovoru za Novu on kaže da Aleksandar Vučić tako kupuje naklonost inostranih zvaničnika i posredno svoj opstanak na vlasti.
Kinezima istočna, a Nemcima zapadna Srbija
“Mislim da je srpska vlast u proteklih 10 godina, proklamujući nezavisnu, samostalnu politiku, a u stvari politiku sedenja na više stolica, uspela da rasparča Srbiju. U današnjem svetu opstajati na toj platformi koju vlast u Beogradu uporno potencira je nemoguće. Ni Mađarska to ne radi na taj način, iako je članica EU i NATO, a to znači da ima gde da se skloni. Srbija je s druge strane u brisanom prostoru i mora da zadovolji interese velikih sila, pa je postala privezak Evropske unije”, kaže Đukić, a zatim nabraja:
“Prvo je data istočna Srbija, kad smo ustupili rudnike bakra i zlata Kinezima, uz rudnu rentu od tri odsto, jeftinu struju, vodu i druge infrastrukturne pogodnosti. Dakle, da bi se kupila naklonost Kineza data im je istočna Srbija. Da bi se zadovoljili Arapi dat im je Beograd na vodi, ali i plodno zemljište širom Vojvodine. Sad je na red došla Nemačka, pa će njene prohteve Vučić da zadovolji tako što ćemo otvoriti rudnik litijuma, iako se veći deo građana Srbije tome protivi. A kako smo mogli da vidimo prilikom posete nemačkog kancelara Olafa Šolca, tu nisu samo Nedeljice. Tu je ceo potez od Drine do Divčibara. Cela Tamnava, Kolubara, preko Valjeva do Divčibara. Dakle cela zapadna Srbija”.
Francuskoj su, navodi dalje Đukić, dati aerodrom i metro.
“Uskoro Emanuel Makron dolazi u Srbiju i zbog prodaje francuskih vojnih aviona, što je takođe Vučić nedavno dogovorio. Na kraju krajeva i Rusija je namirena tako što joj nismo uveli sankcije, a na posletku i Amerika tako što smo prepustili Kosovo i Metohiju. Jer, zna se da je SAD supervizor rešenja kosovskog problema. Ostala nam je samo Šumadija, koja je ekološki uništena. Prođite samo, u svakom selu, gradu imate divlje deponije. Budućnost Srbije je zbog ovakve politike Aleksandra Vučića apsolutno neizvesna”, zaključuje Đukić.
Dogovorom sa Šolcom, litijum je praktično otrgnut od Kineza, a to je rekao i visoki funkcioner naprednjaka Vladimir Đukanović. On je u autorskom tekstu za dnevni list Politika napisao da je Nemcima bilo ključno da litijum ne ode u kineske ili ruske ruke i da su zbog toga pre tri godine zaustavili projekat Jadar.
„Onog momenta kada su shvatili da srpski litijum neće pasti u kineske i ruske ruke, već da će sa njim isključivo Srbija raspolagati i odlučivati koliko će sirovine i kome izvoziti, odnosno kako će ga prerađivati i od njega dobijati finalne proizvode, tako se stalo sa opstrukcijama“, piše Đukanović.
S druge strane, Kina je u Srbiji dobila mnogo.
Kad se zažmuri na Linglong i Ziđin
Najveća ležišta zlata i bakra nalaze se u istočnoj Srbiji, a najveći su rudnici Majdanpek i Bor. Još tokom 2016. godine, tadašnji premijer Srbije Aleksandar Vučić zamolio je svog kineskog kolegu Li Kećianga da pomogne Srbiji da se reši slučaj RTB Bor, kao što su pomogli oko Železare.
„Oni su poslali svoju najmoćniju kompaniju da se bavi time i to je za Srbiju jedna od ključnih stvari“, rekao je Vučić koji je istakao da je pozvao Kećianga da ponovo poseti Srbiju.
Nakon toga istok Srbije, barem u rudarskom smislu, preuzela je kineska firma Ziđin koja je za sebe vezivala brojne afere. Iako su podignute plate rudarima, utvrđeno je da je povećan broj obolelih u Boru od kancera (čak 25 odsto), kineski radnici su miniranjem planine Starice uništili ovaj dar prirode do neprepoznatljivosti, prebijani su aktivisti koji su se borili protiv uništavanja životne sredine, dok je Vučić iznova ponavljao da je ceo istok Srbije živ zahvaljujući Ziđinu i rudniku.
Posledice druge kineske fabrike, Linglong u Zrenjaninu tek će se reflektovati na životnu sredinu i građane ovog grada. Građani su nebrojeno puta govorili da su hektari zemlje poklonjeni kineskim partnerima, te da će tek biti problema za životnom sredinom. Fotografije i prizori neljudskih uslova u kojima su radili kineski radnici otvorili su i problem zaštite ljudskih i radnih prava. Međutim, na sve se to godinama žmuri.
Tu su, zatim, Francuzi.
Makron da se posluži...
Tako je 2019. godine francuska kompanija „Vansi erports Srbije“ preuzela upravljanje beogradskim aerodromom „Nikola Tesla“ i započela koncesiju od 25 godina.
Na svečanoj proslavi povodom nove akvizicije francuske firme tada su prisustvovali bivša premijerka Ana Brnabić, nekadašnji ministri Zorana Mihajlović, Aleksandar Antić i Zoran Đorđević.
Francuske firme će svoje bogatstvo uvećavati i kroz gradnju beogradskog metroa. U januaru 2021. godine ministar Siniša Mali potpisao je sa kineskim i francuskim partnerima Memorandum o razumavanju o izgradnji beogradskog metroa.
On je rekao da će francuski partneri raditi isporuku vozova i elektromašinskih podsistema, odnosno opremu metroa, dok će kineska kompanija „Power China“ izvoditi građevinske radove.
Ovoj saradnji prethodio je susret Vučića i Makrona u julu 2019. godine, kada je potpisana Izjava o namerama o projektu beogradskog metroa između vlada Srbije i Francuske.
Očigledno je 2021. godina bila zlatna za francuski biznis u Srbiji. Tada je firma “Veolia” preuzela i upravljanje deponijom Vinča.
Jop 29. septembra 2017. tadašnji gradonačelnik Beograda Siniša Mali i predstavnici konzorcijuma, koji je predvodila francuska kompanija SUEZ, potpisali ugovor o javno-privatnom partnerstvu za izgradnju postrojenja za preradu komunalnog otpada i sređivanje deponije Vinča.
Investicija je vredna oko 300 miliona evra, a ugovor je na 25 godina.
A za Trampa Generalštab
Što se Amerike tiče, Srećko Đukić je o tome dosta rekao u svojoj izjavi. Međutim, valjalo bi tu napomenuti i to što država Srbija na nastupajućim američkim izborima igra na kartu Donalda Trampa, pa je u skladu s tim nedavno u ruke njegovog zeta „pala“ zgrada Generalštaba.
O tome je nedavno pisao i Britanski Fajnenšl tajms. List navodi da je taj „dogovor studija slučaja o tome kako mala nesvrstana država može da se pripremi za Trampov mogući povratak u Belu kuću, i da to takođe odražava pojačani fokus Zapada na Srbiju u trenutku kada je odvajanje od njene istorijske srodne duše, Rusije, postalo prioritet“.
Jelena Jelovac
Izvor: Nova S
STRANICA KOJA SE ČUJE - ZORAN MODLI
PRVI PRVI NA SKALI FB STRANA, TVITER, INSTAGRAM, TREDS
PODRŽI PPNS!
MIHAJLO PUPIN
ARČIBALD RAJS
Komentara: 0