U pregledu današnjeg dana, o Rio Tintu i litijumu se izjašnjavali, pored ostalih: predsednik Srbije Aleksandar Vučić; pokret Kreni-promeni; profesor Fakulteta političkih nauka Bojan Vranić; izvršni direktor Cesida Bojan Klačar; Ljiljana Bralović, predsednica Saveza ekoloških organizacija Srbije (SEOS); narodna poslanica Danijela Nestorović; predsednik Republike Srpske Milorad Dodik; potpredsednica Vlade i ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović; koordinatorka ekološkog pokreta Marš sa Drine Bojana Novaković; advokat Sreten Đorđević; sagovornici iz Portugalije u reportaži "Oliveira tvrdi da…"; ovo je tema o kojoj su pisali: Dojče vele; austrijski list Standard; sajt Bonitet.
Vučić: U petak, prilikom posete Šolca, potpisivanje sporazuma koji se odnosi i na litijum
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da će u petak, 19. jula prilikom posete nemačkog kancelara Olafa Šolca Beogradu, biti potpisan sporazum o razumevanju o mineralnim sirovinama, koji se između ostalog odnosi i na litijum.
Vučić je u izjavi za televiziju Pink iz Londona, gde treba da učestvuje na Samitu Evropske političke zajednice, rekao da nakon potpisivanja sporazuma očekuje da će proći još četiri godine pre početka eksploatacije litijuma.
„Mi razgovaramo kako da od Srbije naravimo, mnogo brže nego što bi bilo moguće, izuzetno mesto za život“, rekao je Vučić.
Kazao je da će iskopavanje litijuma biti odobreno „pod uslovom da se obezbedi puna zaštita životne sredine“, kao i da je njegov zahtev da „mora 85 odsto (litijumske) baterije da bude proizvedeno u Srbiji“.
Vučić je rekao da je vlast Demokratske stranke dovela kompaniju „Rio Tinto“ 2001. godine u Srbiju, da su izmenili 2006. godine Zakon o rudarstvu, po kome je nakon toga omogućeno da onaj ko sprovodi istraživanja ima pravo na eksploataciju, na osnovu čega bi Srbija sada, ukoliko „Rio Tintu“ onemogućila eksploataciju, morala da plati odštetu.
„Dve ili tri milijarde, da li bismo prošli na arbitraži“, kazao je Vučić.
On je naveo da će se u isto vreme voditi računa o ljudima koji žive u Loznici, i o tome „šta je tačno što će narod dobiti“.
Na pitanje kako će država reagovati ako dođe do protesta protiv iskopavanja litijuma, koje najavljuju neke organizacije, Vučić je odgovorio da je to „demokratsko pravo“, kao i da neće biti reakcije vlasti ako protesti nisu nasilni.
„Dok ne diraju nikoga, dok ne maltretiraju ljude, sve je u redu. Kad počnu da maltretiraju, tuku nekoga, to je kraj, i to je to. To je demokratija. Nećemo biti ni blizu brutalni kao u Evropi“, rekao je Vučić.
„Stoje i urlaju je ok. Kad počnu da tuku to je kraj“: Vučić o mogućim protestima zbog projekta Jadar
Predsednik Aleksandar Vučić izjavio je danas da je Rio Tinto u Srbiju dovela prethodna vlast 2001. godine i upitao da li je Srpska napredna stranka "razorila državu" jer plata više nije 329 evra već 830 evra.
"Ili zato što nije promenjen kurs dinara u odnosu na evro 12 godina ili zbog velikih investicija, većeg broja automobila ili što su izgrađene pruge", rekao je Vučić.
Odgovarajući na pitanje novinara da prokomentariše izjavu predsednika Stranke slobode i pravde Dragana Đilasa da prethodna vlast nije dala dozvolu za eksploataciju litijuma i njegovu otužbu da je SNS razorila državu, Vučić je upitao i da li je SNS razorila zemlju zato što je popravila "pljačkaške" privatizacije prethodne vlasti, pa je isplatila ljudima od Niša do Kraljeva neisplaćene plate 2005, 2006, 2007...
"Rio Tinto u Srbiju 2001. godine su doveli oni (prethodna vlast), 2004. su doneli prve zakonske odluke i podzakonske akte. 2006. oni menjaju Zakon o rudarstvu i ukinuli javne nabavke već onaj ko provodi istražna prava radi i eksploataciju", rekao je Vučić novinarima u Londonu.
On je dodao da je prethodna vlast 2012. godine ocenila da je Rio Sava Eksplrejšn jedna od najboljih kompanija u svetu.
"Da im vi oduzmete to pravo sada pitanje je da li bismo sa dve ili tri milijarde morali da prođemo na arbitražama. Ko će to da plati? Đilas od svojih 619 milione ili ko? Država Srbija to ne može sebi da priuštiti. Ali samo hoću da vam kažem kako to izgleda i kako to sve ide", rekao je Vučić.
On je istakao da će voditi računa o narodu u Loznici.
"Pošto znam ja da ove političare iz Beograda baš briga, jedan vam se javi s ovog mora, drugi s onog mora, treći planira prekosutra da ide na more, a četvrti na okean, a jedan na onaj najdalji okean gde je ono brčkanje s kornjačama i tako dalje. Dakle, baš njih briga za naš narod u Loznici i na zapadu Srbije. Mene briga. I zato ću ja da vodim računa o tom narodu i da gledam šta je tačno to što narod može da dobije tamo, šta su stvari koje može da izgubi, da razgovaram sa ljudima i da slušam i psovke i povike i da gledam da uradim ono što je najbolje moguće za Srbiju", poručio je Vučić.
Demokratsko pravo aktivista da izađu na ulicu sve dok ne maltretiraju ljude
Vučić je naveo da je demokratsko pravo ekoloških aktivista da na ulici iskažu nezadovoljstvo zbog projekta "Jadar" i istakao da je to u redu, sve dok ne diraju nikoga i dok "ne maltretiraju ljude".
"A sve ovo ostalo im neće biti dozvoljeno. Stoje, sede, viču, urlaju šta god - sve OK. Kad počnu da maltretiraju, tuku nekoga, to je kraj i to je to. Tako da, demokratija, to je prirodno. I nećemo biti ni blizu brutalni kao oni u Evropi, da ih bijemo i maltretiramo zato što su zauzeli negde nešto... Mi smo tu vrlo tolerantni, vodićemo računa, čuvaćemo ih kao malo vode na dlanu, da ne brinu uopšte ", rekao je Vučić.
On je tako odgovorio na pitanje novinara da prokomentariše najave pojedinih ekoloških aktivista da će zbog nove uredbe vlade o projektu Jadar izaći da na ulici štite prirodu i poručio svakome ko misli da će takvim demonstracijama da zauzme vlast i da će menjati volju naroda da se "tako nešto se neće dogoditi".
Kreni-promeni pisao nemačkom kancelaru Šolcu zbog litijuma
Pokret Kreni-promeni saopštio je da je uputio pismo nemačkom kancelaru Olafu Šolcu i predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen u kome su naveli da se podrškom projekta "Jadar" kompanije Rio Tinto "urušava demokratija i vladavina prava u Srbiji".
Nemački kancelar će, kako je najavljeno, 19. jula doputovati u Beograd.
Šolc će zajedno sa potpredsednikom Evropske komisije Marošem Šefčovićem prisustvovati samitu o sirovinama, tokom kojeg će Srbija potpisati memorandum o razumevanju sa Evropskom unijom o strateškom partnerstvu u vezi sa održivim sirovinama, lancima snabdevanja baterijama i električnim automobilima.
"Pozadina ovoga je projekat održivog iskopavanja litijuma u Srbiji", rekao je portparol nemačke vlade na redovnoj vladinoj konferenciji za novinare u Berlinu, preneo je Reuters.
U saopštenju pokreta Kreni-Promeni se kaže da je pismo upućeno i predsednici Evropske investicione banke Nadiji Kalvinjo, predsednici Evropske banke za obnovu i razvoj Odili Reno Baso i potpredsedniku Evropske komisije za energetiku Marošu Šefčoviču.
U pismu se ocenjuje da "rudnik litijuma koji planira kompanija Rio Tinto i podrška koju Evropa pruža projektu, nije u skladu sa evropskim vrednostima demokratije i vladavine prava".
Naveli su i da postoji "hitnost u rešavanju pitanja tog projekta u korist građana, jer je Ustavni sud Srbije 11. jula, na zahtev Rio Tinta, poništio odluku Vlade od 20. januara 2022. koja je otkazala projekat Jadar nakon masovnih protesta širom zemlje".
Kreni-promeni u pismu je ocenio da je sud to učinio "na osnovu manje formalnosti, pod hitnim postupkom i pod pritiskom Vlade, a da je istovremeno ignorisao da odlučuje o inicijativi za ocenu ustavnosti građana".
Navedeno je i da je vlast "prekršila Ustav Srbije" time što parlament nije odlučivao o narodnoj inicijativi koju je potpisalo preko 38.000 građana, a kojim je tražena "obustava ekološki štetnih projekta".
U pismu stoji da se Jadar ne sme koristiti kao "sredstvo za postizanje političkih ili ekonomskih ciljeva drugih zemalja".
Kreni-Promeni zatražio je od Evropske komisije da ne podržava projekte koji "ignorišu volju lokalnog stanovništva i ugrožavaju životnu sredinu".
Pokret je zatražio i pisanu garanciju da Evropska investiciona banka i Evropska banka za obnovu i razvoj neće finansirati infrastrukturne projekte povezane sa rudnikom litijuma Jadar.
Masovni protesti protiv rudnika litijuma na poziv ekoloških organizacija, počeli su u jesen 2021. kada su organizovane blokade i međunarodnog autoputa.
Nakon toga je Vlada stopirala projekat.
Projekat je ponovo oživljen kada je 16. jula Vlada vratila na snagu Uredbu o utvrđivanju prostornog plana za realizaciju projekta Jadar koji podrazumeva eksploataciju jadarita na zapadu Srbije.
Predsednik Srbije i drugi državni zvaničnici su u više navrata isticali da je projekat velika ekonomska šansa za zemlju.
S druge strane, ekološki aktivisti i deo stručne javnosti godinama ukazuju na potencijalne ekološke posledice otvaranja rudnika litijuma.
Kada su zvaničnici početkom leta počeli da najavljuju zeleno svetko za rudnik, sa protesta u Loznici na zapadu Srbije 28. juna učesnici su poručili da će blokirati železničke pruge i puteve ukoliko zakon o trajnoj zabrani iskopavanja litijuma u Srbiji ne bude usvojen do 10. avgusta.
Kompanija Rio Tinto se na svetskom tržištu tokom svoje duge istorije suočila sa više optužbi da uništava životnu sredinu ili krši ljudska prava.
Pragresi i litijumski paravani: Zašto se vlast i opozicija prepucavaju oko toga ko je doveo Rio Tinto
Priča o eksploataciji litijuma poslednjih dana u javnosti prelila se jednim delom i na „prepucavanje“ predstavnika vlasti i opozicije o tome ko je uopšte dao dozvolu australijskoj rudarskoj kompaniji Rio Tinto da počne iskopavanje litijuma, pa samim time i projekat „Jadar“. Tako je jedna u ovom tenuku ne tako bitna stvar - ko je zapravo doveo Rio Tinto u Srbiji - ispunila prostor u kome bi bilo trebalo da se bavi mnogo važnijim pitanjima. U nedostatku prave, istinske debate i spletu međusobnih optužbi ostaju prikrivene ključne dileme, koje se tiču zakonskog okvira samog projekta, njegovih ekonomskih benefita, ali i posledica po životnu sredinu, kako Loznice i okoline, tako i cele Srbije.
Pitanje eksploatisanja litijuma u Srbiji vraćeno je u epicentar pažnje u Srbiji nedavnom odlukom Ustavnog suda da proglasi neustavnom Uredbu Vlade Srbije kojom je projekat otvaranja rudnika litijuma u dolini reke Jadar obustavljen. Time je otvoren prostor ne samo da se projekat oživi, već i da se budućnosti iskopavanja litijuma u Srbiji na neki način parafira tokom najavljene poseta nemačkog kancelara Olafa Šolca i potpredsednika Evropske komisije za energetiku Maroša Šefčoviča kada se očekuje se da bude potpisan Memorandum o razumevanju između EU i Srbije o strateškom partnerstvu o održivim sirovinama, lancima proizvodnje baterija i električnim vozilima.
I dok vladajuće strukture u Srbiji na jednom koleseku vuku poteze u smeru ostvarivanja projekta "Jadar", sve horski ističući da je zdravlje prioritet, na drugom optužuju sadašnju opoziciju da je Srbija za vreme demokratskih vlasti dala dozvolu Rio Tintu za istraživanje rudnog zemljišta u Loznici. Sa druge strane, predsednik Stranke slobode i pravde Dragan Đilas tvrdi da je on i tada bio u opoziciji, jer je na vlasti Demokratska stranka Srbije, te se oni nisu za tako nešto ni pitali.
Đilas je takođe upitao zašto, ako je litijum neverovatno dobra stvar za Srbiju, sadašnji režim napada prethodne vlasti za koje tvrdi da su dovele Rio Tinto. Predsednica Narodne Skupštine Ana Brnabić mu je na to odgovorila da niti hvali, niti kudi bivše vlade kada je reč o projektu rudnika litijuma, već samo ukazuje na, kako kaže, "brutalno političko licemerje sadašnje opozicije".
Populistički "ključ u ruke"
Profesor Fakulteta političkih nauka Bojan Vranić kaže za NIN da je sukob vlasti i opozicije oko toga ko je kriv jedna „duboko politizovana tema“ i da ima nameru da skrene pažnju sa tehničkih detalja oko rudarenja litijuma.
„Vladajućim partijama politizacija odgovara jer time biračima daju populistički “ključ u ruke” da je sve to deo pragreha bivšeg režima. Opozicija, opet, ne uspeva da uhvati SNS u sopstvenu zamku, jer, ako se zaista bore protiv svega lošeg iz prošlosti, kako to da nisu ukinuli projekat i oduzeli dozvole? Naravno, to bi zahtevalo da opozicija prizna da je bilo grešaka u periodu 2001-2012. Ali možda je iskrenost upravo ono što nedostaje onim biračima koji apstiniraju. Jer, oni koji glasaju, prilično jasno zauzimaju strane, i dalje polarizovanje samo učvršćuje glasačke navike“, objašnjava Vranić.
On objašnjava da nedostatak debate oko Rio Tinta i rudarenja jadarita najviše pogoduje SNS-u. Međutim, Vranić ne veruje da bi otvorena debata zaustavila projekat, već su naprednjaci više nesigurni u kom pravcu bi on trebao da ide.
„Mi vidimo miks signale, te ide se na klasično rudarenje sirovina, te može, ali samo ako se prave baterije, te EU je “zla”, te EU je garant ekološke bezbednosti, nema povezivanja rudarenja litijuma sa proizvodnom električnih automobila u Kragujevcu, itd. Dosadašnja praksa (Beograd na vodi, Ekspo) pokazuje da kada je SNS siguran oko mega projekata, donosi leks specialis. Za sada, sve se zadržava na uredbama i prepušta lokalnoj samoupravi (koja je skoro pa pod “linčom”), odnoso derogira se odlučivanje nižim aktima. Tako da, jeste paravan, ali ni oni koji su ga okačili nisu sigurni šta su sakrili“, objašnjava Vranić.
"Komunikacijski zapuštena" tema
Izvršni direktor CeSID-a Bojan Klačar kaže za NIN da je sve u vezi Rio Tinta bitno, pa i sama komunikacija političara. Prema njegovim rečima, pitanje projekta Jadar je „suštinski“ političko i strateško pitanje. Strateško zato što se ne tiče isključivo Srbije, već i Evropska unija pridaje veći značaj toj temi, a političko zato što se bavi jednom strateškom oblašću – rudarstvom.
„Sve izjave u medijima i svaka komunikacija je važna zato što svaku politiku mora da proprati i način kako se ta politika predstavlja javnosti. Ta prepucavanja zapravo su komunikacija i vlasti i opozicije sa svojim biračima u kojoj jedna strana pokušava da ukaže da njena odgovornost nije dominantna ili nije jedina po pitanju litijuma, to radi vladajuća stranka. Sa druge strane opozicija želi da se politički opere od takve odgovornosti zato što se u poslednjih nekoliko godina manje-više plebiscitarno čitava opozicija odlučila da bude protiv tog projekta i ne žele da budu na bilo koji način povezani sa tim projektom. Komunicirati jednu ovakvu temu je veoma teško. Tema je velika, složena i tiče svih ljudi. Ne možemo da kažemo ’u redu to se tiče samo Zapadne Srbije’. To je tema koja će definitivno da dotakne sve, i pozitivne i negativne strane iz tog projekta, koji god scenario da bude“, objašnjava Klačar.
On dodaje da je to tema koju ni ova, ni prethodna vlast nisu dobro iskomunicirali ljudima. Reč je, dodaje, o temi koja je „komunikacijski zapuštena“, pa je sada prilika da se, makar i na ovaj način, ideja kopanja litijuma, sa svim prednostima i manama, ljudima približi. Kako on procenjuje, ovakvim prepucavanjem između vlasti i opozicije funkcioneri SNS-a pokušavaju da se obrate opozicionim biračima da im poruči poruku ’zašto zamerate samo nama kada ljudi za koje vi glasate nisu imali ništa problematično sa tim projektom, dok su bili na vlasti’. Međutim, druga je taktika u obraćanju svojim biračima.
„U medijima koji su bliski vladi, vladajuća stranka pozitivno komunicira efekte kopanja litijuma, čak i retko koriste termin Rio Tinto, već više kažu litijum, više govore o pozitivnim efektima, nego o samoj kompaniji, koja je izašla na loš glas. U danima ispred nas ta komunikacija će se širiti. Biće vrlo ekstenziva, vodiće se računa šta se govori u mejnstrim medijima, šta se govori u nekim možda manjim medijima, koje će teme biti u debatama, koje će teme biti u parlamentu. Zato što je to zaista jedna ogromna tema u kojoj se mora segmentirati grupa kojoj se obraćate. Opozicija na drugoj strani će uvek na tu kampanju odgovarati jakim odbrambenim stavom i kritikovaće i projekat i tu odluku, zato što je opozicija stavila sve karte protiv tog projekta, još od prvog dana. To im u suštini smanjuje manevarski prostor u komunikaciji“, kaže Klačar.
Suštinski (ne)važno
Aleksandar Ivković urednik portala European Western Balkans kaže za NIN da suštinski nije važno ko je doveo Rio Tinto, jer nije u pitanju ireverzibilan proces. Naime, to što je bivša vlast dovela Rio Tinto i dozvolila im istraživanje 2004. godine, ne znači da sadašnja vlast mora po automatizmu da izda dozvolu za eksploataciju litijuma. On dodaje da postoji zakonska procedura kako se ta dozvola izdaje i ona zavisi, između ostalog, od kvaliteta zahteva koji se podnosi. Za ocenu toga da li je zahtev za eksploataciju litijuma valjan odgovorna je sadašnja vlast.
„Međutim, ne iznenađuje to što sadašnja vlast sada pokušava da prebaci odgovornost na bivšu. Srpska napredna stranka u poslednjih 12 godina za mnogobrojne stvari - ekonomiju, Kosovo, izborne uslove i druge - prebacuje odgovornost na bivšu vlast, iako je period kada je ona vladala sada već vrlo daleko. Ali, očigledno i dalje u percepciji pristalica SNS-a postoji snažna linija podele na sadašnju i bivšu vlast koja se uspešno koristi - a mislim da je ova komunikacija oko toga ko je doveo Rio Tinto prvenstveno i namenjena pristalicama vlasti koji se kolebaju oko podrške projektu. Cilj je da se njihovo eventualno protivljenje amortizuje“, objašnjava Ivković.
On dodaje da ova tema svakako zaslužuje ozbiljniju raspravu, kako ekološku, tako i ekonomsku, odnosno da se javnost pozabavi suštinom pitanja litijuma, njegovim ekonomskim troškovima i koristima i bezbednošću po životnu sredinu.
„Ali, mislim da, nažalost, nemamo institucije koje su dovoljno snažne da obezbede takvu vrstu rasprave, te da će se zbog toga ona i voditi po partijsko-političkim linijama. To znači da će se više koristiti ovakve taktike političke rasprave, zasnovane na podeli na ’nas i njih’, a manje objektivna argumentacija“, kaže Ivković.
Projekat Jadar
Ustavni sud je u odluci kojom je oglasio neustavnim uredbu Vlade o stopiranju projekata Jadar, dao i kratku hronologiju ovog projekta, koji je formalno pokrenut 2001. godine osnivanjem privrednog društva Rio Sava Eksplorejšn d.o.o. Beograd.
Ministarstvo rudarstva je 2004. godine prvi put donelo rešenje kojem se Rio Savi dozvoljava izvođenje primarnih geoloških istraživanja minerala Jadarita. Ovo odoborenje, ustanovio je Ustavni sud, produžavano je 2005, 2007, 2008, 2009, 2011, 2013, 2016. i 2018. godine. Istraživanja su završena početkom 2020. godine.
Dok su primarna istraživanja još bila u toku, Vlada Srbije je 2017. godine donela Odluku o izradi prostornog plana za projekat Jadar, što je bio prvi korak koji je rezultovao donošenjem Uredbe Vlade o prostornom planu iz 2020. godine.
U januaru 2022. godine, pod pritiskom ekoloških protesta i blizine predsedničkih i parlamenarnih izbora, Vlada je ukinula svoju uredbu. Najzad, prošle nedelje je Ustavni sud oglasio neustavnim tu uredbu iz januara 2022. godine, a Vlada je par dana kasnije ponovo pravno „oživela“ sopstvenu uredbu iz 2020. godine.
Evropa je zavisna od Kine kada je reč o litijumu. Zato se u Nemačkoj gradi prva i verovatno najveća rafinerija za preradu te sirovine na Starom kontinentu.
Evropa na putu ka „zelenoj budućnosti“ ima problem: industriji su potrebne sirovine. A da bi se napredovalo u proizvodnji baterija, sirovine kao što je litijum od suštinskog su značaja.
Međutim, hemijska prerada sirovina u materijale pogodne za baterije je komplikovana. Zato bi nova litijumska rafinerija u Biterfeldu na istoku Nemačke mogla da postane ključ za nove lance snabdevanja. I prva te vrste u Evropi.
Iz Brazila, preko Kine, do Nemačke
Trenutno u frankfurtskoj laboratoriji kompanije „AMG litijum“, hemičari testiraju i prate procese koje su razvili za preradu litijum-hidroksida. Traže načine za uklanjanje nečistoća iz sirovine. Ono što smisle u laboratoriji, kasnije će se reprodukovati u industrijskom procesu.
Prerada litijuma u toj firmi počinje u Brazilu, iskopavanjem spodumena, vrste kamena koji sadrži dragoceni litijum. Taj kamen se Brazilu drobi i prerađuje.
„U prvoj fazi, brodom šaljemo spodumen-koncentrat u Kinu“, objašnjava za DW Štefan Šreder predsednik upravnog odbora firme „AMG litijum“. „Razlog za to je što za sada nema druge rafinerije koja može da preradi taj materijal.“
Zatim se iz Kine tehnički nedovršen proizvod vraća nazad u nemački Biterfeld, gde se prerađuje do konačnog kvaliteta potrebnog za baterije. To je mesto gde bi trebalo da bude podignuta nova rafinerija.
Problemi sa finansiranjem
Biterfeld-Volfen je grad sa na istoku Nemačke. „AMG litijum“ tu priprema industrijsku proizvodnju – između ostalog i zato što tu ima mesta za planirano širenje pogona. Još uvek se finalizuju detalji verovatno najveće litijumske rafinerije u Evropi. U početku će proizvoditi čak 20.000 tona litijum-hidroksida godišnje.
Međutim, zbog pada cena litijumskih proizvoda, investiranje je postalo teže. „Trenutno su ljudi veoma oprezni kada je reč o ulaganju novca u litijumske projekte. Na aktuelnom nivou cena teško je opravdati investiciju“, kaže Šerer.
Za ovo postrojenje AMG je dobio 5,5 miliona evra od nemačke pokrajine Saksonije-Anhalt. I neke druge evropske vlade žele da obezbede subvencije za izgradnju sopstvene infrastrukture za preradu važne sirovine.
Ciljevi Evropske unije
Nedavno je stupio na snagu Evropski zakon o tzv. kritičnim sirovinama, koji bi trebalo da smanji zavisnosti EU u lancima snabdevanja. U njemu se postavlja cilj da se u Evropskoj uniji do 2030. godine deset odsto materijala vadi, 40 odsto prerađuje i 15 odsto reciklira. Plan je da nikad više od 65 odsto neke sirovine ne dolazi iz jedne jedine zemlje-snabdevača.
Litijumska rafinerija AMG u Nemačkoj verovatno će doprineti postizanju tih ciljeva. Prvi ugovori sa kupcima širom Evrope već su potpisani.
Dačić zapretio građanima ako izađu na ulicu zbog Rio Tinta, stigao mu odgovor: Nećemo se upecati na udice vlasti, policajci znaju da im preti ista opasnost kao i nama
"Policija neka radi ono što misli da treba, mi ćemo raditi ono što mi mislimo da treba. Nismo tražili niti ćemo tražiti dozvolu od Ivice Dačića, a verujemo da policajci znaju da im preti ista opasnost kao i nama", poručuju ekološki aktivisti posle poruka ministra policije da neće dozvoliti blokade pruga i puteva, koje su upravo oni najavili ukoliko ne bude ispunjen njihov zahtev da se zabrani iskopavanje litijuma. Međutim, posle nove uredbe Vlade Srbije o projektu "Jadar", čekaju sledeće poteze vlasti, jer "neće da se pecaju na ovu udicu, koja je samo međukorak".
Dan pošto je Vlada Srbije usvojila je uredbu kojoj se projekat „Jadar“ vraća u igru, predstavnici Udruženja „Ne damo Jadar“ ističu da neće da reaguju onako kako vlast očekuje.
„Ne pecamo se na udice vlasti, čekamo ih u Loznici“
„Oni sada bacaju udice, na koje mi nećemo da se pecamo, jer oni upravo to očekuju. Pratimo sve što rade i čekamo ih u Loznici“, objašnjava za Nova.rs Nebojša Petković iz Udruženja „Ne damo Jadar“.
On precizira da je Uredba o utvrđivanju Prostornog plana područja posebne namene (PPPPN) za realizaciju projekta eksploatacije i prerade minerala jadarita „Jadar“ samo jedan od koraka u oživljavanju tog projekta.
„Ključni korak je primena PPPPN u Prostorini plan grada Loznice i to mora da uradi Skupština opštine Loznica, pošto ga je ona na našu inicijativu u decembru 2021. godine i povukla. Skupština grada je zakazana za 25. jul, trenutno to nije na dnevom redu, ali svesni smo da oni mogu naknadno na sednici da dodaju tu tačku. Mi sve pratimo i spremni smo“, poručuje Petković.
„Ne odustajemo od našeg roka, ali ćemo reagovati…“
Ni za Ljiljanu Bralović, predsednicu Saveza ekoloških organizacija Srbije (SEOS), postupak Vlade Srbije nije iznenađenje. Ona ukazuje da se sve odvija onako kako su ekološki aktivisti rekli da će se desiti u momentu kada je Vlada Srbije 2022. godine rekla da je stavila tačku na Projekat „Jadar“.
„Mi smo i tada rekli da to nije pravni, već politički potez i da vlast samo pokušava da kupi vreme, da je projekat zatvoren na takav način da bi mogao vrlo lako da se vrati u igru“ ističe.
Ljiljana Bralović podseća na zahtev koji je SEOS uputio Vladi sa skupa u Loznici da do 10. avgusta usvoji zakon kojim će biti zabranjeno rudarenje litijuma u Srbiji.
Ekološki aktivisti će, prema njenim rečima, čekati da prođe rok koji su dali Vladi ako ona do tada ne bude povlačila neke ishitrene poteze koji zahtevaju akciju.
„Nismo tražili niti ćemo tražiti dozvolu od Dačića“
„Međutim, ukoliko Skupština opštine Loznica odluči da usvoji Prostorni plan ili ukoliko počnu da se ruše kuće u dolini Jadra, naravno da ćemo reagovati i pre isteka roka koji smo postavili Vladi“, poručuje ona.
I tada ih, kako navodi, uopšte ne interesuju izjave ministra unutrašnjih poslova Ivice Dačića da policija neće dozvoliti blokade pruga i puteva.
„Mi od Ivice Dačića nismo tražiti dozvolu niti ćemo je tražiti. Uradićemo ono što mislimo da treba. Blokiraćemo pruge i saobraćajnice i sve ono što nam se učini da će dati rezultata u našoj borbi“, ističe predsednica SEOS.
„Političari uvek mogu da pobegnu“
Komentarišući ovu izjavu Ivice Dačića, Nebojša Petković podseća da to nije prvi put da dobiju takvu poruku vlasti.
„Neka svako radi svoj posao. Policija ako misli da treba tako da postupa, neka postupi. I oni žive u istoj državi kao i mi, i njima preti ista opasnost kao i nama. I mi ćemo raditi ono što mislimo da treba da uradimo. Političari su nešto drugo, oni pričaju ono što im odgovara, a uvek imaju i mogućnost da pobegnu iz ove zemlje“, zaključuje Petković.
Ekološki ustanak očekuje sednicu Skupštine o zabrani rudarenja
Danijela Nestorović, poslanica Ekološkog ustanka u Skupštini Srbije ukazuje da je jučerašnja odluka Vlade Srbije smišljena pravna zavrzlama.
„Donošenjem Uredbe kojom se ponovo vraća u život PPPPN Jadar, konačno je ova vlast pokazala da je ne interesuje Ustav RS, građani i njihovo mišljenje, već isključivo profit za sebe i za kumove i saradnike“ ističe.
Ekološki ustanak je, prema njenim rečima, pre mesec dana uputio opozicionim kolegama predlog za izmenu Zakona o rudarskim i geološkim istraživanja u smislu trajne zabrane istraživanja, iskopavanja litijuma i bora i očekuje da će skupiti dovoljan broj potpisa za hitno sazivanje sednice Skupštine Srbije tim povodom.
„U međuvremenu, kao što smo više puta ponovili do sada, čekamo da SEOS i ’Ne damo Jadar’ pozivu i na njihov poziv reagujemo i samo zajedno sa tim ljudima preduzimamo akcije“, poručuje Nestorovićeva.
Ocenjuje da je izjava Ivice Dačića „izjava poslušnika, ulizice, a ne čelnika MUP-a“.
„Sramotno je da Ivica Dačić preti bilo kome, a ponajmanje građanima koji imaju ustavno pravo na mirno okupljanje. Postavljam mu pitanje da li je policija tako revnosna kada krivična dela čine Nikola Petrović, Safet Pavlović, novinarka Pinka, policajci koji na smrt prebiju čoveka u policijskoj stranici. Da sam policajac časno i moralno bi napustila MUP i otkazala poslušnost kriminalcu na čelu MUP- a koji radi protiv svog naroda“, naglašava narodna poslanica Danijela Nestorović.
Dodik podržao istraživanje i eksploataciju minerala u Srbiji, posebno litijuma
Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik podržao je danas Srbiju u istraživanju i eksploataciji minerala, posebno litijuma i istakao da institucije Srpske sa svojim stručnjacima već dugo rade na istraživanju ležišta mineralnih sirovina i sigurno je da će sve aktivnosti u vezi sa tim biti koordinisane sa Srbijom.
"Podržavamo rukovodstvo Srbije da na siguran kolosek postave istraživanje i eksplataciju minerala, a posebno litijuma i da će njihova iskustva biti dobar primer i u Republici Srpskoj. Aktivnosti da se iskopavanje ruda opstruiše putem dezinformisanja javnosti od plaćenih aktivista u Srbiji i Srpskoj imaju istu adresu", naveo je Dodik.
On je istakao da je najbolji odgovor na njihove rušilačke namere već pripremljen, a to je poštovanje svih ekoloških standarda i postupanje u skladu sa njima, a sve sa ciljem očuvanja životne sredine kako zbog sadašnjih tako i budućih generacija.
"Ništa se neće raditi napamet, bez konsultacija sa stručnjacima, već uz sve moguće saglasnosti i garancije ljudi koji poznaju materiju i koji će garantovati ekološku sigurnost", naglasio je Dodik.
Istakao je i da Republika Srpska ima ogromno bogatstvo kada je reč o mineralnim sirovinama, koje se već dugo istražuje i u tome će se nastaviti.
"Jer, reč je o sirovinama ogromne vrednosti koje će značiti samo jedno - dalji napredak i razvoj Republike Srpske. I kao što sam već rekao, naše potencijale ćemo pridružiti naporima Srbije i naših drugih prijatelja i partnera. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i u ovoj oblasti vodi odgovornu politiku, pre svega u interesu Srbije i njenih građana", rekao je Dodik.
Istakao je da Vučića treba slušati i slediti, jer sve što je do sada urađeno u oblasti privrednog, infrastrukturnog i sveukupnog razvoja Srbije je dokaz njegove uspešne politike.
"On nije političar koji daje lako obećanja i ne donosi nepromišljene odluke. Mi iz Srpske verujemo da će naši zajednički napori sa Srbijom i Mađarskom, pa zašto ne i sa partnerima kao što je Nemačka, postići najbolje razvojne benefite", naveo je Dodik u izjavi za Srnu.
O postojanju mineralnih sirovina u Srpskoj i mogućnostima njihovog iskopavanja i plasiranja na tržište s obzirom na to da su ta nalazišta u svetu u znatnoj meri iscrpljena, Dodik je rekao da je na prostoru Srpske dobro istražen jedan broj mineralnih sirovina i one se eksploatišu, a to su ugalj, crveni boksiti, gvožđe, olovo i cink, sa pratećim mineralizacijama, bentonit, te vode - pitke, termalne i mineralne.
"Takođe, istraženo je ležište litijuma, magnezijuma i bora na Majevici, na području Lopara, a dalje se sprovode aktivnosti na istraživanju olova, cinka i prateće mineralizacije kod Foče, na Ozrenu, kod Srebrenice i Bratunca. Bakar, gvožđe i prateće mineralizacije se istražuju na Sinjakovu, železo kod Prijedora, dok je područje oko Zvornika interesantno za istraživanje bora, litijuma, natrijuma, kalijuma, stroncijuma i prateće asocijacije elemenata", naveo je Dodik u izjavi za Srnu.
Predsednik Srpske je rekao da su to ogromna prirodna bogatstva, iako neka od njih još nisu ni istražena, ali ima naznaka da je reč o značajnim i vrednim količinama.
"U EU su zalihe određenih mineralnih sirovina kritične, dok na području Republike Srpske već su utvrđena i registrovana bogata ležišta, iako neka nisu istražena ni u manjem stepenu, ali se vode kao pojave koje treba detaljnije ispitati i istražiti, što ćemo raditi u skorije vreme", rekao je Dodik i istakao:
"Reč je o metalima kao što su nikl i kobalt kod Višegrada, antimon kod Novog Goražda, hromiti na Ozrenu, magneziti kod Teslića i Rudog, beril na Motajici, grafitični škriljci na Motajici i kod Foče, silicijske stene u Sansko-unskom području, na Uzlomcu, kod Mrkonjić Grada, bentonit u rudnicima uglja, beli boksiti u boksitnim ležištima, tufovi i zeoliti kod Zvornika i Šnjegotine i geotermalna energija", naglasio je Dodik.
Vujović: Slušaćemo struku i građane, i bićemo beskompromisni kada je reč o zaštiti životne sredine
Litijum je trenutno najtraženija sirovina u svetu, a u budućnosti bi mogao da bude važan činilac u visokotehnološkoj prerađivačkoj industriji i na teritoriji naše zemlje
Potpredsednica Vlade i ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović izjavila je danas da će Vlada Srbije i u slučaju projekta "Jadar", kao i u slučaju drugih velikih projekata koji mogu da imaju ogroman uticaj na dalji razvoj zemlje i blagostanje građana, saslušati i argumente struke i mišljenje građana, a dalja realizacija će biti moguća isključivo uz apsolutno i beskompromisno poštovanje visokih standarda zaštite životne sredine.
Vujović je istakla da je odlukom Ustavnog suda projekat "Jadar" ponovo aktivan, ali i da Ministarstvu koje vodi još nije dostavljena Studija o proceni uticaja na životnu sredinu. Ukoliko kompanija dostavi studiju, dodaje ona, sva dokumenta biće pregledana od strane timova domaćih i međunarodnih stručnjaka.
- Država se ozbiljno i odgovorno bavi zaštitom životne sredine kada je reč o razvojnim projektima i ne ubeđujemo građane praznom pričom. Ukoliko dođe do implementacije ugovora sa kompanijom Rio Tinto, bićemo apsolutno beskompromisni kada je reč o zaštiti životne sredine i zahtevaćemo primenu svetskih standarda, na dobrobit svih građana Srbije. Litijum je trenutno najtraženija sirovina u svetu, a u budućnosti bi mogao da bude važan činilac u visokotehnološkoj prerađivačkoj industriji i na teritoriji naše zemlje, koja bi Srbiji donela značajnu komparativnu prednost na svetskoj sceni. Odgovorna strategija Vlade podrazumevala bi privlačenje stranih investitora, koji će u Srbiji otvarati fabrike za izradu litijumskih baterija koje imaju najširu primenu - od automobilske do telekomunikacione industrije. Time bismo, uz očuvanje životne sredine, ostvarili ekonomsku korist koja direktno dovodi do rasta životnog standarda građana - rekla je Vujović.
Zemlje u Evropi, dodaje ona, uveliko rade na tome da iskoriste sopstveno rudno bogatstvo, dok se u Srbiji, zbog ličnih interesa ostrašćenih pojedinaca i njihovog štetnog i neargumentovanog delovanja, onemogućava dalji ekonomski napredak i sabotira civilizovan društveni dijalogl, navodi se u saopštenju Ministarstva.
- Pokušaji uzbunjivanja javnosti od strane neodgovornih i nedovoljno upućenih pojedinaca, koji su svojevremeno i doveli kompaniju Rio Tinto u Srbiju, a kasnije glasno isticali korist projekta za građane, vođena je očigledno njihovim ličnim interesima i nije u duhu istinske brige o narodu. Neobjašnjivo je da, i pored toga što ne barataju činjenicama i dokazima, takvi pojedinci daju sebi za pravo da iznose beskrupulozne laži. Širu javnost ipak nisu uspeli da uznemire, jer i nema razloga za brigu. Građani znaju da predsednik Srbije Aleksandar Vučić, predsednik Vlade Miloš Vučević i Ministarstvo zaštite životne sredine, neće nikada raditi protiv interesa građana. Interes građana je interes svih nas, jer svi živimo u istoj zemlji, na istom prostoru, pijemo istu vodu i udišemo isti vazduh. Zato svi moramo da budemo odgovorni, da saslušamo struku, sagledamo argumente, a zatim je na građanima da odluče o potencijalnom ubrzanom ekonomskom razvoju koji će trasirati put Srbije u bolju budućnost - rekla je Vujović.
Austrijski list „Standard“: Nemačka želi srpski litijum
Austrijski list „Standard“ bavi se kontroverznim projektom iskopavanja litijuma u dolini Jadra u Srbiji. Iz teksta se saznaje i da će uskoro jedna nemačka delegacija posetiti Srbiju.
„Glasovi kritike se zanemaruju: 38.000 građana potpisalo je građansku inicijativu da bi se sprečila eksploatacija litijuma u Srbiji. Oni se boje da bi rudnik mogao da zagadi tlo i vodu oko njega. Ali, parlament Srbije ignorisao je tu građansku inicijativu, mada je bio obavezan da makar diskutuje o njoj. To pokazuje stanje parlamentarizma u Srbiji, ali očito je i pravosuđe potkopano u hibridnom režimu.“
Ovako novinarka austrijskog lista Standard Adelhaid Velfl uvodi čitaoce u problem s litijumom u Srbiji. Potom navodi poznate činjenice: Ustavni sud je oborio odluku Vlade da se Rio Tintu oduzme licenca. Tekst podseća i da je projekat zaustavljen iz straha od masovnih protesta, te da je Ustavni sud po želji vlade ukinuo odluku iz 2022. „Tako to ide u autokratskoj Srbiji“, konstatuje austrijska novinarka.
Dvostruki moral
U tekstu se navodi i da kritičari projekta u zemlji nisu razočarani samo zbog nedostatka minimalnih standarda pravne države i demokratskog odlučivanja, zbog pretećeg zagađenja okoline, već i zbog toga što u svemu tome vide projekat koji „pre svega služi ekonomskim interesima nemačke automobilske industrije i Evropske unije, koja u okviru ’Zelenog dogovora’ (Green Deal) forsira prelazak na električne automobile, za čije baterije je potreban litijum“. Autorka piše i da „aktivisti koji se zalažu za zaštitu životne sredine i za demokratiju, spočitavaju Zapadu dvostruki moral“.
U tekstu se podseća da je nemačko Ministarstvo privrede s Vučićem sklopilo „institucionalno partnerstvo“, koje podrazumeva industrijsko-politički razvoj Srbije u skladu sa „Zelenim dogovorom“, kao i jačanje lanaca snabdevanja.
„Iako Zeleni sede u nemačkoj Vladi i znaju za ugrožavanje životne sredine i deficite u demokratičnosti Srbije, u Berlinu forsiraju projekat, jer bi rudnik u Srbiji mogao da pokrije najveći deo nemačkih potreba“, konstatuje se u članku bečkog lista.
Autorka potom navodi da Vučić smatra da su Rio Tinto i Evropska unija uklonili sve sumnje u ekološku bezbednost projekta, te da bi vodeći ljudi ekonomije i politike već u julu mogli da dođu u Beograd da bi zvanično najavili projekat.
„Kancelarija nemačkog kancelara do sada nije odgovorila na pitanje Standarda, da li će nemački kancelar Olaf Šolc doputovati u Srbiju. Šolc je u januaru posetio Čile zbog nemačkih potreba da obezbedi litijum“, navodi se u tekstu.
Beogradski mediji prenose u međuvremenu da bi nemački kancelar Šolc sa potpredsednikom Evropske komisije za energetiku Marošem Šefčovičem trebalo već u petak 19. jula da bude u Beogradu.
Vučićevo ponašanje "i opasno i nedemokratsko"
U tekstu bečkog Standarda navode se još i stavovi Jovana Rajića, osnivača i šefa pravnog tima Regionalnog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI). On smatra da je Vučić izvor problema pošto „dehumanizuje protivnike projekta“ nazivajući ih izdajnicima.
„To bi trebalo da uznemiri i one koji podržavaju projekat, pošto je takvo ponašanje i opasno i nedemokratsko“, navodi autorka teksta Rajićeve reči. Potom se stručnjaci RERI pitaju zbog čega se EU zalaže za realizaciju projekata bez „minimalnih standarda za demokratiju, ljudska prava i zaštitu okoline“, kao i u situaciji kada „srpske institucije naprosto nisu u stanju da nametnu minimalne standarde“. Kao primer navode evropske smernice koje je Srbija kao član energetske zajednice bila dužna da sprovede – a nije.
U tekstu se navode eksplicitno zalaganje Aleksandra Vučića i premijera Miloša Vučevića za projekat, kao i tvrdnja premijera da protivnici projekta „nemaju dobre namere“. Opisuje se i hapšenje i kažnjavanje aktivista koji su se blokadom saobraćaja usprotivili projektu.
U tekstu stručnjaci za ekologiju poput Rajića kritikuju nacrt Studije o proceni uticaja na životnu sredinu, koji je Rio Tinto objavio, a navode se i sledeće Rajićeve reči: „’Studija’ sadrži isključivanje jemstva, prema kome se praktično kaže da podaci iz nje ne mogu da se posmatraju kao obavezujući i pouzdani“.
Austrijska novinarka navodi da je Rajić ukazao na to da tehnički još uvek nije moguća eksploatacija litijuma bez ozbiljne štete za životnu sredinu. Ona dodaje da je EU u pogledu električnog pogona automobila još uvek zavisna od Kine, a da Srbija koja ima dobre odnose sa Pekingom to vešto koristi. „Srbija je prošlog septembra potpisala sa Evropskom komisijom izjavu o namerama o strateškom partnerstvu u oblasti baterija i kritičnih sirovina, među kojima je litijum.“
Slovačka veza
Novinarka Velfl u bečkom „Standardu“ dalje piše: „Interesantan detalj: za EU je potpisao zamenik predsednika Evropske komisije zadužen za ’Zeleni dogovor’, Slovak Maroš Šefčovič. U istom trenutku je srpska Vlada dogovorila investiciju sa slovačkom firmom Inobat, koja je partner sa Rio Tintom. Radi se o fabrici akumulatora u Srbiji. Za Šefčoviča i Vučića dil se očigledno već isplatio.“
U članku bečkog lista na kraju se zaključuje: „Berlin čak prelazi preko toga da srpska Vlada godinama vodi antinemačku kampanju. Kritika autoritarnog beogradskog režima jedva da se čuje, a nedavno je Nemačka, baš po želji srpske vlasti, čak i sa drugim državama Evropske unije sprečila članstvo Kosova u Savetu Evrope“.
Da objasnimo naslov – 27 godina Rio Tinto je “rudario” da dobije dozvolu za početak rada rudnika u planinama Simandu u jugoistočnoj Gvineji. Dvadeset sedam godina. U Srbiji kompanija ove godine obeležava 20 godina prisustva u našoj zemlji. I dobijaju baš lepe poklone za ovaj jubilej.
Vlada Srbije vratila je na snagu Uredbu o utvrđivanju prostornog plana za realizaciju projekta Jadar koji podrazumeva eksploataciju jadarita na zapadu Srbije.
Kako je navedeno u saopštenju Vlade, osnov za Uredbu je to što je Ustavni sud Srbije 11. jula proglasio neustavnom odluku Vlade iz 2022. godine o zaustavljanju projekta Jadar.
Za razliku od odluke Ustavnog suda, o kojoj kako su rekli nisu bili obavešteni, Rio Tinto je “čuo” za odluku Vlade i pozdravio je.
I sve je ovo bilo očekivano. Od momenta stidljivih naznaka početkom godine da se projekat Jadar preispituje do najave same kompanije da kreće u medijsku kampanju “obrazovanja nacije” o značaju ovog projekta.
Od dolaska kompanije u Srbiju, istraživanja, najave projekta, protesta, pa malog zatišja, ovo je verovatno najinteresantniji period za ovu priču. Priču koja će u narednim meseci imati konačan epilog.
Medijska kampanja
U sklopu medijske kampanje koja se sprovodi, poslednjih meseci videli smo pojačan broj vesti o litijumu gde je svaka lepa “proslavljana” u određenim medijima. Svaki novi rudnik litijuma u svetu, svaka nova investicija u fabriku baterija na bazi litijuma, svaka izjava o blistavoj budućnosti litijuma bila je glavna vest. I sada se mogu čuti i videti znani i neznani stručnjaci kako po televizijama i novinama objašnjavaju da će Srbija ispusti priliku da bude “u prvim redovima” kada su nove tehnologije u pitanju. Obećavaju se norveški, švedski i razni drugi modeli koji bi zemlju učinili bogatim članom evropske zajednice.
Nekako stidljivo, samo u određenim medijima, pojavljivale su se informacije da je, na primer, cena litijuma pala 80 odsto u poslednje dve godine ili da su se pojavile “neke čudne, misteriozne” natrijum-jonske baterije kojim se sada snabdevaju električna vozila.
U međuvremenu, 180 miliona evra svake godine u budžetu Srbije najavljeno od kompanije početkom godine, postalo je 10 milijardi najavljenih od zvaničnih predstavnika institucija. Kampanja je, valja i preterati. Makar bilo i za 100 puta više.
Šta je u stvari problem sa celom ovom pričom?
Ekologija
Da citiramo jedan post sa mreže LinkedIn, “nijedan rudarski projekat nije ekološki”. Procene rizika nisu bezazlena stvar. Zato se rudnici prave u nepristupačnijim predelima, daleko od naseljenih mesta kako bi se smanjio rizik većeg uticaja na život ljudi. Kada se kod toga izgubi kontrola ili regulativa, može se desiti da stigne i do samog grada, kao što se desilo Boru.
U slučaju Jadra, mora se biti spreman na to da će jedan od najlepših krajeva i istorijski značajan za ovu zemlju, biti, blago rečeno, značajno promenjen. A zarad čega?
Ekonomija
Kada su u pitanju finansije, veća je verovatnoća da se poveruje kompaniji nego zvaničnim organima koji znaju da preteraju. Govorimo o procenama koje smo naveli u tekstu.
Cifra od 180 miliona godišnje u srpskom budžetu laiku deluje mnogo. Ali to je, na primer, slična cifra koju budžetu ostavljaju dve najveće domaće kompanije Delta Holding i MK Group. Te dve kompanije ipak nisu ni među 10 najvećih koje rade u Srbiji. A Rio Tinto će sigurno ući u tih deset odabranih. Na sličan način, kao i Zijin. Prodavaće resurse Srbije.
Postoji mogućnost da se to uopšte i ne desi. Dok Rio Tinto počne da kopa, litijum zbog napretka tehnologije, koju smo pomenuli, može biti potpuno prevaziđen. Rupe će ostati, ali će se naći već nešto što može da se iskopava.
Nepoverenje
Ovo je možda i glavni problem. Rio Tinto je kompanija koja ne uliva poverenje. I mnogo je primera zašto je to tako. Pogotovo kada su u pitanju siromašne zemlje, a to Srbija svakako jeste.
U Rio Tinto poverenje od skoro nemaju ni njihovi investitori. Jedan od najvećih svetskih fondova Norges Bank Investment Management najavio je ove godine da postoji mogućnost da proda svoj udeo vredan više milijardi dolara u kompaniji Rio Tinto zbog zabrinutosti za životnu sredinu, posebno kada su u pitanju operacije u brazilskom Amazonu. Grupa koja predstavlja britanske penzijske fondove – LAPFF, takođe investitore Rio Tinta, izrazila je zabrinutost u vezi sa upravljanjem vodama kompanije u njena dva rudnika u Mongoliji i na Madagaskaru.
Kompaniji su se u istoriji dešavali propusti. I ne tako retko. Kada je u pitanju Australija pre nekoliko godina uništene su drevne pećine. Odgovor je bilo izvinjenje. O zemljama “trećeg sveta” gde je kompanija imala operacije, čitalo se godinama. Govorilo se o totalnim devastacijama biljnog i životinjskog sveta, totalne promene ekonomske strukture zemalja (na gore), mitu, korupciji, ratovima.
Rudnik u Papua Novoj Gvineji je najdrastičniji primer. Ovaj rudnik bio je indirektan povod za rat koji je besneo na ostrvu. Godine 1989. usled rastućeg besa zajednice zbog štete po životnu sredinu i neravnopravne podele dobiti rudnika, zemljoposednici su prisilili rudnik na zatvranje, minirajući dalekovode i saboritajući operacije Rio Tinta. Vlada Papue Nove Gvineje poslala je vojsku na sopstvene građane u pokušaju da ponovo pokrenu proces proizvodnje u rudniku u stranom vlasništvu, što je izazvalo deceniju dug građanski rat u kojem je stradalo čak 20.000 ljudi.
I šta nas čeka?
Sva je prilika da će Rio Tinto rudariti u Srbiji. Međunarodna zajednica, Evropska unija i “partneri”, kao što smo čuli, nemaju ništa protiv da litijum bude srpska “nafta”. Oni neće ništa učiniti.
Pominje se mogućnost referenduma gde bi građani odlučili da li žele litijum ili ne. Pitanje je da li je ovo dobra ideja. Čuveni britanski komičar Riki Džervejz kada je komentarisao referendum o Bregzitu rekao da je to bila greška, jer su globalno ljudi prosečno – glupi. Pored ovoga, treba se imati u vidu da će medijska kampanja za litijum u tom slučaju biti još žešća.
Kao jedina opcija ostaju protesti građana. Sudeći po prva dva, nakon aktuelizacije projekta, pa odluke Ustavnog suda, ne postoji kritična masa za tako nešto kao što je to bilo 2022.
Projekat Jadar biće najverovatnije realizovan bez ikakvog otpora i u tišini, kao što je to bio slučaj sa Beogradom na vodi i Majdanpekom, na primer, a u narednom periodu kao što će biti sa rušenjem Sajma ili starog Savskog mosta.
Koordinatorka ekološkog pokreta "Marš sa Drine" Bojana Novaković izjavila je danas da će zakone koji štite prirodu narod morati da brani na ulici.
Novaković je u intervjuu agenciji Beta kazala da je novom Uredbom o Prostornom planu za realizaciju projekta "Jadar", Vlada Srbije povredila odredbe Ustava o podeli vlasti i odredbe Zakona o rudarstvu i primenjenim geološkim istraživanjima.
"Vlada Srbije nema ovlašćenja da utvrđuje mineralnu politiku i plan razvoja rudarstva i geoloških istraživanja. Ovu politiku utvrđuje Skupština Srbije donošenjem Strategije upravljanja mineralnim i drugim resursima, što je izričito propisano članovima 11-13 Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima", kazala je ona.
Navela je da se ova Strategija, koja je pravna pretpostavka za relalizaciju rudarskih projekata u Srbiji, nalazi u fazi izrade i da nije postojala ni u vreme donošenja Uredbe koja je juče vraćena u pravni poredak Srbije.
"’Povampirenjem’ ranije Uredbe, Vlada je svesno zanemarila i činjenicu da je u međuvremenu planina Cer proglašena za Zaštićeno prirodno dobro, što nije razmatrano u ranijoj Strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu Prostornog plana područja posebne namene za Projekat Jadar, pa je nezamislivo da takva Uredba bude vraćena na pravnu snagu, jer ona nije sagledavala uticaj Prostornog plana projekta ’Jadar’ na zaštićeno prirodno dobro Cer", smatra Novaković.
Na pitanje Bete kakve se mogu očekivati posledice nakon vraćanja na pravnu snagu Uredbe koja je ukinuta u januaru 2022. godine, Novaković je rekla da kada Vlada ne shvati ozbiljno zakone kojima se štiti priroda, zakoni će se braniti na ulici.
"Takođe, mi ćemo napasti ovaj projekat svim pravnim sredstvima koja su nam na raspolaganju, a s obzirom na količinu pravno sumnjivih poteza kompanije i Vlade, imaćemo mnogo sredstava", istakla je ona.
Prema njenim rečima, ovo je još jedan u nizu pokazatelja da nezavisne i funkcionalne institucije više ne postoje u Srbiji.
"Svaka institucija radi u službi vladajuće stranke i za interese stranih korporacija koje ta stranka podržava", naglasila je.
Upitana šta će biti posledice eventualnog otvaranja rudnika za eksploataciju jadarita, Novaković je kazala da bi plodno zemljište bilo uništeno, a vodoizvorišta zatrovana.
"Građani bi postali klimatske izbeglice i na kraju bismo dobili Srbiju kao koloniju i žrtvenu zonu na periferiji Evrope", ocenila je.
Dodala je da se mnogo ozbiljnije posledice tiču problema klimatske krize, "koji će se samo pogoršati otvaranjem novih rudnika".
"Mi se nalazimo usred ekstremnog toplotnog talasa. To će iz godine u godinu biti sve gore. Hiljade građana Srbije su već danima bez vode, uključujući i Loznički kraj, jer je zbog toplotnog talasa ogromna potrošnja i naša vodoizvorišta ne mogu to da podnesu. Pre nekoliko dana je stanovnicima Krivelja isključena voda jer je nije bilo dovoljno i sva dostupna voda se preusmerila na rudnik. Time se očigledno šalje poruka: ’Ljudi, vi ćete da oćutite i istrpite, ali rudnik u Boru ne sme da stane’. I onda u ceo taj haos treba da dodamo i rudnik litijuma koji dnevno troši preko 5.000 tona vode samo za preradu rude", kaže Novaković i naglašava da rudnici nisu rešenje za klimatsku krizu.
"Održavanje plodne zemlje kako što je dolina Jadra jeste rešenje", smatra ona.
Podsetila je da je narod pre tri godine "pobesneo" pred "navalom" Rio Tinta.
"Tada su se desile velike blokade po gradovima i uspeli smo da, makar privremeno, stopiramo projekat. Ako vlast misli da ćemo razočarano dići ruke od svega, mirno se predati i pustiti da nam razrovare zemlju, onda uopšte ne poznaju narod. Sada smo još besniji jer se osećamo prevareno i zbog toga mogu od nas da očekuju samo još radikalnije akcije", kazala je Novaković.
Komentarišuću nezvaničnu najavu posete nemačkog kancelara Olafa Šolca i potpredsednika Evropske komisije za energetiku i rudarstvo Maroša Ševčoviča Srbiji zbog dogovora o izvozu mineralnih sirovina, Novaković je rekla da će oni biti svečano i domaćinski dočekani.
"Ali u Evropu se vraćaju praznih ruku", zaključila je.
Advokat Đorđević: Vlada prekršila Ustav uredbama, u Srbiji se dešava slom pravnog i ustavnog sistema
Advokat Sreten Đorđević izjavio je da je vraćanjem uredbe kojom je ponovo omogućena realizacija projekta Jadar, Vlada Srbije prekršila Ustav i da se u državi dešava "slom pravnog i ustavnog sistema".
„To je jedna vanpravna vratolomija. Mislim da je u našoj pravnoj praksi nezabeleženo da je Vlada vratila jedan dokument, uredbu koja je nestala iz pravnog života. Suštinski, Vlada nije ni vratila taj dokument, nego u odluci piše da se vraća primena odredbi te uredbe. Pravnički je to neprihvatljivo”, rekao je za N1 advokat Sreten Đorđević.
On je dodao da je odluka Vlade Srbije, koja je donesena juče, toliko nejasna, “da se ne može ni ispitati”.
“To je dakle vanpravni, zapravo politički mehanizam da se vrati priča o projektu Jadar. Ustavni sud kaže da se ne oživljava ranije ukinuta uredba, ali u sledećoj rečenici kaže da ne zadire u nadležnosti Vlade da utvrđuje i vodi politiku”, naveo je Đorđević.
Vlada ima pravo samo da prati razvoj rudarstva
Đorđević je objasnio da po zakonu i Ustavu, u oblasti rudarstva i geoloških istraživanja minerala, Vlada Srbije nema pravo da utvrđuje politiku.
“Tu politiku utvrđuje Skupština Srbije strateškim dokumentom, a Vlada samo prati realizacuju strategija razvoja rudarstva i geoloških istraživanja”, objasnio je Đorđević.
On je rekao da je “tužno” jer je Ustavni sud Srbije “pao na osnovnim stvarima” jer nije utvrdio da li je Vlada prekršila Ustav i dodao da se u ovom trenutku dešava “slom pravnog i ustavnog sistema Srbije”.
Srbija nema strategiju upravljanja rudarstvom
Đorđević je naveo da Skupština Srbija nikada nije usvojila strategiju upravljanja rudarstvom i geološkim istraživanjima u Srbiji.
“To je krovni dokument i pravni osnov za realizaciju svih poslova u oblasti rudarstva. Zbog toga Ustavni sud prakično daje pogrešnu pouku Vladi da nastavi da utvrđuje politiku rudarstva u Srbiji, iako na to nema pravo”, naglasio je Sreten Đorđević.
Dodao je da su sve tri uredbe o prostornom planu neustavne, jer je Vlada Srbije “prekršila načelo podele vlasti”.
“Vlada je time prekršila Ustav na najdrastičniji mogući način, tako što samostalno vodi politku rudarstva. U jednom trenutku će se pojaviti neko ko će ocenjivati postupanje Vlade Srbije i utvrditi da sve ovo što je urađeno unazad deset ili dvadeset godina, nije bilo u skladu sa ustavom i zakonima”, ocenio je Đorđević.
Dokument u vezi sa litijumom će biti tajna
U petak bi u Beograd trebalo da dođu nemački kancelar Olaf Šolc i potpredsedik Evropske komisije za eneregetiku Maroš Šefčovič kako bi, kako se navodi, potpisali memorandum o iskopavanju litijuma.
“Taj memorandum ili pismo o namerama je zaključen još 2023. godine. Moja kancelarija je, zastupajući pokret “Marš sa Drine” preko Evropske komisije dobila taj podatak. To je sve bilo proglašeno državnom tajnom i mi smo to objavili u aprilu ove godine. Onda se pre mesec dana ispostavilo da je i država rekla da to postoji”, podsetio je Đorđević.
Kazao je da ne očekuje potpisivanje novog memoranduma.
“Verujem da Šolc i Šefčovič dolaze da potpišu neki mnogo detaljniji sporazim i da mi o tome ništa nećemo znati, barem nekoliko meseci. Siguran sam da će biti proglašen tajnom i da ćemo do tog dokumenta doći prek Evropske komisije, a ne preko Vlade Srbije”, rekao je za N1 advokat Sreten Đorđević.
U zemlji u kojoj je vlada pala zbog litijuma, stanovnici sela koje leži na zalihama tog metala vode borbu za ostanak na svojoj zemlji i očuvanje prelepog pejzaža.
Ali, u prestonici, Lisabonu, veruju da je kopanje ovog kamena spas za ekonomiju zemlje.
Pogledajte reportažu iz Portugala Petra Gajića i Gorana Jankovića – „Oliveira tvrdi da…“
Komentara: 0