Ustavni sud: Uredba o prestanku važenja Uredbe o utvrđivanju PPPPN za realizaciju projekta Jadar nije u saglasnosti sa Ustavom i zakonom (ODLUKA)

Kao prvorazrednu informaciju od javnog značaja, portal PRVI PRVI NA SKALI čini dostupnim sadržaj Odluke broj IUo-39/2022 Ustavnog suda o Uredbi za realizaciju projekta Jadar korporacije Rio Tinto, objavljene u Službenom glasniku Republike Srbije broj 59/2024, sa potpisom predsednika Ustavnog suda Snežane Marković.

Odluka je doneta na sednici održanoj 11. jula, a sadrži obrazloženje sa pet poglavlja i izdvojena mišljenja sudija Tamaša Korheca, u pet tačaka, i dr Milana Škulića, sa dva poglavlja i deset tačaka.

Sudija Škulić je istakao:

I Pozitivni aspekti Odluke Ustavnog suda

"Neoživljavanje" prethodne uredbe - objavljene u "Službenom glasniku RS", broj 26/20
Preciziranje u odluci Ustavnog suda koja prethodna uredba ne "oživljava"
Neprihvatanje navoda iz inicijative o pravnoj sigurnosti ulagača i pravnoj zaštiti u pogledu stečenih ulaganja

II Razlozi za izdvojeno mišljenje/razlozi zbog kojih nisam glasao za predlog

Neadekvatno i nedovoljno jasno objašnjenje značaja obrazloženja predloga uredbe u odluci Ustavnog suda
Neodržavanje javne rasprave u postupku ocenjivanja ustavnosti i zakonitosti
Nedonošenje rešenja o pokretanju postupka
Nedostavljanje inicijative donosiocu osporenog akta
Nedostatak u izreci odluke Ustavnog suda
Nepotrebna brzina donošenja utvrđujuće odluke, umesto pokretanja postupka - što podrazumeva i davanje prilike Vladi da svojim delovanjem izbegne formalno deklarisanje uredbe kao neustavne i nezakonite.
Pitanje nadležnosti Vlade i značaj postupanja Vlade u skladu sa Ustavom

U nastavku je integralni tekst Odluke.

"Službeni glasnik RS", broj 59/2024

Ustavni sud u sastavu: predsednik Snežana Marković i sudije Gordana Ajnšpiler Popović, Tatjana Đurkić, Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), Miroslav Nikolić, dr Vladan Petrov, dr Milan Škulić i dr Tijana Šurlan, na osnovu člana 167. stav 1. tač. 1. i 3. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 11. jula 2024. godine, doneo je

ODLUKU

Utvrđuje se da Uredba o prestanku važenja Uredbe o utvrđivanju Prostornog plana područja posebne namene za realizaciju projekta eksploatacije i prerade minerala jadarita "Jadar" ("Službeni glasnik RS", broj 8/22) nije u saglasnosti sa Ustavom i zakonom.

ARHIVA PPNS STUDIJA O PROCENI RIZIKA PO VODENI EKOSISTEM REKE JADAR U ODNOSU NA USLOVE EKSPLOATACIJE BORA I LITIJUMA U PROJEKTU "JADAR"

Obrazloženje I

Ustavnom sudu je podneta inicijativa za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti i zakonitosti Uredbe o prestanku važenja Uredbe o utvrđivanju Prostornog plana područja posebne namene za realizaciju projekta eksploatacije i prerade minerala jadarita "Jadar" ("Službeni glasnik RS", broj 8/22).

Pozivajući se na obrazloženje koje je Vlada dala javnosti nakon donošenja osporene Uredbe, a prema kome je Uredba doneta kao posledica zahteva ekoloških organizacija, inicijator navodi da iz ovakvog obrazloženja proizlazi da se "razlog donošenja Uredbe ne nalazi u zaštiti životne sredine, niti u nekom drugom utvrđenom i obrazloženom opštem interesu", jer "donošenju Uredbe nisu prethodile nikakve analize niti studije o tome da li su navodi ekoloških organizacija tačni, odnosno da li bi sprovođenje projekta Jadar zaista ugrozilo životnu sredinu i to na način da se šteta po istu ne može preduprediti niti otkloniti". Vezano za postupak donošenja Uredbe inicijator smatra da ne postoji zakonski osnov za njeno donošenje, jer se član 35. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji, na koji se Vlada pozvala, odnosi na nadležnost Vlade za donošenje prostornog plana područja posebne namene, a Zakon nigde ne predviđa ni mogućnost ni postupak za stavljanje bilo kog prostornog plana van snage, već jedino što Zakon o planiranju i izgradnji predviđa kao mogućnost jeste izmena ili dopuna već donetih prostornih planova. Stoga, prema mišljenju podnosioca, jedan prostorni plan može prestati da važi ako je zamenjen, derogiran, drugim prostornim planom za isto područje.

Drugi razlog osporavanja Uredbe odnosi se na njeno povratno dejstvo i time nesaglasnost sa odredbama člana 197. Ustava. Ukazujući na to da "uredbe Vlade, kao opšti akti koji nisu zakoni, ne mogu imati povratno dejstvo ni u celosti niti u delu", podnosilac inicijative smatra da odredbe čl. 2. i 3. Uredbe imaju povratno dejstvo, jer se njima predviđa da će nadležni organi bez odlaganja staviti van snage pojedinačne akte donete radi realizacije Uredbe o utvrđivanju Prostornog plana područja posebne namene za realizaciju projekta eksploatacije i prerade minerala jadarita "Jadar" (član 2.) i da će nadležni organi bez odlaganja obustaviti sve postupke koji su započeti na osnovu Uredbe o utvrđivanju Prostornog plana područja posebne namene za realizaciju projekta eksploatacije i prerade minerala jadarita "Jadar" (član 3.). Svoje stanovište u odnosu na povratno dejstvo odredbe člana 2. osporene Uredbe inicijator obrazlaže time da se stavljanje van snage nalaže u odnosu na "pojedinačne akte koji su doneti na osnovu u to vreme važećih propisa, i nezavisno od toga da li su konačni, pravosnažni, izvršni, ožalbeni ili u kakvom drugom statusu". Takođe se navodi da nema zakonskog osnova da Vlada "blanketno" nalaže svim organima Republike Srbije da svoje akte stave van snage, čak ni u okvirima postupaka po pravnim lekovima u upravnim postupcima u kojima bi Vlada postupala kao drugostepeni organ. Ovo stoga što je članom 8. Zakona o Vladi i članom 61. Zakona o državnoj upravi propisano da Vlada zaključkom usmerava rad organa državne uprave u sprovođenju politike i izvršavanju zakona u drugih opštih akata, a ne da svojim uredbama daje naloge organima državne uprave da na određeni način okončaju postupke koji se pred njima vode. Obrazlažući povratno dejstvo odredbe člana 3. Uredbe podnosilac inicijative navodi da se ono ogleda u tome što su nadležni organi dužni da obustave postupke koji su započeti na osnovu u to vreme važećih propisa, a ne da ih meritorno reše, bez obzira na (ne)ispunjenost uslova za obustavu, te će "predmeti koji su započeti u vreme važenja Prostornog plana Jadar morati da budu okončani bez rešavanja po predmetnim zahtevima i bez mogućnosti nastavka postupaka".

Obrazlažući posledice do kojih dovodi primena osporene Uredbe, inicijator ističe njenu nesaglasnost sa pravom na imovinu zajemčenim članom 58. Ustava i ustavnim načelom o slobodi preduzetništva iz člana 83. Ustava, kao i sa načelom zabrane diskriminacije iz člana 21. Ustava.

Takođe, podnosilac inicijative smatra da osporena Uredba nije u saglasnosti ni sa članom 5. Zakona o ulaganjima, koji predviđa načelo zaštite stečenih prava tako da ulagač, odnosno domaće ili strano, pravno ili fizičko lice koje je u skladu sa zakonom izvršilo direktno ili indirektno ulaganje na teritoriji Republike Srbije, uživa punu pravnu sigurnost i pravnu zaštitu u pogledu prava stečenih ulaganjem. Navodi se da je Uredba u suprotnosti sa načelom pružanja pune pravne sigurnosti i pravne zaštite u pogledu prava stečenih ulaganjem, "s obzirom na to da: (1) stavlja van snage Prostorni plan Jadar koji je usvojen pre skoro pune dve godine i to u potpunosti u suprotnosti sa Zakonom o planiranju i izgradnji koji detaljno reguliše način donošenja odluka prilikom prostornog planiranja; (2) je doneta bez prethodnog ispitivanja i dostavljanja bilo kakvog dokaza da projekat Jadar zaista predstavlja pretnju životnoj sredini; (3) je doneta bez ikakvog obrazloženja, osim da se na taj način udovoljava zahtevima protesta; (4) nalaže nadležnim organima da stave van snage sve pojedinačne akte koji su već doneti u vezi sa Prostornim planom Jadar (iako Zakon o opštem upravnom postupku ne poznaje institut "stavljanja van snage" kao takav), čime izričito nalaže da se po zakonu stečena prava imaju oduzeti". Pored toga, podnosilac inicijative se poziva i na nesaglasnost osporene Uredbe sa članom 6. Zakona o ulaganjima, kojim je propisano da ulaganja neće biti predmet eksproprijacije bilo neposredno ili posredno merama koje imaju za cilj efekat koji je jednak eksproprijaciji, navodeći da se Uredbom oduzimaju stečena prava na nepokretnostima pribavljenim u cilju obavljanja delatnosti.

Ustavni sud je ocenio da je, pre prelaska na ispitivanje navoda i razloga iznetih u inicijativi, potrebno sagledati relevantne okolnosti koje su prethodile donošenju osporenog opšteg akta.

U tom smislu, Ustavni sud je, u sprovedenom prethodnom postupku, utvrdio da je 2001. godine osnovano privredno društvo za geološka istraživanja Rio Sava Exploration d.o.o. Beograd, koje posluje u okviru globalne rudarske korporacije Rio Tinto.

Godine 2004. ministarstvo nadležno za poslove rudarstva i energetike je, na osnovu člana 30. stav 1. tada važećeg Zakona o rudarstvu i energetici ("Službeni glasnik RS", broj 88/11), ovom privrednom društvu donelo rešenje o odobrenju izvođenja primarnih geoloških istraživanja novootkrivenog minerala jadarita (kombinacija litijuma i bora). Saglasno odredbi člana 21. stav 1. istoga zakona, primenjena geološka istraživanja mineralnih i drugih geoloških resursa obuhvataju istraživanja koja se izvode radi utvrđivanja resursa i rezervi mineralnih sirovina, podzemnih voda i geotermalnih resursa i uslovima njihovog korišćenja, kao i istraživanja geološke sredine za potrebe prostornog i urbanističkog planiranja, projektovanja i izgradnje građevinskih, rudarskih i drugih objekata, uključujući i podzemna skladišta gasa i drugih materija, izdvajanja povoljnih geoloških formacija i struktura i iscrpljenih ležišta mineralnih sirovina za skladištenje zemnog (prirodnog) gasa i/ili CO2, kao i projekata zaštite, sanacije i rekultivacije.

Odobrenje za izvođenje primarnih geoloških istraživanja produžavano je 2005, 2007, 2008, 2009, 2011, 2013, 2016. i 2018. godine. Istraživanja su završena početkom 2020. godine.

Vlada je 2017. godine donela Odluku o izradi Prostornog plana područja posebne namene za realizaciju projekta eksploatacije i prerade minerala jadarita "Jadar" ("Službeni glasnik RS", broj 60/17). Donošenjem ove odluke otpočeo je postupak donošenja navedenog planskog dokumenta.

U postupku izrade Prostornog plana urađen je Izveštaj o strateškoj proceni uticaja Prostornog plana na životnu sredinu, a na osnovu Odluke o izradi Strateške procene uticaja Prostornog plana područja posebne namene za realizaciju projekta eksploatacije i prerade minerala jadarita "Jadar" na životnu sredinu ("Službeni glasnik RS", broj 36/17).

Vlada je, 20. februara 2020. godine, donela Uredbu o utvrđivanju Prostornog plana područja posebne namene za realizaciju projekta eksploatacije i prerade minerala jadarita "Jadar", koja je objavljena u "Službenom glasniku RS", broj 26/20. Odredbom člana 2. ove uredbe predviđeno je: da se Prostornim planom utvrđuje planski osnov za realizaciju Projekta eksploatacije i prerade minerala jadarita "Jadar", kao i za zaštitu, korišćenje i uređenje prostora posebne namene; da Prostorni plan sadrži detaljnu regulacionu razradu za kompleks posebne namene i prateće koridore saobraćajnih i infrastrukturnih sistema; i da Prostorni plan predstavlja planski osnov za izdavanje lokacijskih uslova, za utvrđivanje javnog interesa, za sprovođenje postupka eksproprijacije, kao i za izradu projekata parcelacije i preparcelacije za prostore u obuhvatu detaljne regulacione razrade. Saglasno odredbama člana 4. stav 1. Uredbe, Prostorni plan se sprovodi, u skladu sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, na dva načina: 1) direktno. izdavanjem lokacijskih uslova na osnovu planskih rešenja i pravila ovog prostornog plana za objekte i lokacije u obuhvatu detaljne regulacione razrade ((1) za objekte u obuhvatu Kompleksa posebne namene, (2) za saobraćajne i infrastrukturne sisteme i objekte u obuhvatu Zone saobraćajno-infrastrukturnog koridora i (3) za objekte izvan Kompleksa posebne namene i saobraćajno-industrijskog koridora, pri čemu svaka od ovih tačaka sadrži detaljniju specifikaciju objekata i sistema) i 2) indirektno: primenom i razradom planskih rešenja ovog prostornog plana u drugim prostornim planovima područja posebne namene i planskim dokumentima jedinica lokalne samouprave. Stavom 2. istog člana Uredbe je propisano da će se uređenje, građenje, korišćenje i zaštita područja posebne namene sprovoditi saglasno rešenjima iz Prostornog plana.

Tekstualni deo Prostornog plana sadrži: polazne osnove, principe, ciljeve i koncepciju izgradnje sistema; planska rešenja; pravila uređenja i plavila građenja; implementaciju.

U delu 2.1. tekstualnog dela Prostornog plana navedeno je da je izrada Prostornog plana i koncepcija eksploatacije i prerade minerala jadarita "Jadar" bazirana na sledećim osnovnim principima održivog razvoja:

Princip smanjivanja štetnog uticaja na životnu sredinu koji podrazumeva sagledavanje kvaliteta životne sredine i definisanje planskih rešenja kojima se ona štiti od negativnih uticaja, ili kojima se negativni uticaji smanjuju na najmanju moguću meru. Pri tome je potrebno bazirati koncept zaštite na prevenciji i zaštiti od negativnih uticaja koji mogu nastati eksploatacijom i preradom minerala, kao i funkcionisanjem drugih pratećih sistema kao što su saobraćaj, infrastruktura, transport i deponovanje otpada iz procesa eksploatacije i prerade i dr. Primena principa mora preduprediti ili ublažiti različite vrste štetnih uticaja po životnu sredinu, prvenstveno u pogledu zaštite i smanjivanja emisije štetnih gasova u vazduh, zaštite od buke, zaštite zemljišta od kontaminacije i sprečavanja i smanjivanja mogućih štetnih uticaja na životnu sredinu prilikom eventualnih akcidenata u kompleksu.

Princip održivog razvoja infrastrukture čijom primenom se podstiče ravnomeran prostorni razvoj, kroz stvaranje uslova za povezivanje nerazvijenih i izolovanih područja sa većim naseljima i omogućavanje njihovog pristupa magistralnim infrastrukturnim sistemima. U tom cilju, ovaj se princip odnosi i na adekvatno saobraćajno povezivanje kompleksa eksploatacije i prerade minerala sa okolnom putnom i železničkom mrežom, kako kroz postojeće, tako i kroz novoplanirane veze, ali i na istovremeno iniciranje takvih saobraćajnih veza koje tranzitna kretanja izmeštaju iz zona sa većom gustinom naseljenosti. Princip podrazumeva i sprovođenje aktivnosti izgradnje telekomunikacionih i drugih infrastrukturnih mreža i eliminisanje fizičkih i drugih ograničenja, sa ciljem da se svim korisnicima obezbedi podjednak pristup uslugama.

Princip kompenzacije i daljeg prostornog razvoja lokalnih samouprava i naselja u obuhvatu Prostornog plana, uz stvaranje uslova za realizaciju nadoknada lokalnom stanovništvu u skladu sa mogućim ograničenjima zbog eksploatacije minerala, kroz razvoj infrastrukture i objekata, povećanje dostupnosti i kvaliteta usluga, aktivnosti i funkcija javnog značaja, podršku agrarnom restrukturiranju i diverzifikaciji ekonomskih aktivnosti na selu, posebno u oblasti ekološki prihvatljivih komplementarnih delatnosti.

U delu 2.2. navodi se da je osnovni cilj izrade Prostornog plana definisanje planskog osnova i obezbeđenje prostornih uslova za ukupni održivi prostorni razvoj obuhvaćenog područja, racionalnu eksploataciju ležišta mineralnih sirovina i drugih resursa u ležištu, kao i za neutralisanje ili ublažavanje negativnih prostornih, ekoloških i socioekonomskih posledica eksploatacije i prerade mineralnih sirovina. Među operativnim ciljevima koji su u vezi sa razvojem projekta "Jadar", a odnose se na zaštitu životne sredine, navedeni su, pored ostalih: visoka automatizacija budućeg postrojenja sa mogućnošću sprovođenja kontinuiranog i upravljanog monitoringa stanja životne sredine; definisanje monitoringa za sprečavanje incidentnih nekontrolisanih ispuštanja zagađujućih materija sa deponije industrijskog otpada i iz zone rudarskih i proizvodno-industrijskih aktivnosti; obezbeđivanje 24-časovnog monitoringa kvaliteta vazduha, buke i vode, u kompleksu posebne namene i u svim podzonama uticaja; sprečavanje incidentnih i nekontrolisanih ispuštanja zagađujućih materija u vazduh, vode i zemljište, održavanje nivoa buke u granicama propisanim Zakonom o buci; obezbeđivanje monitoringa zdravlja stanovništva.

U delu 3. kojim se vrši detaljna razrada planskih rešenja, odeljak 3.3. razrađuje uticaj projekta "Jadar" na prirodu, prirodna i kulturna dobra, predeo, životnu sredinu i mere zaštite.

Ustavni sud nalazi da je za potrebe ove analize od značaja poslednji, 5. deo tekstualnog dela Prostornog plana koji se odnosi na njegovu implementaciju. Kao ključni učesnici u implementaciji Prostornog plana navode se: investitor, kao nosilac istražnih i mogući budući nosilac prava na eksploataciju i preradu jadarita, odnosno kao subjekt nadležan za realizaciju planskih rešenja u kompleksu posebne namene; ministarstvo nadležno za poslove planiranja, građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture (kroz kontrolu daljih aktivnosti na izradi planske i tehničke dokumentacije, upravnog postupka izdavanja potrebnih dozvola i odobrenja, inspekcijski nadzor, kao i ocenjivanje potrebe i opravdanosti izmene i dopune pojedinih rešenja ovog Prostornog plana); ministarstvo nadležno za poslove rudarstva i energetike (kroz kontrolu daljih aktivnosti na izradi studija i elaborata, kao i upravnog postupka izdavanja potrebnih dozvola i odobrenja u skladu sa Zakonom o rudarstvu); druga nadležna ministarstva, javna preduzeća i organi jedinica lokalne samouprave (uz navođenje aktivnosti kroz koje učestvuju u implementaciji Prostornog plana). Takođe, navodi se da institucionalni okvir implementacije, u širem smislu, čine sve institucije i organi koji će neposredno učestvovati u implementaciji planskih rešenja, i to u oblasti zaštite i korišćenja prirodnih resursa, u oblasti razvoja privrede, u oblasti razvoja saobraćaja i infrastrukturnih sistema i u oblasti zaštite životne sredine, prirodnih i nepokretnih kulturnih dobara. U odeljku 5.4. predviđene su mere i instrumenti za implementaciju i to: 1. plansko-programske mere i instrumenti, među kojima je, između ostalog, izrada Izveštaja o bezbednosti i Plana zaštite od udesa za kompleks seveso postrojenja (napomena: prema članu 2. tačka 66) Zakona o planiranju i izgradnji seveso postrojenje i seveso kompleks su postrojenje i kompleks koji mogu imati uticaj na životnu sredinu) i 2. organizacione mere i instrumenti u okviru kojih je navedeno, pored ostalog, da Izveštaj o strateškoj proceni (uticaja Prostornog plana na životnu sredinu) sadrži razrađene smernice za planove ili programe na nižim hijerarhijskim nivoima, koje obuhvataju definisanje potrebe za izradom strateških procena i procena uticaja projekata na životnu sredinu, određuju aspekte zaštite životne sredine i druga pitanja od značaja za procenu uticaja na životnu sredinu planova i programa nižeg hijerarhijskog nivoa, kao i da je, saglasno odredbama Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu, obavezna izrada Studije o proceni uticaja na nivou projektno-tehničke dokumentacije za sve pojedinačne objekte/projekte koji su predviđeni Prostornim planom, a nalaze se na listi I Uredbe o utvrđivanju Liste projekata za koje je obavezna procena uticaja i Liste projekata za koje se može zahtevati procena uticaja na životnu sredinu ("Službeni glasnik RS", broj 114/08). Konačno u odeljku 5.5. koji se odnosi na praćenje stanja životne sredine, vezano za kontrolu kvaliteta voda, kvaliteta vazduha, kvaliteta zemljišta i monitoring buke, izričito je navedeno da će se kroz odgovarajuću Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu propisati dalje obaveze monitoringa (investitora i nadležnih organa i institucija) na ključnim lokacijama postrojenja, rudnika, deponije industrijskog otpada i prateće infrastrukture (uključujući, primera radi, preciziranje lokacija monitoring stanica za 24-časovno osmatranje kvaliteta vazduha).

Prostornim planom je predviđena njegova fazna implementacija, koja je otpočela stupanjem na snagu Uredbe o utvrđivanju Prostornog plana područja posebne namene za realizaciju projekta eksploatacije i prerade minerala jadarita "Jadar". Iz navoda inicijative, kao i na osnovu činjenica poznatih opštoj javnosti, sledi da je za vreme primene Prostornog plana investitor, kao nosilac istražnih prava i mogući budući nosilac prava na eksploataciju i preradu jadarita, odnosno kao subjekt nadležan za realizaciju planskih rešenja u kompleksu posebne namene (kako je označen u samom Prostornom planu), u postupku eksproprijacije, pribavio u svojinu određene nepokretnosti i da mu je, između ostalog, izdat određeni broj lokacijskih uslova predviđenih Zakonom o planiranju i izgradnji.

III

Osporenom Uredbom o prestanku važenja Uredbe o utvrđivanju Prostornog plana područja posebne namene za realizaciju projekta eksploatacije i prerade minerala jadarita "Jadar" ("Službeni glasnik RS", broj 8/22), koju je Vlada donela 20. januara 2022. godine, predviđeno je: u članu 1. da danom stupanja na snagu ove uredbe prestaje da važi Uredba o utvrđivanju Prostornog plana područja posebne namene za realizaciju projekta eksploatacije i prerade minerala jadarita "Jadar" ("Službeni glasnik RS", broj 26/20); u članu 2. da će nadležni organi bez odlaganja staviti van snage pojedinačne akte donete radi realizacije Uredbe o utvrđivanju Prostornog plana područja posebne namene za realizaciju projekta eksploatacije i prerade minerala jadarita "Jadar" ("Službeni glasnik RS", broj 26/20); u članu 3. da će nadležni organi bez odlaganja obustaviti sve postupke koji su započeti na osnovu Uredbe o utvrđivanju Prostornog plana područja posebne namene za realizaciju projekta eksploatacije i prerade minerala jadarita "Jadar" ("Službeni glasnik RS", broj 26/20); u članu 4. da ova uredba stupa na snagu danom objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

Uvidom u obrazloženje Predloga osporene Uredbe, Ustavni sud je utvrdio da su, kao zakonski osnov za njeno donošenje, navedene odredbe člana 35. stav 2. i člana 46. st. 1. i 6. Zakona o planiranju i izgradnji i člana 43. stav 1. Zakona o Vladi. Kao razlog za donošenje Uredbe navedeno je sledeće: "Imajući u vidu kontinuirano uznemiravanje građana, Vlada je preispitala Uredbu i utvrdila da postoji osnov za stavljanje van snage Prostornog plana, te je usvojila ovu uredbu, kojom prostorni plan prestaje da važi.". U delu obrazloženja koji se odnosi na objašnjenje pojedinih rešenja samo su interpretirane odredbe čl. 1. do 4. Uredbe.

Polazeći od navoda i razloga podnete inicijative, za Ustavni sud se kao prvo sporno pitanje u ovom ustavnosudskom postupku postavlja pitanje nadležnosti Vlade da donese osporenu Uredbu, odnosno postojanje zakonskog osnova da Vlada, koja je nadležna za donošenje prostornog plana područja posebne namene, odluči da doneti prostorni plan prestaje da važi.

Analizirajući navedeno sporno ustavnopravno pitanje, Ustavni sud je pošao od sledećeg:

Zakonom o planiranju i izgradnji ("Službeni glasnik RS", br. 72/09, 81/09 - ispravka, 64/10 - Odluka US, 24/11, 121/12, 42/13 - Odluka US, 50/13 - Odluka US, 98/13 - Odluka US, 132/14, 145/14, 83/18, 31/19, 37/19 - dr. zakon, 9/20, 52/21 i 62/23), a kojim se uređuju, između ostalog, uslovi i način uređenja prostora, u članu 3. stav 1, propisano je da se planiranje, uređenje i korišćenje prostora zasniva na 16 taksativno navedenih načela, od kojih su, u konkretnom slučaju, za Ustavni sud posebno relevantna sledeća načela: održivi razvoj kroz integralni pristup u planiranju; ravnomerni teritorijalni razvoj; racionalno i održivo korišćenje neobnovljivih resursa i optimalno korišćenje obnovljivih resursa; zaštita i održivo korišćenje prirodnih dobara i nepokretnih kulturnih dobara; prevencija tehničko-tehnoloških nesreća, zaštita od požara i eksplozija, zaštita od prirodnih nepogoda i otklanjanje uzroka koji izazivaju klimatske promene (tač. 1), 2), 4), 5) i 6)). Saglasno odredbi stava 2. člana 3. ovog zakona održivi razvoj iz stava 1. tačka 1) ovog člana predstavlja usklađivanje ekonomskih, socijalnih i ekoloških aspekata razvoja, racionalno korišćenje neobnovljivih i obezbeđenje uslova za veće korišćenje obnovljivih resursa, što sadašnjim i budućim generacijama omogućava zadovoljavanje njihovih potreba i poboljšanje kvaliteta života.

Prema odredbama člana 11. st. 1. i 2. Zakona o planiranju i izgradnji, planski dokumenti su prostorni i urbanistički planovi, pri čemu su prostorni planovi:

Prostorni plan Republike Srbije, koji se donosi za teritoriju Republike Srbije i sa kojim moraju biti u skladu ostali planski dokumenti, a koji ima strateško-razvojnu i opštu regulatornu funkciju (član 14. st. 1, 2. i 3. Zakona),
Regionalni prostorni plan, koji se izrađuje za veće prostorne celine administrativnog, funkcionalnog, geografskog ili strateškog karaktera, usmerene ka zajedničkim ciljevima i projektima regionalnog razvoja (član 17. stav 1. Zakona),
Prostorni plan jedinice lokalne samouprave, koji se donosi za teritoriju jedinice lokalne samouprave i određuje smernice za razvoj delatnosti i namenu površina, kao i uslove za održivi i ravnomerni razvoj na teritoriji jedinice lokalne samouprave (član 19. Zakona) i
Prostorni plan područja posebne namene, koji se, kako je to propisano odredbom člana 21. stav 1. Zakona, donosi za područja koja zahtevaju poseban režim organizacije, uređenja, korišćenja i zaštite prostora, projekte od značaja za Republiku Srbiju ili za područja određena Prostornim planom Republike Srbije ili drugim prostornim planom, a naročito za: 1) područje sa prirodnim, kulturno-istorijskim ili ambijentalnim vrednostima, 2) područje sa mogućnošću eksploatacije mineralnih sirovina, 3) područje sa mogućnošću korišćenja turističkih potencijala, 4) područje sa mogućnošću korišćenja hidropotencijala, 5) za realizaciju projekata za koje Vlada utvrdi da su projekti od značaja za Republiku Srbiju i 6) za izgradnju objekata za koje građevinsku dozvolu izdaje ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva ili nadležni organ autonomne pokrajine. Saglasno odredbi člana 35. stav 2. Zakona, prostorni plan područja posebne namene (u daljem tekstu: PPPPN) donosi Vlada (osim za područja koja se u celini nalaze na teritoriji autonomne pokrajine). Odredbama čl. 45a do 52. Zakona uređen je postupak donošenja planskih dokumenata, koji se jednako primenjuje na donošenje svih planskih dokumenata, dakle svih prostornih i urbanističkih planova. Postupak započinje odlukom o izradi planskog dokumenta koju donosi organ nadležan za njegovo donošenje, po prethodno pribavljenom mišljenju organa nadležnog za stručnu kontrolu, odnosno komisije za planove (član 46. stav 1. Zakona) i sprovodi se na način propisan Zakonom. Dve zakonske odredbe odnose se na izmene i dopune planskog dokumenta i to tako što je najpre u članu 46. Zakona, koji se odnosi na odluku o izradi planskog dokumenta, predviđeno da se odlukom o izmenama i dopunama planskog dokumenta definiše deo obuhvata planskog dokumenta koji se menja (stav 5. člana 46.), da bi, potom, odredbama člana 51b bilo predviđeno, pored ostalog, da se izmene i dopune planskog dokumenta obavljaju po postupku za izradu planskog dokumenta propisanim ovim zakonom i propisima donetim na osnovu ovog zakona, kao i da se, u slučaju manjih izmena i dopuna planskog dokumenta, primenjuje skraćeni postupak izmena i dopuna planskog dokumenta (st. 1. i 2.). Zakon ne sadrži odredbe o prestanku važenja planskog dokumenta.

Analizirajući prethodno navedene zakonske odredbe, Ustavni sud je ocenio da se dokumenti prostornog planiranja, po svojoj prirodi, mogu podeliti u dve kategorije. U prvu kategoriju spadaju prostorni planovi bez čijeg postojanja planiranje, uređenje i korišćenje prostora uopšte nije moguće. U ovu kategoriju spadaju Prostorni plan Republike Srbije, kao hijerarhijski najviši planski dokument, koji ima strateško-razvojnu i opštu regulatornu funkciju i Prostorni plan jedinice lokalne samouprave, kojim se definiše prostorno uređenje teritorije svake jedinice lokalne samouprave. Po oceni Ustavnog suda, u ovu kategoriju spadaju i Regionalni prostorni plan Autonomne pokrajine Vojvodina, kao strateški dokument prostornog razvoja AP Vojvodine, kojim se utvrđuju dugoročne osnove organizacije, uređenja korišćenja i zaštite prostora AP Vojvodine u cilju usaglašavanja ekonomskog i socijalnog razvoja sa prirodnim, ekološkim i kulturnim potencijalima na njenoj teritoriji, a takođe i prostorni plan grada Beograda, koji je Zakonom, iako se radi o jedinici lokalne samouprave, određen kao Regionalni prostorni plan, imajući u vidu da je reč o glavnom gradu Republike Srbije. U drugu kategoriju spadaju ostali Regionalni prostorni planovi, koje donosi Vlada, a u okviru svoje ustavne nadležnosti da vodi politiku, između ostalog, i u oblasti podsticanja regionalnog razvoja i ravnomernog teritorijalnog razvoja pojedinih delova Republike Srbije. Kada je reč o PPPPN, Ustavni sud ukazuje da iz odredbe člana 21. stav 1. Zakona sledi da se radi o specifičnom planskom dokumentu kojim se određeno područje, koje je planski već uređeno, posebno uređuje i to: (a) zbog toga što određeno područje zahteva poseban režim organizacije, uređenja, korišćenja i zaštite prostora, (b) zbog realizacije projekata za koje Vlada utvrdi da su od značaja za Republiku Srbiju ili (v) za područja određena Prostornim planom Republike Srbije ili drugim prostornim planom. Istom odredbom zakonodavac je taksativno naveo da se PPPPN naročito donosi za:

područje sa prirodnim, kulturno-istorijskim ili ambijentalnim vrednostima,
područje sa mogućnošću eksploatacije mineralnih sirovina,
područje sa mogućnošću korišćenja turističkih potencijala,
područje sa mogućnošću korišćenja hidropotencijala,
za realizaciju projekata za koje Vlada utvrdi da su projekti od značaja za Republiku Srbiju i
za izgradnju objekata za koje građevinsku dozvolu izdaje ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva ili nadležni organ autonomne pokrajine.

Ustavni sud nalazi da iz zakonskog određenja PPPPN proizlazi da je postojanje ovog planskog dokumenta u određenim slučajevima neophodno (za područja određena Prostornim planom Republike Srbije ili drugim prostornim planom - radi međusobne usklađenosti planskih dokumenata; za izgradnju objekata za koje građevinsku dozvolu izdaje ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva ili nadležni organ autonomne pokrajine; ili za, primera radi, područja koja su Zakonom o nacionalnim parkovima proglašena za nacionalni park). Međutim, kada je reč o područjima sa mogućnošću eksploatacije mineralnih sirovina, korišćenja turističkih potencijala ili korišćenja hidropotencijala, po oceni Ustavnog suda, donošenjem PPPPN Vlada vrši svoju nadležnost iz člana 123. tačka 1. Ustava Republike Srbije da utvrđuje i vodi politiku održivog ekonomskog razvoja u oblasti rudarstva, turizma ili energetike. Izneta ocena Ustavnog suda svakako se odnosi i na donošenje PPPPN za realizaciju projekata za koje Vlada utvrdi da su projekti od značaja za Republiku Srbiju.

Budući da ustavna nadležnost Vlade da utvrđuje i vodi politiku podrazumeva i mogućnost promene politike u određenoj oblasti, Ustavni sud nalazi da u tom slučaju u pravnom poretku ne može opstati ni prethodno doneti PPPPN. Dakle, kada je, kao u konkretnom slučaju, PPPPN donet radi realizacije određenog projekta, Ustavni sud ocenjuje da nema ustavnopravnog osnova da se Vladi uskrati pravo da odustane od realizacije projekta zbog koga je donet planski dokument. Ustavni sud je imao u vidu da Zakon o planiranju i izgradnji ne sadrži odredbe o prestanku važenja planskog dokumenta. Međutim, ukoliko zbog izmenjene politike Vlade više nema osnova da PPPPN i dalje egzistira u pravnom poretku, onda je prestanak njegovog važenja jedina moguća pravna posledica. U tom smislu, Ustavni sud ne može prihvatiti kao osnovano stanovište izneto u inicijativi da "jedan prostorni plan može prestati da važi ako je zamenjen, derogiran drugim prostornim planom za isto područje". Ovo iz razloga što se izneto stanovište odnosi na one dokumente prostornog planiranja bez čijeg postojanja planiranje, uređenje i korišćenje prostora uopšte nije moguće. Primera radi, prostorni plan jedinice lokalne samouprave može biti izmenjen, dopunjen ili će prestati da važi donošenjem novog prostornog plana. Nasuprot tome, ako prestanu razlozi zbog kojih je donet PPPPN, područje koje je bilo određeno kao područje posebne namene, a koje nesporno predstavlja deo teritorije određene/određenih jedinica lokalne samouprave, prostorno se uređuje planskim dokumentom kojim je uređen ostali deo te teritorije.

Imajući u vidu izloženo, Ustavni sud ocenjuje da se iz Ustavom utvrđene nadležnosti Vlade i zakonskih odredaba kojima je uređen prostorni plan područja posebne namene kao specifičan planski dokument, ne može zaključiti da Vlada nije bila nadležna da donese Uredbu o prestanku važenja Uredbe o utvrđivanju Prostornog plana područja posebne namene za realizaciju projekta eksploatacije i prerade minerala jadarita "Jadar".

Budući da Ustavni sud u postupku ocene ustavnosti i zakonitosti planskih dokumenata ispituje zakonitost postupka u kome je osporeni planski dokument donet, za Ustavni sud se kao sledeće sporno ustavnopravno pitanje postavilo pitanje postupka koji je prethodio donošenju osporene Uredbe.

Prilikom razmatranja navedenog spornog pitanja Ustavni sud je našao da treba razlikovati dve situacije. Jedna je kada PPPPN prestaje da važi pre nego što je uopšte otpočela njegova implementacija, a druga kada Vlada odluku o prestanku važenja PPPPN donosi nakon što je primena planskog dokumenta počela, te su njegovom primenom već nastale određene pravne posledice. Po oceni Ustavnog suda, u ovoj drugoj situaciji, posebno kada prestaje da važi PPPPN koji je donet radi realizacije određenog projekta, prestanku važenja tog planskog dokumenta mora da prethodi odgovarajući postupak iz koga proizlaze razlozi za odustanak od realizacije projekta, te time prestaju i razlozi za dalje zadržavanje na pravnoj snazi PPPPN. Ovo stoga što, saglasno odredbi člana 2. stav 1. Zakona o Vladi ("Službeni glasnik RS", br. 55/05, 71/05 - ispravka, 101/07, 65/08, 16/11, 68/12 - Odluka US, 72/12, 7/14 - Odluka US, 44/14 i 30/18 - dr. zakon), Vlada utvrđuje i vodi politiku Republike Srbije u okviru Ustava i zakona i drugih opštih akata Narodne skupštine.

Imajući u vidu da je predmet konkretnog ustavnosudskog spora opšti akt čijim stupanjem na snagu je prestao da važi Prostorni plan područja posebne namene za realizaciju projekta eksploatacije i prerade minerala jadarita "Jadar", te da, kao što je rečeno, Zakon o planiranju i izgradnji ne uređuje postupak prestanka važenja planskog dokumenta, Ustavni sud je stanovišta da zakonitost postupka donošenja osporene Uredbe treba ceniti sistemskim tumačenjem odredaba Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima, Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu i Zakona o planiranju i izgradnji, a na temelju dela PPPPN koji se odnosi na njegovu implementaciju.

Zakonom o rudarstvu i geološkim istraživanjima ("Službeni glasnik RS", br. 101/15, 95/18 - dr. zakon i 40/21), propisano je: da se ovim zakonom uređuju mere i aktivnosti mineralne politike i način njenog ostvarivanja, politike razvoja geoloških istraživanja i rudarstva, uslovi i način izvođenja geoloških istraživanja mineralnih i drugih geoloških resursa, istraživanja geološke sredine, kao i geološka istraživanja radi prostornog i urbanističkog planiranja, projektovanja, izgradnje objekata i sanacije i rekultivacije terena, način klasifikacije resursa i rezervi mineralnih sirovina i podzemnih voda i geotermalnih resursa, eksploatacija rezervi mineralnih sirovina i drugih geoloških resursa, izgradnja, korišćenje i održavanje rudarskih objekata, postrojenja, mašina i uređaja, izvođenje rudarskih radova, upravljanje rudarskim otpadom, postupci sanacije i rekultivacije napuštenih rudarskih objekata, kao i nadzor nad sprovođenjem ovog zakona (član 1.); da će se ovaj zakon i drugi zakoni kao i podzakonska akta, kada se primenjuju u vezi sa delatnostima koje su predmet uređenja ovog zakona, tumačiti i primenjivati u skladu sa načelima: 1) kontinuirano snabdevanje dovoljnim količinama mineralnih sirovina je neophodno za snaženje i održivost tržišne privrede u Republici Srbiji, 2) cilj ovog zakona je da uredi odnose povodom geoloških istraživanja i rudarstva na uravnotežen način, kojim se obezbeđuje ekonomska, socijalna i ekološka održivost ovih aktivnosti i projekata, u uslovima tržišne privrede, 3) imaoci prava dobijenih na osnovu ovog zakona obavezni su da u svim svojim aktivnostima postupaju po najboljim poslovnim, socijalnim i ekološkim pravilima struke i da primenjuju najbolje tehničke metode i sredstva pri geološkim istraživanjima i eksploataciji mineralnih sirovina, da bi se unapredila održivost projekata i bezbednost svih i da se u najvećoj meri spreče, umanje i uklone štete i smetanja od aktivnosti uređenih ovim zakonom, 4) garantuje se sigurnost, predvidljivost i kontinuitet istražnih i rudarskih prava u skladu sa ovim zakonom (član 2.); da su mineralni resursi deo geoloških resursa, utvrđeni adekvatnim metodama i postupcima geoloških istraživanja u određenom prostoru - ležištu, koji se javljaju u takvom obliku, količini i kvalitetu da postoje racionalni izgledi za njihovu ekonomičnu eksploataciju, ali koja u vreme izveštavanja nije dokazana, pri čemu mineralni resursi obuhvataju resurse čvrstih mineralnih sirovina (metalične, nemetalične i energetske) i tečnih i gasovitih mineralnih sirovina (nafta, kondezati i prirodni gas) (član 3. tačka 3)); da su rezerve mineralnih sirovina (u daljem tekstu: mineralne rezerve) deo mineralnih resursa u ležištu, koje se javljaju u takvom obliku, sa takvim kvalitetom i u takvoj količini za koju je dokazana tehnička izvodljivost, ekonomska isplativost i ekološka prihvatljivost njihove eksploatacije (član 3. tačka 9)); da su geološka istraživanja kompleksan proces i niz aktivnosti koje obuhvataju primenu odgovarajućih metoda i tehničkih sredstava koje se izvode sa ciljem da se upoznaju razvoj, sastav i građa zemljine kore, pronađu, ispitaju i geološko-ekonomski ocene minerali i drugi geološki resursi, istraže i utvrde rezerve mineralnih sirovina i mogućnost njihove eksploatacije, utvrde i ocene geološke, inženjersko-geološke i hidrogeološke odlike terena koji se istražuje, posebno sa aspekta prostornog i urbanističkog planiranja, projektovanja i izgradnje objekata, kao i utvrde i eliminišu štetni uticaji geoloških i tehnogenih procesa na geološku i životnu sredinu i kulturna dobra i dobra koja uživaju prethodnu zaštitu (član 3. tačka 12)); da je nosilac istraživanja privredno društvo, odnosno drugo pravno lice i preduzetnik kojem je odobreno izvođenje primenjenih geoloških istraživanja od strane nadležnog organa (član 3. tačka 30)); da je nosilac eksploatacije privredno društvo, ogranak stranog privrednog društva, odnosno drugo pravno lice ili preduzetnik koji je registrovan u Republici Srbiji i kojem je odobreno eksploataciono polje i/ili eksploatacija rezervi mineralnih sirovina od strane nadležnog organa (član 3. tačka 31)); da su mineralni resursi, resursi podzemnih voda, geotermalni resursi, kao i drugi geološki resursi prirodno bogatstvo u svojini Republike Srbije i mogu se koristiti pod uslovima i na način utvrđen ovim zakonom, da su mineralni resursi odnosno mineralne sirovine od strateškog značaja za Republiku Srbiju, pored ostalih, rude bora i litijuma, da su geološka istraživanja i eksploatacija mineralnih sirovina u javnom interesu, da se za potrebe privrednog subjekta, u privatnoj ili javnoj svojini, koji je nosilac istraživanja i/ili nosilac eksploatacije mineralnih sirovina koje su određene kao sirovine od značaja u smislu stava 2. ovog člana, može vršiti eksproprijacija nepokretnosti, da privredni subjekt iz stava 5. ovog člana ima prava i obaveze korisnika eksproprijacije (član 4. stav 1, stav 2. tačka 5), st. 3, 5. i 6.); da se geološka istraživanja, eksploatacija rezervi mineralnih sirovina i resursa, korišćenje i održavanje rudarskih objekata, vrši na način kojim se obezbeđuje optimalno geološko, tehnički izvodljivo i ekonomski isplativo iskorišćenje ležišta mineralnih sirovina i drugih geoloških resursa, bezbednost ljudi, objekata i imovine, a u skladu sa savremenim stručnim dostignućima i tehnologijama, propisima koji se odnose na tu vrstu objekata i radova i propisima kojima su utvrđeni uslovi u pogledu bezbednosti i zdravlja na radu, zaštite od požara i eksplozije i zaštite životne sredine i zaštite kulturnih dobara i dobara koja uživaju prethodnu zaštitu (član 5.); da u oblasti rudarstva mineralna politika i plan razvoja podrazumeva: primenu savremenih tehnologija pri izgradnji rudarske infrastrukture i rudarskih objekata u cilju bezbednosti objekata i bezbednosti i zdravlja na radu, obezbeđenje sigurnog snabdevanja privrede i tržišta Republike Srbije mineralnim sirovinama i drugim geološkim resursima, promociju rudarstva u cilju stvaranja povoljnih uslova za investicije u oblasti održivog razvoja rudarske industrije i usaglašavanje sa regulativom iz oblasti rudarstva Evropske Unije o zaštiti životne sredine i sa smernicama o životnoj sredini, zdravlju i sigurnosti Međunarodne finansijske korporacije (IFC) (član 11. stav 2.); da nosilac potvrde o rezervama i resursima može da dobije rešenje o odobrenju za eksploataciju i/ili eksploataciono polje, u skladu sa ovim zakonom (član 65. stav 1.); da se izgradnja zgrada, energetskih objekata, javnih puteva, železničkih pruga, kanala i drugih saobraćajnica, kao i ostalih infrastrukturnih objekata na eksploatacionom polju, može odobriti po prethodno pribavljenoj saglasnosti Ministarstva, da se pre izdavanja lokacijskih uslova koji se izdaju u skladu sa posebnim propisima za izgradnju objekata iz stava 1. ovog člana, pribavlja mišljenje privrednog subjekta koji vrši eksploataciju o predloženom pravcu i položaju ovih objekata na eksploatacionom polju, da se saglasnost Ministarstva pribavlja na osnovu prostornog plana područja posebne namene (član 66. st. 1, 2. i 4.); da se eksploatacija mineralnih sirovina vrši na osnovu rešenja kojim se izdaje: 1) odobrenje za eksploataciono polje ili odobrenje za eksploataciju, 2) odobrenje za izgradnju rudarskih objekata i/ili izvođenje rudarskih radova, 3) odobrenje za upotrebu rudarskih objekata (član 68. stav 1.); da je podnosilac zahteva za odobrenje za eksploataciono polje dužan da pre izrade studije izvodljivosti eksploatacije pribavi: 1) akt kojim se propisuje obim i sadržaj studije o proceni uticaja na životnu sredinu izdat od strane nadležnog organa ili akt istog organa da nije potrebna izrada studije o proceni uticaja, 2) akt o uslovima nadležnog zavoda za zaštitu kulturnog nasleđa i 3) akt o uslovima ministarstva nadležnog za poslove vodoprivrede (član 70. stav 2.).

Odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, koje su u ovom delu relevantne za razmatranje Ustavnog suda, propisano je: da lokacijski uslovi sadrže sve urbanističke, tehničke i druge uslove i podatke potrebne za izradu idejnog projekta, projekta za građevinsku dozvolu i projekta za izvođenje u skladu sa ovim zakonom i da se izdaju za katastarsku parcelu koja ispunjava uslove za građevinsku parcelu, kao i da lokacijske uslove za objekte iz člana 133. ovog zakona izdaje ministarstvo nadležno za poslove urbanizma (član 53a st. 1. i 4.); da lokacijski uslovi sadrže i podatke o: 1) broju i površini katastarske parcele, osim za linijske infrastrukturne objekte i antenske stubove, 2) nazivu planskog dokumenta, odnosno planskom dokumentu i urbanističkom projektu na osnovu kojeg se izdaju lokacijski uslovi i pravila građenja za zonu ili celinu u kojoj se nalazi predmetna parcela, 3) uslove priključenja na komunalnu, saobraćajnu i drugu infrastrukturu, 4) podatke o postojećim objektima na toj parceli koje je potrebno ukloniti pre građenja, 4a) o tome da li je u vezi sa izgradnjom objekta ili izvođenjem radova u skladu sa izdatim lokacijskim uslovima potrebno pokrenuti postupak pribavljanja saglasnosti na studiju procene uticaja na životnu sredinu, odnosno odluke da nije potrebna izrada te studije, 5) druge uslove u skladu sa posebnim zakonom (član 55.); da se lokacijski uslovi izdaju na osnovu prostornog plana područja posebne namene i prostornog plana jedinice lokalne samouprave, za delove teritorije u obuhvatu plana za koje nije predviđena izrada urbanističkog plana (član 57. stav 1.).

Zakonom o proceni uticaja na životnu sredinu ("Službeni glasnik RS", br. 135/04 i 36/09) uređuje se postupak procene uticaja za projekte koji mogu imati značajne uticaje na životnu sredinu, sadržaj studije o proceni uticaja na životnu sredinu, kao i učešće zainteresovanih organa i organizacija i javnosti. Saglasno odredbama člana 2. ovog zakona, nosilac projekta je podnosilac zahteva za dobijanje dozvole ili odobrenja za izgradnju ili rekonstrukciju objekta ili ostalih intervencija u prirodi i prirodnom okruženju, odnosno lice koje planira da obavlja ili obavlja delatnost iz oblasti koja je predmet procene uticaja na životnu sredinu (tačka 3)), projekat je izvođenje građevinskih radova, ugradnja instalacija, postrojenja i opreme, njihova rekonstrukcija, uklanjanje i/ili promena tehnologije, tehnologije procesa rada, sirovine, repromaterijala, energenata i otpada, kao i ostale intervencije u prirodi i prirodnom okruženju uključujući radove koji obuhvataju eksploataciju mineralnih sirovina (tačka 4)), procena uticaja na životnu sredinu je preventivna mera zaštite životne sredine zasnovana na izradi studija i sprovođenju konsultacija uz učešće javnosti i analizi alternativnih mera, sa ciljem da se prikupe podaci i predvide štetni uticaji određenih projekata na život i zdravlje ljudi, floru i faunu, zemljište, vodu, vazduh, klimu i pejzaž, materijalna i kulturna dobra i uzajamno delovanje ovih činilaca, kao i utvrde i predlože mere kojima se štetni uticaji mogu sprečiti, smanjiti ili otkloniti imajući u vidu izvodljivost tih projekata (u daljem tekstu: procena uticaja) (tačka 5)), studija o proceni uticaja na životnu sredinu je dokument kojim se analizira i ocenjuje kvalitet činilaca životne sredine i njihova osetljivost na određenom prostoru i međusobni uticaji postojećih i planiranih aktivnosti, predviđaju neposredni i posredni štetni uticaji projekta na činioce životne sredine, kao i mere i uslovi za sprečavanje, smanjenje i otklanjanje štetnih uticaja na životnu sredinu i zdravlje ljudi (u daljem tekstu: studija o proceni uticaja) (tačka 6)), zainteresovana javnost obuhvata javnost na koju projekat utiče ili je verovatno da će uticati, uključujući i nevladine organizacije koje se bave zaštitom životne sredine i evidentirane su kod nadležnog organa (tačka 7)). Odredbom člana 3. stav 3. Zakona je propisano da se procena uticaja vrši za projekte iz oblasti rudarstva.

Postupak procene uticaja na životnu sredinu za projekte za koje je ova procena obavezna, a u koje, prema merama i instrumentima za implementaciju predviđenim konkretnim prostornim planom, spada i projekat eksploatacije i prerade minirala jadarita, započinje time što nosilac projekta nadležnom organu podnosi zahtev za određivanje obima i sadržaja studije o proceni uticaja, koji sadrži: podatke o nosiocu projekta, opis lokacije, opis projekta, prikaz glavnih alternativa koje su razmatrane, opis činilaca životne sredine koji mogu biti izloženi uticaju, opis mogućih značajnih štetnih uticaja projekta, opis mera predviđenih u cilju sprečavanja, smanjenja i otklanjanja značajnih štetnih uticaja, netehnički rezime prethodnih podataka, podatke o mogućim teškoćama na koje je naišao nosilac projekta u prikupljanju podataka i dokumentacije i druge podatke i informacije na zahtev nadležnog organa (član 12. st. 1. i 2. Zakona).

Nadležni organ u propisanom roku obaveštava zainteresovane organe i organizacije i javnost o podnetom zahtevu, koji u određenom roku mogu dostaviti svoja mišljenja o podnetom zahtevu. Nakon toga, nadležni organ donosi odluku o obimu i sadržaju studije o proceni uticaja, uzimajući u obzir specifičnosti projekta i lokacije, kao i dostavljena mišljenja zainteresovanih organa i organizacija i zainteresovane javnosti. Svoju odluku nadležni organ dostavlja nosiocu projekta i o njoj obaveštava zainteresovane organe i organizacije i javnost (član 14.).

Sledeća faza postupka je odlučivanje o davanju saglasnosti na studiju o proceni uticaja. Ova faza, takođe, započinje zahtevom nosioca projekta, pri čemu je odredbama člana 17. Zakona propisana obavezna sadržina studije o proceni uticaja koja se dostavlja radi odlučivanja o davanju saglasnosti. Po prijemu zahteva nadležni organ, na način predviđen Zakonom, obezbeđuje učešće javnosti u postupku i uporedo sa tim obrazuje tehničku komisiju za ocenu studije o proceni uticaja, kojoj dostavlja studiju, a u daljem toku postupka, tehničkoj komisiji dostavlja i izveštaj sa pregledom mišljenja zainteresovanih organa i organizacija i zainteresovane javnosti (čl. 20, 22. i 22a). Odredbama člana 23. Zakona propisano je, pored ostalog, da tehnička komisija ispituje studiju o proceni uticaja, razmatra izveštaj sa sistematizovanim pregledom mišljenja zainteresovanih organa i organizacija i zainteresovane javnosti i ocenjuje podobnost predviđenih mera za sprečavanje, smanjenje i otklanjanje mogućih štetnih uticaja projekta na stanje životne sredine na lokaciji i bližoj okolini, u toku izvođenja projekta, rada projekta, u slučaju udesa i po prestanku projekta, kao i da je tehnička komisija dužna da u propisanom roku nadležnom organu dostavi izveštaj sa ocenom studije o proceni uticaja i predlogom odluke.

Postupak se okončava donošenjem odluke nadležnog organa o davanju saglasnosti na studiju o proceni uticaja ili o odbijanju zahteva za davanje saglasnosti, a na osnovu sprovedenog postupka i izveštaja tehničke komisije (član 24. stav 1.). Odlukom o davanju saglasnosti na studiju o proceni uticaja utvrđuju se naročito uslovi i mere za sprečavanje, smanjenje i otklanjanje štetnih uticaja na životnu sredinu (stav 2. člana 24.). Takođe, o odluci o davanju saglasnosti na studiju o proceni uticaja ili o odbijanju zahteva za davanje saglasnosti, nadležni organ je dužan da u propisanom roku obavesti zainteresovane organe i organizacije i javnost o sadržini odluke, glavnim razlozima na kojima se odluka zasniva i o najvažnijim merama koje je nosilac projekta dužan da preduzima u cilju sprečavanja, smanjenja ili otklanjanja štetnih uticaja (član 25.). Odluka nadležnog organa je konačni upravni akt protiv koga je dozvoljeno vođenje upravnog spora.

Iz navedenih odredaba zakona, po oceni Ustavnog suda, sledi:

da su prirodna bogatstva prirodni resursi zemlje i da su geološka istraživanja i rudarstvo delatnosti koje su od značaja za snaženje i održivost tržišne privrede u Republici Srbiji, ali da se sprovode na uravnotežen način kojim se obezbeđuje ekonomska, socijalna i ekološka održivost svih aktivnosti i projekata;
da svi imaoci prava u oblasti geoloških istraživanja i rudarstva imaju obavezu da u svim svojim aktivnostima postupaju po najboljim poslovnim, socijalnim i ekološkim pravilima struke i da primenjuju najbolje tehničke metode i sredstva, da bi se unapredila održivost projekta i bezbednost svih i da se u najvećoj meri spreče, umanje i uklone štete i smetanja od aktivnosti koje se preduzimaju;
da se geološka istraživanja i rudarstvo zasnivaju na složenim i kompleksnim tehničko-tehnološkim procesima i aktivnostima;
da su geološka istraživanja i rudarstvo, po svojoj prirodi, delatnosti koje utiču na životnu sredinu, zbog čega je zakonodavac sistemski, počev od Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima, preko Zakona o planiranju i izgradnji, do Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu, propisao načela, mere, obaveze i procedure čijim sprovođenjem (1) pre otpočinjanja eksploatacije i prerade mineralne sirovine - nadležni organi na osnovu stručne ocene, uz uzimanje u obzir mišljenja zainteresovanih organa i organizacija i zainteresovane javnosti, vrše procenu uticaja konkretnog projekta na životnu sredinu, kao preventivnu meru zaštite životne sredine, na osnovu studije o proceni uticaja na životnu sredinu u kojoj je nosilac projekta dužan da analizira i oceni kvalitet činilaca životne sredine i njihovu osetljivost na određenom prostoru i međusobni uticaj postojećih i planiranih aktivnosti, da predvidi neposredne i posredne štetne uticaje projekta na činioce životne sredine, kao i mere i uslove za sprečavanje, smanjenje i otklanjanje štetnih uticaja i (2) ukoliko donese odluku o davanju saglasnosti na studiju o proceni uticaja - nadležni organ tom odlukom utvrđuje naročito uslove i mere za sprečavanje, smanjenje i otklanjanje štetnih uticaja na životnu sredinu, čije sprovođenje nadležni organi, svako u svojoj oblasti, nadziru i kontrolišu u svim fazama realizacije projekta i nakon njegovog okončanja;
da je dobijanje lokacijskih uslova prvi korak na osnovu koga treba da započne postupak u kome se vrši procena uticaja određenog projekta na životnu sredinu.

Ustavni sud posebno ukazuje da iz navedenih odredaba Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu sledi da se zainteresovani organi i organizacije i zainteresovana javnost u postupak koji sprovodi nadležni organ uključuju na zakonom propisani način, i to od samog početka ovog postupka.

Kako je načelo vladavine prava iz člana 3. Ustava Republike Srbije jedno od osnovnih načela na kojima počiva ustavni poredak Republike Srbije, a imajući u vidu prethodno već navedenu odredbu člana 2. stav 1. Zakona o Vladi, Ustavni sud je ocenio da osporena Uredba nije doneta na način koji je u saglasnosti sa odredbom člana 3. Ustava i odredbama Zakona o Vladi i Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu. Ovo stoga što iz obrazloženja Predloga same Uredbe sledi da je jedini i isključivi razlog za njeno donošenje "kontinuirano uznemiravanje građana", koje je, po oceni Ustavnog suda, svakako moralo biti od značaja za odlučivanje Vlade o daljoj sudbini projekta, ali je, u ovom slučaju, negativno mišljenje zainteresovane javnosti moglo biti cenjeno samo u postupku i na način kako je to propisano Zakonom o proceni uticaja na životnu sredinu.

Stoga Ustavni sud nalazi da je Vlada donošenjem osporene Uredbe prekoračila granice svoje nadležnosti.

Polazeći od svega prethodno izloženog, Ustavni sud je utvrdio da Uredba o prestanku važenja Uredbe o utvrđivanju Prostornog plana područja posebne namene za realizaciju projekta eksploatacije i prerade minerala jadarita "Jadar", navedena u izreci, nije u saglasnosti sa Ustavom i zakonom.

Kako Ustavni sud nalazi da je u toku sprovedenog prethodnog postupka pravno stanje potpuno utvrđeno i da prikupljeni podaci pružaju pouzdan osnov za odlučivanje, to je, saglasno odredbi člana 53. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", br. 109/07, 99/11, 18/13 - Odluka US, 40/15 - dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), odlučio bez donošenja rešenja o pokretanju postupka.

Ustavni sud posebno dodatno ukazuje da se ovom odlukom "ne oživljava" prethodno doneta Uredba o utvrđivanju PPPPN koja je objavljena u "Službenom glasniku RS", broj 26/20, pri čemu se Odlukom ne zadire ni u ustavnu nadležnost, odnosno pravo i dužnost Vlade da utvrđuje i vodi politiku i da, u skladu sa Ustavom i zakonom, odluči o daljoj realizaciji konkretnog projekta.

S obzirom na razloge zbog kojih je utvrdio nesaglasnost osporene Uredbe sa Ustavom i zakonom, Ustavni sud nalazi da nije potrebno da se posebno izjašnjava o ostalim navodima i razlozima iznetim u inicijativi.

Saglasno svemu iznetom, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42a stav 1. tačka 2) i člana 45. tač. 1) i 4) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

Na osnovu člana 168. stav 3. Ustava, danom objavljivanja Odluke Ustavnog suda u "Službenom glasniku Republike Srbije" prestaje da važi Uredba o prestanku važenja Uredbe o utvrđivanju Prostornog plana područja posebne namene za realizaciju projekta eksploatacije i prerade minerala jadarita "Jadar" ("Službeni glasnik RS", broj 8/22).

Broj IUo-39/2022

Predsednik Ustavnog suda,
Snežana Marković, s.r.

ARHIVA PPNS RIO TINTO IZBEGAVAO OBRAČUN POREZA U SRBIJI - TRANSKRIPT POLEMIKE SRETENA ĐORĐEVIĆA I MARIJANTI BABIĆ

Na osnovu člana 42a stav 1. tač. 2) i 4), člana 45. tačka 1) i člana 46. tačka 10) Zakona o Ustavnom sudu i člana 60. Poslovnika o radu Ustavnog suda, prilažem

SAGLASNO IZDVOJENO MIŠLJENJE SUDIJE DR TAMAŠA KORHECA (Dr. KORHECZ TAMÁS)

U vezi sa Odlukom Ustavnog suda broj IUo-39/2022, od 11. jula 2024. godine kojom je Sud utvrdio da Uredba o prestanku važenja Uredbe o utvrđivanju Prostornog plana područja posebne namene za realizaciju projekta eksploatacije i prerade minerala jadarita "Jadar" ("Službeni glasnik RS", broj 8/22), nije u saglasnosti sa Ustavom i zakonom. Iako sam na sednici Ustavnog suda glasao na gore navedenu Odluku imam potrebu da ukažem na određene specifičnosti ovog predmeta, kao i na izvesne nedostatke u postupanju našeg Suda prilikom pripreme i donošenje navedene odluke.

Nemam suštinsku zamerku na izreku predložene Odluke, koliko sam mogao proučiti predmet u danima između sazivanja sednice i odlučivanja, zaključio sam da je inicijativom osporena Uredba o prestanku važenja Uredbe o utvrđivanju Prostornog plana područja posebne namene za realizaciju projekta eksploatacije i prerade minerala jadarita "Jadar" ("Službeni glasnik RS", broj 8/22) je nezakonita i neustavna kako iz formalnopravnih, tako i materijalno-pravnih razloga. Napominjem, da se Odluka Ustavnog suda zasniva prvenstveno na procesnopravnim nedostacima ove Uredbe. Slažem se i sa stavom Ustavnog suda koji se nalazi na kraju Odluke, prema kome Odlukom Ustavnom suda i uklanjanjem neustavne Uredbe Vlade iz pravnog poretka Uredba o utvrđivanju Prostornog plana područja posebne namene za realizaciju projekta eksploatacije i prerade minerala jadarita "Jadar" ("Službeni glasnik RS", broj 26/20) se ne "oživljava", odnosno ne vraća se u pravni poredak Republike Srbije, ista je trajno prestala donošenjem i objavljivanjem Uredbe koja je ovom odlukom proglašena nezakonitim i neustavnim. Istovremeno smatram, da skraćeno ispisivanje naziva Uredbe o prostornom planu "Jadar" predstavlja nepotreban tehnički propust, te da umesto "termina" "ne oživljava" bilo celishodnije napisati da "se ne vraća na pravnu snagu" ili "ne vraća se u pravni poredak Republike Srbije". Naravno, ovi stilski i tehnički nedostaci teksta u obrazloženju odluke ne utiču na obaveznost izraženog stava Ustavnog suda.

Bez obzira ne sve što sam prethodno napisao, u meni i nakon donošenja Odluke postoji određena doza nezadovoljstva, pre svega u pogledu postupanja suda i poštovanja procesnih pravila i načela. Ovi nedostaci na kraju nisu bili presudni prilikom odlučivanja ali zato nisu ni beznačajne.

U najvećem broju predmeta sudija (osim kada je sudija i izvestilac u predmetu) prilikom glasanja se opredeljuje prema tome da li može da prihvati izreku predložene odluke. No, to nije u svakom slučaju tako. Nekada se u odluci suda, u samom obrazloženju, izražava se opšti stav u vezi tumačenje neke odredbe ustava ili zakona. Naročito kada takav opšti stav nije potreban za samu odluku u izreci, a sudija se ne slaže sa iznetim stavom to može dovesti do glasanja protiv odluke, jer takav za sudiju neprihvatljiv stav može uticati na mnoge odluke suda u budućnosti. Nadalje, u nekim situacijama proceduralni propusti u postupku pripreme ili donošenja odluke takođe mogu dovesti do toga da sudija ne podrži predlog, iako na samu izreku nema primedbe. Kod ove odluke Ustavnog suda bio sam suočen sa dilemom da li neki proceduralni nedostaci koje sam uočio prilikom pripreme ove odluke predstavljaju prepreku da podržim ovakvu odluku.

Smatram, i u tome nisam bio usamljen u Sudu, da je u konkretnom predmetu, na osnovu inicijative za ocenu ustavnosti i zakonitosti Uredbe koju je podnelo privredno društvo "Rio Sava Exploration d.o.o." bilo ispravnije i celishodnije sprovesti prethodni postupak i doneti rešenje o pokretanju postupka, a ne preskočiti pripremnu fazu i neposredno doneti odluku o utvrđivanju neustavnosti i nezakonitosti osporene Uredbe. To jest, doneti odluku o kasiranju Uredbe bez pokretanja postupka na osnovu stava 3. člana 53. Zakona o Ustavnom sudu. Ne sporim da postoji zakonom propisana mogućnost da se na osnovu inicijative, bez donošenja rešenja o pokretanju postupka meritorno odluči o ustavnosti i zakonitosti Uredbe ali, smatram da ovakva mogućnost predstavlja izuzetak od pravila, koju treba usko tumačiti. Uostalom, praksa Ustavnog suda potvrđuje takvo moje razmišljanje. U poslednjih 11 godina, svega dva puta je Ustavni sud na osnovu podnetih inicijativa utvrdio neustavnost ili nezakonitost odredbe ili cele uredbe Vlade bez donošenja rešenja o pokretanju postupka (vidi Odluku IUo-72/2020 i Odluku IUo-45/2020). Pored ove dve odluke ukupno sam pronašao još šest ranijih odluka, pre 2014. godine, u kojima je Ustavni sud kasirao odredbe Uredbi bez donošenja posebnog rešenja o pokretanju postupka (vidi odluke: IUo-904/2010, IUp-134/2009, IUo-334/2011, IUo-838/2010, IU-63/2007 i IU-122/2007). U svim ostalim kasatornim odlukama u vezi ustavnosti i zakonitosti uredaba postupak je prvo pokrenut posebnim rešenjem, a nakon toga okončan odlukom o utvrđivanju ustavnosti i zakonitosti. Prema tome, pravilo jeste da se u postupku ocenjivanja ustavnosti i zakonitosti uredbi, na osnovu inicijative, donosi se posebno rešenje o pokretanju postupka. No to pravilo, kako smo na to ukazali nije bez izuzetaka. Donošenje posebnog rešenja o pokretanju postupka omogućuje, sa jedne strane šire i temeljnije sagledavanje spornih pravnih pitanja od strane svih sudija, dok sa druge strane, omogućuje Vladi, da suočen inicijativama i sa spornim pravnim pitanjima definisanim u rešenju o pokretanju nađe najadekvatnije rešenje za usaglašavanje propisa sa zakonom i ustavom. U konkretnom slučaju, ovakvo rešenje bi dalo veći prostor Vladi za iznalaženje najboljeg rešenja, a nama sudijama više vremena da sagledamo elemente ovog ustavnopravnog spora. Ne vidim uverljive argumente za to da bi odlučivanje u ovom predmetu u dve faze, koji bi možda zahtevao koji mesec više do konačne odluke, dovelo do veće štete.

Moje zamerke proceduralnog karaktera ne svode se isključivo na nepotrebno preskakanje prve faze u postupku normativne kontrole, nego se odnosi i na činjenicu da je u pripremi ove odluke došlo do povrede stava 1. člana 46. Poslovnika o radu Ustavnog suda. Ova odredba obavezuje sudiju izvestioca da pre pripremanja meritorne odluke zatraži odgovor odnosno mišljenje donosioca propisa (u ovom slučaju Vlade) na inicijativu. U ovom slučaju odgovor ne inicijativu nije zatražen od Vlade. U našoj sudskoj praksi nije bilo ni jednog slučaja kada pre utvrđivanja neustavnosti ili nezakonitosti uredbe Vlade nije zatraženo izjašnjenje donosioca uredbe, to jest Vlade. Čak i u svim odlukama koje su prethodno navodne, kada je došlo do neposrednog odlučivanja na osnovu inicijative bez pokretanja postupka, u svakom slučaju je zatražen odgovor od Vlade. Vlada, osim u retkim slučajevima je detaljno i argumentima odgovarala na inicijativu i pružila važne informacije koje su pomogle sudijama da zauzmu stav u konkretnim ustavnopravnim sporovima. Da li je ovakva povreda odredbe našeg poslovnika bitna povreda postupka, koja treba da opredeli rezultat glasanja? Nisam siguran. Ali sam siguran da bi odgovor Vlade bio koristan sudijama u celovitom sagledavanju i analizi ustavnopravnog spora. Propust svakako nije bagatelan, ali na kraju, naročito imajući u vidu da je Odluka Ustavnog suda bila zasnovana na procesnopravnim propustima Vlade prilikom donošenje Uredbe opredelio sam da glasam za predloženu Odluku.

Ustavni sud je Odlukom uklonio iz pravnog poretka Uredbu o prestanku važenja Uredbe o utvrđivanju Prostornog plana područja posebne namene za realizaciju projekta eksploatacije i prerade minerala jadarita "Jadar" ("Službeni glasnik RS", broj 8/22). Ovom odlukom Ustavnog suda na pravnu snagu nije vraćena Uredba o utvrđivanju Prostornog plana područja posebne namene za realizaciju projekta eksploatacije i prerade minerala jadarita "Jadar" ("Službeni glasnik RS", broj 26/20). Ova Uredba sa prostornim planom je definitivno, i trajno uklonjen iz pravnog poretka još 2022. godine.

Narodna skupština i Vlada kao nosioci političke vlasti, a naročito Vlada kao nosilac izvršne političke vlasti je nadležna za vođenje politike. Vlada će u okviru svoje nadležnosti, u ustavnim i zakonskim okvirima, odlučiti o tome da li će biti donet, ili neće biti donet novi prostorni plan za projekat "Jadar", i kakva će biti sadržina tog prostornog plana. U ovom trenutku takav prostorni plan ne postoji.

Sudija Ustavnog suda, dr Tamaš Korhec, s.r. (dr. Korhecz Tamás)

ARHIVA PPNS "SVA REŠENJA" IZDATA ZA ISTRAŽIVANJE LITIJUMA NA TERITORIJI SRBIJE (2004-2022) - IZ MINISTARSTVA ZA UDRUŽENJE PRVI PRVI NA SKALI

’Sva rešenja’ izdata za istraživanje litijuma na teritoriji Srbije (2004-2022) - iz Ministarstva za udruženje PRVI PRVI NA SKALI

USTAVNI SUD
sudija dr Milan Škulić

Izdvojeno mišljenje na odluku Ustavnog suda IUo-39/2022

Ustavni sud je na svojoj sednici održanoj 11. jula 2024. godine, doneo odluku broj IUo-39/2022, kojom se utvrđuje da Uredba o prestanku važenja Uredbe o utvrđivanju Prostornog plana područja posebne namene za realizaciju projekta eksploatacije i prerade minerala jadarita "Jadar" ("Službeni glasnik RS", broj 8/22), nije u saglasnosti sa Ustavom i zakonom.

Iz ovoga na osnovu člana 168. stav 3. Ustava, proizlazi da danom objavljivanja Odluke Ustavnog suda u "Službenom glasniku Republike Srbije" prestaje da važi Uredba o prestanku važenja Uredbe o utvrđivanju Prostornog plana područja posebne namene za realizaciju projekta eksploatacije i prerade minerala jadarita "Jadar" ("Službeni glasnik RS", broj 8/22).

Nisam glasao za predlog iz kojeg je proizišla odluka Ustavnog suda Srbije IUo-39/2022, te sam izdvojio mišljenje, ali smatram nespornim da konkretna odluka ima i nekoliko važnih pozitivnih aspekata. Iz ovoga proizlazi da ovo izdvojeno mišljenje ima dva osnovna dela.

U prvom delu izdvojenog mišljenja se, nezavisno od toga što nisam glasao za konkretnu odluku Ustavnog suda, ali iz razloga elementarne korektnosti, kao i istine radi, ističu i neki pozitivni elementi te odluke Ustavnog suda, koji su između ostalog, proizišli i iz komentara koje sam dao u elektronskom obliku, u odnosu na prvi predlog odluke sudije izvestioca.

Ta značajna poboljšanja odluke proizišla su i iz veoma sadržajne i plodotvorne diskusije na sednici Ustavnog suda, te iz nekoliko dobro obrazloženih i objašnjenih sugestija jednog broja sudija u pogledu potrebnih modifikacija prvobitnog predloga odluke.

U drugom delu izdvojenog mišljenja objašnjavaju se osnovni razlozi koji su me naveli da glasam protiv predloga konkretne odluke.

POZITIVNI ASPEKTI ODLUKE USTAVNOG SUDA

Pre nego što objasnim razloge zbog kojih sam glasao protiv predloga iz kojeg je proizišla odluka Ustavnog suda broj IUo-39/2022 od 11. jula 2024. godine, istakao bih pitanja koja su od velikog značaja, a koja su sasvim opravdano, a što je bitno i prilikom određivanja realnog pravnog dejstva konkretne odluke, našla svoje mesto u odluci Ustavnog suda broj IUo-39/2022 od 11. jula 2024. godine. Tu spada sledeće:

1. "Neoživljavanje" prethodne uredbe - objavljene u "Službenom glasniku RS", broj 26/20

Adekvatan je deo obrazloženja odluke u kojem se ističe da utvrđivanje da osporena uredba nije u skladu sa Ustavom i zakonom, ne oživljava onu prethodnu uredbu Vlade, što se svodi na konstataciju Ustavnog suda (doduše "samo" u obrazloženju, ali ne i u izreci odluke), da ta konkretna uredba (objavljena u "Službenom glasniku RS", broj 26/20), nije vraćena u pravni poredak Republike Srbije, te da i dalje ne proizvodi bilo kakvo pravno dejstvo.

Prethodna uredba je i sada pravno nepostojeća, nju nije "oživela"/vratila "u život", tj. afirmisala kao pozitivni opšti pravni akt, ni ova odluka Ustavnog suda.

Nije ta uredba (objavljena u "Službenom glasniku RS", broj 26/20) "vaskrsla" odlukom Ustavnog suda. Ona ni sada nema bilo kakvu pravnu snagu, odnosno ne proizvodi bilo kakvo pravno dejstvo.

Stav Ustavnog suda prema kojem poništavanje jednog opšteg pravnog akta, koji je prethodno stavljen van snage, odnosno ukinut/poništen drugim opštim pravnim aktom (onda naravno, kada je to moguće prema hijerarhijskim pravilima pravnog dejstva jednih na druge, opštih pravnih akata određene vrste), nije nov. On je i ranije iskazivan u praksi Ustavnog suda. To je dakle nesporno i proizlazi iz dosadašnje prakse Ustavnog suda, kada se radilo o poništavanju donekle sličnih opštih pravnih akata, ali to ipak nije bilo dovoljno upadljivo, a u konkretnom slučaju je i potpuno suprotno osnovnim intencijama samog podnosioca zahteva za ocenu ustavnosti i zakonitosti, odnosno konkretnog inicijatora postupka, nedvosmisleno iskazanim u inicijativi, koji bi stoga i sam ovu odluku da to nije striktno rečeno u njenom obrazloženju, potencijalno mogao da tumači i drugačije. Konačno, bilo bi prostora da i drugi to tumače drugačije, zbog čega (što ću posebno objasniti u daljem tekstu), ipak smatram da bi bilo bolje da je takva konstatacija sadržana u izreci odluke.

Dakle, veoma je dobro što odluka Ustavnog suda, odnosno deo obrazloženja te odluke, izričito sadrži konstataciju o "neoživljavanju" ranije uredbe. To podrazumeva da se ta odluka ne vraća u pravni poredak Republike Srbije, te i dalje ne proizvodi bilo kakvo pravno dejstvo, ali smatram da je ipak šteta što ta(kva) konstatacija nije sadržana i u samoj izreci odluke, što ću detaljnije objasniti u daljem tekstu ovog izdvojenog mišljenja.

2. Preciziranje u odluci Ustavnog suda koja prethodna uredba ne "oživljava"

Dobro je što je u odluci Ustavnog suda, tj. u delu obrazloženja te odluke, na temelju diskusije tokom sednice Ustavnog suda, jasno precizirano koja to konkretna "prethodna" uredba Vlade Srbije (objavljena u "Službenom glasniku RS", broj 26/20), nije "oživela" zahvaljujući odluci Ustavnog suda broj IUo-39/2022 od 11. jula 2024. godine, iz čega proizlazi i da samim tim, ta nekadašnja/nekada postojeća uredba ostaje i dalje van pravnog poretka Republike Srbije, te i dalje ne proizvodi bilo kakvo pravno dejstvo, čime se konsekventno izbegava bilo kakva zabuna u odnosu na to važno pitanje.

3. Neprihvatanje navoda iz inicijative o pravnoj sigurnosti ulagača i pravnoj zaštiti u pogledu stečenih ulaganja

Smatram adekvatnim i što je u odluci Ustavnog suda potpuno izbegnuto prihvatanje navoda iz inicijative koji se odnose na pravnu sigurnost ulagača i pravnu zaštitu u pogledu stečenih ulaganja.

Naime, uveren sam da u ovom slučaju postoje neka daleko važnija prava od tih interesa ulagača i njihove pravne sigurnosti, te da se uredba može smatrati spornom po sasvim drugim osnovama, što bi se svakako najbolje moglo ustavnopravno ispitati da je Ustavni sud doneo rešenje o pokretanju postupka u skladu sa članom 50. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, umesto što je doneo utvrđujuću odluku. Čak bi se moglo smatrati da bi ulagač svoju zaštitu mogao ostvarivati i naknadom štete, odnosno na druge pravom regulisane načine, a ne samo i isključivo nastavkom započetog projekta, pa mi se i u tom kontekstu čini da je dobro što se u svojoj odluci Ustavni sud uopšte ne bavi pravnom sigurnošću ulagača i pravnom zaštitom stečenih ulaganja.

II

RAZLOZI ZA IZDVOJENO MIŠLJENJE/RAZLOZI ZBOG KOJIH NISAM GLASAO ZA PREDLOG ODLUKE

Glasao sam protiv predloga odluke Ustavnog suda, a odluku koja je proizišla iz predloga sudije izvestioca, smatram neadekvatnom iz sledećih razloga:

1. Neadekvatno i nedovoljno jasno objašnjenje značaja obrazloženja predloga uredbe u odluci Ustavnog suda

U odluci Ustavnog suda prihvata se postojanje odgovarajućeg "obrazloženja" uredbe Vlade, kao nečega što je praktično notorno neka vrsta "sastavnog dela osporene uredbe Vlade".

U prvoj verziji predloga odluke čak je delovalo da se to svodi na ono što je tadašnja Predsednica Vlade izjavila u sredstvima javnog informisanja, a tiče se pre svega, izazvanog "kontinuiranog uznemirenja/uznemiravanja građana", a što je inače, jedino i izneto u inicijativi, kada je reč o komentarisanju "obrazloženja" uredbe, odnosno predloga iz kojeg je proizišla konkretna uredba. Sama inicijativa je na tome mnogo insistirala.

Značajno je da sada postoji u spisima predmeta i sam predlog uredbe sa obrazloženjem, bez obzira što se inače ne može uočiti na koji je konkretan način Ustavni sud došao do tog dokumenta, tj. u spisima nema inače uobičajenog dopisa upućenog donosiocu akta.

Nije sporno da ne samo uredbe, već ni zakoni, uopšte ni ne moraju biti obrazloženi, a ti opšti pravni akti najčešće, tj. po pravilu i nisu obrazloženi, osim što se nekada u nekim zakonima bilo eksplicitno, bilo implicitno, donekle definiše njihov osnovni ratio legis.

Ustavni sud se obrazloženjem predloga osporenog opšteg pravnog akta svakako može baviti u ukupnom kontekstu ocenjivanja njegove ustavnosti i zakonitosti, iako je to inače, veoma retko u našoj praksi, to je nekada i celishodno, a nekada i neophodno, ali bi to trebalo činiti na celovit način, a ne samo jednostavnim uvidom u ono što je navedeno isključivo formalnopravno.

Predlozi uredbi se i inače, najčešće veoma sumarno obrazlažu, pa je stoga, ako je već u konkretnom slučaju potrebno bavljenje obrazloženjem takvog opšteg pravnog akta, neophodno/potrebno ne samo traženje/dobijanje mišljenja/odgovora od donosioca akta, već i održavanje javne rasprave, što ću detaljnije objasniti u daljem tekstu, vezano za sledeći razlog za moje ne saglašavanje sa tekstom predloga iz kojeg je proizišla odluka Ustavnog suda u odnosu na koju izdvajam mišljenje.

2. Neodržavanje javne rasprave u postupku ocenjivanja ustavnosti i zakonitosti

Prema članu 37. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, pravilo je održavanje javne rasprave u postupku ocenjivanja ustavnosti i zakonitosti, a mogućnost Ustavnog suda da javnu raspravu ne održi je veoma upadljiv izuzetak (član 37. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu).

Ovo je u krajnjoj liniji utemeljeno i na dejstvu člana 3. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, prema kojem je rad Ustavnog suda javan.

Kada je reč o održavanju javne rasprave u postupku ocenjivanja ustavnosti i zakonitosti, u praksi je Ustavni sud do sada, već godinama, uglavnom delovao prema normativnom izuzetku, a ne po normativnom pravilu. To je potpuno suprotno normativnoj koncepciji sadržanoj u članu 37. st. 1. i 2. Zakona o Ustavnom sudu. U stvari, potpuno je suprotno sadržaju te zakonske odredbe. Tako na primer, ova "generacija" sudija kojoj pripadam, koji su već skoro osam godina sudije Ustavnog suda, nije doživela ni jednu jedinu javnu raspravu u Ustavnom sudu. Smatram da u ovom slučaju ovaj izuzetak nije opravdan, te ne verujem da je u toku postupka stvar svakako dovoljno razjašnjena i da se već "samo" na osnovu pribavljenih dokaza moglo odlučivati i bez javne rasprave.

3. Nedonošenje rešenja o pokretanju postupka

Iz svih prethodno iznesenih razloga koji se tiču nejasnog obrazloženja predloga uredbe iz kojeg je potom proizišao i konkretan ustavnopravno osporen opšti pravni akt, ali i iz razloga koji se odnose na ne sasvim jasan postupak samog Ustavnog suda u odnosu na pribavljanje tog obrazloženja, a posebno zato što Ustavni sud suprotno članu 46. stav 1. Poslovnika o radu Ustavnog suda nije (za)tražio odgovor, odnosno mišljenje od donosioca osporenog akta (konkretne uredbe), smatram da bi bilo daleko bolje da je Ustavni sud svojim rešenjem pokrenuo postupak, umesto što je doneo utvrđujuću odluku u nekoj vrsti svojevrsnog "sumarnog postupka".

Donošenjem rešenja o pokretanju postupka u skladu sa članom 50. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ostvarila bi se kako mogućnost da se u konačnom ustavnosudskom "epilogu" tog postupka, za koji verujem da bi brzo mogao da se okonča, donese odluka koja bi se, moguće je, svodila po svom efektu na isto što je i sada suštinski pravni efekat usvojene odluke, dok bi se pored toga, na taj način stvorila i mogućnost da sama Vlada Republike Srbije, inicirana ne formalno ali svakako stimulisana faktički, takvim rešenjem Ustavnog suda, svoju uredbu stavi van snage ili da donese novu uredbu.

To bi možda/verovatno bilo i bolje, jer se tada ne bi ni formalno konstatovalo da je osporena uredba u nesaglasnosti sa Ustavom i zakonom, a što eventualno može imati i određene neprijatne konsekvence, koje ću objasniti u daljem tekstu.

Naravno, sve ovo bi bilo daleko bolje i sa stanovišta prethodno već objašnjenog dejstva člana 3. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, prema kojem je rad Ustavnog suda javan.

4. Nedostavljanje inicijative donosiocu osporenog akta

Ustavni sud je nepotrebno propustio da postupi u skladu sa članom 46. stav 1. Poslovnika o radu Ustavnog suda. Naime, prema toj odredbi, ako su ispunjene procesne pretpostavke za pokretanje, odnosno vođenje postupka, sudija izvestilac, će nakon prethodnog ispitivanja podneska, akt kojim se pokreće postupak, odnosno inicijativu, dostaviti na odgovor ili mišljenje donosiocu osporenog akta i odrediti rok za dostavljanje odgovora, odnosno mišljenja.

Propuštanjem da se postupi prema članu 46. stav 1. Poslovnika o radu Ustavnog suda, Vlada Republike Srbije, kao donosilac osporene uredbe, neopravdano je uskraćena za svoju procesnu mogućnost, ali i svoje važno pravo davanja odgovora, odnosno mišljenja u odnosu na inicijativu.

Propust Ustavnog suda, odnosno sudije izvestioca da postupi prema članu 46. stav 1. Poslovnika o radu Ustavnog suda, nije beznačajan. Naprotiv, taj propust je načelno od velikog značaja jer se time krši vid delovanja načela raspravnosti/kontradiktornosti u postupku pred Ustavnim sudom.

Načelo raspravnosti suštinski deluje i onda kada se inače, ne održava javna rasprava, a već je objašnjeno koliko je sasvim neopravdano veliki izuzetak održavanje javne rasprave pred Ustavnim sudom u njegovoj dosadašnjoj višegodišnjoj praksi. Takvim (ne)postupanjem se narušava jedna od velikih tekovina svake demokratske pravom uređene procedure, u vidu pravila - audiatur et altera pars.

Na ovaj način je onemogućeno da se "čuje i druga strana".

5. Nedostatak u izreci odluke Ustavnog suda

Kao što sam već prethodno istakao, sam po sebi tekst sadržan u obrazloženju odluke prema kojem Ustavni sud posebno i dodatno ukazuje da se Odlukom "ne oživljava" prethodno doneta Uredba o utvrđivanju "PPPPN" (prostorni plan područja posebne namene), koja je objavljena u "Službenom glasniku RS", broj 26/20, pri čemu se Odlukom ne zadire ni u ustavnu nadležnost, odnosno pravo i dužnost Vlade da utvrđuje i vodi politiku i da, u skladu sa Ustavom i zakonom, odluči o daljoj realizaciji konkretnog projekta, značajno poboljšava tekst predloga odluke, ali mislim da to ipak nije dovoljno.

Smatram da s jedne strane, pravi i pravno suštinski efekat proizvodi izreka odluke Ustavnog suda, a ne ono što je rečeno u obrazloženju.

Obrazloženje ima naravno, veliki značaj, ali čini se da samog inicijatora ovog postupka, pre svega interesuje izreka odluke. On je takvu izreku i zahtevao/priželjkivao svojom inicijativom, nju on hoće kao takvu, tako da postoji izvesna mogućnost da inicijator potpuno suprotno od stava Ustavnog suda iskazanog u obrazloženju, već samo na temelju takve izreke, smatra/zaključi da je baš time, odnosno zahvaljujući konkretnoj odluci Ustavnog suda, ponovo "vaskrsla" ona prethodna uredba, što je po svemu sudeći i bio osnovni cilj inicijative. Postoji mogućnost da ovo na takav način tumače i drugi koji bi imali odgovarajuću ulogu u "oživljavanju" prethodno "zamrznutog" projekta otvaranja rudnika.

Naravno, pravno gledano to nije ispravno. Nije sporno da prethodna uredba odlukom Ustavnog suda nije "oživela", te nije vraćena kao važeći opšti pravni akt u pravni poredak Republike Srbije. Mogli bi se stoga, u suprotnom, tj. ako bi se postupalo drugačije, potom voditi i određeni pravni, pa i sudski postupci po tom pitanju, možda i ponovo pred Ustavnim sudom, ali je to naravno, po logici stvari, na "dugom štapu".

Stoga smatram da bi taj deo teksta, sadržan u obrazloženju odluke Ustavnog suda, a u kojem se striktno navodi da se Odlukom "ne oživljava" prethodno doneta Uredba, morao biti striktno sadržan i u izreci odluke Ustavnog suda. Ne mislim da bi to bilo nemoguće u pravno-tehničkom smislu, niti zato što Ustavni sud "može sve", kada je reč o sadržaju njegovih odluka, kako se to ponekad kaže, uglavnom u šali, već zato što neke odluke Ustavnog suda i inače, sadrže slične, donekle "složene" izreke, kao kada se npr. nalaže odgovarajuće postupanje u smislu ponovnog odlučivanja redovnog suda čija je presuda poništena i sl.

6. Nepotrebna brzina donošenja utvrđujuće odluke, umesto pokretanja postupka - što podrazumeva i davanje prilike Vladi da svojim delovanjem izbegne formalno deklarisanje uredbe kao neustavne i nezakonite

Posebno ističem da bi po mom mišljenju bilo znatno bolje da je Ustavni sud uzdržavanjem od donošenja utvrđujuće odluke, time što bi umesto upuštanja u vođenje tog svojevrsnog sumarnog postupka, doneo rešenje o pokretanju postupka, omogućio da se pravna "sudbina" sporne uredbe Vlade rešava na drugačiji način, koji bi verujem bio mnogo bolji od striktnog formalnog "žigosanja" te uredbe kao neustavne i nezakonite.

Na sednici Ustavnog suda sam stoga i rekao da "Vlada svoju uredbu može da povuče, odnosno stavi van snage, "već danas, to može da uradi sutra, mogla je da uradi juče, može to da uradi bilo kada".

Pored toga, prema prethodno objašnjenom stavu Ustavnog suda, iskazanom u obrazloženju odluke IUo-39/2022, od 11. jula 2024. godine, ona prethodna uredba (objavljena u "Službenom glasniku RS", broj 26/20), je definitivno "mrtva" u pravnom smislu. Nestala je iz pravnog poretka. Tu uredbu ni utvrđujuća odluka Ustavnog suda ne oživljava.

Sama Vlada može doneti neku novu uredbu, što bi ona mogla učiniti i bez odluke Ustavnog suda, odnosno potpuno nezavisno od takve odluke u odnosu na prethodnu uredbu, koja i inače više nije na pravnoj snazi.

Tada Vlada ne bi ni morala da takvu novu uredbu obrazlaže time da je ona prethodna bila neustavna i nezakonita, a onda kada Ustavni sud to svojom utvrđujućom odlukom izričito konstatuje, onda je to definitivno. To tada biva u metaforičnom smislu urezano u kamenu. Ostaje tako za sva vremena.

Meni se ovo čini potencijalno lošim, a možda i opasnim u jednom širem smislu, što nije bez značaja ni kada se radi o odlučivanju/rezonovanju Ustavnog suda.

Naime, ako bi podnosilac inicijative odlukom samog Ustavnog suda dobio oficijelnu i ultimativno autoritativnu ustavnosudsku potvrdu da je uredba čiji je osnovni efekat bio obustavljanje/zamrzavanje svih započetih aktivnosti otvaranja konkretnog rudnika itd. (a to traje već oko par godina), neustavna i nezakonita (što je očigledno i osnovna intencija samog podnosioca inicijative), to bi pretpostavljam, tek onda bio/postao veoma jak pravni argument da konkretna multinacionalna i realno moćna kompanija, u odgovarajućim sudskim i arbitražnim postupcima zahteva, a možda i dobije naknadu štete zbog izgubljene dobiti usled odlaganja projekta, nastalih dodatnih troškova i sl. A sve to na osnovu neustavne i nezakonite uredbe, kako to svojom utvrđujućom odlukom konstatuje sam Ustavni sud.

Ne vidim razlog koji je naveo Ustavni sud da Vladi Republike Srbije ne da priliku da ona sama i bez takve oficijelne autorizacije Ustavnog suda, povuče svoju uredbu, donese novu i sl., a potpuno bez ulaženja u "sagu" o neustavnosti i nezakonitosti uredbe koja je sada na snazi, a koja je osporena inicijativom.

7. Pitanje nadležnosti Vlade i značaj postupanja Vlade u skladu sa Ustavom

Smatram da nije sporan navod u obrazloženju odluke (u istoj rečenici kojom se konstatuje da prethodna uredba ne oživljava), a prema kojem se odlukom Ustavnog suda ne zadire u ustavnu nadležnost Vlade, odnosno pravo i dužnost Vlade da utvrđuje i vodi politiku i da u skladu sa Ustavom i zakonom, odluči o daljoj realizaciji konkretnog projekta. Međutim, mišljenja sam da bi ovde radi sprečavanja prejudiciranja, tu rečenicu trebalo modifikovati, odnosno dopuniti, time što bi se objasnilo da se ne radi samo o mogućoj "daljoj realizaciji projekta", već i o mogućoj "daljoj nerealizaciji projekta", odnosno da može biti reči i o eventualnom odustajanju od projekta, što je takođe u nadležnosti isključivo Vlade, koja se kao nosilac izvršne vlasti (član 122. Ustava), te postupajući u skladu sa članom 123. Ustava Srbije, može opredeliti bilo za jednu, bilo za drugu opciju.

Naravno, Vlada svoju eventualnu novu uredbu mora doneti u apsolutno korektnom postupku, tj. na zakonit i ustavnopravno prihvatljiv način.

Ovo podrazumeva kako pažljivu analizu ekonomske opravdanosti, a nije sporno da je rudarstvo važna privredna delatnost, naročito kada je reč o tzv. retkim i dragocenim sirovinama, te kada se rudarstvo efikasno povezuje sa industrijskom proizvodnjom i preradom sirovina/rude, a posebno onda kada se industrijska proizvodnja tiče finalnih proizvoda, a ne svodi samo na puko dolaženje do sirovina, odnosno izvlačenje sirovina/rude iz zemlje.

Ali to naravno, obavezno podrazumeva i korektnu, te apsolutno kredibilnu procenu uticaja na životnu sredinu, jer prema članu 74. stav 1. Ustava Srbije, svako ima pravo na zdravu životnu sredinu i na blagovremeno obaveštavanje o njenom stanju (što je u osnovi kada je reč o ljudima/građanima, koji bi eventualno trpeli posledice nekog ozbiljnog zagađenja životne sredine, povezano i sa obezbeđivanjem prava na zaštitu fizičkog i psihičkog zdravlja (član 69. stav 1. Ustava), dok je u skladu sa članom 74. stav 2. Ustava Srbije, svako a posebno Republika Srbija i autonomna pokrajina, odgovoran za zaštitu životne sredine.

Oba legitimna i ustavnopravno prihvatljiva cilja, kako onaj koji se tiče ostvarivanja vitalnih ekonomskih interesa, tako i onaj koji se odnosi na zaštitu životne sredine, a što je neposredno povezano i sa zaštitom zdravlja građana, su od ogromnog značaja. Ti ciljevi bi u pravnoj državi koja se odlikuje vladavinom prava, uvek morali biti u odgovarajućem balansu, pri čemu bi kako Vlada, tako i svi drugi nadležni organi Republike Srbije (koja je u skladu sa članom 74. stav 2. Ustava posebno odgovorna za zaštitu životne sredine), morali striktno imati u vidu da se ostvarivanje bilo kojeg ekonomskog interesa, u demokratskoj pravnoj državi, koja se odlikuje vladavinom prava, ne sme "platiti cenom" koja bi bila skopčana sa teškim narušavanjem životne sredine, što bi bilo suprotno članu 74. stav 1. Ustava, a koje bi moglo dovesti i do ozbiljnog narušavanja fizičkog i psihičkog zdravlja građana, čija je zaštita zajemčena članom 69. stav 1. Ustava.

Svaka procena nadležnih organa koja se tiče balansiranog ostvarivanja tih legitimnih ciljeva, kako onog koji se odnosi na ostvarivanje vitalnih ekonomskih interesa, tako i onog koji se tiče ostvarivanja prava građana na zdravu životnu sredinu, morala bi u demokratskoj pravnoj državi, koja se odlikuje vladavinom prava, da se realizuje u zakonitom i ustavnopravno valjanom postupku.

Beograd, 12. jula 2024. godine Sudija,
dr Milan Škulić, s.r.

Obrada: Prviprvinaskali.com

ARHIVA PPNS RIO TINTO NEMA ISKUSTVA SA RUDNICIMA LITIJUMA, PROJEKTI U ARGENTINI I SRBIJI SU NEUPOREDIVI - ZAKLJUČCI IZ ODGOVORA PORTALU PRVI PRVI NA SKALI

Rio Tinto nema iskustva sa rudnicima litijuma, projekti u Argentini i Srbiji su neuporedivi - zaključci iz odgovora portalu PRVI PRVI NA SKALI

ARHIVA PPNS: EKOLOGIJA
PROMOCIJA ZBORNIKA SANU "PROJEKAT JADAR - ŠTA JE POZNATO?" U KRAGUJEVCU (AUDIO)	PROF. IMRE KRIZMANIĆ: PROJEKAT JADAR - UTICAJ NA BIODIVERZITET	JAGOŠ RAIČEVIĆ: PROJEKAT JADAR - KONTROLA REGULATORNOG PROCESA I TROŠKOVI ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE

OSNOVNA ISTRAŽIVANJA LITIJUMA I SVA PRIMENJENA GEOLOŠKA ISTRAŽIVANJA NISU DOZVOLJENA PROGRAMOM ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE U KRAGUJEVCU OD 2023-2033	DEGRADACIJA PROSTORA U OKVIRU PROJEKTA JADAR - RATKO RISTIĆ, IVAN MALUŠEVIĆ, PETAR NEŠKOVIĆ, ANGELINA NOVAKOVIĆ, SINIŠA POLOVINA, VUKAŠIN MILČANOVIĆ	"RUDARSKA INDUSTRIJA JE GLAVNI IZVOR ZAGAĐENJA ZEMLJIŠTA NA ZAPADNOM BALKANU" - ZAJEDNIČKI ISTRAŽIVAČKI CENTAR EVROPSKE KOMISIJE