Ovo piše u mišljenju i primedbama grupe građana među kojima je prof. drVera Dondur sa Fakulteta za fizičku hemiju, dostavljenim Ministarstvu zaštite životne sredine nakon objave Zahteva Rio Tinta (ćerke firme Rio Sava) za određivanje obima i sadržaja Studije o proceni uticaja na životnu sredinu projekta podzemne eksploatacije ležišta litijuma i bora "Jadar".
Podsećamo, Ministarstvo zaštite životne sredine je 17. septembra obavestilo javnost da je Rio Tinto podneo zahtev za određivanje obima i sadržaja Studije o proceni uticaja na životnu sredinu projekta "Jadar" na katastarskim parcelama u okviru katastarskih opština Gornje Nedeljice, Brnjac, Veliko Selo, Jarebice, Slatina, Stupnica i Šurice, grada Loznica, u obuhvatu podzona 1A i 1B – zona rudarskih aktivnosti prema Prostornom planu područja posebne namene za realizaciju projekta eksploatacije i prerade minerala jadarita u ležištu "Jadar".
U odnosu na sadržinu ovog zahteva i priloga koji su objavljeni na internet sajtu Ministarstva zaštite životne sredine, grupa građana je istakla nekoliko mišljenja i primedbi.
Najpre, naslov podnetog Zahteva je netačan jer se projekat odnosi na realizaciju projekta eksploatacije i prerade minerala jadarita, a ne litijuma i bora, piše u dokumentu dostavljenom portalu PRVI PRVI NA SKALI.
U Zahtevu Rio Tinta se navodi sledeće:
"Za predmetni Zahtev o određivanju obima i sadržaja Studije o proceni uticaja na životnu sredinu, od isključivog značaja su podzone 1A i 1B (Slika 2.2, prilog 4 i 5), koje obuhvataju prostor i površine potrebne za pristup podzemnom rudniku i izgradnju nadzemnih objekata, koji će biti u funkciji podzemnog rudnika, odnosno prostor u kojem će se odvijati rudarske aktivnosti u užem smislu, odnosno prostor određen rudnim telom u kome će se formirati podzemni rudnik i vršiti iskopavanje i eksploatacija rude (minerala jadarita). Podzone 2A i 3A (Slika 2.2) će se obrađivati u odvojenom postupku, u vezi sa procesnim postrojenjem za preradu minerala".
Prof. Dondur i grupa građana smatraju da iz navedenog jasno proizilazi da Zahtev obuhvata samo jedan deo projekta i da ne uzima u obzir uticaj celog projekta na životnu sredinu, što je u suprotnosti sa smislom i nije u skladu sa Zakonom o proceni uticaja na životnu sredinu.
Dalje je naveden Član 12. stav 2. tačka 2) Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu koji propisuje da uz Zahtev nosilac projekta dostavlja idejni projekat ili izvod iz idejnog projekta, što kompanija Rio Sava nije učinila, čime je direktno prekršila odredbu Zakona.
Uz zahtev je dostavljen Izvod iz studije izvodljivosti koji nije predmet ovog postupka, i nju je, u skladu sa članom 70. stav 2. tačka 1. Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima, nemoguće uraditi bez prethodno dobijenog rešenja o obimu i sadržaju studije o proceni uticaja, i ona se ne može uzeti u razmatranje u ovom postupku prilikom odlučivanja o obimu i sadržaju studije o proceni uticaja, mišljenje je grupe građana. Zato bi donošenje rešenja sa pozitivnim ishodom na osnovu ovog Izvoda iz studije predstavljalo grubo kršenje Zakona, a samo rešenje bi učinilo nezakonitim.
Opis projekta je neprecizan i nepotpun, stoji dalje u dopisu potpisnika, koji nabrajaju šta sve opis projekta ne navodi:
Menja topografiju zemljišta, koristi zemljište između vodotokova i prelazi preko vodotokova, trajno menja namene zemljišta, zahteva nove puteve železnicu itd.
Zemljište u podzonama 1A i 1B nije u vlasništu podnosioca Zahteva, od ukupno navedenih parcela u navedenim podzonama Rio Sava u svom vlasništvu poseduje 367 parcela, dok je za potrebe izvođenja nadzemnih radova potrebno u naredom periodu da otkupe još 209.
Glavne karakteristike proizvodnog postupka u zonama koje su obuhvaćene zahtevom (1A i 1B) su delimično prikazane, izostavljen je opis glavnih karakteristika (prirode i količine materijala), postupka dobijanja koncentrata koji je osnovni proizvod u fazi iskopavanja i primarne prerade rude jadarita.
Nisu procenjene i navede vrste i količina otpadnih materijala i emisija koje se odnose na zagađenje vode, vazduha i zemljišta, kao i buke i vibracije, a koje bi bile rezultat redovnog rada projekta.
Ministarstvu je dalje skrenuta pažnja da se u prikazu glavnih alternativa koje su razmatrane u poglavlju 3. navode laboratorijska testiranja, dok prihvaćena rešenja nisu obrazložena ni sa stanovišta tehnologije, niti sa stanovišta uticaja koji imaju na životnu sredinu.
U Zahtevu Rio Tinta se na 20. stranici između ostalog navodi sledeće:
"Eksploatacija jadarita u okviru projekta Jadar se odvija tehnologijom podzemne eksploatacije, uz učešće rudarske mehanizacije. Drugim rečima, veliki broj izvora emisija eventualnih zagađivača je lociran u podzemnom proizvodnom sistemu (PPS) i kao takvi, bar kada su u pitanju zagađivanje vazduha i zemljišta, buka i vibracije, svetlost, toplota itd, nemaju izrazitog uticaja na okolnu životnu sredinu".
Ovakve konstatacije se sreću i u drugim delovima teksta podnetog Zahteva. Struktura Zahteva, redosled stavova i pripadajuća obrazloženja odudaraju od uobičajene prakse, ne odgovaraju svrsi, i ne dopuštaju, inače neophodno, puno i nedvosmisleno razumevanje zahteva. Opisi u Zahtevu su velikim delom sačinjeni od prepisa iz ranije dokumentacije, kao i PPPPN Jadar, čitav tekst ne sadrži potrebne analize i kritičke osvrte, već najvećim delom opisuje projekat i kompaniju u najpozitivnijem svetlu, pri čemu u pozitivne uticaje ovog projekta ubraja i izgradnju infrastrukture koju izvodi Republika Srbija, a ne kompanija, naglašavaju prof. Dondur i grupa građana.
Zaključak potpisnika ovog mišljenja i primedbi je da zahtev ni formalno ni suštinski ne zadovoljava kriterijume postavljene Zakonom o proceni uticaja na životnu sredinu i Pravilnikom o sadržini zahteva o potrebi procene uticaja i sadržini zahteva za određivanje obima i sadržaja studije o proceni uticaja na životnu sredinu i ne ispunjava uslove da na osnovu njega Ministarstvo zaštite životne sredine prihvati i donese akt kojim se određuje obim i sadržaj studije, te predlažu da se navedeni zahtev odbije.
Po ovlašćenju grupe građana, podnosilac mišljenja i primedbi je advokat dr Ana Jakovljević.
Podsećamo da je profesorka Dondur kao sagovornik u emisiji "Takovska" RTS-a navela da se za jadarit zna 15 i više godina, da se ni kao nauka ni kao struka ni kao ekonomisti ni kao političari ni kao pravnici nismo okrenuli tom problemu.
- Sad odjednom hoćemo da ga rešimo preko noći u uzburkanoj atmosferi, ukazala je tada profesorka.
Ona je dalje upozorila da proizvodnju litijuma, koja je inače planirana u velikom kapacitetu u Jadru, mora da prati velika proizvodnja bora, koji ne predstavlja nikakvu veliku komercijalnu vrednost, ali ima vrlo malo razliku između blagotvornosti i toksičnosti.
- On je esencijalni element i u malim dozama je koristan i blagorodan za živi svet, ali za neki deo živog sveta je vrlo brzo toksičan. Toksičan je za biljke, ukazala je profesorka na opasnosti od situacije u kojoj bi bor otišao u prirodu.
Profesorka Dondur je još napomenula da su resursi litijuma minerološki ograničeni i da će relativno brzo biti iscrpljeni, a da je budućnost litijuma u okeanu i u vodama, tamo gde ga ima.
Prvi i osnovni problem, objasnila je profesorka, jeste velika količina sumporne kiseline koja mora da se upotrebi da bi se razložio jadarit i da bi se u rastvor preveli i litijum i bor.
Upitana da li je moguće napraviti taj proces u Jadru da bi to funkcionisalo, profesorka je navela da taj problem nije rešen.
- Niti je kompanija to rešila, niti ga je bilo ko na svetu rešio da potpuno može da razdvoji litijum od bora i da nema veliki ostatak bora u otpadu, u jalovini. To je vrlo veliki problem.
U emisiji koja je nosila naslov "Litijumski vilajet", profesorka je još rekla da tehnologija nije jednostavna i da ne može da nadomesti prirodne stvari.
- Na sadašnjem nivou razvoja tog procesa nije stigao dotle da to može da izvede. Šta mi nemamo, nemamo sigurnost da kompanija raspolaže tehnologijom koja daje pouzdanost tog procesa. Traže se nove metode u kojima mogu da se razlože minerali bez sumporne kiseline.
Problem sa projektom „Jadar“, prema oceni profesorke Dondur, jeste vezan i za izgradnju industrijske zone.
- Jedna od glavnih i velikih mana ovog projekta je što je kompletna infrastruktura trenutno nula i što se pravi industrijska zona na mestu gde je apsolutno nepodobno da bude industrijska zona, smatra Dondur.
Profesorka je zaključila da su standardi nepostojeći za litijum, koji je u masovnoj proizvodnji vrlo kratko.
Komentara: 0