U sedište Evropske unije u Beogradu stiglo je pet pisama. Gotovo 3.000 članova Akademske zajednice Srbije potpisalo je pismo kojim se od EU traži da projekat "Jadar" ne bude proglašen strateškim projektom za EU iz domena kritičnih sirovina.
Pismo u sedište delegacije EU u Beogradu stiglo je i od studenata koji blokiraju nastavu na fakultetima širom Srbije, i od stanovnika Jadra.
Osim toga, pokret Kreni-promeni predao je više od 300.000 potpisa građana predstavnicima EU u Beogradu zahtevajući takođe da se projekat "Jadar" izuzme iz strateških projekata EU.
Evropskoj uniji obratio se i Nacionalni konvent o EU, mreža NVO koje prate proces pridruživanja Srbije EU.
Dodatak PPNS: Evropskoj komisiji obratilo se prošle nedelje i udruženje Eko straža koje je predalo preko 100.000 elektronskih potpisa podrške stava da EU nema u svojoj ingerenciji proglašenje projekta "Jadar" strateškim projektom.
Gost emisije je Zoran Stevanović, profesor Rudarsko-geološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, u penziji, nekada šef Katedre za hidrogeologiju, jedan od potpisnika pisma i jedan od onih koji su predali to pismo EU.
- Posebno pitanje šta može da ugrozi taj projekta je ono čime se bavim, a to su podzemni vodni resursi na najbogatijem vodnom izvorištu koje se nalazi svega 15 kilometara od lokacije. To je regionalno vodoizvoriše Republike Srbije, prepoznato u više osnovnih dokumenata, a jedan je Vodoprivredna osnova Srbije, doneta 2001. godine, rekao je Stevanović.
Već od same Loznice je, celom desnom obalom Drine, sve skoro do Šapca, potencijalno vodoizvorište koje treba da obezbedi snabdevanje vodom Mačvu i Posavinu, sve do beogradskih opština, naglasio je Stevanović.
- Na tom potezu rezerve vode su procenjene na oko 20 kubnih metara u sekundi, a Srbija trenutno koristi za potrebe stanovništva i male industrije oko 23 m3/sek. Izvorišta takvog kapaciteta i potencijala više nemamo u Srbiji. Svaki rizik ugrožavanja ne obećava nam svetlu budućnost. Ja govorim o hazardima koje rudarstvo nosi, a ne protiv rudarenja.
On se osvrnuo na "polukolonijalni status" Srbije, kako je rekao.
- Resurse u Panoniji smo prepustili ruskim kompanijama, koji nemilosrdno rade na što većoj eksploataciji mineralnih resursa. Time smo onemogućili da bilo ko na tom prostoru može da radi druga istraživanja ukoliko se ne dobije dozvola od Gaspromnjefta. To je polukolonijalni status. U istočnoj Srbiji smo dali rudnike Ziđinu, kineskoj kompaniji. Za milijardu i po dolara, za koliko je prodato pravo kanadske kompanije za Čukaru Peki, ležište koje se sada nemilosrdno eksploatiše, prepustili smo inostranoj kompaniji. Sada imamo situaciju u kojoj ćemo geostrateški dati nekom treće. To je onaj oslonac na tri stuba na kojem ćemo da gradimo budućnost. Mislim da bi najbolje bilo da je gradimo na sopstvenim konceptima.
Izvor: RTV Autorka i voditeljka: Ljubica Gojgić Obrada: Prviprvinaskali.com
Komentara: 0