Tragom saopštenja JKP "Vodovod i kanalizacija" Kragujevac i članka Politike

U novom republičkom planu posebne namene ne pominju se konkretna rešenja za bespravne objekte pored akumulacije. U slivu reke predviđa se razvoj turizma i rudarstva

Kragujevac – Ovog leta su zbog suše presahli mnogi bunari i slavine u Srbiji, pojedina mesta su se suočila s neredovnim snabdevanjem vode za piće, a u najugroženijim su uvedene i restrikcije. Kragujevac nije bio među žednima, pre svega zahvaljujući veštačkoj akumulaciji „Gruža”, čijih 65 miliona kubnih metara vode zadovoljava potrebe oko 250.000 stanovnika neformalne prestonice Šumadije i okolnih opština. Situacija bi, međutim, mogla drastično da se promeni u narednom periodu, upozoravaju u kragujevačkom preduzeću „Vodovod i kanalizacija”, ukazujući na niz nelogičnosti i „čudnih rešenja” koja donosi novi republički plan posebne namene za sliv reke Gruže.

Kako navode u ovom komunalnom preduzeću koje Kragujevčane snabdeva vodom za piće, novim Prostornim planom područja posebne namene sliva akumulacija „Gruža” insistira se na razvoju turizma, a uopšte se ne nude konkretna rešenja za najveći problem – „divlju gradnju”, koja je na obalama jezera posebno intenzivna petnaestak godina unazad.

„Kao jedan od ciljeva donošenja plana naveden je takozvani održivi ekološki turizam, što je potpuno neprihvatljivo budući da je akumulacija ’Gruža’ izgrađena i formirana sa osnovnom namenom vodosnabdevanja Kragujevca i usputnih naselja. U tom smislu promocija i bavljenje turizmom u prvoj i drugoj zoni sanitarne zaštite nisu dozvoljeni. Takođe, samo se uopšteno navodi da je zaštita akumulacije jedan od ciljeva, ali se ne pominju konkretne mere za rešavanje ključnog problema, uklanjanja bespravno izgrađenih objekata, restorana i terena za rekreaciju. Plan predviđa samo zabranu izgradnje novih objekata, a ne pominje se epilog pravosnažnih i izvršnih rešenja o rušenju bespravno podignutih objekata, posebno onih koji su izgrađeni na državnom zemljištu”, stoji u saopštenju kragujevačkog „Vodovoda”.

Razvoj turizma se u novom planu pominje kao neka vrsta kompenzacije žiteljima gružanskog kraja koji su ostali bez zemlje zbog izgradnje akumulacije (1979–1984).

„To predstavlja krajnje čudno rešenje, nepoznato u režimu zaštita izvorišta prvog ranga u Republici Srbiji i Evropi, gde se ovakva izvorišta nalaze pod strogim nadzorom, bez mogućnosti pristupa nenadležnih lica”, kažu u „Vodovodu”, napominjući da su u borbi za poštovanje zakona, posebno kad je reč o „divljoj gradnji”, ostali usamljeni.

„U priobalju akumulacije ’Gruža’ postoje bespravno podignuti objekti koji ugrožavaju zdravstvenu ispravnost vode za piće. U pitanju je preko dvesta objekata, vikendica, kuća za odmor i betonskih bedema izgrađenih u prvoj i drugoj zoni sanitarne zaštite, gde je zabranjena gradnja, a na samoj vodi ima preko sto bespravno postavljenih platformi i pontona. Već duže od jedne decenije činimo velike napore radi prevazilaženja ovog problema, ali očigledno bez uspeha, jer izostaje podrška i reakcija državnih institucija i opštine Knić, na čijoj se teritoriji nalazi akumulacija – navodi direktor ovog preduzeća Nebojša Jakovljević.

Takođe, novim planom predviđa se definisanje potpuno novih zona sanitarne zaštite oko akumulacije, iako su te zone već formirane po važećem republičkom pravilniku o zaštiti voda, a u kragujevačkom „Vodovodu” su iznenađeni i konstatacijom da je ovo preduzeće uzročnik „konfliktnih odnosa” koji već dugo postoje u području sliva reke Gruže.

Ovom prilikom treba podsetiti da se „Gruža” nalazi na teritoriji opštine Knić, da akumulacijom gazduju „Srbijavode”, da Lučka kapetanija „Smederevo” upravlja plovnim režimom na jezeru, da o svemu poslednju odluku donosi Vlada Srbije, dok se kragujevačko preduzeće „Vodovod i kanalizacija” tretira samo kao korisnik vode koju uz dosta muka treba da preradi za piće.

„Javno komunalno preduzeće ’Vodovod i kanalizacija’ koristi akumulaciju za snabdevanje građana zdravom pijaćom vodom, što je naše neprikosnoveno pravo i dužnost. U tom smislu nismo u konfliktu sa drugim subjektima, pa ni privrednim koji ugrožavaju našu osnovnu delatnost. Jednostavno, više nismo u mogućnosti da bilo kakvim pravnim aktom zaštitimo svoje najveće izvorište”, kaže direktor Jakovljević, podsećajući da se Kragujevac vodom za piće manjim delom snabdeva sa moravskih reni bunara i stare „Vodojaže” u obližnjoj Grošnici.

Osim Kragujevca i Knića, novi plan sliva reke Gruže tiče se još Čačka i Gornjeg Milanovca, a među ciljevima donošenja ovog važnog akta apostrofirani su zaštita akumulacije, buduće finkcionisanje brane, uređenje komunalne infrastrukture, stimulacija postojećih i novih delatnosti, unapređenje sportsko-rekreativnih aktivnosti i kulturoloških potreba stanovništva i tako dalje. Gotovo na samom kraju plana, sitnim slovima što bi se reklo, naznačen je i cilj koji se odnosi na „obezbeđenje uslova za razvoj privrede i rudarstva”. Naručilac ovog plana je Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Brane Kartalović
Foto: RTS (snimak ekrana)
Izvor: Politika, 25. 8. 2024.

Dodatak PPNS

Rani javni uvid povodom izrade Prostornog plana područje posebne namene sliva akumulacije „Gruža”, koji još uvek nije završen, bio je omogućen na sajtovima grada Kragujevac i opštine Knić, o tome smo izvestili 17. avgusta prošle godine (dokumenti su i dalje dostupni).

PRILOG PPNS PROSTORNI PLAN PODRUČJA POSEBNE NAMENE SLIVA AKUMULACIJE „GRUŽA” - RANI JAVNI UVID

Ranije Prostorni plan iz 2012. dostupan je na sajtu Instituta "Jaroslav Černi".

U poglavlju "Prirodni resursi i privredne delatnosti" pod tačkom 2.1.1. "Razvoj i razmeštaj privrednih aktivnosti", kao "konceptualno opredeljenje održivog razvoja privrede", pored ostalog navedena je "perspektivna obnova rudarske proizvodnje (eksploatacija mrko-lignitskog uglja, rude gipsa, kvarca, kamena i sl)".

Među "osnovnim elementima buduće prostorne organizacije privrede" upisan je "sekundarni centar Stragari (van sliva akumulacije), nekada rudarsko naselje sa značajnim proizvodnim i banjsko-turističkim sadržajima (područje grada Kragujevca).

Problemi tog naselja čiji je izvor rudarstvo (rudnik azbesta) nisu navedeni ni 2012, niti 2022. godine.

Te 2022. problemom azbesta bavilo se udruženje PRVI PRVI NA SKALI na predstavljanju Nacrta Plana razvoja grada Kragujevca. Tada smo podsetili da je u Srbiji upotreba azbesta zabranjena 2011. (osam godinama nakon većine zemalja EU), da rudnik azbesta u Stragarima, najveći u Evropi, ne radi, ali da je nakon zatvaranja ostala azbestoza – profesionalno oboljenje pluća izazvano azbestom (Srpsko lekarsko društvo ima naučne radove o tome, takođe i Medicinski fakultet u Beogradu: "Zdravstveni efekti izloženosti azbestu u radnoj i životnoj sredini" - prof. dr Petar Bulat), kao i jalovište čije bi konačno uklanjanje (iako skupo i rizično – po opisu prof. Bulata) bilo i "psihološko rasterećenje za meštane posle svih ovih godina...".

Problem uklanjanja jalovišta do danas nije rešen.

Azbest je pronađen u puderu kompanije Džonson i Džonson 2019, bila je zaustavljena prodaja u SAD i Kanadi.

Iz arhive PPNS i podsećanje na autorske kolumne dr Filipa Grbovića iz kojih saznajemo da su jalovišta azbesta jedan od ozbiljnih ekoloških problema s kojima se danas suočavaju mnoge zemlje Evrope i sveta: JALOVIŠTE RUDNIKA AZBESTA STRAGARI – 1) VIŠEDECENIJSKI EKOLOŠKI PROBLEM; 2) MOGUĆNOSTI BIOLOŠKE REKULTIVACIJE.

U tački 2.1.4. "Mineralne sirovine" 2012. pisalo je da će se kao "korišćenje i zaštita geoloških resursa" sprovoditi šest aktivnosti:

1. eksploatacija mineralnih sirovina u skladu sa režimima sanitarne zaštite izvorišta vodosnabdevanja;
2. zaštita i turistička prezentacija objekata geonasleđa;
3. intenziviranje i kompleksno korišćenje istraženog i bilansiranog mineralnog bogatstva;
4. intenziviranje geoloških istraživanja u perspektivnim područjima;
5. saniranjem degradirane, zagađene i devastirane površine i razvoj projekata koji minimalno ugrožavaju životnu sredinu, primenom tzv. „zelenog inženjerstva“ i „tehologije bez ili sa minimumom otpadaka“; i
6. stimulisanje rudarstva malih kapaciteta i optimalno korišćenja malih ležišta, što je posebno interesantno kod zlata i kvalitetnijeg građevinsko-tehničkog kamena.

ARHIVA PPNS: EKOLOGIJA
PROMOCIJA ZBORNIKA SANU "PROJEKAT JADAR - ŠTA JE POZNATO?" U KRAGUJEVCU (AUDIO)	PROF. IMRE KRIZMANIĆ: PROJEKAT JADAR - UTICAJ NA BIODIVERZITET	JAGOŠ RAIČEVIĆ: PROJEKAT JADAR - KONTROLA REGULATORNOG PROCESA I TROŠKOVI ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE
OSNOVNA ISTRAŽIVANJA LITIJUMA I SVA PRIMENJENA GEOLOŠKA ISTRAŽIVANJA NISU DOZVOLJENA PROGRAMOM ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE U KRAGUJEVCU OD 2023-2033	DEGRADACIJA PROSTORA U OKVIRU PROJEKTA JADAR - RATKO RISTIĆ, IVAN MALUŠEVIĆ, PETAR NEŠKOVIĆ, ANGELINA NOVAKOVIĆ, SINIŠA POLOVINA, VUKAŠIN MILČANOVIĆ	"RUDARSKA INDUSTRIJA JE GLAVNI IZVOR ZAGAĐENJA ZEMLJIŠTA NA ZAPADNOM BALKANU" - ZAJEDNIČKI ISTRAŽIVAČKI CENTAR EVROPSKE KOMISIJE

STRANICA KOJA SE ČUJE - ZORAN MODLI
PRVI PRVI NA SKALI FB STRANA, TVITER, INSTAGRAM, TREDS

PODRŽI PPNS!

• DONACIJE I SPONZORSTVA
• REKLAMNE USLUGE
• STATUT PPNS
• IMPRESUM
• O IMENU I SADRŽAJU

^{MIHAJLO PUPIN}

• ^{Borba koja dugo i bez prekida traje skrši čoveka slabog sastava. Jaku i zdravu građu ona preradi tako da se u njoj zaleže osećanje razdraženja koje stalno raste i koje, najzad, može da skrši i najjačeg čoveka. (SA PAŠNJAKA DO NAUČENJAKA)}

^{ARČIBALD RAJS}

• ^{Ima ih čak koji su u jednom bednom cilju budžaklijske politike dovoljno neblagodarni da ostvaruju divno i definitivno delo poginulih... (ŠTA SAM VIDEO I PROŽIVEO U VELIKIM DANIMA)}