Jalovište rudnika azbesta Stragari – mogućnosti biološke rekultivacije

Jalovište rudnika azbesta Stragari – mogućnosti biološke rekultivacije

Minerali azbesta su vlaknasti silikati koji se javljaju u prirodi (hrizotil, amozit, krokidolit, tremolit, antofilit i aktinolit) koji su široko eksploatisani i korišćeni zbog niske toplotne provodljivosti, visoke mehaničke čvrstoće, otpornosti na hemijska i biološka oštećenja i niske cene. Azbest i materijali koji sadrže azbest se koriste više od jednog milenijuma, a dokazi o respiratornim bolestima povezani su sa izloženošću ljudi azbestnim vlaknima. Produžena izloženost azbestnim vlaknima može dovesti do razvoja opasnih bolesti kao što su rak pluća i mezoteliom. Neki stručnjaci su apelovali na zemlje da otkažu eksploataciju azbesta i odustanu od upotrebe materijala koji sadrže azbest.

Mnoge zemlje su zabranile proizvodnju i upotrebu azbesta, ali se i dalje suočavamo sa ogromnim količinama azbestne jalovine koja ugrožava našu životnu sredinu. Međutim, postoji način da se ova deponija toksičnog otpada pretvori u nešto korisno i bezbedno – revitalizacija i biloška rekultivacija azbestne jalovine. Biološka rekultivacija bi na prvom mestu podrazumevala obnovu vegetacije (revegetaciju) i stvaranje zemljišta (pedogenezu) od inicijalno sterilnog supstrata, kakva je sama azbestna jalovina. Ovo podrazumeva istraživanje postojeće flore, vegetacije, faune, gljiva i zemljišta (podloge), favorizovanje određenih vrsta za koje se utvrdi da mogu najefikasnije da se razvijaju na ovakvim staništima i sađenje drugih biljnih vrsta (drvenastih, žbunastih i zeljastih) u cilju pokrivanja i vezivanja tla i formiranja biljnog pokrivača na azbestnoj jalovini.

Jalovina rudnika azbesta Stragari, koja se veštačkim putem deponovala kao produkt obrade rude azbesta, pripada klasi antropogenih (tehnogenih) zemljišta, a po tipu je deposol. Prema pedološkoj karti Srbije prirodno zemljište ovog lokaliteta pripada tipu smeđih kiselih zemljišta na peščaru. Zemljišta koja su prirodno nastala na serpentinima zbog svojih fizičkih karakteristika (velika insolacija, loša tekstura, temperaturna kolebanja i mali vodni kapacitet) predstavljaju nepovoljnu sredinu za rast i razvoj biljaka.

Prirodnu potencijalnu vegetaciju Stragara čine šume sladuna i cera (Quercetum frainetto-cerris Rudski 1949), koje okružuju ostatke rudnika i jalovišta azbesta. Iako je rudnik azbesta „Stragari“ zatvoren pre više od dve decenije, proces spontane obnove vegetacije deponije azbesta odvija se veoma sporo i glavni delovi jalovišta predstavljaju biološki prazan prostor pretežno ogoljen i izbrazdan.

U cilju obnove vegetacije jalovišta azbesta vršeno je pošumljavanje crnim borom (Pinus nigra L.). Na središnjem delu jalovišta javljaju se pojedinačni primerci kao i sastojine vrste bagrema (Robinia pseudoacacia) jedine drvenaste vrste koja spontano uspeva u najsurovijim delovima ovog staništa, dok su na obodnim delovima indikovane sastojine kiselog drveta (Ailanthus altissima) – jako invazivne vrste u Srbiji. Takođe, sponatno se javljaju i pojedinačni primerci bele topole (Populus alba). Neke od zeljastih biljnih vrsta koje spontano rastu na jalovištu azbesta su: žuti čuperak (Alyssum murale), pelin (Artemisia absinthium), đipovina (Chrysopogon gryllus), srpski kotrljan (Eryngium serbicum), mlečika (Euphorbia cyparissias), kukurek (Helleborus odorus), suzica (Melica ciliata), petoprsta (Potentilla cinerea), dinjica (Sanguisorba minor), sapunjača (Saponaria officinalis) i dr.

Razvoj vegetacije na jalovištu sprečava eroziju vetrom/vodom, smanjuje toksičnost teških metala i obezbeđuje estetski razvijen pejzaž. Drvenaste biljke sa velikom pokrovnošću i visokom biomasom mogu imati važnu ulogu u procesu revegetacije jalovišta azbesta. Osim toga, organska materija poreklom iz ovih biljaka mogla bi biti od velikog značaja u procesu humifikacije zemljišta. Drvenaste biljke su važne za razumevanje mehanizama pomoću kojih neke biljne vrste mogu da promene strukturu biljne zajednice i procese ekosistema na kontaminiranim mestima.

Biljke koje se najčešće koriste u biološkoj rekultivaciji azbestne jalovine treba da imaju sposobnost prilagođavanja teškim uslovima, kao što je visoka koncentracija azbesta u podlozi. Prilikom izbora biljaka za ovaj proces, važno je uzeti u obzir nekoliko faktora. Prvo, biljke treba da imaju dubok koren kako bi se proširile dublje u zemlju, olakšavajući uklanjanje i preusmeravanje zemljišta zagađenog azbestom. Takođe, pogodno je da biljke imaju sposobnost da apsorbuju azbest iz zemlje i smanje njegovu koncentraciju.

Jedna od biljaka koja se često koristi u biološkoj rekultivaciji azbestne jalovine je metličasta trava (Calamagrostis epigeios). Ova vrsta trave ima dubok korenov sistem i može da raste na veoma siromašnom zemljištu. Njegovo prisustvo može pomoći u stabilizaciji tla i sprečavanju erozije, dok istovremeno apsorbuje i smanjuje koncentraciju azbesta. Druga biljka koja se često koristi je žutika (Cytisus scoparius). Ova biljka ima sposobnost da se prilagodi supstratima sa visokom koncentracijom azbesta. Može pomoći pri pokrivanju površine kontaminiranog zemljišta, sprečavajući dalje širenje vazduha i vode zagađene azbestom. Drveće kao što su topole (Populus sp.) se takođe koriste u biološkoj rekultivaciji azbestne jalovine. Topole imaju brz rast i širok korenov sistem koji pomaže u stabilizaciji zemljišta i poboljšava kvalitet zemljišta. Takođe, topole mogu apsorbovati azbest iz zemljišta i smanjiti njegovu koncentraciju. Neki drugi primeri biljaka pogodnih za rekultivaciju azbestne jalovine mogu uključivati žitarice kao što su ječam i raž, mahunarke kao što su lupina i pasulj, kao i neke trave kao što su vijuk (Festuca sp.) i šaš (Agrostis sp.). Važno je napomenuti da postoji naučna podrška za korišćenje ovih biljaka u procesu biološke rekultivacije azbestne jalovine. Međutim, svaki slučaj može zahtevati individualnu adaptaciju i izbor biljaka na osnovu specifičnih uslova lokaliteta i staništa.

Biološka sanacija azbesta često uključuje korišćenje zemljišta kao deo procesa. Pravilna priprema zemljišta i odabir odgovarajućih biljnih vrsta su ključni za uspeh regeneracije azbestne jalovine. Međutim, važno je izvršiti detaljnu analizu tla kako bi se utvrdilo da li je zemljište bezbedno za korišćenje i da li je potreban dodatni tretman da bi se smanjila koncentracija azbesta pre upotrebe.

Trajanje biološke rekultivacije zavisi od obima i težine kontaminacije azbestom, kao i od karakteristika lokalnih uslova i izabranog načina rekultivacije. Proces može trajati nekoliko godina, uključujući faze pripreme lokacije, odabira biljnih vrsta, sadnje i redovnog održavanja biljaka. Kontinuirano praćenje i evaluacija rezultata je takođe važna da bi se obezbedila uspešna sanacija azbestne jalovine. Kada je reč o troškovima biološke sanacije azbesta, oni mogu biti značajni i zavise od različitih faktora. Troškovi će varirati u zavisnosti od veličine površine koja se obnavlja, korišćenih tehnika, zasađenih biljnih vrsta, analize zemljišta i nadzora projekta. Takođe uključuje angažovanje stručnjaka, kao što su biolozi, hemičari i ekolozi, koji će sprovoditi istraživanja i nadgledati proces melioracije. Uzimajući u obzir sve ove faktore, troškovi biološke sanacije azbesta mogu biti prilično visoki.

Vlade, lokalne zajednice i stručnjaci moraju da rade zajedno kako bi osigurali da se revitalizacija azbestne jalovine obavlja bezbedno. Moraju se uspostaviti jasna regulacija i projektno planiranje kako bi se smanjio rizik dalje kontaminacije zemljišta i vode. Takođe, prilikom revitalizacije azbestne jalovine važno je edukovati i informisati javnost o preduzetim merama za obezbeđivanje njihove bezbednosti. Transparentnost i otvorenost u komunikaciji ključni su za izgradnju poverenja među lokalnim zajednicama koje su pogođene kontaminacijom azbesta.

Revitalizacija azbestne jalovine ne bi trebalo da bude samo privremeno rešenje. Treba raditi na dugoročnim planovina koji će poboljšati ne samo sadašnje okruženje, već i buduće generacije. Korišćenje inovativne tehnologije, kao što su napredni filteri i metode sanacije zemljišta, može pomoći bezbednom uklanjanju azbesta i rehabilitaciji kontaminiranih područja. Pored toga, postoji i potencijal za kreiranje održivih projekata koji bi koristili obnovljive izvore energije i stvorili nove mogućnosti za zapošljavanje. Ova vrsta revitalizacije može doneti ekonomske koristi zajednici koja je pretrpela značajne štete od prisustva azbesta, pretvarajući negativne efekte u pozitivne.

Uključivanje lokalnog stanovništva u proces revitalizacije je ključno. Oni moraju biti osnaženi da učestvuju u donošenju odluka i doprinose planiranju projekata. Revitalizacija i biološka rekultivacija azbestne jalovine zahtevaće značajna ulaganja i stručnost, ali će dugoročni efekti biti neprocenjivi. Uprkos finansijskim zahtevima, važno je ulagati u bezbednu i održivu sanaciju azbestne jalovine. Obezbeđivanje bezbedne i zdrave životne sredine za ljudsku populaciju i očuvanje prirode dugoročno donosi nesagledive koristi. Stoga, iako biološka rekultivacija može biti skupa, vredi ulagati u nju kako bismo pozitivno uticali na životnu sredinu i zaštitili zdravlje ljudi.

Fotografije drvenastih biljaka koje obrastaju jalovište azbesta

PRVI PRVI NA SKALI Kragujevac Jalovište rudnika azbesta Stragari – mogućnosti biološke rekultivacije 2023
1. Crni bor, bela topola i kiselo drvo na jalovini azbesta
2. i 3. Bela topola spontano raste na jalovištu azbesta
4. Sađena šuma crnog bora i spontano razvijene sastojine bagrema
5. Kiselo drvo – invazivna biljna vrsta na jalovištu azbesta
6. Bagrem uspeva da opstane u najsurovijem delu jalovišta

PRVI PRVI NA SKALI Kragujevac PMF dr Filip Grbović

Autor/foto: dr Filip Grbović, naučni saradnik
Obradio: Dejan Milošević

PRVI DEO: JALOVIŠTE RUDNIKA AZBESTA "STRAGARI" – VIŠEDECENIJSKI EKOLOŠKI PROBLEM 

Jalovište rudnika azbesta ’Stragari’ – višedecenijski ekološki problem

BOTANIČKA BAŠTA KRAGUJEVAC SAJTFB STRANAINSTAGRAM
EKOLOGIJA KRAGUJEVAC
EKOLUMNA
PRVI PRVI NA SKALI: KG VODIČ -
BOTANIČKA BAŠTA

Dobitnici priznanja Zeleni list iz Kragujevca, Botanička bašta i udruženje PRVI PRVI NA SKALI javnosti predstavljaju zajedničko stvaranje Ekolumne na sajtu Ekologija Kragujevac i na portalu udruženja.

Dosadašnje objave:

UPOZNAJ PRIRODU DA BI JE VIŠE VOLEO

Upoznaj Prirodu da bi je više voleo - počinje saradnja Botaničke bašte i udruženja PRVI PRVI NA SKALI

STRANICA KOJA SE ČUJE - ZORAN MODLI
PRVI PRVI NA SKALI FB STRANATVITERINSTAGRAM 

PODRŽI PPNS!

Print Friendly and PDF

Komentara: 0

Dodaj komentar

Facebook komentari

Anketa

Da li ste protiv rudnika litijuma u Srbiji?

Ostale ankete
https://www.facebook.com/stop.gmo.srbija/ https://ekologijakragujevac.rs/ https://www.facebook.com/groups/543555452379413/ https://www.facebook.com/PrviPrviNaSkali/ https://www.pmf.kg.ac.rs/ https://www.facebook.com/savez.slepihkragujevac http://www.pmf.kg.ac.rs/botanicka_basta/index.html https://ckkg.org.rs/ https://www.okvirzivota.org.rs/ http://vrabac.rs/ http://www.pozoristezadecu.com/ https://www.ijfk.info/ https://joakimfest.rs/ http://www.conviviummusicum.com/sr/ http://www.nbkg.rs/index.html https://telok.org.rs/ https://aiesec.org.rs/lokalna-kancelarija-kragujevac/ https://www.facebook.com/profile.php?id=100064845214187 https://www.spdradnickikragujevac.com/ https://www.facebook.com/konamtrujedecu/ http://www.drustvosrpskihdomacina.org.rs/ https://www.facebook.com/PrviPrviNaSkali/ https://www.facebook.com/Pupinizacija-582808185210353/ https://sveoarheologiji.com/ http://www.pekgora.org/ https://prviprvinaskali.com/clanci/dren/ekologija/mali-vodeni-ekosistem-u-botanickoj-basti-realizovan-projekat-ug-svetli-horizonti.html http://fondacijarsum.org/ http://www.milutinstefanovic.com/ http://www.vfphysical.rs/ http://nevenaignjatovic.com/ http://www.ipsport.net/ http://marepannoniumgarden.blogspot.rs/-i-dupont.html http://www.epodzaci.org/ http://www.prvagimnazija.edu.rs/index.php/nastava/van-nastave/sopce https://www.pasarela.rs/o-nama/ http://zoran-spasojevic.blogspot.com/ http://www.audioifotoarhiv.com/ http://www.littlelighthouse.net/ http://kozmicbluesemisija.blogspot.com/ https://www.facebook.com/groups/ZoranModli https://www.facebook.com/groups/131568206482/ https://www.facebook.com/stop.gmo.srbija https://prviprvinaskali.com/clanci/recju/autori-ppns/aleksandra-ninkovic-tasic/mihajlo-i-pupin-sa-pasnjaka-do-naucenjaka.html https://prviprvinaskali.com/clanci/slikom/glagoljanja/arcibald-rajs-o-budzaklijskoj-politici.html https://prviprvinaskali.com/clanci/podrska-ppns/podrzi-rad-ug-prvi-prvi-na-skali-donacijom-na-racun-1504516749.html