Arkadijum Litijum je bio laka meta za Rio Tinto: Kako su „preko noći“ ušli među lidere u svetu litijuma
Rio Tinto je vrebao svoju priliku i ulovio je. Ko čeka taj i dočeka. To bi u najkraćem bio opis uspeha koji je globalni rudarski gigant napravio kupovinom Arkadijum Litijuma. Od kompanije koja je početnik u svetu litijuma, Rio Tinto sada može da se vine u sam svetski vrh jer je našao pravu i, pre svega, laku metu.
Za to je bio spreman da dobro plati. I po svemu sudeći nije žalio novac. Kako se može videti iz podataka, platio je premiju od čak 90%. Šta to znači?
Iako je akcija Arkadijum Litijuma na kraju prošle nedelje, tačnije u petak 4. oktobra (kada je Rojters objavio informaciju o razgovorima), vredela 3,08 dolara, Rio Tinto se „isprsio“ i pristao da plati 5,85 dolara po akciji. Dakle, 2,77 dolara ili 90% više. To sugeriše da je više nego uveren da sa ovom transakcijom pravi odličan potez za svoju budućnost i ulazak u svet litijuma.
Ukupna cena koju će platiti iznosi 6,7 milijardi dolara (trenutna vrednost Arkadijuma je oko 4,5 milijardi). Očekuje se da će posao preuzimanja biti zvanično završen sredinom 2025. nakon dobijanja dozvola regulatornih tela.
ARHIVA PPNS ČLANOVI NAUČNOG VEĆA ELEKTROTEHNIČKOG FAKULTETA PREPORUČUJU DA SE OBUSTAVI PROJEKAT JADAR
Potrebno odobrenje 75% akcionara s pravom glasa
Dva su razloga zašto bi se moglo reći da je Arkadijum Litijum bio laka meta za Rio Tinto.
Prvi je što Arkadijum ima veoma usitnjeno vlasništvo. Akcije ove kompanije poseduje mnoštvo (stotine) različitih investitora odnosno fondova. Kako fondovi za cilj imaju da obezbede što bolji povraćaj na uloženi novac klijenata, ovako dobra ponuda verovatno nije nešto što bi odbili.
Ipak, finalna odluka je njihova i, kako su prenele kompanije u zajedničkoj objavi, preuzimanje će biti sprovedeno po zakonu ostrva Džerzi. To podrazumeva da ponudu Rio Tinta treba da odobri većina akcionara Arkadijuma. Ali, tako da ta većina predstavlja 75% akcionara sa pravom glasa. Ukoliko se to dogodi, odluku mora da potvrdi i sud Džerzija.
Iako je i to samo po sebi zahtevan posao, ipak je to najlakši put za Rio Tinto da stekne 100% vlasništva. Ako dobiju 75% glasova, zakon propisuje da preostali akcionari moraju da prihvate odluku i prodaju akcije ponuđaču.
To je dosta lakše u odnosu na tradicionalni način preuzimanja. Da bi Rio Tinto stekao 100% vlasništva, morao bi da otkupi 90% akcija kako bi potom mogao da sprovede tzv. „istiskivanje“ preostalih 10% akcionara.
Opet Srbija i Blekrok
Za srpsku javnost može da bude interesantno da je jedan od akcionara Arkadijuma i Blekrok. O ovoj kompaniji uglavnom se pisalo u domaćim medijima kao o nekom mističnom ulagaču koji otkupljuje srpski dug i sl. Prema podacima Jahu fajnensa, na dan 30. jun Blekrok je bio prvi među najvećim institucionalnim vlasnicima akcija Arkadijuma sa udelom od 11,9%. Takođe ima i dodatne, manje udele preko svojih fondova.
Drugi veći akcionar je Vangard. To je jedna od najvećih američkih investicionih kompanija koja upravlja sa više od devet biliona dolara. Prema podacima Jahu fajnensa, poslednjeg dana juna Vangard je kao institucionalni investitor imao 9,85% udela u Arkadijumu. Ali, kao i Blekrok, dodatne procente drži preko svojih ETF i zajedničkih fondova.
Na trećem mestu među institucionalnim investitorima je State Street sa dosta manjim udelom od Blekroka i Vangarda (3,4%). Oni su inače tzv. Velika trojka investitora koja dominira korporativnim svetom Amerike.
ARHIVA PPNS PROTIV PROJEKTA JADAR I STRUČNJACI UDRUŽENJA ZA UNAPREĐENJE RUDARSKE STRUKE I NAUKE
Slabi dani za Arkadijum
Drugi razlog zbog kojeg je Arkadijum Litijum bio pogodan za Rio Tinto jeste i stanje na tržištu litijuma, kao i kretanja na berzi.
Kako su preneli pojedini mediji, Rio Tinto nije merkao samo Arkadijum već i drugog velikog giganta u svetu litijuma Albemarl. Ipak, Albermal trenutno vredi 11,8 milijardi dolara tako da je izbor verovatno bio olakšan.
A bio je olakšan jer je cena Arkadijuma osetno pala tokom ove godine. Kako se može videti iz berzanskih podataka, najviša cena akcije Arkadijuma bila je 7,11 dolara početkom januara. Do septembra je pala na samo 2,26 dolara (vesti o preuzimanju donele su veliki oporavak akcije Arkadijuma koja je sada na 5,55 dolara). Negativan trend obarao je vrednost kompanije tokom cele godine.
Takođe, kako prenosi Forbes, Goldman Saks je nedavno upozorio na rizike po finansijsku poziciju Arkadijuma ukoliko se nastavi trend niskih cena litijuma.
S druge strane, mediji ističu i druge stvari koje su tas na vagi pogurale na stranu Arkadijuma. Pre svega to je blizina biznisa Rio Tinta i Arkadijuma u Kvebeku i Argentini. To bi moglo da im pomogne u postizanju veće efikasnosti i smanjivanju troškova.
Dodatna prednost Arkadijuma su i projekti u SAD, još jednom velikom tržištu. To je zemlja koja je kao i EU, svrstala litijum u kritičnu sirovinu. Tako bi Rio Tinto s Jadrom „pokrio“ Evropu, a sa Arkadijom SAD, dva ključna tržišta što deluje kao veoma razborita strategija.
Šta je predsednik kompanije napisao akcionarima
Juče se oglasio i predsednik borda direktora Arkadijum Litijuma Piter Kolman. On je akcionarima kompanije uputio pismo koje otkriva motive za odluku da prihvate ponudu.
Najpre je istakao da veruje da je ova transakcija u najboljem interesu kompanije.
„Kao što smo naglasili prošlog meseca na našem danu investitora, Arkadijum Litijum ima imovinu vrhunskog kvaliteta, pobedničku tržišnu strategiju i robusne planove za rast. Takođe se suočavamo sa izazovnim tržišnim uslovima, sa izgledima da će cena litijuma nastaviti da bude niska“, objasnio je Kolman.
„Iako ostajemo veoma optimistični po pitanju dugoročnih izgleda za litijum kako se nastavlja energetska tranzicija, verujemo da je premijum ponuda Rio Tinta u gotovini dobra za naše akcionare. Došli smo do tog zaključka nakon sveobuhvatne evaluacije ponude Rio Tinta“.
On je istakao i da je ova ponuda u gotovini nešto što će akcionarima obezbediti sigurnost i likvidnost. S druge strane, ističe da izbegavaju rizik povezan sa budućim potencijalnim tržišnim fluktuacijama.
ARHIVA PPNS RIO TINTO VEŠTAČKI RAZDVAJA PROJEKАT ЈАДАР NA MANJE CELINE PO "NAJVIŠIM EVROPSKIM STANDARDIMA ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE"
Još malo iskrenosti
Kolman dalje objašnjava u pismu da je razvoj i širenje proizvodnje litijuma nešto što zahteva velika kapitalna ulaganja. Takođe, postavlja izazove vezane za izgradnju, regulatorne prepreke i tržišne rizike, „uključujući promenjivost cena koju pokreće promenjiva globalna ponuda i potražnja“.
„Prihvatanjem predložene transakcije većeg i diverzifikovanijeg igrača, akcionari mogu da izbegnu ove rizike. Kao i potencijalna odlaganja ili zastoje u realizaciji projekata, u zamenu za momentalni povraćaj“, napisao je Kolman.
„Ohrabrujem vas da podržite ovu transakciju sa Rio Tintom, slično kao vaš bord direktora koji je jednoglasno odobrio“, zaključio je Kolman.
Dodatno obrazloženje dao je Rojtersu rekavši da Rio Tinto nije ograničen po pitanju raspoloživog kapitala. „Što se nas tiče, znamo da planovi rasta zavise od jačanja cene u naredne dve do tri godine, što je značajno poboljšanje u odnosu na to gde smo sada“.
Rio Tintu se ne žuri
Slično su motive Arkadijuma protumačili analitičari i mediji. Kako se može pročitati, i oni vide da je veliki pad cene litijuma u poslednjih par godina doprineo realizaciji ove transakcije.
Analitičari procenjuju da će cene litijuma u najmanju ruku mirovati narednih nekoliko godina zbog velike ponude sirovine i slabije potražnje za električnim vozilima. To Arkadijumu otežava da realizuje planove pa je bilo logično da prihvati ponudu rudarskog giganta.
Kako se navodi, trenutne cene su preniske da bi podstakle novu proizvodnju litijuma tako da su rudarske kompanije preduzimale korake da smanje proizvodnju ili odlože povećanje kapaciteta. Analitičari tumače da je to pomoglo da se spreči dalji pad cene litijuma i da akcije kompanija krenu naviše.
S druge strane, ovu transakciju vide kao priliku za Rio Tinto i smislenu odluku kompanije da budući profit gradi na litijumu kao metalu koji ima i imaće veliku ulogu u energetskoj tranziciji. Takođe, i da smanji svoju zavisnost od drugih metala poput gvožđa u čijoj prodaji sada dominira.
Takođe, osvrću se i na raniju izjavu generalnog direktora Jakuba Stausholma koji je izjavio da ga ne brinu trenutne cene litijuma odnosno da Rio Tinto gleda mnogo dugoročniju perspektivu.
Kompanija navodi da je uverena u dugoročne izgleda za litijum odnosno u godišnji rast potražnje za tim metalom za više od 10% do 2040. kao i da će doći do deficita u ponudi.
Stausholm je izjavio za Rojters da je trenutno slabo tržište prilika da kupe imovinu vrhunskog kvaliteta po pravoj ceni. Transakciju je nazvao preuzimanjem u suprotnom smeru jer ne kupuju da bi smanjili troškove već da bi rasli brže i bolje.
Rojters podseća da Rio Tinto trenutno vredi 112,4 milijardi dolara i da sa svojom snažnom finansijskom pozicijom može lako da finansira razvoj, a da ne optereti postojeće operacije.
ARHIVA PPNS MAPA NEOTKUPLJENIH OBJEKATA UZ EKSPLOATACIONO POLJE RIO TINTA
I Srbija u priči
U komentarima medija na transakciju između Rio Tinta i Arkadijuma nije moglo bez Srbije. Mediji podsećaju da se Rio Tinto suočio sa izazovima i zastojem u našoj zemlji zbog protesta stanovništva, a Vol strit žurnal na to dodaje i „navodne ruske dezinformacije“.
Istraživačka kompanija CreditSights saopštila je da je kupovina verovatno bolji način da Rio Tinto brzo uđe u svet litijuma, posebno zbog niže vrednosti kompanija koje kopaju ovaj metal tj. da je to bolje nego da troši milijarde na razvoj grinfild projekata u „visokorizičnim jurisdikcijama koji mogu, ali i ne moraju da se ostvare“.
Rojters navodi da se Rio Tinto kladio „na svoj veliki projekat Jadar u Srbiji kako bi zadovoljio veći deo potreba Evrope za litijumom“. „Međutim, to bi moglo da oduzme najmanje dve godine da obezbede dozvole, a rudarska kompanija se suočava sa jakim lokalnim protivljenjem“, navodi Rojters.
Forbes ističe da viziju kompanije ometa „politički zastoj oko predloženog rudnika litijuma Jadar u Srbiji, koji ima podršku vlade, ali je postao predmet kritika ekoloških aktivista“. Za drugi projekat Rio Tinta, Rinkon u Argentini, Forbes navodi da je premali za razvoj jedne velike kompanije.
Ko je Arkadijum Litijum
Arkadijum Litijum formiran je prošlogodišnjim dogovorom o spajanju kompanija Livent i Alkem i konačnom realizacijom posla u januaru 2024. Kako se navodi na sajtu kompanije oni su vertikalno integrisani proizvođač odnosno i iskopavaju i prerađuju rudu i proizvode različite proizvode od litijuma. Istorija osnivača kompanije seže čak do 1944. Sada imaju proizvodne pogone i projekte u Argentini, Australiji, Kanadi, Kini, Japanu, Velikoj Britaniji i SAD.
Ivan Radak
Foto: CEN
Izvor: Forbes
STRANICA KOJA SE ČUJE - ZORAN MODLI
PRVI PRVI NA SKALI FB STRANA, TVITER, INSTAGRAM, TREDS
PODRŽI PPNS!
MIHAJLO PUPIN
ARČIBALD RAJS
Komentara: 0