Glas protiv rudnika Rio Tinta na teritoriji Loznice podiglo je i Udruženja za unapređenje rudarske struke i nauke* koje je portalu PRVI PRVI NA SKALI dostavilo saopštenje za javnost čiji sadržaj objavljujemo u celini.

Stručnjaci Udruženja za unapređenje rudarske struke i nauke (UZURSIN) posle niza sastanaka i višenedeljnog anketiranja inženjera iz rudarske struke, zatim geologa, hidrogeologa, hemičara, fizičara, fizikohemičara, tehnologa, metalurga i drugih struka koji su od značaja za projekat "Jadar" zaključili su da je neuporedivo veći broj realnih razloga za odustajanje od eksploatacije jadarita nego za njegovu eksploataciju i da dilemu u vezi sa eksploatacijom i preradom ove rude mogu razrešiti samo ljudi od struke. S obzirom da za stručnjake UZURSIN postoje brojni razlozi za odustajanje od eksploatacije i prerade jadarita, a na javni poziv Predsednika Srbije stručnjacima da se uključe u projekat "Jadar", u obavezi smo da navedemo najznačajnije.

Uticaji podzemne eksploatacije

• Mogućnost mešanja agresivnih i otrovnih mineralnih sirovina sa podzemnim i površinskim vodotokovima i spuštanje nivoa podzemnih voda u okruženju rudnika.
• Mogućnost plavljenja površinske deponije iskopanog materijala koji u sebi sadrži opasne i agresivne komponente, što bi uticalo da deponovani materijal bude raznet po lokalnim vodotokovima i šire.
• Problem sleganja tla usled izrade velikog broja jamskih prostorija.

ARHIVA PPNS PROF. DR VERA DONDUR: MINISTARSTVO ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE ZA ODBIJE ZAHTEV RIO TINTA


Uticaji dobijanja i prerade koncentrata

• U fazi prerade velika opasnost preti od korišćenja ogromnih količina hemikalija na dnevnom nivou, opasnih po ljudsko zdravlje i životnu sredinu.
• Rizik od emitovanja gasovitih, tečnih i čvrstih otpada iz hemijske prerade koncentrata jadarita.
• Doprema ogromnih količina opasnih hemikalija na dnevnom nivou predstavlja ozbiljan rizik, jer je velika verovatnoća udesa i izlivanja istih u okolnu sredinu zbog stanja u kojem se nalaze transportne saobraćajnice.
• Nedovoljan broja stručnih i obučenih ljudi koji imaju iskustva sa tehnologijom prerade.
• Moguće akcidentne situacije sa nesagledivim posledicama po životnu okolinu zbog relativne blizine najvećeg rezervoara pitke vode u Srbiji.

Ostali uticajni faktori

• Problem otvaranja većeg broja rudnika litijuma po Srbiji za koje su već izdata odobrenja za istraživanje što višestruko povećava verovatnoću dešavanja nekog akcidenta.
• Dosadašnja iskustva sa većinom rudnika u smislu zagađenja životne sredine na našoj teritoriji su izuzetno loša. Postoji veliki broj nerekultivisanih rudarskih stratišta bez ikakvih planova za sanaciju, a otvaramo rudnik sa mnogo smrtonosnijom otpadima.
• Činjenica je da izvođači radova ne poštuju zakon, jer širom Srbije postoji više desetina nesaniranih i nerekultivisanih rudarskih objekata.
• Naša država apsolutno ništa nije učinila da se saniraju postojeći ugašeni rudnici sa opasnim deponijama.
• Nije rešen problem odlaganja komunalnog otpada čemu svedoči postojanje preko 3.000 divljih deponija, od kojih dvadesetak gori, a pretpostavljamo da je njihova sanacija i jedan od važnih uslova za ulazak u EU.
• Ne postoji poverenje u političare koji su, mešajući se u različite struke, pomogli da se uvede u stečaj veliki broj jakih državnih kompanija kako bi bile prodate u bescenje.
• Ne postoji poverenje u Vladu, kao garanta u slučaju akcidenta, jer država nije dorasla da reši i nadzire odlaganje običnog komunalnog otpada, pa se nameće pitanje kako će se izboriti sa kontrolom odlaganja izuzetno otrovnih i opasnih otpada.
• Vlada nepoverenje i u većinu ministarstava zbog mnoštva koruptivnih primera.
• Ulaskom u eksploataciju na projektu Jadar, plodna Srbija bi postala još manja, a otvaranje mnoštva sličnih rudnika može direktno uticati na veće migracije domaćeg stanovništva.
• Korist koju će država imati od ovog projekta ogleda se u naknadi od eksploatacije u vrednosti 5% od dobiti koju kompanija ima i koju će početi da isplaćuje tek posle desetak godina eksploatacije, ako realno prikaže profit. Zdravlje i opstanak nacije nemaju cenu i bilo kakve minorne naknade predstavljaju uvredu za zdrav razum.
• Neozbiljno bi bilo ući u eksploataciju dok se ne provere svi dokazi postojanja pojava zagađenja zbog curenja iz istražnih bušotina.
• Iskustva govore da su se na mnogim bezazlenim projektima desile situacije koje nisu predviđene Studijom uticaja na životnu sredinu, a na terenu su itekako napravile probleme.

ARHIVA PPNS EMIR KUSTURICA: RIO TINTO I, II, III


Teško je zamisliti šta bi sve neočekivano moglo da se desi pri eksploataciji jadarita, jer je izuzetno veliki broj nepoznanica. Svedoci smo da stručnim licima nije omogućen uvid u validne elaborate, studije, projekte i dr., već samo izvodi, nacrti, saopštenja.

Manipulisanje u definisanju stručnog profila eksperta za pitanja eksploatacije jadarita – u ovom slučaju zbog multidisciplinarnosti projekta mora postojati više eksperata za pojedine oblasti. Ekspert za rudarstvo bi morao, kao što je stajalo u nekadašnjem Zakonu o rudarstvu, da ima najmanje pet godina staža u rudnicima gde se eksploatišu mineralne sirovine o kojima je reč. Izražavamo zabrinutost da svi zajedno, „eksperti“ koji se pojavljuju u medijima, nemaju ni 10 godina radnog iskustva u rudnicima bilo koje vrste.

Već postoje zaključci i zbornici sa negativnim stavom prema otvaranju rudnika jadarita od naših najeminentnijih ustanova kao što su Srpska akademija nauka i umetnosti (SANU) i Akademija inženjerskih nauka Srbije (AINS).

Zbog svega navedenog, Udruženje UZURSIN smatra da je nesvrsishodno i opasno po žitelje i njihovu okolinu otvarati rudnik jadarita u plodnom i naseljenom području oko reke Jadar, jer bi posledice mogle biti nesagledive, a prihodi veoma neodređeni i nedovoljni čak ni za sanaciju posledica bilo kakvog akcidenta.

Saopštenje je potpisao zastupnik udruženja dr Lazar Kričak**, redovni profesor na Rudarsko-geološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu.

*Udruženje je osnovano 2014. godine. Predsednik osnivačke skupštine je dr Svetomir Maksimović, dipl. inž. rudarstva, redovni llank AINS-a
**U zvanje redovnog profesora izabran je 2008. godine. Trenutno je šef Smera za površinsku eksploataciju ležišta mineralnih sirovina i zamenik šefa Katedre za površinsku eksploataciju ležišta mineralnih sirovina, Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu. 

POZIV IZ SANU I AINS-A VISOKOŠKOLSKIM USTANOVAMA I NAUČNO ISTRAŽIVAČKIM INSTITUTIMA SRBIJE