Jedan od stručnih saradnika portala PRVI PRVI NA SKALI dr Ivana Radović, sa Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu, iznela je stav da Rio Tinto koristi na manipulativan i neadekvatan način terminologiju iz nauke, kao što je izraz "naučno potvrđena studija".
Da bi studija ili rad bili naučno potvrđeni, nije dovoljno da ih izradi naučnik/ekspert za datu oblast, već je neophodno da se rad pošalje u relevantni naučni međunarodni časopis, svetskog ugleda, i da pre objavljivanja bude recenziran od strane nezavisnih naučnika iz sveta, koji se usko bave datom temom. U suprotnom bi svako od naučnika mogao da piše šta želi, bez bilo kakve kontrole i preispitivanja, naglašava dr Radović.
Ona se osvrnula na članak Politike "Jadar neće zagaditi vodu"objavljen 7. jula, čiji se autor potpisao inicijalima E. P, u kojem je obrađeno saopštenje Rio Tinta (uzgred, izazvao je samo negativne komentare čitalaca).
Tu piše: "Međutim, svaki naučni radnik je upoznat sa činjenicom da se sumporna kiselina koristi u mnogim industrijama u kontrolisanim uslovima".
Svaki naučni radnik zna da ovo nije naučno potvrđena studija, ali to autori saopštenja vešto sakrivaju, misleći valjda da mi naučnici ne čitamo njihova saopštenja. Bilo bi dobro i da napomenu da je dosta naučnih radnika protiv realizacije ovog projekta. Ovo je, na primer, naučno prihvaćena studija "Studija o proceni rizika po vodeni ekosistem reke Jadar u odnosu na uslove eksploatacije bora i litijuma u projektu Jadar", koja se odnosi na isti projekat, ali je zaključak negativan po projekat, stav je dr Radović, koja vodi i Ekološki pokret "Okvir života".
Ovim povodom podsećamo da je Nacionalna ekološka asocijacija (NEA), čiji je član stručnog saveta prof. dr Predrag Simonović, vođa tima koji je napisao ovaj originalni stručni rad, objavila studiju u celini 13. februara 2023. godine iz koje izdvajamo sažetak.
"Procena rizika po vodeni ekosistem reke Jadar zasnovana je na sastavu i količini otpadnih voda koje treba da budu prečišćavane i upuštane u reku. Studija ima za cilj da proceni efekte neprečišćenih otpadnih voda na vodeni ekosistem, posebno ribe, simulacijom akcidenta. Metodologija se oslanja isključivo na objavljene dokumente koje su o rudniku bora i litijuma u regionu Jadra u Srbiji izdali investitori, "Rio Tinto" i "Rio Sava Exploration" d.o.o. kao jedine javno dostupne podatke o koncentracijama sadržaja minerala u podzemnim vodama.
Rezultati su pokazali da bi koncentracije bora u opsegu od 3.43-12058.83 mg l-1 i litijuma u opsegu od 0.70-2452.50 mg l-1 u vodi reke Jadra predstavljale veliki rizik po vodeni ekosistem pri bilo kom prekidu prerade otpadnih voda i pri prosečnom niskom, i po prosečnom srednjem i prosečno visokom nivou vode reke. Tako visoki sadržaji imali bi neizbežno toksični, genotoksični i druge patološke efekte na vodene organizme.
Podaci objavljeni na relevantnim in vitro modelima pokazuju da bi ekosistem bio ozbiljno oštećen, posebno ribe kao najosetljivije na zagađenje metalima, ako bi koncentracije bora i litijuma u vodi reke premašile za njih bezbedne vrednosti.
Zbog nepostojanja stvarnih referentnih podataka sa terena, teško je predvideti bilo prostiranje štetnih efekata na nizvodne delove reke ili period koji bi bio potreban ekosistemu da se oporavi od visokih nivoa zagađenja".
Saradnici prof. Simonovića bili su Radoslav Dekić i Vera Nikolić.
"Na inicijativu dve nevladine organizacije "Nimbus" i "Zaštitimo Jadar i Rađevinu" iz Loznice, uradio sam analizu podataka o koncentracijama litijuma (Li) i bora (B) u podzemnim vodama na istražnim bušotinama „Rio Tinta“, preuzetim iz publikacija „Rio Tinta“. Analiza je rađena prema protoku reke Jadar, glavnog recipijenta budućih otpadnih voda rudika jadarita. Rezultate koncentracija Li i B u njoj uporedio sam sa toksičnim, genotoksičnim i drugim štetnim efektima dosad objavljenim u naučnoj literaturi.
O protoku u reci Jadar postoji nekoliko izvora koji daju unekoliko različite podatke. Kako nema načina da se bilo kome od ovih izvora da veća pouzdanost, vrednosti prosečnih proticaja (srednjeg, malog i velikog) u reci Jadar oformljene su iz svih dostupnih izvora. Uzimanje ovih prosečnih proticaja u obzir značajno je zbog procene uticaja koncentracije Li i B prilikom ulivanja otpadnih voda rudnika u Jadar, u kome bi u različitim režimima protoka različito mogli da utiču na živi svet reke. Nesporna je činjenica da tokom godine u reci dominiraju periodi sa srednjim i malim proticajem, dok su periodi poplavnih talasa, tj. velikih voda i velikog proticaja u odnosu na njih kratkotrajni, iako su burni.
U brošuri „Rio Tinta“ sa odgovorima na pitanja o projektu „Jadar“ navodi se maksimalna dnevna količina otpadnih voda koja se može ispustiti tokom zimskog perioda, i tokom leta, od čega je deo priliv podzemnih voda u rudnička okna i njihovo ispumpavanje odatle. Kad je u pitanju sadržal Li i B u podzemnim vodama, u dokumentima „Rio Tinta“ navode se koncentracije Li i B u uzorcima vode iz istražnih bušotina sa velike dubine od i iz dubokih pijezometara. Prilikom eksploatacije jadarita itokom rada rudnika, sve ove vode koje će ići u rudnička okna postaće otpadne. Pri tome, u publikaciji se navodi da će koncentracija teških metala u jalovini nastaloj preradom jadarita biti slična onim u okolnom zemljištu i da neće predstavljati povećani rizik, što nije verovatno jer je jadarit u dubinama od 375 m i više. Zemljište na površini nema isti geološki sastav kao stene u dubljim horizontima. uticaju prerađenih otpadnih voda i procednih voda odlagališta rudičke jalovine u recipijent neočekivano predimenzionirana ako se posmatra njihov Postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda procenjuje se na 40 miliona dolara investicione vrednosti, a njihova efikasnost prečišćavanja trebada obezbedi da otpadne vode budu sanirane do II klase kvaliteta. Podupirući tu tezu, investitor je naveo da će dnevne količine tretirane ispuštene vode u Jadar bite oko 70% manje od količine sanitarnih otpadnih voda Grada Loznice koje se dnevno ispuštaju u reku Drinu. Ovo poređenje kao ilustracija efekta zagađenja reke Jadar kao recipijenta otpadnih voda nije uopšte relevantno, imajući u vidu da je količina vode u Jadru u odnosu na količinu vode koja ide Drinom neuporedivo manja i da je moć samoprečišćavanja Drine od komunalnog zagađenja neporedivo veća od moći samoprečišćavanja Jadra od toksičnih efekata soli Li, borne kiseline i boraksa.
Iako ima izvora koji navode da se bor u malim koncentracijama može smatrati esencijalnim mikronutrijentom riba, preko toga on ispoljava različite toksične efekte. Australijske studije navode da se bor lako pasivno i aktivno unosi u ćeliju, gde deluje toksično. Ribe su se pokazale najosetljivijim među akvatičnim organizmima na koncentracije bora u vodi koje su izazvale hroničan toksični efekat. I dve američke studije su pokazale da su ribe najosetljivije kad je u pitanju direktan toksični, genotoksični i histopatološki efekat u vidu narušavanja histološke organizacije mišića, bubrega i škrga. Kad je u pitanju toksičnost litijuma, podataka o tome ima znatno manje. Eksperiment na mlađi dužičastih pastrmki pokazao je veliku biodostupnost, brz unos u organizam ovog elementa, brzo povećanje njegovog sadržaja u krvnoj plazmi i nešto kasnije u mozgu. To pokazuje da Li lako i brzo prolazi krvno-moždanu barijeru. Istovremeno, koncentracije brojnih životno važnih elektrolita bile su drastično smanjene u krvnoj plazmi i mozgu, što je imalo znatan uticaj na funkcionisanje sistema organa riba i njihovo peživljavanje. Pretpostavlja se da litijum deluje tako što menja nivo arahnoične kiseline, masne kiseline u mozgu koja deluje kao stabilizator raspoloženja.
Pri razmatranju procene uticaja na floru i faunu koju je publikovao “Rio Tinto”, navodi se da bi sve aktivnosti projekta “Jadar” mogle imati letalan uticaj na ribe, dok se procena uticaja na akvatične beskičmenjake svodi na uticaj otpadnih voda-zagađenja vodotokova iz raznih izvora i na modifikacije struktura tokova. Kad su u pitanju vodozemci, gmizavci i sisari ekosistema Jadra, zagađenje zamljišta i vazduha i narušavanje strukture njihovih prirodnih staništa rudarskim i drugim pridruženim aktivnostima smatra se takođe mogućim izvorom štetnih uticaja na ovu komponentu faune. Međutim, iako bi mogli da imaju detaljnije analize i efekte koje bi eksploatacija imala po živi svet, nigde se, osim uopšteno, ti štetni efekti ne procenjuju.
Analizom urađen proračun pokazuje da se pri manjoj količini otpadnih voda koju je “Rio Tinto” u publikacijama naveo, pri svakom (minimalnom, srednjem i maksimalnom) proticaju može očekivati da litijuma bude nekoliko puta do skoro pet hiljada puta više od 1 mg l-1 koji se smatra gornjom granicom koja ne utiče na ribe. Koncentracija bora bi pri istoj količini otpadnih voda pri srednjim i malim proticajima bila skoro pet do skoro petsto puta veća od 2 mg l-1 koji se smatra gornjom granicom koja ne utiče na ribe. Pri većoj navedenoj količini otpadnih voda, koncentracija litijuma bila bi 8.5 do dvanaest hiljada puta veća, a koncentracija bora do 1200 puta veća od koncentracija ovih elemenata koji se smatraju neškodljivim za ribe.
Imajući u vidu da navedene povećane koncentracije litijuma i bora dovode do letalnih i subletalnih-toksičnih, genotoksičnih ili histopatoloških efekata, jasno je da bi pri otkazivanju i prestanku ili smanjenju rada uređaja za prečišćavanje, koncentracije oba elementa u vodi imale krajnje štetan uticaj po ribe (kao najosetljivije) i druge žive organizme u vodi. Ekološki, fauna riba Jadra otprilike odgovara sastavu i ekološkim odlikama zajednica riba srednjih tokova klimatski umerenih područja Australije i Severne Amerike, pa se uz neophodni stepen kritičke rezerve efekti utvrđeni na njima mogu očekivati i na vrstama riba iz Jadra. Samo se za bor pri prosečnom visokom vodostaju Jadra dobija nešto niža koncentracija od literaturno navedene granične toksične vrednosti, koja bi čak i takva delujući u dužem vremenskom periodu mogla da pokaže neke hronične efekte. Ukoliko bi uz ova dva dominantna elementa, npr., u otpadnoj vodi pri havariji deponije jalovine ili jačeg ispiranja sa nje došlo do većeg priliva vode ili većeg sadržaja toksičnih hemijskih elemenata u reku Jadar, i štetni efekat po živi svet Jadra bio bi jači. Možda bi izlivanje drugih soli prirodno prisutnih u podzemnim i u otpadnim vodama u jakim razblaženjima pri visokim vodostajima moglo da ublaži toksične efekte, ali pri tolikim velikim koncentracijama litijuma i bora kakve su izračunate za prosečan srednji i prosečan mali proticaj ne bi se nikako trebalo uzdati se u takav oslabljeni efekat.
Takođe, ne može se pouzdano proceniti na kojoj daljini od mesta izlivanja otpadnih voda bi se ovakav efekat ostvario, odnosno, koliko daleko nizvodno bi došlo do uginuća živog sveta. Pored izrade hidrauličkih modela, bilo bi neophodno znati i moć samoprečišćavanja ekosistema reke Jadar, o čemu nema nikakvih podataka. Stoga je teško reći i bilo šta o daljim nizvodnim ili dugotrajnijim efektima incidentnih ili trajnog zagađenja.
Imajući u vidu dužinu trajanja perioda malih, velikih i srednjih voda u reci Jadar i vrednosti koncentracija koje su dobijene najkonzervativnijom mogućom procenom, te sastav faune-posebno faune riba u reci, na osnovu ovog „malog akademskog ogleda“ rizik po sve vrste životinja ukoliko bi došlo do zagađenja bilo kog tipa, jačine, obima i trajanja otpadnim ili havarijskim vodama iz rudnika o kome je reč bio bi preveliki. Iako nema manje ili više vrednih ili ugroženih organizama, strogo zaštićene vrste kolousta i riba koje žive u Jadru kao što su paklare, balkanski vijun i mali vretenar bile bi vrlo pogođene. Te vrste su slabo pokretne, vezane za svoja karakteristična staništa i bez velike mogućnosti da izbegnu zagađenje koje dolazi ili pobegnu nizvodno pred njime. Ni pokretnije vrste kao skobalji, klenovi ili pliske ne bi mnogo bolje prošli i šteta po riblji fond bila bi verovatno totalna, ceo ekosistem bi bio u velikoj meri zagađen i period oporavka verovatno bi bio veoma dug.
Ovo su rezultati dobiveni na osnovu podataka koji su dozvolili analizu uprošćenog modela i ne mogu do kraja biti precizni, ali mogu da posluže ilustraciji potencijalnog rizika kojima je živi svet u dolini reke Jadar izložen, uključujući i ljude. Za detaljniju i precizniju analizu daljih i dugotrajnijih nizvodnih efekata po živi svet, a posebno po ljude potrebni su mnogi dodatni podaci neophodni da se izrade modeli predviđanja uticaja. Ovako grubo gledano, dugi periodi srednjih i niskih vodostaja Jadra, Drine i Save tokom godine kroz bar 50, a verovatno i preko 75 godina eksploatacionog veka rudnika „Jadar“ i tolike koncentracije litijuma i bora koje bi se mogle očekivati u vodotocima ne daju uverenje ni u šta dobro".
Foto: Medija centar
Dr Predrag Simonović Redovni profesor Univerziteta u Beogradu – Biološkog fakulteta Naučni savetnik Instituta za biološka istraživanja „Siniša Stanković“ – Instituta od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju Član Nacionalne ekološke asocijacije (NEA)
Komentara: 0