Na platou ispred Narodne skupštine Srbije u Beogradu održan je protest građana i aktivista različitih organizacija protiv izmena Zakona o eksproprijaciji i Zakona o referendumu.
VIDEO: POZIV NA PROTEST
Oba zakona su od početka novembra u skupštinskoj proceduri. Na sednici Narodne skupštine, koja je počela u utorak, kao 9. tačka dnevnog reda se našao i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o eksproprijaciji koji je podnela Vlada Srbije.
Aktivisti okupljeni oko Saveza ekoloških organizacija Srbije (SEOS), koja okuplja pet nevladinih organizacija koje se bore za zaštitu životne sredine, sumnjaju da su izmene zakona povezane sa projektom međunarodne rudarske kompanije Rio Tinto koja planira eksploataciju litijuma u zapadnoj Srbiji, te da će ovoj i drugim kompanijama biti olakšano uzimanje privatnog zemljišta.
Na skupu je pročitano pismo predsedniku Narodne skupštine Ivici Dačiću, koje su predstavnici SEOS-a nakon kratkog protesta predali na pisarnici parlamenta.
"Zakon o referendumu obesmišljava Ustav"
U pismu se navodi da nova rešenja koja su uključena u predlog Zakona o referendumu, naročito deo koji se odnosi na ukidanje cenzusa za izlazak potrebnog broja građana na referendum, poništavaju suštinu referenduma kao neizostavnog elementa neposredne demokratije i obesmišljavaju sam koncept Ustava kao vrhovnog pravnog akta zemlje.
Takođe navode da je problematično to što, ukoliko građani ne izglasaju neki predlog na referendumu, glasanje može biti ponovljeno već u roku od godinu dana.
"Udar na privatnu svojinu građana"
U pismu se navodi i da izmene Zakona o eksproprijaciji zemljišta "uvode legalizaciju korupcije i kolonizaciju Srbije".
"Vlada bi novim rešenjima dobila diskreciono pravo da, po svom nahođenju i bez unapred propisanih kriterijuma i uslova, proglašava određene projekte za projekte od javnog interesa, a bilo čija imovina može postati predmet eksproprijacije", navodi se u tekstu pisma.
Dodaje se da ovakav predlog zakona predstavlja "nedopustiv udar na privatnu svojinu građana".
Takođe, Savez ekoloških organizacija Srbije ukazuje da je problematična predložena odredba koja omogućava da se postupci u vezi sa eksproprijacijom zemljišta obavljaju po hitnom postupku u roku od pet plus tri dana.
Ukazuju i na spornu odredbu koja daje mogućnost privatnim kompanijama da budu korisnici eksproprijacije, u skladu sa posebnim zakonom, kao i na odredbu o privremenom zauzimanju zemljišta u trajanju od najduže tri godine, ako je u pitanju projekat koji Vlada proglasi projektom od državnog ili međudržavnog značaja.
Aktivisti smatraju da su ovi zakoni povezani sa projektima rudarske kompanije Rio Tinto i drugih sličnih kompanija, ali i sa svim postojećim i budućim dogovorima države sa kompanijama koji će, zahvaljujući ovim zakonima, omogućiti proglašavanje javnog interesa i eksproprijaciju zemlje građana.
Zlatko Kokanović, predsednik Udruženja "Ne damo Jadar", rekao je na okupljanju da donosioci izmena Zakona o eksproprijaiji pokušavaju da "unište" građane.
"Ne može niko da odlučuje o sudbini drugog čoveka, ne može niko da odlučuje šta će ko sa svojom imovinom da radi i to za pet dana da oduzme. Nije ovo samo pitanje litijuma i Jadra, i Pranjana i Dobrinje, ovo je pitanje cele Srbije. Sutra će doći u tvoje dvorište i moje dvorište i stavite šapu neka velika korporacija", rekao je Kokanović.
VIDEO: Brane pašnjake zapadne Srbije i ne veruju u ekološko kopanje litijuma
Zašto se protestuje protiv Rio Tinta?
Krajem prošle godine, više ekoloških organizacija pokrenulo je proteste zbog mogućeg uticaja eksploatacije minerala jadarita kompanije Rio Tinto na eko-sistem u zapadnoj Srbiji, upozoravajući na potencijalnu štetu po životnu sredinu.
Predstavnici Rio Tinta ranije su najavili da će do kraja godine biti završena studija opravdanosti, kao i studija o proceni uticaja na zaštitu životne sredine, pre početka eksploatacije kod Loznice.
Predstavnici vlasti u Srbiji su više puta ponovili da nijedna odluka u vezi sa projektom kompanije Rio Tinto neće biti doneta na štetu građana Srbije.
Eksproprijacija je pravni instrument prenosa vlasništva nad imovinom građana na državu, uz odgovarajuću nadoknadu, za projekte - uglavnom infrastrukturne prirode.
Predlagač zakona, Vlada Srbije, naveo je da, imajući u vidu da je Zakon o eksproprijaciji donet još 1995. godine, ukazala se potreba da se određene odredbe ažuriraju i na precizniji ili efikasniji način odrede.
"Pripremi ovog zakona pristupilo se imajući u vidu potrebu da se na brz i efikasan način okonča postupak eksproprijacije prevashodno zbog hitnosti postupka, koji se sprovodi u javnom interesu. To je razlog zbog čega se definišu kratki rokovi postupanja upravnih organa, te se na precizniji način definišu pojedini pojmovi predviđeni ovim zakonom", navodi se, između ostalog, u obrazloženju predloga zakona u kojem se ocenjuje da se izmenama doprinosi efikasnosti postupka.
Na današnjem okupljanju je upućen poziv građanima da dođu na veliki protest u sredu 24. novembra ispred Predsedništva (18 časova) - detaljno o protestu OVDE.
PRILOG PPNS: ZAHTEVI SEOS-A U CELINI
Pozivi Vladi Srbije da povuče predlog izmena Zakona o eksproprijaciji, 22. novembar
Nacionalni konvent o Evropskoj uniji saopštio je 22. novembra da zahteva od Vlade Srbije da povuče Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o eksproprijaciji, a od Narodne skupštine da taj predlog skine sa dnevnog reda.
Nacionalni konvent, krovna organizacija nevladinih organizacija u Srbiji koje se bave evropskim integracijama, apelovala je da se, s obzirom na značaj i dugoročne posledice primene ovog zakona, omoguće njegove izmene i dopune uz široku javnu raspravu i analizu uticaja na zainteresovane strane, što nije učinjeno u procesu pripreme ovog akta.
„Ovakav Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o eksproprijaciji predstavlja nedopustiv udar na privatnu svojinu građana, suprotno Ustavu Republike Srbije i principu pravne sigurnosti, čime se ugrožava Ustavom zagarantovano pravo na mirno uživanje imovine“, smatra Nacionalni konvent.
U saopštenju se navodi da će, ukoliko ovakav predlog zakona bude usvojen, Vlada Srbije dobiti diskreciono pravo da, po svom nahođenju i bez unapred propisanih kriterijuma i uslova, proglašava određene projekte za projekte od javnog interesa, i da bilo čija imovina može postati predmet eksproprijacije.
„U evropskoj državi koja teži članstvu u Evropskoj uniji ovakav pristup i tretman privatne svojine je nezamisliv“, ocenjuje Nacionalni konvent.
Eksproprijacija u roku od nekoliko dana
Dodaje se da će izmenama zakona i privatnim preduzećima biti omogućeno da budu korisnici eksproprijacije, jer zakon kaže da lista korisnika eksproprijacije može biti i „u skladu sa posebnim zakonom“.
„Ovo naročito može biti slučaj u oblasti rudarstva, ako imamo u vidu da Zakon o rudarstvu omogućava da i privatne rudarske kompanije mogu biti korisnici eksproprijacije. Svi postupci postaju hitni, što znači da se eksproprijacija sprovodi u roku od 5 (+3) dana“, saopštio je Konvent.
Ovaj predlog zakona, dodaje se dalje, će omogućiti i privremeno zauzimanje zemljišta u trajanju od najduže tri godine, ako je u pitanju projekat koji Vlada proglasi za projekat od državnog ili međunarodnog značaja.
„Svaki ugovor o kreditu može da se tumači kao međunarodni ugovor a takođe i svaki projekat koji proizilazi iz ugovora o strateškom partnerstvu. U Predlogu izmena zakona se prvi put pominje eksproprijacija zemljišta po međunarodnom ugovoru, i to čak i privatnog zemljišta i privatne imovine u šta spada i privatno poljoprivredno zemljište! Dakle, bilo koja i bilo čija imovina može postati predmet eksproprijacije“, upozorava Nacionalni konvent o EU.
Izvor: Radio Slobodna Evropa, 23. 11. 2021.
Pitate se ko je Savez ekoloških organizacija Srbije, SEOS?
Evo, slikom i likom, srpski seljaci, domaćini, zemljodelci žuljevitih ruku i tvrde duše! Obrazovani smo jer imamo obraza! Živimo isključivo od svoga rada i svoji smo na svome! Ne moramo nikome da se pravdamo ni račune da polažemo. Za to bi jedni da nam uzmu zemlju, drugi da se o našu muku okoriste, treći bi kao krpelji krv da nam popiju. Ali smo mi tvrd orah! Mnogi će o nas zube polomiti, jer mi ne branimo ničije interese već sopstvene pragove, hleb i obraz! Mi znamo da zemlju ne damo, a oni? A vi?
Ljiljana Bralović
ARHIVA PPNS
IZ SANU MINISTARKI - O PROJEKTU JADAR: MNOGO NEDOREČENOSTI O REŠAVANJU VELIKIH PROBLEMA I POGUBNOG UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU
