Evropski zakon o kritičnim sirovinama (CRMA) - gde je tu Srbija?
U martu je Evropski savet usvojio Zakon o kritičnim sirovinama (Critical Raw Minerals Act - CRMA), osmišljen da ojača samodovoljnost EU u sektoru retkih minerala i smanji zavisnost, naročito od Kine, te da istovremeno poveća saradnju s prijateljskim državama. Osim što je primarno fokusirana na povećanje domaćih kapaciteta za ekstrakciju, preradu, rafinaciju i reciklažu 17 strateških sirovina, EU od početka 2024. intenzivno radi na postizanju strateških sporazuma sa zemljama van EU koji u središtu imaju kritične sirovine. Evropski parlamant dao je zeleno svetlo za trgovinski sporazum EU i Čilea 29. februara ove godine, a ova zemlja je već u velikoj meri zamenila Kinu kao glavnog snabdevača EU kritičnim sirovinama, pre svega litijumom. U martu ove godine EU i Norveška potpisale su strateško partnerstvo o održivoj proizvodnji kritičnih sirovina i razvijanju procesa proizvodnje baterija. I Srbija, koja je već započela dijalog o strateškom partnerstvu sa EU u oblastima baterija i kritičnih sirovina, uključujući litijum, sada ima veliku priliku da preuzme aktivniju ulogu.
Iz Evropske komisije za Demostat navode da Plan rasta za Zapadni Balkan kao jedan od prioriteta ima integraciju regiona u evropske industrijske lance snabdevanja i da bi to Srbiji moglo doneti veoma značajne koristi.
Zamenik direktora Geološkog zavoda Srbije, geolog Predrag Mijatović, kaže za Demostat da EU ozbiljno računa na region i na Srbiju i da nove investicije u rudarstvo mogu povoljno da se odraze na srpsku ekonomiju. On ističe da EU želi da razvije rudarstvo u zemljama članicama, i to isključivo uz poštovanje ekoloških standarda i zakona, i da isto očekuje i od Srbije.
Bivši ministar u Vladi Srbije i nekadašnji generalni sekretar Saveta za regionalnu saradnju, Goran Svilanović, za Demostat kaže da je u Srbiji potrebno napraviti ozbiljnu kalkulaciju i studije sveobuhvatne procene uticaja na životnu sredinu, dobiti i gubitaka, te u javnosti otvoriti mnoga pitanja o kojima se uopšte ne razgovara jer se, kako ocenjuje, pitanje eksploatacije kritičnih sirovina, među kojima je i litijum, posmatra crno-belo.
Šta je CRMA?
Kobalt, litijum, bakar, nikl, samo su neke od kritičnih sirovina ključnih za zelenu agendu i digitalnu tranziciju, koje su, zbog rata u Ukrajini, ali i sve agresivnije trgovinske i industrijske politike Kine, za Evropsku uniju postale geopolitički faktor.
Zato je obezbeđivanje njihovog snabdevanja ključno za ekonomsku otpornost, tehnološko liderstvo i stratešku autonomiju Evropske unije, posebno ako se ima u vidu da će se, zbog globalnog pomeranja ka obnovljivim izvorima energije, potražnja za ovim strateškim sirovinama u narednim decenijama naglo povećati.
Kako bi se smanjila trenutna ogromna zavisnost od uvoza kritičnih sirovina, posebno iz Kine, ali i dostigla planirana neto nulta emisija gasova staklene bašte do 2050. godine, Evropski savet je u martu usvojio Zakon o kritičnim sirovinama.
Zakon je napisan tako da učini Evropsku uniju konkurentnijom i suverenijom, da smanji birokratiju, ubrza i pojednostavi procedure, podstakne istraživanja i inovacije duž celog lanca vrednosti, kao i razvoj ekološki prihvatljivijih metoda rudarstva i proizvodnje, ali i da garantuje najviše ekološke standarde.
Prema zakonu, do 2030. godine u rudnicima, odnosno reciklažnim centrima u EU, trebalo bi da se iskopa 10 odsto, preradi 40 odsto i reciklira 15 odsto godišnje potrošnje strateških sirovina u EU.
Takođe, cilj je da nijedan strani dobavljač ne sme da kontrloliše više od 65 odsto godišnje potrošnje bilo koje strateške sirovine, poput litijuma, kobalta, bakra ili titanijuma.
Prema nekim procenama, osim ogromne zavisnosti od Kine, EU 99 odsto sopstvenih potreba za boratom zadovoljava uvozom iz Turske, dok je u 2022. godini uvezla 78 odsto litijuma iz Čilea.
Novi zakon predviđa i da sve zemlje članice imaju obavezu da sprovedu sopstvena geološka istraživanja i mapiraju potencijalna nova nalazišta.
Predviđeno je i formiranje Odbora za kritične sirovine, koji će se sastojati od predstavnika zemalja EU i Evropske komisije, a koji će imati ovlašćenje da određene projekte proglasi za strateške i tako omogući niz administrativnih olakšica, kako bi, recimo, novi rudnik od strateškog značaja mogao da bude otvoren po ubrzanoj proceduri, za najviše dve godine.
Do sada se u Evropi na otvaranje rudnika čekalo i duže od decenije.
Još jedno važno ovlašćenje Odbora je i razgovor o strateškom partnerstvu EU sa trećim zemljama u vezi sa kritičnim sirovinama, kako bi se, navode iz EU, diverzifikovalo snadbevanje, stvorila dugoročna partnerstva, a ruda prerađivala po najboljim ekološkim standardima i u partnerskim zemljama.
Dakle, EU je stavila velika akcenat na razvijanje potencijala u oblasti kritičkih sirovina i kroz stvaranje kvalitetnih i dugoročnih partnerstava sa brojim državama, od kojih je Norveška samo jedan od poslednjih primera.
EK: Prerada na mestu gde se resursi nalaze
Srbija je jedna od zemalja koja ima značajne kritične sirovine, uključujući litijum, kažu za Demostat u Evropskoj komisiji i dodaju da EU želi integraciju Zapadnog Balkana u evropske industrijske lance snabdevanja, uključujući baterije. Oni posebno napominju da se EK zalaže za razvoj kapaciteta za preradu upravo na mestu gde se resursi nalaze.
Portparolka Evropske komisije za unutrašnje tržište Johana Bernsel u izjavi za Demostat ističe da CRMA uključuje merila do 2030. godine za povećanje domaćih kapaciteta za ekstrakciju, preradu, rafinaciju i reciklažu 17 strateških sirovina i da zakonodavstvo EU obezbeđuje najviši nivo zaštite životne sredine i socijalne zaštite, uključujući rudarske projekte.
"To je, naravno, slučaj i za naše države članice u kojima su iskopavanja u toku (na primer u Portugaliji) ili počinju (na primer u Francuskoj) ili su planirana (poput Nemačke ili drugih lokacija u EU)", navodi Bernsel.
Ona napominje da društveno i ekološki odgovorno rudarstvo nastoji da smanji uticaj na životnu sredinu minimiziranjem ugljičnog otiska, korišćenjem prirodnih resursa, smanjenjem otpada i sprovođenjem efikasnih planova rekultivacije i rehabilitacije nakon rudarenja, kao i nadoknađivanjem lokalnog gubitka biodiverziteta - stvaranjem više biodiverziteta na drugim mestima.
Ističe i da je jedan od ključnih aspekata društveno i ekološki odgovornog rudarstva angažman sa lokalnim zajednicama, što, između ostalog, podrazumeva poštovanje njihovih prava, tradicionalnog znanja i kulturnog nasleđa i uključenost u procese donošenja odluka.
"Pošto je Srbija u aprilu 2021. godine usvojila novi zakonodavni paket za rudarstvo i energetiku koji se fokusira na održivi razvoj i atraktivnost rudarskog sektora za strane investitore, ne očekujemo suštinske promene u zakonskom okviru u vezi sa usklađivanjem sa CRMA", ističe Bernsel.
Na pitanje kako Zakon o kritičnim sirovinama može da promeni rudarstvo u Srbiji, uključujući i moguća istraživanja litijuma, iz Evropske komisije odgovaraju da je Srbija, kao zemlja kandidat za članstvo u EU, u procesu usklađivanja svog zakonodavstva sa evropskim, uključujući i oblast politike životne sredine.
Bernsel ističe da nedavno objavljeni plan kao jedan od svojih prioriteta ima integraciju Zapadnog Balkana u evropske industrijske lance snadbevanja i da bi upravo ovo celom regionu moglo doneti značajne koristi.
"Ponuda EU je, kao prvi korak, pokretanje dijaloga o mogućim strateškim partnerstvima o održivim lancima vrednosti sirovina, uključujući baterije, na osnovu identifikacije konkretnih projekata zajedničkih ulaganja duž celog lanca vrednosti. Pored toga, srpske kompanije i organizacije su dobrodošle da se pridruže EU Alijansi za sirovine i EU Alijansi za baterije", navodi ona.
Bernsel dalje objašnjava da partnerstva obuhvataju bližu saradnju na istraživanju i inovacijama i izgradnju kapaciteta putem, primera radi, olakšavanja pristupa zemljama Zapadnog Balkana Akademiji veština Evropske zajednice za baterije i Akademiji za sirovine.
Govoreći o značaju Zakona o kritičnim sirovinama, Bernsel navodi da će taj akt, u kontekstu rastuće potražnje i moguće globalne neravnoteže potražnje i ponude, pomoći da se osigura pristup EU bezbednom, raznovrsnom, pristupačnom i održivom snabdevanju kritičnim sirovinama.
"CRMA će pomoći da se povećaju domaći, evropski kapaciteti za kritične sirovine duž lanca snabdevanja, što će dopuniti druge inicijative za diversifikaciju njihove ponude kroz međunarodna partnerstva podržana, između ostalog, strategijom Global Gateway", navodi Bernsel.
Osim litijuma naša zemlja je bogata i drugim mineralima koji se nalaze na listi retkih i važnih minerala Evropske unije, među kojima su i nikl i kobalt, zbog čega je Srbija jedna od država koja ima svoju šansu da stvori sa EU na ovom planu dugoročno, kvalitetno i po životnu sredinu bezbedno partnerstvo. Iako se u novom zakonu Srbija ne pominje eksplicitno, poslednjih meseci je ova značajna šansa za Srbiju, ipak, sve vidljivija.
Naime, Demostat je prvi pisao da su Evropska komisija i Vlada Srbije 22. septembra ove godine u Njujorku potpisale pismo o namerama o pokretanju rada na strateškom partnerstvu u oblastima baterija i kritičnih sirovina.
Potpisani dokument, pismo o namerama, je najopštiji mogući dokument. Ipak, sledeći dokument koji bi mogao da bude precizniji jeste memorandum o razumevanju, a nakon toga bi mogao da usledi ugovor između Vlade Srbije i EK, koji bi detaljnije opisao obaveze i prava potpisnica.
Iz EK je tada Demostatu rečeno da EU ima veoma snažan zakonodavni okvir koji obezbeđuje da vađenje i prerada sirovina budu u skladu sa ekološki i društveno zdravim uslovima i direktivama o zaštiti životne sredine, a da je Srbija, kao zemlja kandidat za članstvo u EU, u procesu usklađivanja svog zakonodavstva sa evropskim. Završen proces usklađivanja domaćeg zakonodavstva bi istovremeno bila zakonska garancija u po srpskim zakonima da nijedan projekat, bilo u EU ili van nje, neće biti realizovan bez poštovanja najviših ekoloških standarda, bez obzira na ekonomski potencijal koji bi neki projekat mogao da donese.
Nedugo nakon Njujorka, na samitu u okviru Berlinskog procesa u Tirani u oktobru, i EU i zemlje Zapadnog Balkana potvrdile su da žele partnerstvo u lancu vrednosti.
Na Samitu je opredeljeno ukupno milijardu i po evra za ubrzanje procesa zelene agende, dok je istovremeno EU prepoznala strateški značaj regiona u kontekstu kritičnih sirovina poput litijuma, bakra, nikla, kobalta i baterija, kao i njegovu ulogu u lancu vrednosti i industrijama EU.
U Deklaraciji iz Tirane se navodi da je EU prepoznala da sa sve većom globalnom potražnjom za ovim materijalima, Zapadni Balkan ima značajan potencijal.
Učesnici samita su se saglasili da bi ulaganje u istraživanje, inovacije i prakse održivog rudarstva trebalo da budu prioritet, dok je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen poručila da "živimo na planeti koja gori" i da su u ovim trenucima svima potrebni najbolji prijatelji, a da je Zapadni Balkan najbolji prijatelj kojeg Evropska unija može da poželi.
Na samitu u Tirani su ministri ekonomija Zapadnog Balkana doneli zajednički zaključak o integrisanju regiona u Evropsku alijansu za sirovine, organizaciju koja je otvorena za sve relevantne aktere, uključujući industrijske aktere duž lanca vrednosti, zemlje i regione EU, sindikate, civilno društvo, istraživačke i tehnološke organizacije, investitore i nevladine organizacije, dok je na samitu šefova država i vlada zaključeno da se organizuju lanci snabdevanja i da se osnaži saradnja u oblasti kritičnih materijala.
Strateški značaj regiona za Evropsku uniju kad je reč o kritičnim sirovinama, ali i podrška za razvoj relevantnih industrija, potvrđeni su još jednom, u Deklaraciji usvojenoj na Samitu Zapadni Balkan-EU u Briselu, koji je održan 13. decembra.
Naime, u tački 18 se navodi da se, u vezi sa integracijom Zapadnog Balkana u industrijske lance snabdevanja, pozdravlja interes koji su izrazili partneri iz regiona da se pridruže kao partneri EU u lancu vrednosti za kritične sirovine i dobiju podršku za razvoj relevantnih industrija, usklađenih sa potrebama i standardima jedinstvenog tržišta EU.
Takođe, Evropska komisija je u novembru predstavila Plan rasta za Zapadni Balkan, koji uključuje šest milijardi evra bespovratne pomoći i kredita za ubrzanje socio-ekonomskog približavanja regiona Evropskoj uniji, u kojem se fokusira i na integraciju lanaca snabdevanja na polju kritičnih mineralnih sirovina kroz izgradnju strateških partnerstava.
Razvoj ovih strateških partnerstava zasnivaće se na prepoznavanju i sprovođenju zajedničkih projekata koji pokrivaju sve faze lanca proizvodnje - od istraživanja, preko ekstrakcije, obrade pa do reciklaže.
Ti projekti bi morali da budu urađeni u skladu sa ESG standardima, koji usmeravaju korporativne politike kako bi bile u skladu sa konceptima održivog razvoja u oblastima životne sredine, društvene odgovornosti i korporativnog upravljanja.
To bi značilo i da se rude kopaju po evropskim standardima, ukoliko kasnije u bilo kom obliku treba da se nađu na evropskom tržištu.
Mijatović: Nove investicije i ulaganja u rudarstvo po evropskim ekološkim standardima
Evropski plan razvoja za Zapadni Balkan stavlja akcenat na integraciju regiona u industrijske lance snabdevanja EU, što Srbiji otvara vrata značajnih ekonomskih dobitaka i to na jedan održiv i po okruženje bezbedan način.
Prema Predragu Mijatoviću, zameniku direktora Geološkog zavoda Srbije, EU ozbiljno računa na saradnju sa Srbijom u sektoru rudarstva, što bi moglo pozitivno uticati na srpsku ekonomiju uz striktno poštovanje ekoloških standarda.
Mijatović objašnjava da je Evropska unija poslednjih trideset godina radila na unapređivanju ekoloških standarda i zaštiti životne sredine i uporedo na smanjenju rudarske aktivnosti, te da je u najvećem delu država članica EU rudarstvo zamrlo.
Međutim, Evropi su zbog poremećaja na svetskom tržištu sada potrebne sirovine za zelenu agendu, dekarbonizaciju i nove tehnologije, koje je do sada uvozila iz inostranstva.
"Evropa se okreće sebi i zato je donela Zakon o kritičnim sirovinama i naložila državama članicama da svoje zakonodavstvo prilagođavaju novoj situaciji, što znači da se ide na to da se daleko brže izdaju dozvole za istraživanja i otvaranja rudnika, za reciklažu materijala i za preradu koncentrata u okviru EU i to u skladu sa rigoroznim zakonima EU u vezi sa zaštitom životne sredine. EU želi da razvije rudarstvo uz poštovanje ekoloških standarda i zakona, i isto očekuju od Srbije, ne da se radi na primitivan način bez monitoringa, praćenja potencijalnih rizika ili slično", naveo je Mijatović.
Među sirovinama koje su na spisku kritičnih sirovina EU, SAD, Australije, Norveške su boksiti, fosfati, nikl, kobalt, grafit… Mijatović kaže da sve te sirovine postoje u Srbiji, ali su na različitom stepenu istraženosti.
"EU se odlučila na svoj spisak od 35 sirovina. Dosta tih sirovina mi smo ovde istražili i u određenoj meri otkrili. Jedna od sirovina koja je deficitarna i koju svi istražuju u svetu je litijum. Ali to ne znači da će ovde po svaku cenu morati da se otvori rudnik litijuma. Srbija odlučuje u kom pravcu će ići aktivnosti u vezi sa litijumom", ističe Mijatović.
Upitan o uticaju eksploatacije kritičnih sirovina na životnu sredinu, Mijatović kaže da uticaj, naravno, postoji, ali da nije preterano agresivan, jer se ti procesi rade planski i pod kontrolom, dok EU ima veoma visoke ekološke kriterijume za takvu vrstu eksploatacije.
Najveći problem po životnu sredinu je prerada rude nakon otkopavanja, kada je treba preraditi ili u neki koncentrat ili u metal - ističe Mijatović.
"Međutim, za to postoje preventivne mere, kada se predviđaju svi mogući rizici koji mogu nastati i način da se preduprede", naveo je on i dodao da Srbija ne zaostaje mnogo za evropskim zakonima i pravilima koji važe za rudarstvo i preradu mineralnih sirovina.
Navodeći da od sirovina koje se nalaze na listi EU u Srbiji ima litijuma, kobalta, nikla, zamenik direktora Geološkog zavoda Srbije ističe da bi se uključivanjem u lanac proizvodnje i eksploatacije povećalo učešće rudarstva u BDP, koje je sada na dva procenta BDP.
"Prema prognozama Svetske banke, Srbija bi, uz intenzivnije ulaganje u rudarstvo, mogla da podigne udeo rudarstva u BDP do deset procenata. To bi mnogo značilo za ekonomiju i privredu bilo koje zemlje, pa i Srbije", naveo je Mijatović i istakao da bi Srbija trebalo da napravi ambijent za ulaganje u rudarstvo za velike investicije iz Evrope, a možda i iz sveta.
Srbija se nalazi u procesu usklađivanja sa visokim ekološkim standardima EU, a svi projekti, kako unutar tako i van Unije, moraju zadovoljavati najviše ekološke kriterijume. EU planira da razvija rudarstvo u skladu sa najstrožim ekološkim zakonima i očekuje isto od svojih partnera, uključujući Srbiju. Govori se i o uvođenju "Battery Pass" sistema, koji bi garantovao poštovanje ekoloških standarda kroz apsolutno sve faze proizvodnje.
Mijatović kaže da bi u svetu do 2050. godine trebalo da se otvori najmanje 50 rudnika litijuma, oko 60 rudnika nikla i oko 17 rudnika kobalta, jer se sve sirovine koriste za nove tehnologije, čiji je cilj smanjenje ugljenika i korišćenje obnovljivih energija.
On navodi da se trenutno u istraživanja ležišta kritičnih sirovina po Evropi ulaže oko 70 milijardi evra, sa tendencijom rasta do 100 milijardi evra u narednim godinama.
Svilanović: Srbija može da iskoristi geopolitičku poziciju, ali je potrebna sveobuhvatna analiza i društveni dijalog
Jedan od najvažnijih planova Evropske unije jeste smanjenje zagađenja i uticaja klimatskih promena, a energetska politika EU je suštinski povezana sa klimatskom i zelenom politikom.
Evropska unija je prethodnih godina na teži način naučila pojedine lekcije – od klimatskih promena, preko pandemije, do rata u Ukrajini – da bi zaključila da je potrebno da promeni svoj odnos prema susedstvu, ne samo zemljama koje su joj u najbližoj okolini, poput Zapadnog Balkana koji je u procesu pristupanja, već i zemalja koje joj nisu u neposrednom okruženju.
EU je shvatila da je njena zavisnost od drugih zemalja, posebno Kine, kada je reč o strateškim materijalima ogromna i da to mora da se menja.
U razgovoru za Demostat, bivši ministar u Vladi Srbije i nekadašnji generalni sekretar Saveta za regionalnu saradnju, Goran Svilanović, kaže da EU i Srbiju posmatra kao geopolitičkog partnera koji, između ostalog, ima i neke od kritičnih sirovina važnih za organizovanje lanaca snabdevanja, iz koje bi mogla da nadomesti sirovine koje sada dobija iz Kine.
Jedna od njih jeste litijum, kojeg nema samo u Srbiji, ali je, prema sadašnjim procenama, jadarit specifičan i ima ga u rezervama više nego dvostruko više u odnosu na prvo sledeće nalazište na prostoru EU i u neposrednom okruženju.
"To je ono što je odjednom redefinisalo položaj Srbije, jer je litijum pogodan za mobilne telefone i električne automobile, čija je proizvodnja deo velike ideje EU o smanjenju potrošnje nafte, dizela i gasa i elektrifikacije", naveo je Svilanović i istakao da i na teritoriji EU postoji više projekata za eksploataciju litijuma.
Svilanović ističe da je Srbija dobila mogućnost da iskoristi svoju geopolitičku poziciju, jer ima i nešto što je u Evropi neophodnost, ali dodaje da je potrebno napraviti ozbiljnu kalkulaciju i otvoriti mnoga pitanja o kojima se u Srbiji uopšte ne razgovara.
"Kod nas je komunikacija zatrovana, kad je reč o projektu Jadar, sve vidi u kontekstu crno-belo – ili si za vlast ili si protiv vlasti. To treba razdvojiti. Govorimo o procesu koji će trajati desetinama godina. Treba pažljivo da se razmotri deo koji se odnosi na uticaj na životnu sredinu, vodu, vazduh, da li i koji nivo zagađenosti je predviđen, da li je prihvatljiv ili ne", navodi Svilanović.
On ističe da je neophodno uraditi studije koje bi se bavile sveobuhvatnom procenom projekta – uticajem na životnu sredinu, ali i ekonomskom procenom.
"Da li bi se išlo u eksploataciju i kopanje ili se istovremeno radi i proizvodnja baterija. Ko to radi, koliko se proizvoda prodaje, koliko ljudi će biti zaposleno, da li postoji i automobilska industrija koja to prati", navodi Svilanović i dodaje da svi ti elementi zajedno daju ekonomsku procenu da li je projekat isplativ.
On ističe da će se, koja god kompanija bude radila eksploataciju litijuma, ukoliko do toga dođe, postavljati pitanje koliki će biti udeo države, da li će se sav litijum koristiti na teritoriji Srbije ili će se deo izvoziti…
"To su teme o kojima se kod nas najmanje razgovara, jer konačna odluka na nivou države bi morala da obuhvati sve ove elemente, to bi trebalo da radi tim ljudi, stručnjaci za geologiju, inženjeri, stručnjaci koji se bave zaštitom životne sredine, dobra grupa pravnika koja bi takvu vrstu pregovora obavila i dogovorila, grupa ekonomista…", navodi Svilanović.
On navodi da se mora znati ko će kontrolisati posao kompanije koja bude obavljala proces eksploatacije, ali i koje bi institucije kontrolisale upravljanje eventualnim prihodima i zaradom od celog procesa.
"Norveška, koja je doživela procvat kad su našli gas, sada ima ministra za gas, čiji je posao da odgovara za sva sredstva koja se od gasa zarade, jer je to nacionalni resurs cele države", istakao je Svilanović.
Dugoročno partnerstvo i razvoj
Zakon o kritičnim sirovinama, dakle, stavlja fokus na smanjenje zavisnosti EU od uvoza, posebno iz Kine, i promoviše diversifikaciju snabdevanja kroz saradnju sa državama poput Norveške i potencijalno Srbije. Srbija poseduje značajne rezerve litijuma i drugih kritičnih sirovina, što je stavlja u poziciju važnog partnera u budućim ekološki orijentisanim industrijskim inicijativama EU. Takođe, ovakav zakonodavni okvir je istovremeno veoma važan garant da nijedan projekat iz ove oblasti, bez obzira na to da li se on sprovodi na ili van teritorije EU neće biti realizovan bez poštovanja najviših ekoloških standarda, bez obzira na ekonomski potencijal tih projekata. Uloga Srbije u lancima vrednosti može biti proširena kroz strateška partnerstva i projekte koji će se fokusirati na ekološki održiv način istraživanja i eksploatacije, što bi doprinelo kako evropskim, tako i regionalnim ekonomskim i ekološkim ciljevima. Kroz ovakvu saradnju, Srbija ne samo da može unaprediti svoj ekonomski razvoj, već i postati ključni igrač u energetskoj i tehnološkoj tranziciji na evropskom kontinentu.
Izvor: Demostat, 23. 5. 2024.
ARHIVA PPNS PROMOCIJA ZBORNIKA SANU ’PROJEKAT JADAR - ŠTA JE POZNATO?’ U KRAGUJEVCU - PREZENTACIJE: akademik Bogdan Šolaja - Deponije u dolini Jadra i nevolje sa njima (1-30); akademik Slobodan Vukosavić - Rudarenje pod šljivom (31-50); dr Dragana Đorđević - Projekat Jadar - nakon 2021. (51-129); prof. dr Ratko Ristić - Projekat Jadar – šta je poznato do 2021. i od 2021. do danas? (130-192); dr Jagoš Raičević - O kontroli regulatornog procesa projekta Jadar i troškovima zaštite životne sredine (193-215)
Reagovanje kompanije Rio Tinto na kampanju zastrašivanja koju podržava TV N1
Najoštrije osuđujemo pozive na nasilje i ratnohuškačku retoriku koja je danas 22.05.2024. god izneta u emisiji Novi Dan, televizije N1. Ovakvi medijski nastupi predstavljaju nastavak agresivne kampanje pretnji, zastrašivanja i napada na kompaniju Rio Tinto i Projekat „Jadar”.
Rio Tinto poštuje pravo građana Srbije na miran protest u skladu sa propisima Srbije. Poštujemo i pravo građana Srbije da izraze svoje mišljenje i zabrinutost u vezi Projekat „Jadar“. Skrećemo pažnju, međutim, da se unazad nekoliko godina vodi kampanja dezinformacija i zastrašivanja protiv Projekta „Jadar“. Smatramo da je naša obaveza da sa građanima Srbije podelimo proverene, tačne i naučno dokazane činjenice, kako bi građani raspolagali sa svim relevantnim informacijama o projektu.
Današanje izjave, iznete u toku emisije Novi Dan, pokazuju da protivnici Projekta ne žele dijalog zasnovan na činjenicama. Ovakav narativ predstavlja nastavak širenja panike plasiranjem netačnih i neosnovanih optužbi na račun kompanije.
Rio Tinto osuđuje svaki vid nasilničkog ponašanja i komunikacije, pretnje ili fizičko nasilje usmerene prema kompaniji i njenim zaposlenima kao i građanima Srbije. Koristićemo sve raspoloživa pravna sredstva kako bismo zaštitili bezbednost i zdravlje naših ljudi i reputaciju kompanije.
Na raspolaganju smo da otvoreno razgovaramo sa svim zainteresovanim stranama u Srbiji kako bi u potpunosti razumele Projekat, mere zaštite životne sredine i koristi koje bi mogao doneti. Ovaj dijalog je moguć samo sa onima koji zaista žele da vode razgovor zasnovan na činjenicama. Debata o projektu je u interesu svih.
Izvor: Rio Tinto Srbija, 22. 5. 2024.
ARHIVA PPNS ŠEFČOVIČ: PREGOVORI EU I SRBIJE O LITIJUMU U ZAVRŠNOJ FAZI
TRAGOM OBEĆANJA ZVANIČNIKA DA BI PROJEKAT JADAR PREPORODIO SRBIJU
Norveški standard i srpska posla
Za razliku od Norveške, koja za sebe zadržava između 27 i 78 odsto ukupne vrednosti proizvedene nafte i gasa, u Srbiji je rudna renta od tri do pet odsto za ugalj do sedam procenata za naftu i gas, s tim što je za NIS ona tri procenta. Na stranu što po sadašnjim propisima litijum i bor ne bi ni smeli da se iskopavaju
Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić nedavno je izjavila da bi Srbija, ako se realizuje projekat Jadar, mogla dostići prihode i životni standard građana Norveške. Doskorašnja premijerka očigledno nije ili ne želi da bude upoznata sa norveškim modelom ostvarivanja prihoda od nafte i gasa. Ukratko, u zavisnosti od tipa koncesionog ugovora sa kompanijama koje istražuju i eksploatišu naftu i gas, država Norveška za sebe zadržava između 27 i 78 odsto ukupne vrednosti proizvedene nafte i gasa, a profesor međunarodnog ugovornog i privrednog prava Milan Parivodić je u više navrata ukazao da je praksa država sa „dobro pozicioniranom rudarskom politikom“ da 50 odsto vrednosti proizvedene rude pripada državi, a isto toliko i kompaniji koja eksploatiše rudnik. S druge strane, u Srbiji se rudna renta kreće u rasponu od tri odsto za ugalj do sedam procenata za naftu i gas, s tim što je međudržavnim ugovorom ona za NIS smanjena na samo tri procenta.
Norveški model se zasniva na koncesijama i detaljno je objašnjen u publikaciji Global Oil and Gas Tax Guide konsultantske i revizorske kompanije Ernst & Young, zajedno sa koncesionim modelima za naftu i gas u još 83 države sveta, uključujući i nama dve susedne zemlje, Hrvatsku i Rumuniju, ali i Rusiju i Kinu, iz kojih dolaze najveći investitori u istraživanje i eksploataciju ruda u Srbiji. Upravo je hrvatski koncesioni model bio polazište za izradu tri predloga zakona – o koncesijama, o koncesionim naknadama i o tehničkom nadzoru – koji su dostavljeni Skupštini Srbije pre više od godinu dana, 4. aprila 2023.
Prednosti koncesionog modela za istraživanje i eksploataciju rudnog blaga
Osnovna razlika sa nabrojanim zemljama je da koncesioni model istraživanja i eksploatacije ruda u Srbiji – ne postoji, a sadašnji nije prilagođen tržišnoj privredi, jer je samo neznatno poboljšan u odnosu na model iz samoupravnog socijalizma. Pri tome kao da se zanemaruje da i u Ustavu piše da su koncesije obavezne za istraživanje i eksploataciju prirodnog bogatstva i dobara od opšteg interesa. A ako je Ana Brnabić bila iskrena kada je obećavala građanima Srbije da će, zahvaljujući eksploataciji ruda, u konkretnom slučaju jadarita, dostići standarde Norveške, predlažem joj da na dnevni red Skupštine, po hitnom postupku, stavi usvajanje tri predloga zakona – o koncesionim istraživanjima rudnog blaga, koncesionim naknadama za istraživanje i eksploataciju rudnog blaga i o tehničkom nadzoru investitora koji obavlja geološka istraživanja i eksploataciju rudnog blaga – koji na usvajanje čekaju duže od godinu dana.
Da je prošle godine važio predloženi zakon o koncesionim naknadama za istraživanje i eksploataciju rudnog blaga, samo Ziđin i NIS bi državi uplatili više od 1,7 milijardi dolara, a resorna ministarka se hvali što je u prvih 10 meseci 2023. od rudne rente uplaćeno nešto više od 140 miliona evra
Prema javno dostupnim podacima, kineski Ziđin Koper je prošle godine u Srbiji proizveo 240.000 tona bakra i 7,5 tona zlata (nema podataka o srebru, platini i paladijumu, iako su se i ti plemeniti metali pre privatizacije proizvodili u RTB Bor), a NIS 1,2 miliona uslovnih tona nafte. Krajem aprila ove godine tona bakra na Londonskoj berzi koštala je 9.762 dolara, a unca zlata 2.319, srebra 27,3, platine 912,8 i paladijuma 1.001,5 dolara, dok je srednja cena nafte tipa Crude, Brent i Ural bila 80 dolara za barel ili oko 500 dolara po toni. Po tim cenama vrednost proizvodnje NIS-a u 2023. bila je 600 miliona dolara, a Ziđina čak 2,86 milijardi dolara, i to ne računajući prihode od proizvedenog srebra, platine i paladijuma.
Da je prošle godine važio predloženi zakon o koncesionim naknadama za istraživanje i eksploataciju rudnog blaga, opštinama na čijoj se teritoriji ono eksploatiše bi pripalo 3,5 odsto, mesne zajednice i sela u kojima se ruda iskopava bi dobile 1,4 odsto, a preostalih oko 45 odsto prihoda od cene rude na Londonskoj berzi u trenutku prodaje bi bilo raspoređeno za lečenje dece u inostranstvu, povećanje zarada zaposlenih u zdravstvu i prosveti, povećanje subvencija poljoprivredi, izgradnju i održavanje prečistača otpadnih voda i filtera industrijskih gasova.
Po ovom zakonu bi, dakle, samo Ziđin i NIS u državni i lokalne budžete za navedene namene prošle godine uplatili više od 1,7 milijardi dolara (polovinu prihoda po cenama sa Londonske berze – NIS 300 miliona, a Ziđin 1,43 milijarde dolara), a ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović nedavno se u Skupštini pohvalila da je u prvih 10 meseci 2023. u budžet Srbije od rudne rente uplaćeno 15,7 milijardi dinara ili nešto više od 140 miliona dolara.
Litijum po sadašnjim propisima ne bi ni mogao da se iskopava i prerađuje
Nije, međutim, niska rudna renta jedini problem srpskog rudarstva. U Zakonu o rudarstvu i geološkim istraživanjima, usvojenom u decembru 2015, dok je predsednik Vlade bio Aleksandar Vučić, prvi put se pominju „strateške“ mineralne sirovine/rude – nafta i prirodni gas, ugalj, rude bakra, zlata, olova, cinka, bora i litijuma i uljni škriljci. S druge strane, Pravilnikom o čvrstim mineralnim sirovinama, koji datira još iz 1979, definisani su specifični uslovi geoloških istraživanja svake od 59 različitih ruda, ali među njima nema ruda bora i litijuma. To što Zakon o rudarstvu i geološkim istraživanjima prepoznaje bor i litijum kao rude nije dovoljno.
Naprotiv, bilo bi normalno da je u međuvremenu bar izmenjen važeći, ako ne i usvojen novi pravilnik. Tim pre što je od usvajanja zakona prošlo osam i po godina. Uz to, pravilnik bi morao biti prilagođen i Ustavu. Problem je, međutim, što takve izmene očito ne bi odgovarale „investitorima“, jer bi to dovelo do uspostavljanja koncesionog modela za korišćenje ruda i uspostavljanja savremenih, mnogo rigoroznijih standarda za zaštitu životne sredine. O tome se pre četiri i po decenije, kada je Pravilnik usvojen, nije baš mnogo vodilo računa, a njegove odredbe se primenjuju i danas kada je zaštita životne sredine u celom svetu postala najvažnija tema. Osim u srpskim propisima kojima se regulišu geologija i rudarstvo.
Na stranu što bez unapred određenih specifičnih uslova geoloških istraživanja svih čvrstih ruda, pa i bora i litijuma, investitor ne može da planira troškove, niti nadležne državne institucije mogu da provere i utvrde da li rudarske kompanije poštuju sve propisane norme i da li su predviđene metode istraživanja bezbedne za ljude ili prirodu.
Do 2011. su na snazi bili zakoni po kojima su podaci i dokumentacija o geološkim istraživanjima bili vlasništvo države, koja je mogla da ih ustupi samo na korišćenje investitorima u rudarstvo i to uz naknadu od pet odsto od realne vrednosti izvedenih geoloških istraživanja
S tim u vezi posebno je indikativan podatak da je rešenje o overi rezervi bora i litijuma u Jadru pod brojem 310-02-1602/2020-02 u Ministarstvu rudarstva i energetike evidentirano 29. decembra 2020, godinu dana pre nego što su počeli masovni protesti građana protiv Rio Tinta. To rešenje je i geološki, a verovatno i pravno manjkavo. U rešenju se, naime, navode rezerve dveju ruda, bora (B2O3) i litijuma (Li2O), kojima je kasnije, na drugoj strani, pridodata i treća mineralna sirovina/ruda – natrijum sulfat, koji uopšte nije bilansiran, pa se nameće pitanje kako je državni sekretar, koji je potpisao rešenje, znao za postojanje natrijum sulfata, ako ga nije prepoznala ni Državna reviziona komisija, koja je ocenjivala ispravnost elaborata. Na stranu što je o postojanju natrijum sulfata, kao jedne od tri rude u području Jadra, javnost obaveštena tek 10 meseci kasnije, krajem oktobra 2021, u Privrednoj komori Srbije, u prezentaciji Ekonomski uticaj projekta Jadar. Konačno, na više mesta se u samom rešenju o overi rezervi u Jadru poziva na Pravilnik iz 1979, u kome se bor i litijum ne pominju, jer se u to vreme za te rude nije ni znalo. Samim tim, na osnovu tog Pravilnika, rezerve tih ruda nisu mogle ni da budu overene. Neko je to, ipak, uradio. I još se pozvao na Pravilnik koji ih uopšte ne evidentira!? Zašto je to urađeno? Da se građani Srbije dovedu u zabludu? Ili postoje i neki drugi razlozi?
Podaci o količini gvožđa, cinka, kalcijuma, magnezijuma i ostalih hemijskih elemenata i jedinjenja sastavni su deo krvne slike svakog građanina Srbije. I ti podaci, važni pokazatelji ličnog opšteg zdravlja, isključivo su vlasništvo svakog građanina ponaosob. Isti ti elementi, međutim, grade i različite mineralne sirovine/rude, a do podataka o njihovoj količini i koncentraciji dolazi se geološkim istraživanjima i svi ti podaci u Srbiji, suprotno Ustavu, isključivo su vlasništvo investitora u rudarstvo. Drugim rečima, država Srbija ne raspolaže pokazateljima svog opšteg zdravlja, pa ne može te podatke da koristi ni za poboljšanje standarda i zdravlja društva.
To je isto kao da građanin ode u neku laboratoriju i da uzorak krvi na analizu, a ona odbije da mu dostavi podatke analize krvi da bi mogao da ih pokaže izabranom lekaru. To je protivzakonito i kažnjivo. Na isti način i Republika Srbija daje odobrenja investitorima za geološka istraživanja i eksploataciju ruda, s tim što oni sve podatke o pronađenim nalazištima i količinama otkrivenog gvožđa, cinka, kalcijuma, magnezijuma i drugih ruda zadržavaju za sebe i koriste ih isključivo za svoje potrebe i u skladu sa svojim interesima.
Pogrešni specijalisti za lečenje bolesti srpskog rudarstva
Iz ugla geoloških istraživanja i eksploatacije ruda, „izabrani lekar“ su Vlada Srbije i Ministarstvo rudarstva i energetike, na čijem čelu je sada, medicinskim žargonom rečeno, neko ko je specijalizovao bankarstvo, a ne rudarstvo i energetiku. No, istine radi, takav odnos prema podacima i dokumentaciji o geološkim istraživanjima i eksploataciji ruda uspostavljen je još 2011, usvajanjem Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima. I taj zakon je Skupštini predložio Oliver Dulić, ministar rudarstva i energetike, koji je diplomirao na medicinskom fakultetu, specijalista ortoped. Očigledno, još jedan priznati stručnjak za rudarstvo i energetiku.
Do 2011. na snazi su bili Zakon o geološkim istraživanjima i Zakon o rudarstvu, usvojeni 1995. Po njima su podaci i dokumentacija geoloških istraživanja bili vlasništvo države, koja je mogla da ih ustupi samo na korišćenje investitorima u rudarstvo, ali oni nikako nisu mogli da postanu vlasnici tih podataka. Pri tome je za pravo korišćenja investitor plaćao naknadu od pet odsto od realne vrednosti izvedenih geoloških istraživanja, u trenutku međusobnog sporazuma.
Ruski Gaspromnjeft je, na primer, početkom 2009. postao većinski vlasnik NIS-a. Tada važeći Zakon o geološkim istraživanjima nije dozvoljavao da se istovremeno privatizuju i podaci i dokumentacija o geološkim istraživanjima i eksploataciji nafte, gasa, pijaćih i termalnih voda. Na osnovu ličnog uvida u tu dokumentaciju, odgovorno tvrdim da je realna vrednost te dokumentacije bila oko pet milijardi dolara. U skladu sa tada važećim Zakonom o geološkim istraživanjima, Gaspromnjeft duguje Srbiji još 250 miliona dolara po osnovu prava korišćenja podataka i dokumentacije geoloških istraživanja i eksploatacije ruda.
Suprotno svetskoj i evropskoj praksi, pa i Ustavu Srbije, privatizacijom svih rudnika sa dokazanim rezervama ruda i geološkog istražnog prostora, investitori su postali i vlasnici podataka i dokumentacije, čija se ukupna vrednost procenjuje na oko 35-40 milijardi dolara
A to nije sve. Da je Gaspromnjeft dobio samo pravo korišćenja tih podataka i dokumentacije, NIS ne bi imao pravo da sada daje saglasnost za izradu svakog bunara za vodosnabdevanje pijaćom vodom u Vojvodini. Suprotno svetskoj, naročito evropskoj praksi, pa i Ustavu Srbije, privatizacijom svih rudnika sa dokazanim rezervama ruda i geološkog istražnog prostora, investitori su postali i vlasnici podataka i dokumentacije o geološkim istraživanjima i eksploataciji ruda, čija se ukupna vrednost u celoj Srbiji procenjuje na oko 35-40 milijardi dolara.
Privatne kompanije vlasnici podataka o rudnom bogatstvu zemlje
Praksa u svetu i Evropi je da se postojeći podaci i dokumentacija, uz nadoknadu, ustupaju investitorima u rudarstvo, ali samo na korišćenje. Tako je bilo i u Srbiji do 2011. Do tada je važilo pravilo da država postaje vlasnik i novih podataka do kojih investitor dođe svojim poslovnim aktivnostima, s tim što za te podatke i dokumentaciju investitor ima neograničeno pravo korišćenja, bez naknade.
U međuvremenu, dve kanadske rudarske kompanije su dokazale postojanje komercijalnih rezervi bakra, zlata, srebra i drugih metala na lokalitetu Čukaru Peki, u blizini Bora. Podatke i dokumentaciju geoloških istraživanja, čiji su bili vlasnici, te dve kompanije su 2020. prodale kineskom Ziđinu za 1,5 milijardi dolara, a novi vlasnik je uložio još oko 700 miliona dolara i otvorio novi rudnik, Čukaru Peki. Lično mi nije poznato gde je i koliki porez plaćen na ovu poslovnu transakciju.
Nekako u isto vreme Srbija je Ziđinu prodala 66 odsto RTB-a Bor za 350 miliona dolara. Za taj novac Ziđin je praktično kupio četiri aktivna rudnika, sa dokazanim komercijalnim rezervama bakra, zlata, srebra, platine… i sve geološke podatke i dokumentaciju, kao i sve podatke i dokumentaciju o eksploataciji ruda.
Ljudska civilizacija dostignuti stepen razvoja ocenjuje i na osnovu sposobnosti društva da na održiv način istražuje, eksploatiše i koristi rudno blago. Tako je, uostalom, nastala i podela na praistoriju – kameno i na metalna doba – bakarno, bronzano i gvozdeno. Izgleda da se neko svojski trudi da vrati točak istorije unazad i da dokaže da građani Srbije nisu sposobni da na održiv način istražuju, eksploatišu i koriste svoje rudno blago, za dobrobit celog društva.
Aca Udicki, diplomirani inženjer geologije
Izvor: Radar, 19. 5. 2024.
ARHIVA PPNS U FUNKCIJI REALIZACIJE PROJEKTA JADAR SPROVODE SE VELIKI INFRASTRUKTURNI PODUHVATI, PO ODLUKAMA VLADE
Zlatko Kokanović: Mi nismo na prodaju, Evropa ima litijuma u izobilju – neka nas ostavi na miru
Zlatko Kokanović iz Saveza ekoloških organizacija Srbije izjavio je da "oni nisu resursi". "Nismo na prodaju, oni šta imaju svoje neka prodaju, a Evropa ima u izobilju litijuma i neka eksploatiše svoj litijum, neka ostavi nas na miru, mi nećemo ništa njihovo, svi znamo da je hrana, voda i vazduh budućnost sveta, a da litijum nije", kaže Kokanović.
Evropska unija će se osloniti na Srbiju i njene resurse litijuma. Prošle godine potpisano pismo o namerama postaje realnost. Kako je potvrdio komesar Maroš Šefčovič za Euronews, razmatraju se poslednje pravne prepreke pre nego što dođe do realizacije trgovinskog partnerstva EU – Srbija za snabdevanje litijumom iz regiona Jadar.
Zlatko Kokanović iz Saveza ekoloških organizacija Srbije kaže da su bili upoznati da je „Ivica Dačić potpisao to pismo o namerama“.
„Neke detalje tog pisma smo znali, znamo da cela Evropa i EU hoće srpski litijum i hoće da se oslobode zavisnosti od Kine i kineskih minerala, a među njima i litijuma, jer Kinezi drže monopol bukvalno u celom svetu, a nauštrb našeg zdravlja, naše ekologije, naše prirode. Svima je poznato da u celoj Evropi u svakoj zemlji imaju nalazišta litijuma, čak i veća u Srbiji. U Nemačkoj postoji litijum iz termalnih voda, koji ne bi imao tako agresivnu preradu kao u Srbiji, ali se njihov narod izjasnio da neće da eksploatiše litijum“, kaže on.
Svesni su, kaže Kokanović, da „hoće naš litijum“.
„Da oni i njihova deca udišu čist vazduh, nauštrb nas i naše dece, da nas truju“, kaže on.
Prema njegovim rečima, „oni rade agresivne medijske kampanje“.
„Što na lokalnim medijima, što na medijima sa nacionalnom frekvencijom, kupovinu, potkupljivanje naroda, deljenje vaučera, donacija školama, vrtićima, poljoprivrednicima, privrednicima, a ne bave se stvarima kojima bi trebalo da se bave“, kaže on.
Kako je rekao, studija „više uopšte nije interesantna“.
„Svi znamo da je uredbom ukinut Plan prostorne namene područja Jadra, uopšte nas ta studija više ne interesuje. Sami smo svedoci da su pojedini stručnjaci koji su učestvovali u izradi te studije rekli da su svoje potpise naplatili, ta studija više ne bi trebalo da bude verodostojna. Očekujemo da tužilaštvo preduzme korake da ispita izjave tih ljudi koji su rekli da su naplaćivali potpise. Sve studije zasnovane na mitu i korupciji ne bi smele da se koriste u javnom životu i da se primenjuju na nama“, kaže Kokanović.
Oni, kaže on, poručuju zakonodavnoj i izvršnoj vlasti da „ne potpisuju ništa što nije u skladu sa zakonima i što nije u interesu naroda Srbije“.
„A narod je na masovnim protestima i blokadama rekao svoje o projektu Jadar. Pozivamo na odgovornost Dačića koji je potpisao taj sporazum, predsednika koji je bio prisutan, ministarstvo rudarstva i energetike, premijera i predsednicu narodne skupštine koja je bila doskorašnji premijer, ukinula prostorni plan područja posebne namene, ne tražimo ništa od njih, samo da imamo ustavom i zakonom što nam je zagarantovano, a to je da imamo pravo na život, na porodicu, da se bavimo čime hoćemo da se bavimo, ne može nam niko određivati gde ćemo da živimo i čime da se bavimo“, kaže on.
Niko ne može da im određuje i kroji im sudbinu, dodaje.
„Jer mi nismo resursi, oni nas smatraju resursima i nismo na prodaju, oni šta imaju svoje neka prodaju, a Evropa ima u izobilju litijuma i neka eksploatiše svoj litijum, neka ostavi nas na miru, mi nećemo ništa njihovo, svi znamo da je hrana, voda i vazduh budućnost sveta, a da litijum nije“, kaže Kokanović.
Izvor: N1, 20. 5. 2024.
STRANICA KOJA SE ČUJE - ZORAN MODLI
PRVI PRVI NA SKALI FB STRANA, TVITER, INSTAGRAM, TREDS
PODRŽI PPNS!
MIHAJLO PUPIN
ARČIBALD RAJS
Komentara: 0