Uticaj rudnika na vode

• Klimatske promene i nestašica pitke vode
• Uticaj istražnih i rudničkih bušotina na rezerve pitke vode
• Uticaj bušotina u Vojvodini
• Uticaj bušotina u centralnoj Srbiji
• Mere za zaštitu podzemnih voda
• Problemi vodosnabdevanja u Srbiji
• Zaključak

Klimatske promene i nestašica pitke vode

Zbog znatno dužih sušnih intervala i zbog sve intenzivnijih padavina u sve kraćim intervalima, značajno je izmenjena infiltracija padavina u podzemlje, što u velikoj meri utiče na obnavljanje izdani sa slobodnim nivoom (freatskih) ali i arteskih izdani. U Srbiji je odnos malih i velikih voda izrazito nepovoljan. Izuzimajući tranzitne vode međunarodnih reka, domicilne vode tokom malovodnih perioda mogu opasti na svega 50 m3/s, što otežava vodosnabdevanje i suvo ratarenje. Uz nestašice vode, u Srbiji postoji i zagađenje koje je mnogo veće nego u Evropi¹. Zagađenje životne sredine i nestašicu pitke vode pogoršavaju i rudarske aktivnosti, dok je snabdevanje pitkom vodom često ugroženo (u Majdanpeku, Krivelju) i priključenjem rudničkih postrojenja na vodovodnu mrežu, ili će biti ugroženo neracionalnim planiranjem (izvorište Bogovina)².

Uticaj istražnih i rudničkih bušotina na rezerve pitke vode

Istražne bušotine prolaze kroz vodonosne slojeve sa pitkom vodom, bliske površini, ali i kroz duboke izdani u kojima ima toksičnih minerala. Pored neželjenog mešanja, postoje i rizici unošenja fluida za bušenje (isplake). Neadekvatno bušenje narušava strukturu poroznih stena, sedimenata i vodonepropusnih slojeva, što menja protok i pritisak podzemnih voda i smanjuje izdašnost izvora. Uz uticaj na smanjenje vodnih resursa, istražne bušotine i rudarenje utiču na ekosistem zavisan od podzemnih voda i dodatno ugrožavaju snabdevanje vodom stanovništva.

Aktivnosti bušenja imaju brojne negativne efekte, kao što su kontaminacija podzemnih voda izlivanjem ugljovodonika ili gasova (pr. Bečej) ubrizgavanjem tečnosti za bušenje, kao i prodiranjem vode iz dubljih slojeva opterećene teškim metalima u pliće vodonosne slojeve. Kod aktivnih rudnika, neophodno je evakuisati sve podzemne vode koje bi mogle dovesti do potapanja jama. Odvodnjavanje rudarskih radova uzrokuje snižavanje nivoa podzemnih voda i, tj. lokalizovano smanjenje nivoa podzemne vode unutar određenog radijusa oko jame (pr. izmeštanje i uništavanje nekoliko formiranih izvorišta u zoni kopova „Kolubare“). Smanjenje nivoa vode može imati veliki uticaj na hidrološki režim područja, jer smanjuje zapreminu podzemne vode koja je dostupna za punjenje površinskih vodnih tela (jezera, reke, itd.). Smanjeni protok i zapremina vode, zauzvrat, povećavaju koncentraciju zagađujućih supstanci u površinskim vodama. Ako se nalazište rudnika nalazi u blizini naselja, regionalno snižavanje nivoa podzemnih voda takođe može uticati na snabdevanje vodom za piće iz lokalnih bunara³.

Uticaj bušotina u Vojvodini

Veliki broj naftnih bušotina i bušotina za ekploataciju prirodnog gasa koji je načinjen širom Vojvodine dovodi do zagađenja pitke vode i prodiranja metana, arsena, bora, organskih jedinjenja i drugih štetnih materija u slavine građana u pojedinim delovima Vojvodine, posebno Srednjem Banatu i Srednjoj Bačkoj. Istražne bušotine i eksploatacione bušotine za naftu i gas se veoma štetno odražavaju na vodosnabdevanje širom Vojvodine, što u ugroženim oblastima značajno uvećava učestalost brojnih oboljenja i skraćuje životni vek. 

Uticaj bušotina u centralnoj Srbiji

Usled namernog dugogodišnjeg zanemarivanja značaja domaće nauke i struke u polju rudarstva i geologije, geološka istraživanja u Srbiji su prepuštena strancima, koje privlače povoljnosti srpskih zakona sačinjenih upravo u skladu sa interesima rudarskih multinacionalnih kompanija⁴ Vrlo veliki broj već načinjenih bušotina stvara lokalno zagađenje i utiče na podzemne rezerve pitke vode⁵. Poznato je da bušotine imaju negativan uticaj na nivo i kvalitet podzemnih voda^6,7. Bušotine bi trebalo svesti na neophodni minimum⁸  ili zabraniti u oblastima sa obradivom zemljom⁷, a pogotovu u oblastima sa značajnim rezervama podzemne pitke vode⁸. Pored navedenih efekata, stanje pogoršava nestručnost nedovoljno obučenih timova za bušenje, dovedenih iz inostranstva, što je dovelo do neželjenih procurivanja, zagađenja okolnog zemljišta i protivzakonitog odlaganja isplake. Mnogi bunari u blizini bušotina su zagađeni ili su presušili. 

ARHIVA PPNS MINERALI, ZAGAĐENJE I PREUMLJAVANJE - AKADEMIK SLOBODAN VUKOSAVIĆ


Mere zaštite podzemnih voda

Na stanje podzemnih voda i vodonepropusnih slojeva koji ih razdvajaju utiču bušotine kod tradicionalne ekploatacije nafte i gasa, bušotine kod ekploatacije iz škriljaca, gradnja podzemnih rudnika, gradnja podzemnih skladišta CO2, ekploatacija geotermalne energije, gradnja podzemnih skladišta toplotne energije, kao i brojne druge bušotine različitih namena. Kao ishod podrobnog proučavanja⁹ i sveobuhvatnih analiza¹⁰, a u uslovima rastuće nestašice pitke vode, nameće se potreba za sprovođenjem mera zaštite podzemnih voda: 

• Potrebno je ograničiti broj bušotina i svesti ih na neophodni minimum. 
• Neophodno je sprečiti unakrsnu kontaminaciju voda uzrokovanu curenjem zaptivki bušotina, koje je teško otkriti, a čija se kontaminacija u praksi veoma teško sanira. 
• Razviti bolje naučne metode i uspostaviti standarde prilikom merenja i procene osetljivosti podzemnih rezervi pitke vode radi sagledavanja potpunog inventara bušotina po regionima i njihovog integriteta. Pri tome, moraju se uzeti u obzir kumulativni efekti više bušotina. 
• Sve bušotine treba da budu georeferencirane u bazi podataka o podzemnim vodama. 
• Sprovođenje bušenja mora biti pod neposrednim nadzorom nadležnih tela i organa države na čijoj teritoriji se sprovodi bušenje, kao i predstavnika regiona i lokalne zajednice.  
• Osoblje koje sprovodi bušenje i osoblje za nadzor moraju imati propisanu obuku i sertifikat. 
• Privatni izvođači radova za bušenje treba da budu sertifikovani i od njih se zahteva da pravilno dokumentuju svoj rad.
• Uvesti i sprovoditi propise na nacionalnom, regionalnom i opštinskom nivou za bušenje, završetak i napuštanje bunara, bez obzira na njihovu namenu. Napuštene ili neaktivne bušotine moraju biti pravilno popunjene, zaštićene i dokumentovane.
• Svi bušači su dužni da lokalnim, regionalnim i državnim vlastima dostavljaju kompletne podatke o buštinama. Nadležni organ treba da kontroliše kvalitet podataka koje daju svi učesnici u bazi podataka o bušotinama. Na osnovu datih podataka, sastavljaju se, mapiraju i održavaju baze podataka koje evidentiraju resurse podzemnih voda i sve regionalne bušotine. Ovi podaci se potom koriste za lociranje osetljivih mesta na kojima se ne može dozvoliti novo bušenje. 
• Na osnovu prikupljenih podataka sačinjavaju se modeli kretanja podzemnih voda, koji su važan alat u predviđanju uticaja stambenog, poljoprivrednog i industrijskog razvoja na podzemne vode. Baze podataka se mogu koristiti kao osnova za uspostavljanje lokalnih, regionalnih i nacionalnih planova upravljanja podzemnim vodama.

Problemi vodosnabdevanja u Srbiji

Prema raspoloživim podacima, milion stanovnika Srbije povremeno ili trajno nema pristup čistoj vodi za piće. Još uvek ne postoje adekvatni koraci u primeni Strategije upravljanja vodama na teritoriji Republike Srbije do 2034. godine (ref. 2017), dok se planovi i akcije domaćih i stranih investitora sprovode bez uvažavanja ključnih principa razvoja vodnih resursa i njihove eksploatacije koji su sadržani u Strategiji.

PRILOG PPNS STRATEGIJA UPRAVLJANJA VODAMA NA TERITORIJI REPUBLIKE SRBIJE DO 2034. GODINE

Jedan od primera je grad Zrenjanin, gde je voda nebezbedna od 2004. godine. Pre više od dve godine potpisan je ugovor o javno-privatnom partnerstvu sa kompanijom iz UAR, što nije donelo obećane efekte¹¹.

Pored rudarenja i istražnih bušotina, postoje i problemi u oblasti upravljanja vodama i vodnim resursima u Srbiji. Premda postoje domaći i međunarodni pravni okviri koji regulišu pravo na vodu, kao i dostupnost čiste vode¹², neadekvatno vodosnabdevanje na teritoriji 23 grada i opštine ima značajan negativan uticaj na javno zdravlje¹³.

Dodatni problem u vodosnabdevanju je okolnost da država ne koristi raspoložive resurse da ublaži kritične nestašice¹⁴.

U Strategiji upravljanja vodama na teritoriji Republike Srbije do 2034. operativni cilj br. 2 je unapređenje sistema javnog vodosnabdevanja i obezbeđenje stabilnog snabdevanja vodom zahtevanog kvaliteta, uz smanjenje rizika od prekida snabdevanja vodom u ekcessnim i vanrednim situacijama. Sliv Drine je najveća i najbolja mogućnost značajno poboljšanog vodosnabdevanja Šumadije koja nije bogata vodom (što se u poslednje vreme lako uočava). Sliv Drine predstavlja i dodatnu sigurnost za vodonabdevanje Beograda u slučaju ugroženosti aluviona Save.

Zaključak

Prethodno navedeni razlozi ukazuju da rudarenje, izrada bušotina i gradnja postrojenja za preradu rude imaju značajan negativan uticaj na podzemne rezerve pitke vode i na površinske vode. U oblasti značajnih vodonosnih sistema ne bi trebalo dopustiti gradnju rudnika niti postrojenja za preradu rude, dok bi izradu bušotina trebalo svesti na neophodni minimum koji isključuje svrhe eksploatacije mineralnih resursa.

Stavovi vrhunskih nacionalnih naučnih i stručnih institucija¹⁵ ukazuju da bi projekat Jadar i drugi projekti eksploatacije mineralnih resursa u slivu Drine ugrozili podzemne rezerve pitke vode od vitalnog značaja za Srbiju, i da bi načinili trajne, nenadoknadive i neprihvatljive štete u jednom od naša tri najvažnija vodonosna sistema.

Procenjeni uticaj planiranog rudnika i postrojenja¹⁶ za preradu rude u Jadru na podzemne vode, površinske vode i na životnu sredinu ukazuje da bi realizacija projekta dovela do neprihvatljivih posledica i masovne devastacije prostora. Na naučnom skupu održanom u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti¹⁷ zaključeno je da bi nastavak realizacije sličnih rudarskih projekata doveo do ozbiljnih ekosistemskih poremećaja, degradacije životne sredine i bio bi indikator nesposobnosti države ali i šire društvene zajednice da sagledaju štetnost ovakvih aktivnosti po javni interes.

Fusnote

1. Zagađenju doprinosti ispuštanje neprečišćenih komunalnih i industrijskih voda i neodgovarajuće upravljanje neopasnim i opasnim otpadom. Rudarski otpad je, uz poljoprivredni otpad, najveća masa otpada koji nastaje u Srbiji, što nije adekvatno tretirano Zakonom o otpadu.
2. Ovde i o nekontrolisanoj ekstrakciji šljunka iz priobalja vodotokova.
3. The impacts of mining activities on water, A technical and legislative guide to support collective action A technical and legislative guide to support collective action Produced by Eau Secours with the support of the Coalition Québec meilleure mine, MiningWatch Canada, the Western Mining Action Network, Coalition QLAIM, and the Regroupement Vigilance mines Abitibi-Témiscamingue.
4. Nepovoljne zakone bi trebalo što pre izmeniti, ali institucije sistema, političke partije i rudarsko-geološka struka nisu pokrenule ovo pitanje.
5. Shingo Tomiyama, Toshifumi Igarashi, The potential threat of mine drainage to groundwater resources, Current Opinion in Environmental Science & Health, Volume 27, 2022, 100347, ISSN 2468-5844
6. I Chesnaux, Romain. (2012). Uncontrolled Drilling: Exposing a Global Threat to Groundwater Sustainability. Journal of Water Resource and Protection. 04. 10.4236/jwarp.2012.49084.
7. S. Lacombe, E. Studicky, S. Frape and A. Unger, “Influence of Leaky Boreholes on Cross-Formational Ground Water Flow and Contaminant Transport,” Water Resources Research, Vol. 31, No. 8, 1995, pp. 1871-1882
8. J. Jiménez-Martínez, R. Aravena and L. Candela, “The Role of Leaky Boreholes in the Contamination of a Regional Confined Aquifer. A Case Study: The Campo De Cartagena Region, Spain,” Water Air Soil Pollution, Vol. 215, 2011, pp. 311-327.
9. L. Aller, T. Bennett, J. H. Lehr, R. J. Petty and G. Hackett, “DRASTIC: A Standardized System for Evaluating Groundwater Pollution Potential Using Hydrogeologic Setting,” US Environmental Protection Agency Rep EPA/600/2-87/035, 1987.
10. R. Chesnaux, M. Lambert, U. Fillastre, J. Walter, M. Hay, A. Rouleau, R. Daigneault, D. Germaneau and A. Moisan, “Building a Geodatabase for Mapping Hydrogeological Features and 3D Modeling of Groundwater Systems: Application to the Saguenay-Lac-St-Jean Region, Canada,” Computers & Geosciences, Vol. 37, 2011, pp. 1870-1882.
11. I pored brojnih pokušaja rešavanja ovog problema od strane ozbiljnih domaćih i stranih stručnjaka i kompaniaja, pokazuje se da je kombinacija geohemijskih, inženjerskih, kadrovskih, ekonomskih, lokalnih partijskih, dnevnopolitičkih, pokrajinskih i državnih problema previše tvrd orah već dvadeset godina, na sramotu države i društva.
12. Šesti cilj održivog razvoja u Agendi 2030 UN.
13. Jedan od problema je privatizacija i prodaja mnogih izvora odlične vode kompanijama iz drugih zemalja.
14. Kao ilustracija, tokom avgusta 2024. godine bez vode je ostalo krdo od 800 krava i 200 konja, koje se nalazi na ispaši na Suvoj planini, jer je potpuno presušio Rakoš, jedini izvor na delu planine gde se krdo nalazi. Zabeleženo je i uginuće životinja od žeđi. Vlasnici krava i konja su dovozili vodu kamionom cisternom Direkcije za izgradnju Gadžinog Hana, ali se taj veoma stari kamion pokvario. Država raspolaže drumskim vozilima i helikopterima koje bi veoma brzo mogle dopremiti dovoljno vode i spasti životinje, ali se to ipak nedovoljno i sporo čini.
15. Stav Akademije inženjerskih nauka Srbije (AINS) o realizaciji prostornog plana posebne namene za eksploataciju i preradu minerala jadarita ’Jadar’
16. SANU, zbornik radova sa naučnog skupa „Projekat Jadar - šta je poznato“, Beograd, 2021.
17. SANU, zbornik radova sa naučnog skupa „Projekat Jadar - šta je poznato“, Beograd, 2021, stranice 17-18.

Foto: Nebojša Raus/Prviprvinaskali.com
Akademik Slobodan Vukosavić 

*Preuzimanje sadržaja je dopušteno, uz navođenje izvora - PRVI PRVI NA SKALI, i postavljanje linka koji vodi do ove stranice


ARHIVA PPNS KRVAVI MINERALI: EU OPTUŽENA ZA PODSTICANJE SUKOBA SPORAZUMOM SA RUANDOM

Aktivnosti bušenja imaju brojne negativne efekte, kao što su kontaminacija podzemnih voda izlivanjem ugljovodonika ili gasova (pr. Bečej) ubrizgavanjem tečnosti za bušenje, kao i prodiranjem vode iz dubljih slojeva opterećene teškim metalima u pliće vodonosne slojeve. Kod aktivnih rudnika, neophodno je evakuisati sve podzemne vode koje bi mogle dovesti do potapanja jama. Odvodnjavanje rudarskih radova uzrokuje snižavanje nivoa podzemnih voda i, tj. lokalizovano smanjenje nivoa podzemne vode unutar određenog radijusa oko jame (pr. izmeštanje i uništavanje nekoliko formiranih izvorišta u zoni kopova „Kolubare“). Smanjenje nivoa vode može imati veliki uticaj na hidrološki režim područja, jer smanjuje zapreminu podzemne vode koja je dostupna za punjenje površinskih vodnih tela (jezera, reke, itd.). Smanjeni protok i zapremina vode, zauzvrat, povećavaju koncentraciju zagađujućih supstanci u površinskim vodama. Ako se nalazište rudnika nalazi u blizini naselja, regionalno snižavanje nivoa podzemnih voda takođe može uticati na snabdevanje vodom za piće iz lokalnih bunara.