Kragujevčani nemaju podatke o tome ko zagađuje vode Kragujevca, čime ih zagađuje, niti kako to može da utiče na njihovo zdravlje.
Zbog toga je udruženje Ekomar pokrenulo inicijativu za unapređenje monitoringa površinskih voda na teritoriji grada Kragujevca.
Ekomar poziva sugrađane da pruže podršku i potpišu onlajn peticiju "Za čiste vode Kragujevca OVDE.
Prenosimo deo komentara koje su ostavili Kragujevačni, potpisnici e-peticije:
- Potpisujem zato što se slažem sa mišljenjem i stavovima udruženja Ekomar.
- Zato što svi treba da živimo u zdravoj sredini.
- Da se uvede redovan i kontinuiran monitoring na svih značajnim vodenim ekositemima grada Kragujevca.
- Sam naziv peticije govori sve.
- Hoću čistu vodu.
- Da Lepenica bude ono što jeste - reka, a ne kanal otpadnih voda - u šta smo je neodgovorni izobličili.
Onlajn peticiji prethodilo je prikupljanje potpisa u gradu - detaljnije OVDE.
OPIS ANKETE
Upravljanje površinskim vodama predstavlja jedno od prioritetnih pitanja u vezi sa zaštitom životne sredine. Na teritoriji Kragujevca i okoline nalaze se četiri akumulacije: Gruža i Grošnica koje služe za vodosnabdevanje kao i Šumarice i Bubanj koje imaju sportsko-rekreativnu namenu. Najznačajniji vodotokovi su Lepenica, Uglješnica, Dračka reka (leve pritoke Lepenice), kao i Grošnička reka i Ždraljica (desne pritoke reke Lepenice) sa manjim pritokama. Značajne su i Boračka reka i Gruža sa pritokama, pošto se direktno ulivaju u akumulaciju Gruža. Sve površinske vode su pod većim ili manjim pritiskom i pod uticajem različitih izvora zagađujućih materija.
VIDEO: SVE BOJE LEPENICE
Kragujevac nema nijedan važeći strateški dokument kojim predviđa monitoring ili zaštitu vodenih ekosistema: Lokalni ekološki akcioni plan je istekao 2014. godine, a Strategija održivog razvoja grada Kragujevca istekla 2018. godine. Dodatan problem predstavlja nepostojanje adekvatno vođenog i neažuriranog Lokalnog registra izvora zagađivanja (LRIZ), pa nije poznato ko su zagađivači, koja količina i vrsta otpadnih voda iz privrednih subjekata se uliva u površinske vode na teritoriji grada. Prvi put je poziv privrednim subjektima da dostave podatke za LRIZ upućen 2021. godine.
U budžetu Grada Kragujevca za 2021. godinu za oblast zaštite životne sredine predviđeno je ukupno 9.700.000 dinara, što je samo 0,1% gradskog budžeta. Za zaštitu i monitoring površinskih voda je predviđeno samo 45.000 dinara.
Iz svih ovih razloga monitoring površinskih voda grada se sprovodi neadekvatno i neredovno, posebno kada su pitanju akumulacije za sport i rekreaciju i tekuće vode. Monitoring se ne sprovodi u skladu sa smernicama iz Okvirne direktive o vodama Evropske unije i u skladu sa zakonskom i podzakonskom regulativom u ovoj oblasti, a posebno ne u skladu sa Pravilnikom o parametrima ekološkog i hemjskog ststusa površinskih voda i parametrima hemijskog i kvantitativnog ststusa podzemnih voda (Sl. glasnik RS (74/2011).
Na akumulaciji Šumarice koja se koristi kao kupalište i kao ribolovna voda ispitivanje vode sprovodi se samo u letnjoj sezoni od strane Instituta za javno zdravlje iz Kragujevca po nalogu upravljača. Analiziraju se samo fizičko-hemijski i mikrobiološki parametri. Rezultati tih analiza su uglavnom zadovoljavajući, objavljuju se javno i po tim analizama voda može da se koristi u sportsko rekreativne svrhe. Međutim, istovremeno je u jezeru prisustno i cvetanje cijanobakterija koje može vrlo negativno da utiče na živi svet i zdravlje ljudi.
Na jezeru Bubanj nema zvaničnog monitoringa kvaliteta vode.
Što se tekućih voda tiče, monitoring na lokalnom nivou vrši se na Lepenici takođe od strane Instituta za javno zdravlje Kragujevac po nalogu JKP Vodovod i Kanalizacija (na dve tačke - pre i posle postrojenja za prečišćavanje vode) i Grada (jedan lokalitet). Nijednom analizom nisu obuhvaćeni biološki elementi, koji su predviđeni zakonskom i podzakonskom regulativom u ovoj oblasti, a koji svojim prisustvom jasno pokazuju stanje vode u dužem vremenskom periodu.
Površinske vode ovog područja su takođe nedovoljno obuhvaćene monitoringom koji na nacionalnom nivou sprovodi Agencija za zaštitu životne sredine Republike Srbije. Zbog nedostatka finansijskih sredstava, kao i ljudskih resursa, Agencija ima mogućnost da prati samo mali broj vodnih tela na prostorima sa najintenzivnijim antropogenim aktivnostima.
Od 2012. do 2020. godine ispitivanja su organizovana tako da je na svim odabranim vodnim telima izabrano samo po jedno merno mesto. Iz tog razloga na teritoriji Kragujevca od 2012. do 2019. godine praćene su samo akumulacije za vodosnabdevanje (jedne godine, na samo jednom mernom mestu - Gruža 2014, Grošnica 2015-2016). Od tekućih voda, takođe samo jednom, na po jednom lokalitetu ispitivane su samo reke: Grošnička reka, Gruža i Lepenica, kao i reka Uglješnica.
Smatramo da je neophodno povećati svest donosioca odluka u Gradu Kragujevcu o značaju praćenja uticaja zagađivača na površinske vode i o značaju kontinuiranog monitoringa kao pokazatelja promena kvaliteta površinskih voda. Redovan monitoring će uz kvalitetan inspekcijski nadzor omogućiti uspostavljanje adekvatnih mera sanacije i zaštite vodnih tela. U skladu sa tim tražimo da se u Kragujevcu:
- poveća iznos predviđenih sredstava za oblast Zaštita životne sredine, a posebno deo sredstava koji se odnosi na praćenje kvaliteta površinskih voda;
- da se uvede redovan i kontinuiran monitoring na svih značajnim vodenim ekositemima grada Kragujevca;
- da se monitoring voda sprovodi u skladu sa smernicama iz Okvirne direktive o vodama Evropske unije i u skladu sa zakonskom regulativom u ovoj oblasti;
- da se na vodenim ekosistemima namenjenim sportu i rekreaciji osim praćenja fizičkih, hemijskih i mikrobioloških parametara obavezno sprovodi i monitoring bioloških parametara u cilju očuvanja zdravlja građana;
- da se podaci o stanju voda na teritoriji grada Kragujevca objavljuju javno od strane svih nadležnih institucija.
Više podataka o ovom problemu možete videte na sajtu www.ekomar.org.
ARHIVA PPNS
IZ SANU MINISTARKI - O PROJEKTU JADAR: MNOGO NEDOREČENOSTI O REŠAVANJU VELIKIH PROBLEMA I POGUBNOG UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU
