DUVAN MEĐU KRIVCIMA ZA GENETSKA OBOLJENJA KOD DECE
Duvan je jedan od krivaca za niz genetskih oboljenja kod dece, sa kojima se i Srbija suočava u izuzetno velikom procentu. Zavisnost od duvana epidemija koja pustoši mnoge zemlje i regione u svetu
Duvan je jedan od krivaca za niz genetskih oboljenja kod dece, sa kojima se i Srbija suočava u izuzetno velikom procentu, upozoreno je danas na skupu u organizaciji Društva stručnjaka ekoloških nauka Srbije.
"Jedno od najnovijih istraživanje ukazuje na neočekivanu vezu između pušenja i promene na genetskom materijalu", rekao je predsednik Saveza Srbije protiv pušenja dr Petar Borović, na konferenciji za novinare o problemima nikotinske zavisnosti.
On je objasnio da je poseban problem to što "pušenje ne utiče samo na pojedine gene, već i na čitave sisteme gena koji deluju sinergistički", što daje odgovor na davno izrečene sumnje da je duvan povezan sa genetskim oboljenjima.
Ocenjujući da je zavisnost od duvana epidemija koja pustoši mnoge zemlje i regione u svetu, dr Borović je istakao da "duvanska industrija nastavlja da ubeđuje pušače kako sa njihovim novim proizvodima nema rizika po zdravlje i time im održava iluziju da nisu ugroženi".
"Poštena i tačna informacija o sastojcima duvanskih proizvoda, stvaranju toksičnih materija i brojnim zdravstvenim posledicama na mnogim je duvanskim proizvodima sasvim nepotpuna", izjavio je dr Borović i dodao da su, velikim brojem studija u svetu, dokazani štetni efekti pušenja po zdravlje.
Novinar Branislav Marinkov iz Društva stručnjaka ekoloških nauka Srbije najavio je da će njegovi članovi, koji su uglavnom eksperti iz raznih naučnih oblasti, nastojati da ubuduće aktivnije utiču na promenu odnosa prema prirodi i zdravlju.
"Društvo želi da se priključi brojnim nevladinim organizacijama, ne samo u Srbiji, koje se nezavisno od institucija vlasti, bore za bolji i kvalitetniji život svakog čoveka, ali i svih živih bića na planeti", istakao je Marinkov.
* * *
PRIM. DR PETAR BOROVIĆ
UŽIVAJTE BEZ DIMA
- U Srbiji trenutno puši oko 37% stanovnika. Broj pušača među mladima je počeo da se smanjuje, ali se zadnjih par godina među devojkama povećava broj pušača. To je loše i mi želimo da toga ne bude.
DRŽAVNI SBS RADIO - AUSTRALIJA (7:31)
- Ako neko puši 20 godina i ostavi pušenje - napravio je najbolju stvar u životu - ali se duvanski produkti zadržavaju 18 do 22 godine. Mi smo razvili metodu da se ta eliminacija ubrza... Posle par meseci žene se prosto prolepšaju, pluća prodišu, pritisak se smiri - to je za nas bilo neizmerno zadovoljstvo, a svi smo radili besplatno, humano. Nova država, ovi novi ljudi to nisu prepoznali i mi smo tu "Skrelićevu" izgubili. Ljudi se javljaju godinama, ali mi više nemamo gde da ih primamo, tako da je to šteta, iako je bilo dobrovoljno. Radili smo i zakone, bili smo poznati u svetu, čak su dolazili i stranci, a bilo je i momenata kada se čekalo do šest meseci na red - radili smo svoj posao solodno. Ako se država seti da nas prepozna nastavićemo dalje.
ZDRAVLJE TV (55:03)
Izvori: Tanjug; O. š. "Mihailo Mladenović Selja"
PREPORUKA PPNS
Ako planirate trudnoću, a pušite - pravo je vreme da razmislite o prestajanju. Svako od nas bi, u maniru dobrog stručnjaka, umeo da ispriča zbog čega je sve pušenje štetno, ali pušači se uglavnom pravdaju time da su se, posebno ovde u Srbiji, odrekli svakog zadovoljstva i to im je jedino. Koliko je to zadovoljstvo zdravstveno skupo i kakav uticaj ima na novorođene bebe - govori dr Petar Borović.
Ostvarena vrednost poljoprivredne razmene SAD i Brazila iznosila je 3,4 milijarde USD u 2009. godini. Brazil je u SAD izvezao robu u vrednosti od trimilijarde USD, uglavnom: soju, pamuk, šećer, kakao, kafu, smrznuti sok od pomorandže, govedinu, piletinu, svinjetinu, duvan, kožu, voće i orahe, ribu i drvne proizvode.
Samo 20 godina pošto je 1953. godine otkrivena trodimenzionalna struktura DNK, Herbert Bojer i Stenli Koen su stvorili prvi uspešni rekombinantni DNK organizam. Američka agencija za hranu i lekove odobrila je 1982. godine prvi genetski lek - oblik ljudskog insulina koji proizvodi bakterija. Prvi testovi u oblasti genetski modifikovanih biljaka (duvan) su sprovodeni u Belgiji 1986. godine, a 1987. prvi testovi u oblasti genetski modifikovanih useva (duvan i paradajz) u SAD.
Devedesetih godina, pojavile su se prve komercijalne GM biljke - duvan, paradajz i paprika, ali se od njihovog gajenja odustalo jer su bile bezukusne. Danas se gaje uglavnom GM industrijske i krmne biljke, najviše soja i kukuruz, a nešto manje pamuk i uljana repica. U Evropi je prvi genetski modifikovan usev - duvan, odobren u Francuskoj 1994. godine.
Od većih odbijenih količina u 2013. godini izdvajamo 29 tona kakao praha i kakao mase - zbog povećanog sadržaja kadmijuma, elementa velike toksičnosti. To je metal koji se nalazi u punjivim baterijama, umetničkim bojama, elektronskoj opremi, nakitu, tekstilu, odeći i staroj plastici, ali kao zagađivač može biti prisutan i u prehrambenim proizvodima, duvanu, veštačkom đubrivu i gorivu. Prema podacima Ministarstva zaštite životne sredine, kadmijum je opasan po životnu sredinu i može da izazove osteoporozu, oštećenje bubrega i karcinom, a najčešće se unosi u ljudski organizam preko hrane biljnog porekla, s obzirom da biljke lako apsorbuju ovaj metal iz zemljišta. Iz istog razloga odbijeno je gotovo osam tona duboko smrznutog spanaća.
Komentara: 0