Kukuruz ima najveću stopu tražnje posle soje u poslednjih 15 godina, a u Srbiji se proizvede 60 odsto od ukupne proizvodnje u regionu i dobar deo toga se izveze, rekao je direktor Produktne berze Žarko Galetin
U okviru dvodnevnog naučno-stručnog savetovanja "Dobar dan domaćine" održanog na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu. Proteklu 2015. Galetin je ocenio kao stabilnu i godinu relativno niskih cena, te je naveo da će se aktuelni nivo od 16,05 dinara po kilogramu žutog zrna bez PDV-a zadržati i u ovoj godini, sa mogućim variranjem do jednog dinara.
– S obzirom na to da je kukuruz svoju primenu našao i u farmaceutskoj industriji, kao i u raznim pogonima, a i u proizvodnji bioetanola, očekuje se rast njegove tražnje u budućnosti – naveo je Galetin i dodao da kineska privreda posustaje, iako je Kina bila najveći moderator tražnje, a da Rusija trenutno predstavlja jednu od najvećih agrarnih sila sveta, uprkos geopolitičkim promenama i uticajima.
Predavači su upozorili poljoprivrednike, a na skupu "Dobar domaćin" ih se okupilo više od hiljadu, na razne bolesti kukuruza koje su pronađene prema najnovijim laboratorijskim istraživanjima, kao i prisustvo toksina. Paori koji seju kukuruz trebalo bi stoga posebnu pažnju da obrate na kukuruznu pipu, zlaticu, plamenac, pamukovu sovicu, kukuruzno crvenilo, grinje, lisne vaši, kao i na fitopatogene gljive na klipu kukuruza.
– Monitoring useva ukazuje na velike klimatske promene, a dalja istraživanja pokazuju i to da je, recimo, u Pančevu zabeležen najveći broj obolelih klipova kukuruza – navela je rukovodilac Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja Vojvodine Dragica Janković.
Najveću pažnju izazvalo je izlaganje dr Nenada Vasića koji je upozorio šta će se desiti ako Evropska unija prihvati gajenje GMO kukuruza, a Srbija ne, i koliko je uopšte naša odluka o tome da li će se na teritoriji Srbije gajiti genetski modifikovani usevi.
– U Americi se već dvadeset godina gaji genetski modifikovan kukuruz, pored običnog. Trenutno se u Evropi vode velike borbe oko uvođenja GMO, ali ako Evropska unija prihvati gajenje GMO kukuruza, a Srbija odluči da to odbije, ipak putem polena može dođi do potpune kontaminacije našeg kukuruza – rekao je dr Vasić i dodao da će, ukoliko okolne zemlje članice EU prihvate GMO, iz njih će nam vetar doneti polen i naš kukuruz će za dve godine biti potpuno zaražen.
Ukoliko Srbija ipak prihvati da uvede GMO, postoji, naveo je dr Vasić, rešenje za one poljoprivrednike koji žele da sade isključivo organski kukuruz, a ključ su hibridi koji sprečavaju da GMO iz okoline zarazi organski gajen kukuruz.
– Oni koji zagovaraju primenu GMO kažu da se u budućnosti organski gajen kukuruz neće moći odbraniti od plamenca – naveo je dr Vasić. – Međutim, na tržištu postoje pesticidi koji se bore protiv ove štetočine.
Vasić je pojasnio i da iako Srbija ne prihvati GMO, čak ako i ne usledi kontaminacija naših njiva u roku od godinu dana, opet će doći do "šverca" semena iz Mađarske, Hrvatske, Rumunije – jer će biti isplativo.
– Rešenje ovog problema je obeležavanje i etiketiranje proizvoda, šta sadrži, a šta ne sadrži GMO. Zapanjili biste se kada biste znali šta sve sa etiketom zdravo, ustvari, u sebi sadrži genetski modifikovane sastojke – rekao je Vasić i upozorio na činjenicu da ako se gaji običan kukuruz do njive na kojoj je zasađen GMO, doći će do 60 odsto kontaminacije organskih klipova.
Maša Stakić Izvor članka: Dnevnik
* * *
KOMENTAR ZA PORTAL PRVI PRVI NA SKALI - PROF. DR MIODRAG DIMITRIJEVIĆ, redovni profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu - Departman za ratarstvo i povrtarstvo
Što se tiče izjave dr Vasića (onako kako je preneo „Dnevnik“), ne bih mogao da se saglasim po više linija.
Najmanje nesaglasje se odnosi na činjenicu da se kukuruz nigde ne „sadi“, pa ni u organskoj proizvodnji. Kukuruz se seje! Zanimljivo je da nam upravo oni koji „sade“ kukuruz, najčešće i reklamiraju i „sadnju“ GM poljoprivrednih kultura. Polu šalu na stranu, ono što je izvesno je da će kukuruz da dobija sve više na značaju. Kako to može da se „predvidi“? Pa jednostavno gledajući ono što se dešavalo i što se dešava u SAD. Ova država je prvo „vežbala“ na svom stanovništvu, pre nego što je krenula u svet.
Kukuruz i soja su deo 90% svega što vidimo oko sebe, a maže se na hleb, maže se po sebi, hrani nam domaće životinje, leči nas, daje energiju, spoljašnju lepotu i slično. Uz soju, ovo je kultura budućnosti, ako nam tu budućnost ostvare Korporacije, odnosno ako se ostvari orvelovski globalni korporacijski svet. Veliko zrno puno skroba je izuzetno pogodno za dobijanje niza raznih hemijskih jedinjenja, koji su široko upotrebljivi u raznim granama privrede, jednostavno se proizvodi, daje visok prinos, hibridno je, što proizvođača vezuje da stalno mora da kupuje seme hibrida, a sad je još i GMO, pa proizvođač ima sve šanse da postane dužnički rob Kompanije!
Ovo poslednje Vasić nije rekao, ali to je stvarnost koju su nametnuli farmeru u SAD, pa je sada kao „izvozni ekonomski paket“ reklamira i uvodi i u ostatku sveta, posebno zemljama „u tranziciji“, „u razvoju“, bez zaštitnih sistema i sa izraženim problemom korupcije! Uostalom sve to lepo i sažeto prikazano u filmu "Food Inc.".
Nije dakle čudo što je 99% GM upravo urađeno na kukuruzu i soji, ostalo ih ne interesuje! Gde su „banane sa vakcinom“ za decu u Africi? Sve je to ista tehnologija manipulisanja javnošću, razrađena u jednom centru tj. uskom krugu savremenih genetičkih inženjera svesti „širokih narodnih masa“.
Ostalo iz izjave dr Vasića sada ne bih komentarisao, jer je preneto šturo, kao deo šire novinske vesti, a pošto nisam bio na ovom skupu, nisam čuo njegovu originalnu izjavu. Mogu samo da opšte primetim, nevezano za Vasićevu izjavu, da pokušaji da se GM stranooplodne kulture učine neagresivnim za ne-GM biljke (divlje populacije srodnika i nemodifikovanu varijantu te GM kulture) postoje evo već skoro više od decenije. Jedna mogućnost su transplastomične biljke, odnosno GM u organelama, a ne u jedru. Polen, koji je skoro čisto jedro, takvih transplastomičnih kultura bi, sam po sebi, bio eliminisan kao put širenja GM na neciljne organizme. Mogući su i razni drugi putevi korišćenja genske inkopatibilnosti, koje sprečavaju oplodnju, što su genetički mehanizmi poznati i u prirodnim populacijama.
Što se „šverca“ tiče, mislim da kršenje zakona nikako i nikada ne može da bude razlog za menjanje zakona, jer bi time, karikirano rečeno, mogli da menjamo i krivični zakon i dozvolimo ubistvo, po principu „eto, kad se već dešava“!!! Šverc treba da se rigorozno kažnjava u skladu sa zakonom, kao i sve ostale „aktivnosti“ kojima se zakonski akti krše. To što se u EU „vode borbe“ za prihvatanje gajenja GM kukuruza nije nikakva novina. To je sada već „Stogodišnji rat“ i EU kako se čini ne popušta, već upravo suprotno. Na to ukazuje dopuna „zaštitnog“ člana direktive 18/2001 Evropske komisije, koja daje šira ovlašćenja državama članicama da odbiju GMO na svojoj teritoriji. Uostalom, ne moraju oni da zabrane GM kukuruz, samo neka daju niske MDK vrednosti za aflatoksin, pa eto problema za proizvođače kukuruza sa američkog srednjeg zapada, a da niko i ne pomene GMO.
Bilo bi zanimljivo da se čuje na kojim to podacima dr Vasić zasniva prognozu da će, u roku od dve godine, Srbija uopšte da dođe u opasnost od kontaminacije polenom GM kukuruza iz susednih država? Koje to informacije o drastičnoj promeni politike EU prema GM kulturama (kukuruzu) u naredne dve godine? Pa kada neko puca u pravcu teritorije druge države, to se smatra graničnim incidentom i potpada pod međunarodno pravo, a ne da nekome prekogranično kontaminiše proizvodnju polenom!!!
Za sada, sve ukazuje na to da EU pravi svoja pravila o GM kulturama preciznijim (pre bih to tako nazvao, nego strožijim) i ne izgleda mi da će tek tako da se generalno otvori za GMO, da bi to predstavljalo opasnost po Srbiju. Trenutna situacija je da EU kao zajednica država, u velikoj meri ostavlja državama da se odrede prema GMO. Za sada velika većina država u okviru EU je rezervisana prema GM i GM usevi su dozvoljeni za setvu u sasvim malom broju država u EU.
Ako se izjava odnosi na pojedine države članice EU, a nama susedne, koje su to? Mađarska je svoj anti GM stav unela u Ustav! Ni Hrvatska nije GM prijateljska država (potpisali su, zajedno sa Srbijom i 6-7 država i regiona u Evropi deklaraciju Dunav-Soja 2013.), Bugari su takođe rešeni da ostanu neGMO. Jedina je Rumunija, koja je labava u tom lancu, ali oni bi da vrate GM soju, koju su ranije gajili, pa se očistili kada su ulazili u EU, dok GM kukuruz (MON 810 GM), gaje samo jedan hibrid, koji ima odobrenje Komisije i gaji se na malim površinama. Ako se to desi, EU kao zajednica država, sigurno neće da stoji iza toga, već pojedini kompanijski krugovi.
Ovo tim pre, što suprotno rigoroznim reakcijama, kada neko neovlašćeno seje GM kulturu neke kompanije na zapadu, te iste kompanije ni na koji način ne reaguju kada neko neovlašćeno seje njihove patentom zaštićene GM kulture u Srbiji. Ne pokušavaju da zaštite svoje vlasništvo i patentno pravo!? Ukratko, mala je šansa da će EU da se tako otvori za GM kukuruz, da to Srbiji (ili bilo kojoj drugoj državi) bude problem. Na to otvaranje ne utiče samo da li će taj kukuruz da „kontaminira“ okolinu, već čitav niz drugih složenih ekonomskih i geopolitičkih činilaca.
Na kraju, što se tiče „isplativosti“ šverca GM semena iz nekih okolnih država, taj šverc je „isplativ“ samo kao i dok je kriminalna aktivnost koja se isplati kao i pljačka banke - dok te ne uhvate! U državama gde je setva GM kultura dozvoljena (SAD, delimično Indija itd.), ispostavilo se da postoje prilično velike šanse da proizvođač vrlo brzo dođe u dužničko ropstvo kompanije za koju se vezao. Pored ove jednostavne izjave, postoji još niz ekonomskih proračuna koji pokazuju da profit od GM kultura, što se tiče proizvođača (farmera) visi na veoma tankom koncu i zavisi od niza činilaca, te se ne podrazumeva, kako se to obično misli i predstavlja.
Što se tiče iskaza „U Americi se već dvadeset godina gaji genetski modifikovan kukuruz, pored običnog“ - jeste gaji se, nije da se ne gaji, ali mi nismo Amerika, ni po prosečnoj veličini parcele, ni po ekonomskoj moći proizvođača, ni po obimu proizvodnje, ni po moći nastupa na stranim tržištima, ni po tehničkoj opremljenosti, ni po merama države u agraru, ni po problemima u njemu. Oni neka rade svoj posao, u svom interesu, mi treba da radimo svoj posao u našem interesu. Previše smo mi različiti da bi se upoređivali.
Na kraju šta da se kaže, dr Vasić priča ono što treba i mora da priča, jer je čovek zaposlen u semenskoj kompaniji i od njega se očekuje da zastupa interese kompanije, koja je u ovom slučaju, na sreću, domaća semenska kompanija. Pravo na stav ima i 125 gradova i opština u Srbiji jer predstavnici u organima lokalne samouprave treba i moraju da zastupaju interese svog stanovništva koje želi i ima pravo na kvalitetan, zdravstveno bezbedan život u održivo razvijenoj životnoj sredini. Dakle, moraju da misle o sebi i svojoj kući. Srbija, kao celina, je više puta potvrdila u raznim anketama da je preko 85% stanovnika protiv GMO.
Pa sada, neka svako radi kako ga Bog uči i neka svako veruje onome za koga misli da je kredibilniji, ili bolje reći onome za koga misli da zastupa državne i nacionalne interese.
Komentara: 0