Neumoljiva statistika pokazuje da je stanje u našem poljoprivredno-prehrambenom sektoru alarmantno uprkos rekordnim izdvajanjima za poljoprivredu – rekla je prof. dr Tatjana Brankov na sedmoj sednici Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu, u ime tima koji je pripremao nacrt Strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja Srbije za period od 2025. do 2034. godine.
Brankov i tim su analizirali stanje u poljoprivredno-prehrambenom sektoru Srbije, definisali viziju i postavili ciljeve buduće strategije poljoprivrede.
Tehnološka recesija
- Nalazimo se u tehnološkoj recesiji, što znači da tehnološki napredak, odnosno usvajanje novih tehnologija i inovacija, opada po stopi od 1,6% godišnje. Ne uvodimo niti koristimo nove tehnologije dovoljno brzo da bismo unapredili produktivnost, kazala je Brankov na početku obraćanja.
Ilustrovala je primerom: Albanija beleži tehnološki napredak u poljoprivredi, meren ukupnom faktorskom produktivnošću, što pokazuje da je u ovom segmentu inovativnija od Srbije.
- Prehrambena industrija beleži slabije performanse i sve manji doprinos ukupnoj privredi tokom poslednjih pet godina. Udeo prehrambene industrije u ukupnoj privredi smanjen je sa 3,7% u 2006. godini na 2,7% u 2022. godini, a ovo smanjenje je posebno izraženo u poslednjih pet godina, delimično kao posledica pandemije kovid-19. Udeo agroprivrede (prehrambena industrija, industrija pića i industrija duvana) u bruto dodatoj vrednosti (BDV) opao je sa 5% u 2006. na 3,6% u 2022. godini. Iako je očekivano da poljoprivreda ima sve manji značaj sa razvojem ukupne privrede, prehrambena industrija u Srbiji beleži pad u BDV i u apsolutnom smislu, izraženo u stalnim cenama. Dok ukupna privreda beleži godišnji rast BDV od 3,4% u poslednjih pet godina, prehrambena industrija beleži smanjenje od 0,3%, rekla je Brankov Odboru.
Zaostajanje u razvoju
Značajno je usporen razvoj prehrambene industrije u poređenju sa ukupnom privredom.
- To se ogleda i u zapošljavanju, gde se broj zaposlenih u ukupnoj privredi u poslednjih pet godina povećavao po stopi od 2,3%, dok je u prehrambenoj industriji to povećanje iznosilo svega 0,25%, što znači da je broj zaposlenih u prehrambenoj industriji gotovo stagnirao. Slična situacija je i sa investicijama, gde su ukupne investicije u privredi rasle po stopi od 14,5%, dok su investicije u prehrambenoj industriji beležile godišnji rast od svega 0,8%. Zaostajanje prehrambene industrije u odnosu na ukupnu privredu prisutno je od 2006. godine, ali je posebno izraženo u poslednjih pet godina, sledeće je upozorenje Brankov.
Iz tabele "Godišnja stopa promene bruto dodate vrednosti izražene u stalnim cenama po oblastima u okviru agroindustrije i ukupne privrede" kojoj se porede 2022. i 2018, saznajemo:
proizvodnja prehrambenih proizvoda -0,3%
proizvodnja pića 0,2%
poizvodnja duvanskih proizvoda 1,6%
agroindustrija -0,1%
ukupno privreda 3,4%
Brankov kaže da se poljoprivredne zadruge, i pored značajnih državnih ulaganja, i dalje suočavaju sa brojnim poteškoćama, uprkos određenim pozitivnim pomacima u poslednjoj deceniji.
- Pored nerešenih imovinsko-pravnih odnosa, nedostatka kapitala i nepostojanja sopstvenih prerađivačkih kapaciteta, zadruge su izgubile svoju posredničku ulogu između poljoprivrednika i prerađivačke industrije. U ovakvoj tržišnoj strukturi, zadruge nemaju snažnu pregovaračku poziciju i nalaze se u podređenom položaju u odnosu na prerađivačku industriju i velike maloprodajne lance.
Kriza semenarske industrije
I srpska semenarska industrija se suočava s ozbiljnom krizom.
- Privatne i multinacionalne kompanije sve više preuzimaju dominaciju, dok domaći instituti - Institut za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada i Institut za kukuruz iz Beograda, polako padaju u zaborav. Učešće Instituta za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada u atestiranim količinama hibrida kukuruza u 2023. godini iznosilo je svega 2,26%, a kada se isključe semena iz uvoza, manje od 1%. Kompanije Delta agrar, Savakop i KWS drže gotovo polovinu tržišta atestiranog semena hibrida kukuruza. Vrednost uvoza semena kukuruza (kod 100510) iznosila je 62,23 miliona evra u 2023. godini. Udeo deklarisanog semena pšenice smanjio se sa 49,3% u sezoni 2015/2016 na samo 32,9% u sezoni 2023/2024, što ukazuje na zabrinjavajući trend koji može negativno uticati na kvalitet i stabilnost domaće proizvodnje, ukazuje Brankov.
Srbija nije mnogo bolja ni na tržištu atestiranog hibridnog i sortnog semena suncokreta, graška, crnog luka, krompira.
- 85% semena suncokreta uvozimo, utrošili smo prošle godine na uvoz 20,68 miliona evra, a učešće Instituta iz Novog Sada u atestiranim količina semena hibrida i sorti suncokreta iznosi oko 3%; 100% atestiranog semena graška i crnog luka, kao i oko 45% krompira potiče iz uvoza!
Najveći pad u stočarstvu
Stočarstvo je zabeležilo najveći pad od svih grana poljoprivrede tokom prethodne tri decenije tranzicija i promena u državi i društvu.
- Detaljno ću obrazložiti zašto Odbor za poljoprivredu predlaže povezivanje podsticaja za ratarsku proizvodnju sa pokrivenošću svakog hektara stočnim grlom ili proizvodnjom povrća i voća. Ovaj predlog ima za cilj da podstakne i poveća stočarsku proizvodnju, ali i da spreči jeftin izvoz žitarica i povećani uvoz mesa i mleka. Povezivanjem ratarske proizvodnje sa radno intenzivnim granama, kao što su stočarstvo, povrtarstvo i voćarstvo, doprinosi se jačanju domaće proizvodnje i održivosti, naglašava Brankov i dodaje:
- Broj grla goveda je 2023. godine smanjen za 9,4% (za 75 hiljada grla) u odnosu na prethodnu godinu, uz stopu smanjenja broja muznih krava od 10,2%, pri čemu obe kategorije beleže minimalne vrednosti u poslednje dve decenije. U sektoru svinjarstva beleži se još značajniji pad broja grla – od 19,7%, tokom 2023. godine broj krmača je smanjen za 16,9%, a može se očekivati nastavak opadajućeg trenda broja grla svinja u narednom periodu!
Odboru je ukazano i da je Srbija imala 2,5 puta manji agrarni budžet u 2018. godini u odnosu na 2023.
- Srbija je uspela nekim čudom da smanji broj goveda od 2018. do 2023. za 17,7 odsto, broj svinja za 30,7%, broj koza za 31,5%... Bilans proizvoda stočarstva za prvih šest meseci pokazuje da je ukupna vrednost uvoza iznosila 304,8 miliona evra i da smo zabeležili negativan trgovinski bilans od 196,7 miliona evra što je uvećanje od oko 100% u odnosu na 2022. godinu. Na grafikonu spoljnotrgovinske razmene mleka i mlečnih proizvoda se vidi da totalni fijasko nastupa od 2021, a da negativan trend otpočinje od 2018. godine. Slično od 2021. godine sledi ubrzana propast u razmeni svinjskog mesa i proizvoda, sledeće je upozorenje profesorke.
Izgubljen prehrambeni suverenitet
Brankov zaključuje da nije čudo što je Srbija izgubila prehrambeni suverenitet.
- Tradicionalno samodovoljna država ogromnog izvoznog potencijala trenutno može da zadovolji domaću tražnju samo za žitaricama, voćem, suncokretom, uljanom repicom, crnim lukom i ovčijim mesom. Stepen samodovoljnosti za meso je 88,9%, znači da najmanje 11, 1% mesa i proizvoda moramo da uvezemo da zadovoljimo domaću tražnju. Samodovoljni smo 80% u proizvodnji svinjskih masnoća, pa možda tu treba tražiti i deo uzroka zašto su čvarci u Srbiji postali luksuzna roba. Problem nije samo u sektoru mesa i mleka, već i povrtarstva – zadovoljavamo svega nešto više od 80% naših potreba za paradajzom i belim lukom i samo 43% potreba za pasuljem.
Loše upravljanje poljoprivrednom od 2000.
Brankov podvlači da je loše upravljanje poljoprivrednom politikom započeto nakon tzv. demokratskih promena 2000. godine.
- To je podrilo temelje našeg prehrambenog sistema, a nastavilo se intenzivnije od 2018. godine, što je dovelo do smanjenja domaće proizvodnje, povećanih troškova proizvodnje i gotovo potpune zavisnosti od uvoza inputa. S obzirom na neefikasne mehanizme za intervencije na tržištu, ne iznenađuje što se veliki deo tih problema preliva na potrošače u vidu viših cena hrane.
Brankov je na kraju obraćanja istakla glavni cilj.
- Imajući u vidu navedene probleme definisali smo viziju razvoja poljoprivredno-prehrambenog sektora Republike Srbije kao dostizanje prehrambenog suvereniteta u dugoročnom periodu u domenu glavnih poljoprivrednih proizvoda, sirovina i prehrambenih proizvoda, jačanje otpornosti poljoprivredne proizvodnje na klimatske promene uz održivo upravljanje prirodnim resursima, poboljšanje kvaliteta života i povećanje zaposlenosti u ruralnim područjima. Vizija razvoja poljoprivrede definisana je kroz jedan od strateških ciljeva - osiguranje stabilnosti poljoprivredno-prehrambenog sektora kroz postizanje visokog stepena prehrambene samodovoljnosti.
Brankov objašnjava da je strateški cilj povezan sa nekom od razvojnih potreba srpske poljoprivrede i nabraja najvažnije:
- Povećanje proizvodnje hrane iz lokalnih izvora, povećanje kapaciteta za preradu, razvoj industrije poljoprivrednih inputa, unapređenje veština radne snage u poljoprivredno-prehrambenom lancu, promocija lokalnih proizvoda, povećanje obima i kvaliteta investicija u fiksne kapacitete i infrastrukturu, uspostavljanje adekvatnih tržišnih struktura, poboljšanje ekološke održivosti poljoprivrednih praksi, unapređenje usklađenosti između proizvodnih sistema i ekoloških uslova, efikasnije korišćenje instrumenata za upravljanje rizicima uz primenu savremenih tehnologija i analitičkih alata, efikasnije upravljanje poljoprivrednim zemljištem kroz racionalnu upotrebu, očuvanje i planiranje resursa, unapređenje javne infrastrukture u ruralnim područjima, podrška uvođenju novih mera ruralnog razvoja na nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou, sa fokusom na održivi razvoj, inovacije i ekonomsko osnaživanje ruralnih zajednica, povećanje dodate vrednosti poljoprivredne proizvodnje kroz preradu, inovacije i razvoj proizvoda sa većom tržišnom vrednošću, unapređenje povezanosti u lancu od proizvođača do potrošača kroz efikasniju logistiku, marketing i distribuciju, podsticanje većeg učešća proizvođača u domaćim i međunarodnim sistemima kvaliteta za povećanje konkurentnosti i tržišnog pozicioniranja, podržavanje (stimulisanje) ekonomskog povezivanja poljoprivrednih proizvođača, podsticanje ulaganja u tehnologiju i inovacije radi povećanja efikasnosti i održivosti poljoprivredne proizvodnje.
Uz to, strateški cilj je podržan prioritetima.
- Ovo su najvažniji prioriteti: unapređenje stočarske proizvodnje, osposobljavanje mehanizma za intervencije na tržištu, povećanje transparentnosti u prehrambenom sistemu, unapređenje održivog upravljanja zemljištem, vodom i biodiveritetom, smanjenje ranjivosti na klimatske promene, olakšavanje pristupa poljoprivrednom zemljištu (izmena zakona o planiranju i izgradnji itd), smanjenje siromaštva u ruralnim oblastima kroz ekonomsko osnaživanje i poboljšanje pristupa tržištima, otvaranje novih radnih mesta u ruralnim oblastima kroz razvoj poljoprivrede, turizma i prerađivačke industrije, ubrzanje prelaska na održiva ruralna gazdinstva kroz primenu energetski efikasnih tehnologija i obnovljivih izvora energije, povećanje efikasnosti i dodate vrednosti poljoprivrednih gazdinstava kroz primenu inovacija i tehnologija, povećanje pravičnosti u raspodeli podsticaja sa fokusom na mlade i male poljoprivrednike, integracija mladih poljoprivrednika u prehrambeni lanac kroz obuku i finansijsku podršku, usklađivanje proizvodnje sa tržišnim zahtevima i potražnjom za održivim proizvodima, povećanje ulaganja u istraživanja i razvoj novih tehnologija i održivih praksi u poljoprivredi, unapređenje sistema obrazovanja i transfera znanja kroz modernizaciju nastavnih programa i difuziju inovacija, razvoj javno-privatnog partnerstva radi unapređenja infrastrukture, tehnologija i investicija u poljoprivredi.
Na pitanje kako da se odgovori na potrebe srpske poljoprivrede, Brankov ističe:
- Neophodno je osmisliti adekvatne intervencije, pri čemu smo planirali uključivanje svih relevantnih subjekata. Ne samo profesora i naučnika, već i Skupštinskog odbora za poljoprivredu, Privredne komore Srbije, stručnjaka iz Ministarstva poljoprivrede, renomiranih udruženja poljoprivrednika, kao i svih političkih stranaka, bez obzira na to da li pripadaju vladajućoj većini ili opoziciji. Od presudne je važnosti da državno rukovodstvo, predvođeno predsednikom Republike Aleksandrom Vučićem, koji sprovodi politiku vojne i političke neutralnosti i osigurava nezavisnost i stabilnost zemlje, podrži ovu inicijativu i svojim autoritetom doprinese postavljanju prehrambenog suvereniteta kao strateškog cilja. Ovakav nadstranački i institucionalni pristup omogućio bi da poljoprivredna politika postane jedan od stubova naše nacionalne bezbednosti i razvoja.
U samoj završnici obraćanja, Brankov je kazala da je pred Skupštinskim odborom za poljoprivredu nastupila samo kao gost, a ne kao autor buduće strategije koji bi imao priliku da ostvari zacrtane ciljeve.
- Neko je odlučio da me zameni drugim akademskim kadrom, iako sam, za razliku od onih koji su pisali za veliki novac nacrt strateškog okvira prepunog grešaka - među kojima je tvrdnja da je najzastupljenija kultura u Srbiji pšenica, kao i da izvozimo smrznute jabuke - bila spremna da radim pro bono u službi državnih i nacionalnih interesa. Uprkos mom povlačenju, ostajem uverena da će vizija prehrambenog suvereniteta Republike Srbije, koja predstavlja ključnu dimenziju za obezbeđivanje dugoročne nacionalne sigurnosti, faktor očuvanja državnosti i suvereniteta, suštinski element socioekonomske politike i neophodan uslov za poboljšanje kvaliteta života građana kroz povećanje ekonomske dostupnosti visokokvalitetne hrane po konkurentnim cenama, nadvladati sve izazove. To je jedini ispravan put.
VIDEO: SNIMAK OBRAĆANJA U CELINI (12:07)
Dr Tatjana Brankov je vanredni profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu i viši naučni saradnik u oblasti društvenih nauka – ekonomija. Predaje na svim nivoima studija. Izabrana je za predsednicu Društva agrarnih ekonomista Srbije u junu 2023. godine. Stručni je konsultant portala PRVI PRVI NA SKALI.
Snimak sedme sednice Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu u celini pogledajte na Jutjub kanalu Narodne skupštine (trajanje: 2:35:55).
Komentara: 0