za dalji samostalan rad pod geslom: Ostavimo zemlju naših predaka našoj deci bez GMO!
#СРБИЈАБЕЗГМО! #SRBIJABEZGMO! #GMOFREESERBIA!
Nećemo moći da pravimo čvarke i pečemo rakiju, kljukaće nas GMO hranom, oteće nam ćirilicu i još ćemo povrh svih prethodno navedenih uvreda po srpstvo morati da uđemo u NATO - ovo su samo neki od strahova građana Srbije kada je u pitanju pristupanje Srbije Evropskoj uniji.
Iako je članstvo u evropskoj porodici naroda, kako se često izstiče, strateški cilj Srbije, niko nije očekivao da na tom putu neće biti nedoumica kod građana. Međutim, i na žalost, mišljenje šta konkretno znači ulazak u EU za Srbiju često je zasnovan na dezinformacijama.
Te "mitove", kako ih je nazvalo Ministarstvo za evropske integracije, ono je i demistifikovalo, i u jednoj od svojih publikacija građane pokušalo da reši bojazni da će im se nešto strašno desiti članstvom tim članstvom.
Ovo su samo neke od bojazni koje Srbi imaju kada je reč o Evropskoj uniji.
"Članstvo u EU = članstvo u NATO"
Prema osnivačkim ugovorima EU, članstvo u Uniji nije uslovljeno članstvom u NATO. Šest zemalja članica EU nisu i članice NATO: Austrija, Finska, Malta, Kipar, Irska i Švedska. Zato se, prilikom pristupnih pregovora o članstvu Srbije u EU, ne razgovara o članstvu u NATO kao jednom od uslova za evropske integraciju Srbije, navodi se u publikaciji Ministarstva za evropske integracije.
Srbija je napravila svoj izbor o načinu saradnje sa NATO, kada je u decembru 2006. godine pristupila programu Partnerstvo za mir. Za Srbiju to predstavlja optimalan okvir za ostvarenje sopstvenih bez bednosnih ciljeva - unapređenje odbrambenih sposobnosti uz zadržavanje vojne neutralnosti.
"Neće biti ćirilice"
Ova bojazan posebno je interesantna, zato što ne može biti dalje od istine, upravo suprotno, ćirilica već jeste jedno od zvaničnih pisama Evropske unije, zahvaljujući Bugarskoj koja je članica EU.
Zvanični jezik svake države članice je u isto vreme zvanični jezik Unije, tako da će po ulasku naše zemlje u EU i srpski jezik postati zvanični jezik.
To znači da će se svi dokumenti prevoditi na srpski jezik i biti dostupni građanima Srbije na njihovom jeziku. Oni će, takođe, moći da se obraćaju institucijama Evropske unije na svom jeziku, a srpski predstavnici u Evropskom parlamentu moći će u parlamentarnom radu da ga koriste.
U Ugovoru o EU izričito je navedeno da Unija poštuje nacionalni identitet država članica, jezičku i kulturnu raznolikost. Evropska unija pomaže državama u očuvanju njihovih posebnosti u različitim kulturnim izrazima.
"Svinjokolj i rakija postaju prošlost"
- Nije tačno da srpski tradicionalni poljoprivredni proizvodi, kao što su sirevi i rakija, neće moći da se prodaju na tržištu Evropske unije - eksplicitno se navodi u pomenutoj publikaciji.
Tradicionalne proizvode koji se prave u domaćinstvima biće i dalje moguće proizvoditi za sopstvene potrebe, a ukoliko se budu prodavali na tržištu, moraće da ispune zahteve koji se odnose na bezbednost prehrambenih proizvoda u svim državama članicama EU.
Cilj je da se potrošači zaštite od trovanja hranom, trihineloze ili salmonele. Ovi zahtevi EU su već preneti u domaći Zakon o bezbednosti hrane.
Takođe, EU neće zabraniti ni svinjokolju (ovdašnji običaj), a moći ćemo i da proizvodimo domaće kobasice, kulen, čvarke i kada budemo deo EU.
Dakle, klanje životinja u domaćinstvima i proizvodnja specijaliteta od mesa biće dozvoljena za potrošnju u tom domaćinstvu. Meso u prodaji moraće da potiče iz klanica.
Propisi EU koji se tiču klanja životinja vrlo su precizni i ne dopuštaju nepotrebno mučenje životinja.
Zanimljivo je i da će Srbija u procesu pristupanja EU moći da dobije zaštitu svoje rakije od šljive pod nazivom “srpska šljivovica”, kao što je i Češka 2007. godine zaštitila u EU kao proizvod geografskog porekla sopstvenu vrstu rakije od šljive u Moravskoj, pod nazivom “slivovice”.
Integracija Srbije u EU neće dovesti do propasti srpske privrede, naprotiv, u globalizovanom privrednom okruženju razvoj Srbije će u velikoj meri počivati na integraciji srpske privrede u evropske privredne tokove.
Tržište EU je tržište bez carina i drugih uvoznih ograničenja, a zajednička pravila jedinstvenog tržišta EU omogućavaju ravnopravan pristup svim privrednim subjektima na teritoriji na kojoj živi više od pola milijarde stanovnika.
Koliko će srpska privreda biti konkurentna na tržištu Evropske unije zavisi od preduzetničkog duha, ulaganja u tehnologiju i obrazovanja te promovisanja srpskih proizvoda na tržištu EU.
EU ima jedan od najstrožih režima kada su u pitanju genetski modifikovani organizmi (GMO) koji se koriste za ljudsku potrošnju. Zabranjeno je stavljanje na tržište GMO hrane koja nije prošla dugu i rigoroznu proceduru odobravanja u kojoj se ispituju njena rizična svojstva.
Ova procedura u praksi prosečno traje oko 45 meseci. Na kraju, odobrena GMO hrana mora biti propisno obeležena, kako bi potrošači bili obavešteni da li hrana koju kupuju sadrži u sebi genetski modifikovane sastojke i kako bi sami doneli odluku o to me da li žele da konzumiraju GMO.
Takođe, Srbija može prilikom usklađivanja svojih propisa sa pravilima EU da zabrani gajenje GMO na svojoj teritoriji, što praktikuje trinaest država članica.
"Članstvo u EU - više štete nego koristi"
Evropska unija je, kao najveći donator finansijske pomoći, obezbedila Srbiji od 2007. godine do sada kroz pretpristupne fondove ukupno 2,8 milijardi evra bespovratnih sredstava, govore najsvežiji podaci.
Osim donacija iz pretpristupnih fondova EU (IPA fondovi) i same zemlje članice Evropske unije obezbedile su značajnu finansijsku podršku našoj zemlji.
Za razliku od kredita koje neke države nude Srbiji, novac iz IPA fondova je bespovratan - tako dobijeni, a uspešno potrošeni novac, Srbija ne vraća.
Od 2000. godine, EU je, zajedno sa državama članicama, ubedljivo najveći donator sa 75 odsto od ukupne bespovratne pomoći koju je Srbija primila.
EU je u Srbiji investirala u saobraćajnu infrastrukturu, zdravstvo, kvalitet vazduha i vode, upravljanje otpadom, pristupanje programima EU kao što je Erasmus i reformu javne uprave kako bi pružala bolje usluge građanima.
Poslednjih godina pomoć je sve više orijentisana na pripreme za članstvo u EU.
Takođe, kada su Srbiju u maju 2014. zadesile katastrofalne poplave, Evropska unija je među prvima reagovala. Odmah su poslati timovi specijalaca i humanitarna pomoć a Evropska unija je ukupno obezbedila više od 170 miliona evra pomoći.
"Oni koji ignorišu pravila demokratije gube i svoja prava kao lobisti u Evropskom parlamentu", rekao je predsednik Zelene stranke Filip Lamberts. "Američke korporacije takođe moraju prihvatiti demokratsku kontrolnu funkciju parlamenta. Monsanto ne može da pobegne od ovoga".
Evropa-Bio je biotehnološki lobi čiji je upravni odbor sastavljen od predstavnika kompanija članica, među kojima su, pored ostalih "zvučnih" imena: BASF, Bajer, Dau, Dupon, Monsanto, Novartis, Nestle, Fajzer, Sindženta... Evropa-Bio je osnivač Međunarodnog saveta biotehnoloških udruženja (ICBA).
Ovo je sadržaj njihovog saopštenja od 17. aprila ove godine.
Komentara: 0