Površine koje se koriste za organsku poljoprivrednu proizvodnju u Evropskoj uniji nastavljaju da se povećavaju. To pokazuju i podaci iz istraživanja koje je sproveo Zavod za statistiku EU (Eurostat), po kojem je organska proizvodnja u 2020. godini obuhvatala 14,7 miliona hektara, što je rast od 56 odsto u odnosu na 9,5 miliona hektara iz 2012. godine.
Inače, od svih površina koje su u EU korišćene u poljoprivredne svrhe (KPP) tokom 2020. godine organska proizvodnja je zauzimala 9,1 procenat.
Između 2012. i 2020. godine, kako pokazuju podaci Eurostata, udeo poljoprivrednih površina koje se koriste za organsku poljoprivredu povećao se u svim državama članicama EU, osim u Poljskoj.
U 2020. godini najveći udeo u ukupnim korišćenim poljoprivrednim površinama (KPP) za organske svrhe bio je u Austriji (25 odsto), Estoniji (22 procenta) i Švedskoj (20 odsto). Nasuprot tome, udeo organske poljoprivrede bio je ispod pet procenata u osam država članica EU, sa najnižim udelima u Irskoj i Malti.
Izvoz organskih proizvoda iz Srbije dostigao rekordnih 37 miliona evra
Iz Srbije je 2020. godine izvezeno organskih proizvoda u vrednosti od 37 miliona evra, sedam miliona evra više nego godinu pre, pokazuju podaci Nacionalnog udruženja za razvoj organske proizvodnje „Serbia Organica“.
„Ovo je najveći skok od kada se prate podaci 2018. godine. Svake godine izvoz je rastao za 1,5 do dva milona evra, a prvi put da je porastao za više od sedam miliona evra“, izjavila je za Betu generalna sekretarka udruženja Ivana Simić.
Ona je istakla da se najviše organskih proizvoda iz Srbije izvozi u EU, više od 85 odsto, a sledi tržište SAD. Kada je reč o EU, od celokupnog izvoza Nemačka obuhvata više od trećine, a zatim slede ostali najveći domaći partneri – Holandija, Italija i Francuska.
Vrednost izvoza organskih proizvoda porastao je za više od 15 puta za 10 godina. Prvi put su ovi podaci postali deo informacionig sistema Uprave carina 2012. godine kada je ukupan izvoz organskih proizvoda iznosio 3,74 miliona evra, dok je u 2021. godini iznos izvoza iznosio 57,4 miliona evra. U odnosu na 2020. vrednost izvoza organskih proizvoda je porasla 53%, a za dve godine 93,3%.
Ukupna količina izvezenih proizvoda u 2021.godini iznosi 17.622 t.
Najveća vrednost, od 45 miliona evra je ostvarena 2021. godine u izvozu zamrznutog organskog voća, od čega najaviše čini zamrznuto jagodasto voće:
Pored jagodastog voća, izvozimo i zamrznutu višnju (3,4 mil evra) i šljivu.
Posle zamrznutog voća najviše je izvezeno organskog sušenog voća – jagoda, malina, šljiva, borovnica, kupina, ribizla, u ukupnoj vrednosti od 6 miliona evra, zatim voćni koncentrati i pirei ( u ukupnoj vrednosti od 3,15 miliona evra).
Od 33 države u koje smo izvezli organske proizvode u 2021. godini najveće vrednosti su izvezene u sledeće države:
Nemačka – 18,25 miliona evra – 31,8% od ukupne vrednosti izvoza,.
SAD – 7,75 miliona evra – 13,5% od ukupne vrednosti izvoza
Holandija, skoro 7 miliona evra – 12% od ukupne vrednosti izvoza
Francuska – 4,25 miliona evra – 7,4% od ukupne vrednosti izvoza
Poljska – 3,5 miliona evra – 6,1% od ukupne vrednosti izvoza
Kanada – 3,49 miliona evra- 6% od ukupne vrednosti izvoza
Austrija – 3,4 miliona evra – 5,9% od ukupne vrednosti izvoza
Italija – 2,8 miliona evra – 4.9% od ukupne vrednosti izvoza
Belgija – 1,3 mioiona evra – 2,26% od ukupne vrednosti izvoza
Švajcarska – 1,17 miliona evra – 2% od ukupne vrednosti izvoza
"Organska proizvodnja je celovit sistem upravljanja farmom i proizvodnjom hrane koji kombinuje najbolje ekološke prakse, visok nivo biološke raznolikosti, očuvanje prirodnih resursa i primenu visokih standarda koji se tiču dobrobiti životinja a metod proizvodnje je u skladu sa željom određenog potrošača da kupi proizvode koji koriste prirodne sastojke i do kojih se dolazi na osnovu prirodnih postupaka", navedeno je u Akcionom planu za budućnost organske proizvodnje u Evropskoj uniji (Evropska komisija, Brisel, mart 2014).
Organska proizvodnja u Srbiji je sve popularnija i ekonomski značajnija, a zahvaljujući potencijalima koji se pre svega ogledaju u usitnjenom posedu i zemljištu koje nije kontaminirano štetnim materijama, ovaj vid poljoprivrede može značajno doprineti razvoju ruralnih područja, a time i poljoprivrede uopšte, ističe Nacionalna asocijacija za organsku proizvodnju Serbia Organika.
Zahtev za organski proizvedenom hranom je u konstantnom porastu kao reakcija na saznanje o negativnim efektima ustaljenih načina proizvodnje. Podaci o štetnosti pesticida i činjenica da veštačka đubriva mogu sadržati radioaktivne materije su pospešili nov način proizvodnje kojim se izbegavaju ove opasnosti. Organska proizvodnja bez upotrebe insekticida, pesticida, fungicida i veštačkih đubriva, regulatora rasta, hormona, antibiotika i genetski modifikovanih organizama (GMO) predstavlja ultimativni izbor svake nacije koja vodi računa o sopstvenom zdravlju.
ARHIVA PPNS SNIMAK PREDAVANJA ORGANSKA PROIZVODNJA GMO ILI ZDRAVLJE? - PROF. DR SNEŽANA OLJAČA (1:20:54)
Iz studije "Organska proizvodnja u Srbiji 2020"
Serbia Organika je objavila sveobuhvatnu studiju, analizu sektora organske proizvodnje u Republici Srbiji.
Studija daje pregled razvoja i stanja organske proizvodnje, sa identifikacijom potreba, potencijala i izazova u sektoru i detaljne statističke podatke o biljnoj i stočarskoj proizvodnji, geografskoj raspodeli, o učesnicima u sektoru organske proizvodnje, proizvodnoj strukturi. U studiji je detaljno predstavljeno i domaće tržište organskih proizvoda sa pregledom cena, vrednost domaćeg tržišta, glavni tžišni kanali i tržišni lanci, a dati si i podaci o vrednosti izvoza, uvoza. Takođe, u studiji se mogu naći i sve informacije o zakonodavnom i institucionalnom okviru i kontrolnom sistemu, kao i o merama podsticaja organskom sektoru kroz nacionalne i IPARD mere.
Studija daje i pregled aktuelnih trendova na medjunarodnom i EU tržištu, procenu budućih trendova u potrošnji i predviđenog smera u budućem razvoja tržišta organskih proizvoda u EU i globalno.
Istraživanje je pokazalo da stanovništvo u Srbiji u značajnoj meri zabrinuto kada su u pitanju rizici vezani za određene prehrambene proizvode, kao što je prisustvo pesticida, aditiva u hrani, kao i prisustvo antibiotika, hormona i steroida u mesu. Prema istraživanju Srbi su podjednako zabrinuti za svoju ishranu kao i ispitanici u EU, dok su nešto zabrinutiji kada je u pitanju prisustvo GMO u hrani ili piću.
Kada su u pitanju prednosti koje ispitanici daju organskim proizvodima, zdravstvena bezbednost se u svim starosnim kategorijama pokazala kao značajna prednost, kao i mišljenje da organski proizvodi ne sadrže GMO, kao i da se u njihovoj proizvodnji ne koriste sintetičko-hemijske supstance, mada su osobe između 25 i 50 godina nešto svesnije ovih prednosti u odnosu na najmlađu i najstariju starosnu kategoriju. Kontrola i sertifkacija organskih proizvoda je prednost za koju se nešto manji broj ispitanika u svim kategorijama opredelio, u odnosu na tri gore pomenute prednosti, dok se za mišljenje da su organski proizvodi ukusniji opredelio najveći broj pripadnika najstarije kategorije, a najmanje pripadnika najmlađeg uzrasta ispitanika
Šta ćemo sa domaćom semenarskom industrijom i našom samodovoljnošću u proizvodnji hrane? Hoćemo li tako lako odbaciti činjenicu da samo trećina sveta može da prehrani stanovništvo iz sopstvene proizvodnje i da mi pripadamo toj grupi? Hoćemo li u našoj zaljubljenosti u "savremenu nauku" stići da zaštitimo nacionalne resurse i interese?
Tatjana Brankov, vanredni profesor Univerziteta u Novom Sadu Stručni saradnik udruženja/portala PRVI PRVI NA SKALI
Stari "GMO" mogli su da se identifikuju, sa "novim genomskim tehnikama" neće biti tako
Šta su stare sorte, šta hibridi, a šta GMO?
Zbog kršenja Zakona o GMO, pod zabranom uvoza i prometa bili Mikros union i Perutnina Ptuj 2018. i 2019; GM soja gajena na 178 hektara od 2012. do 2019. - saznaje PRVI PRVI NA SKALI
GM sistemi ishrane i njihov ekonomski uticaj - Tatjana Brankov, Koviljko Lovre: Srbija
Pitanje suvereniteta u proizvodnji hrane je ključno i za pitanje GMO - prof. Dimitrijević
Komentara: 0