U istom dana, 28. oktobra, genetički modifikovani organizmi (GMO) bili su tema u Srbiji iz dva različita ugla i sa dva suprotstavljena ishoda koja se tiču budućnosti Zakona o GMO, važećem od 2009. godine.

Udruženja poljorivrednika koji se bave stočarstvom, a pre svega uzgojanjem svinja, saopštili su da je tržište u velikoj krizi "zbog nemogućnosti prodaje domaćih svinja i davanja prednosti uvoznicima", spominjući i GMO.

Analizirajući status domaćih proizvođača, udruženja su istakla da država ima na raspolaganju mehanizme da ih zaštiti, kao što su uvozne kvote ili dažbine, ali to ne primenjuje. Dokaz da nešto nije u redu sa cenama u maloprodaji je i skoro pokrenut postupak Komisije za zaštitu konkurencije protiv trgovačkih lanaca zbog sumnje oko dogovaranja cena, saopštili su poljoprivrednici i naveli da je nabavna cena mesa iz uvoza niža, jer se u EU za ishranu životinja koristi jeftinija, GMO sojina sačma.

- Potrošači u Srbiji nisu informisani da je za proizvodnju svinjskog mesa, poreklom iz EU u najvećoj meri korišćena GMO sojina sačma, jer se takva informacija uopšte ne nalazi na deklaraciji, niti se obavezno posebno navodi država porekla. Imamo pravo i obavezu da zakonski regulišemo ovo pitanje kako bi potrošači raspolagali svim informacijama o hrani pre donošenja odluke kakvo meso će kupiti, poručuju oni.

Oni su ukazali na pradoks da Srbija uvozi meso za 60-70 odsto svojih potreba, a izvozi žitarice.

- S razlogom se pitamo – da li neko svesno i namerno uništava domaću proizvodnju ili je ovakvo stanje posledica ignorisanja zahteva i apela domaćih proizvođača i stručne javnosti. Zaštitom domaćih farmera, štite se i ratari koji proizvode hranu za naše životinje i čitava poljoprivreda koji je strateški važna za svaku državu. Ovim dopisom želimo da probudimo pažnju domaće javnosti i pokrenemo široku debatu o ovoj temi jer domaćeg mesa uskoro neće biti ukoliko se nešto hitno ne preduzme, zaključuju oni, preneo je list Danas.

NKEU za izmenu zakona o GMO

Sa druge strane, Nacionalni konvent o Evropskoj uniji (NKEU) objavio istog dana sažetak knjige preporuka za 2024. godinu. To je redovna godišnja publikacija koja, kako izdavač naglašava, a prenosi Dnevni evropski servis Novinske agencije Beta, predstavlja najsveobuhvatniji pregled stanja pregovaračkog procesa Srbije u godini kada se navršava puna decenija od zvaničnog početka pregovora između Srbije i Evropske unije. Knjiga je nastala doprinosom više stotina članica Nacionalnog konventa, najveće mreže organizacija civilnog društva u Srbiji, piše u saopštenju.

Ukupno je definisano 426 preporuka, od kojih su 344 namenjene Vladi, 42 Evropskoj uniji, a civilnom društvu Srbije 40. Za svaki deo pregovaračkog okvira prati se kontinuitet i stepen ostvarivanja preporuka u odnosu na prethodnu godinu, dok su formulisane i nove preporuke, uzimajući u obzir stanje i kontekst tokom 2024. godine, saznajemo iz saopštenja.

Tako je od ukupno 344 preporuke Vladi, u odnosu na prethodnu godinu, u celosti ostvareno samo osam - to je tek 0,2 odsto. Ispunjeno je delimično 67 preporuka, dok je 221 preporuka ostala neispunjena - što je 64 procenta. Broj novih preporuka iznosi 48.

Preporuke Radne grupe NKEU pod brojem četiri za Poglavlje 12, a to je iz klastera 5 - bezbednost hrane, veterinarska i fitosanitarna politika, upućena Vladi glasi:

"Ponavljamo da je neophodno pokretanje sveobuhvatnog nacionalnog dijaloga i informisanja javnosti o GMO, utemeljenog na naučno i stručno potkrepljenim činjenicama, a u cilju izrade Nacrta i kasnijeg usvajanja izmena Zakona o GMO koji već duži niz godina (od 2009. godine) onemogućava ulazak Srbije u Svetsku trgovinsku organizaciju (STO), a koji pored toga nije kompatibilan ni sa zakonodavstvom EU u ovoj oblasti".

Dakle, iako je reč o bezbednosti hrane, veterinarskoj i fitosanitarnoj politici, ovde se pominje Svetska trgovinska organizacija koja se tiče narednog poglavlja u preporukama NKEU.

Ova preporuka utvrđena je još 2014. godine, a vodi se kao neispunjena.

Po NKEU, preporuka ima merilo broj 1 za otvaranje poglavlja.

Preporuka pod brojem 1 za Poglavlje 30 - iz klastera 6 to su ekonomski odnosi sa inostranstvom, takođe upućena Vladi, glasi:

"Vlada Republike Srbije treba da ponovo pokrene koordinisani međuresorni proces koji bi rezultovao jasnom političkom odlukom za donošenje novog Zakona o genetički modifikovanim organizmima, baziranog na propisima EU u tom domenu. Ovaj zakon bi ukinuo postojeću apsolutnu zabranu prometa ovim proizvodima, ali bi uspostavio adekvatne i efektivne mehanizme kontrole i odobravanja proizvoda koji bi zaštitili interese potrošača, u skladu sa mogućnostima koje nude evropski i međunarodni standardi. Postojeći Zakon ne predviđa adekvatan sistem za praćenje proizvoda koji sadrže GMO, te su stoga rešenja koja predviđa nebezbedna i ne odgovaraju interesima građana. Usvajanjem novog Zakona, koji bi bio usaglašen sa praksom EU, bila bi otklonjena glavna prepreka za okončavanje multilateralnih pregovora u okviru STO-a, kao i bilateralnih pregovora u okviru STO-a sa Sjedinjenim Američkim Državama".

Ova preporuka je utvrđena 2015. godine, takođe je zavedena kao neispunjena, i isto ima merilo broj 1 za otvaranje poglavlja.

Član 2 (Zabrana stavljanja u promet) Zakona o GMO kaže: "Nijedan modifikovan živi organizam kao ni proizvod od genetički modifikovanog organizma ne može da se stavi u promet, odnosno gaji u komercijalne svrhe na teritoriji Republike Srbije".

Potrošači i GMO

U preporuci se ne navodi obeležavanje GMO, a to je ključni problem za potrošače širom sveta, pa i u Evropi.

Problem je višeslojan: evropskim zakonodavstvom je predviđeno jasno označavanje ovakvih namirnica, ali to se ne odnosi i na proizvode od životinja hranjenih GM usevima. Anketa Ipsosa iz 2021. godine je pokazala da dominantna većina potrošača u Evropi (86%) želi da hrana koja sadrži GMO bude obavezno deklarisana. Rezultat ankete pokazuje da hrana nije obeležena, a to je onda uskraćivanje mogućnosti izbora prilikom kupovine. Uz to, industrija tvrdi da je nemoguće primeniti obeležavanje.

Preporuka NKEU je utvrđena 2015, neispunjena je, merilo je broj 1 za zatvaranje - nalik prethodnim.

U ovom sažetku još piše da je "potrebno unaprediti napore kako bi se, u što kraćem roku, okončali bilateralni pregovori u okviru STO-a. Srbija, u tom smislu, treba da podigne pregovore sa pojedinim zemljama na viši nivo i da unapredi koordinaciju EU kako bi se bilateralni pregovori, pre svega sa Ukrajinom, Brazilom i svakako Rusijom, što efikasnije sprovodili i okončali. U tom smislu, potrebno je snažnije angažovanje kako bi se što pre sklopio Sporazum o slobodnoj trgovini sa Ukrajinom i razjasnila priroda izazova za okončanje bilateralnih pregovora sa Rusijom, pošto sa ovom zemljom Srbija već ima režim slobodne trgovine".

Ovom preporukom se potvrđuje da GMO nije jedini, "ekskluzivni" problem, već su to i odnosi Srbije sa bar četiri zemlje - SAD, Ukrajinom, Brazilom i Rusijom.

Kada je reč o ulasku Srbije u STO, treba znati je ova međunarodna organizacija nastala 1995. godine kao naslednik Opšteg sporazuma o tarifama i trgovini, potpisanog 1947. godine. Među članicama je bila i bivša Jugoslavija. "Naslednica" SR Jugoslavija je više puta insistirala na prijemu po osnovu pravnog kontinuiteta, ali je to bilo osporeno.

Etika i GMO

Preporuka NKEU ne razmatra neka etička pitanja, a ona su neraskidivi deo procesa odlučivanja potrošača.

U prvoj godini primene Zakona o GMO, 2010, Ana Galjak sa Pravnog fakulteta Univerziteta Union objavila je stručni članak o pravima građana i potrošača među kojima je i obeležavanje proizvoda koji sadrže GMO ili od njih dobijenih proizvoda.

- Praksa takvog obeležavanja veoma često je u suprotnosti sa samim osnovama na kojima se obeležavanje traži. U mnogim zemljama je to svedeno na puki natpis da "proizvod sadrži GMO" ili čak da "proizvod može sadržati GMO", pri čemu je on često dat sitnim slovima i nalazi se na nepristupačnim mestima na ambalaži. Zahtevi za obeležavanje se zasnivaju na pravu na informisanost i pravu na izbor. Međutim, postojeća praksa obeležavanja omogućava samo vrlo skučen izbor između proizvoda koji sadrže genetski modifikovane organizme i onih koji ga ne sadrže.

Galjak smatra da je spektar različitih odluka koje potrošač može da donosi mnogo širi.

- Da bi se ostvarile i te mogućnosti, potrebna je potpuna informacija o tome o kom se organizmu i kom modifikacionom događaju radi, što bi se moglo postići stavljanjem jedinstvenog identifikacionog koda na ambalažu proizvoda. Sasvim su moguće situacije u kojima bi za nekog potrošača bili prihvatljivi biljni geni u biljkama, ali mu ne bi bili prihvatljivi životinjski geni u njima. Tu je i pitanje gena poreklom iz životinja koje su zabranjene za ishranu nekim verskim propisima – pri postojećim regulativama o obeležavanju, da bi bili sigurni, morali biste izbegavati svu genetski modifikovanu hranu. A u mnogim kulturama humani insulin dobijen iz genetski modifikovane bakterije daleko je prihvatljiviji od svinjskog insulina, piše u ovom radu.

Zaključak stručnog članka glasi:

"U etička pitanja povezana sa GMO spadaju i ona koja potpadaju pod etiku životne sredine. Pod tim pojmom najčešće podrazumevamo, u najširem smislu reči, ponašanje koje ne dovodi do narušavanja postojeće biološke raznovrsnosti. Gubitak svakog segmenta biološke raznovrsnosti umanjuje potencijal živog sveta, a samim tim i ljudske vrste, da se prilagodi promenljivoj, odnosno menjajućoj životnoj sredini".

ARHIVA PPNS ANA GALJAK: GMO - HRANA BUDUĆNOSTI ILI FRANKENŠTAJN HRANA


Iako je utemeljen u činjenicama, negativan uticaj GMO na biodiverzitet i životnu sredinu je još jedan segment koji se ne pominje u preporukama NKEU.

U preporukama se takođe ne navodi/upozorava da je GMO već prošlost, da su odavno prisutne nove tehnologije kao "zamena", o čemu je govorio prof. dr Vladan Pešić sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu na predavanju u organizaciji UG PRVI PRVI NA SKALI.

- Ova tehnologija, koja se koristi u stvaranju genetički modifikovanih organizama (GMO) polako odlazi u istoriju, a nju već sada zamenjuju genetički editovani organizmi (GEO). Termini GMO i GEO predstavljaju primenu novih tehnologija koja zaokupljuje pažnju sa više aspekata. To nije samo aspekat etičkog karaktera, to je i geopolitika hrane, naučno i tehnički aspekt, biotehnološki, zdravstveno bezbedne, ekološki prihvatljive hrane i aspekt životne sredine uopšte. Po percepciji i ukusu više smo vezani za onu hranu koju su naši preci i roditelji probali, pri čemu novi ukusi nisu problem, oni jesu primamljivi ako poboljšavaju nutritivnu vrednost, ali kada je sintetička hrana u pitanju nisam siguran da njihova nutritivna vrednost, u funkcionalnom smislu, može odražavati ono što zovemo zdravim načinom života ili kvalitetom ishrane, smatra prof. Pešić.


Nema mesta za GMO u Hrvatskoj i Mađarskoj

Ni u nama susednim državama, a članicama EU, GMO nije dobrodošao, "nema mesta" - to tek ne može da se dozna iz preporuka NKEU.

- Jedan od razloga je i taj što je kod nas zabranjena setva GM semena, pa ni u eksperimentalne svrhe, što je samo po sebi dovoljno da javnost bude mirna. U Republici Hrvatskoj, zajedno sa stručnom i zainteresovanom javnošću, postigla sam da sve županije donesu odluke kojima su na svom području zabranile ispuštanje živih GMO u životnu sredinu, pa i u eksperimentalne svrhe, pa je na temelju tih odluka Hrvatska postala GMO-free država. Proces je trajao gotovo deset godina. Više od 150 regija i 4.500 lokalnih samouprava širom Evrope donelo je odluku o svom GMO-free statusu, govorila je Marijana Petir 2021. godine, predsednica saborskog Odbora za poljoprivredu i bivša hrvatska predstavnica u Evropskom parlamentu.

- Potrebno je podržati mađarske poljoprivrednike, odnosno mađarsku poljoprivredu bez GMO, saopštila je ove godine Aleksandra Sentkiralji, portparolka mađarske Vlade, sumirajući rezultate nacionalne ankete koju je organizovala Vlada.

Mađarska vlada, inače, ne planira da menja svoju strategiju da se poljoprivreda zemlje zadrži bez GMO, saopštilo je prošlog leta ministarstvo poljoprivrede.

"Sledljivost i deklarisanje proizvoda koji su dobijeni ovom tehnologijom moraju garantovati pravo kupaca na slobodu informisanja i izbora", piše u dokumentu o prehrambenoj politici EU "Od njive do viljuške" u kojem se pominje potencijalna uloga inovativnih tehnika i biotehnologije u proizvodnji hrane. Ako nema označavanja GMO (ili GEO), nema ni slobode informisanja i izbora, nameće se zaključak sam po sebi.

Foto: Pixabay
D. M. M. - PPNS

ARHIVA PPNS: PREDAVANJA O GMO

• 2020: prof. dr Tatjana Brankov, prof. dr Miodrag Dimitrijević i prof. dr Miladin M. Ševarlić
• 2021: prof. dr Snežana Oljača, dr Bogdan Cekić i dr Ivana Radović
• 2022: prof. dr Jelena Bošković i dr Vladan Ugrenović
• 2023: doc. dr Duško Brković i Tina Janjatović 
• 2024: prof. dr Vladan Pešić

IZ ARHIVE PPNS INOVACIJE U PREHRAMBENOM SISTEMU: POLJOPRIVREDA KAO SEKTOR GLOBALNE INDUSTRIJSKE EKONOMIJE; GMO; ORGANSKA PROIZVODNJA - PROF. DR TATJANA BRANKOV

PREPORUKA PPNS

STRANICA KOJA SE ČUJE - ZORAN MODLI
PRVI PRVI NA SKALI FB STRANA, TVITER, INSTAGRAM, TREDS

PODRŽI PPNS!

• DONACIJE I SPONZORSTVA
• REKLAMNE USLUGE
• STATUT PPNS
• IMPRESUM
• O IMENU I SADRŽAJU