Koliko su opasni GMO komarci za Afriku?

U Africi su istrebljeni komarci koji prenose malariju – to je očekivanje koje proističe iz biotehnologije koja se naziva "džin drajvs" (Gene Drives - GD). Radi se o tome da su organizmi toliko genetički izmenjeni, da ne prate klasična pravila nasleđivanja. Zabrinutost o delovanju, kao i o činjeničnom uticaju tehnologije sve više raste, ali se istraživanja u Africi kontinuirano sprovode.

Zu sehen ist eine Mücke die an einem Blatt sitzt
^{Anopheles, rod iz porodice komaraca, je najčešći prenosilac patogena malarije na ljude (foto: gemeinfrei auf unsplash.com)}

U poslednjih deset godina, došlo je do brzog napretka u poljima molekularne biologije i big-data-tehnologije. To je pokrenulo i razvoj novog genetičkog inženjeringa (NGT) koji se primenjuje u industriji.^1aIzmeđu ostalog i proizvodnju genskih konstrukata koji su zasnovani na takozvanim genetičkim makazama kao što su CRISPR-Cas9. GD su ekstremna forma genomskog inženjeringa (GE).^2a Radi se o „mutagenim lančanim reakcijama“ koje su dizajnirane tako da se šire kroz populaciju i prevaziđu Mendelove obrasce nasleđivanja.^1bTo znači da se jedna jedina osobina koja se u određenom vremenskom trenutku uvede, može proširiti na čitavu vrstu i doprineti tome da se ta vrsta modifikuje ili istrebi.

U Africi je GD tematizovan kao instrument za sprečavanje širenja malarije. Širom sveta GD se predlaže za borbu protiv štetočina u poljoprivredi, za zaštitu životne sredine – na primer za iskorenjivanje invazivnih vrsta – kao i u vojne svrhe. Značajno je napomenuti da je Defense Advanced Research Projects Agency (DARPA) vojske Sjedinjenih Američkih Država jedna od najvećih finansijera istraživanja o GD.^3a Budući da se GD brzo šire u određenu populaciju i izazivaju nepovratne promene preko nacionalnih i međunarodnih granica, oni širom sveta predstavljaju novi nivo rizika i zabrinutosti u vezi sa biološkom sigurnošću. Ako se u obzir uzme to da trenutno ne postoji međunarodna procena rizika o GD-organizmima (GDO), aktuelni razvoji događaja su posebno zabrinjavajući.

ARHIVA PPNS DARPA: GM BILJKE ZA BIOLOŠKO NAORUŽANJE I ŠPIJUNSKE POSLOVE

Gledište i uticaj Afričke unije (AU)

Afrička unija (AU) je jednoznačno podržala genetičku tehnologiju.^2b AU Development Agency – New Partnership for Africa’s Development (AUDA – NEPAD) se nalazi na čelu organizacija koje zagovaraju GD za borbu protiv malarije.⁴ Finansirana je od strane Open Philanthropy Project, fondacije koja je osnovana od strane suosnivača mreže Fejsbuk. Izveštaj AU za nove tehnologije ističe GD-primene, poput suzbijanja i zamene populacije, za borbu protiv malarije. Pored toga AUDA – NEPAD u saradnji sa International Life Sciences Institute Research Foundation u različitim regijama Afrike, između ostalih u Gani (zapadna Afrika), Keniji (istočna Afrika), Bocvani (južna Afrika) i Gabonu (centralna Afrika), sprovodi informativna predavanja u vezi sa temom za političke donosioce odluka. To bi trebalo da ubrza uvođenje GD u vezi sa dozvoljenim uslovima zakonskog okvira. Trenutna regulacija GD potpada pod biotehnološke okvire komisije Ekonomske zajednice zapadnih afričkih država (ECOWAS).

Testirano područje za GD eksperimente: slučaj Target malarija (Target Malaria)

U Africi napreduje upotreba globalnih GD za iskorenjivanje prenosioca bolesti – pre svega se radi o prenosiocima malarije, komarcima iz roda Anopheles. Istraživanje i razvoj transgenskih i GD komaraca se sprovode najvećim delom od strane konzorcijuma po imenu Target malarija, koji čine univerziteti i istraživačke institucije iz Amerike i Evrope – zajedno sa partnerima iz afričkih istraživačkih institucija.^5a U najveće finansijere se ubrajaju Fondacija Bil i Melinda Gejts (BMGF), Open Philanthropy Project Fund i DARPA. Pojedinačne laboratorije za podršku svog rada dobijaju dodatna sredstva iz različitih izvora, između ostalih i britanske vlade (Ministarstva za zaštitu životne sredine, ishranu i poljoprivredna pitanja i Medical Research Council), Wellcome Trust (dobrotvorne organizacije sa sedištem u Ujedinjenom Kraljevstvu), Evropske komisije, Ministarstva zdravlja Ugande i Državnog saveta Ugande za privredu i tehnologiju (UNCST). ^6a

ARHIVA PPNS GEJTSOVI MILIONI ZA PROMOCIJU GMO MEĐU POLJOPRIVREDNICIMA ŠIROM SVETA

Target malarija posluje u mnogim zemljama afričkog kontinenta, između ostalih u Burkini Faso, Gani, Ugandi, Malom i od skora na Zelenortskim ostrvima, i smatra se prvim preduzećem koje je razvilo GD-primenu za slobodno puštanje.^5b

Target malarija predviđa fazni pristup koji u prvim fazama počinje oslobađanjem muških komaraca bez GD i u narednim fazama dovodi do oslobođenja GD.^3b Otvorena puštanja komaraca koji nisu genetski modifikovani (GM) treba da testiraju infrastrukturu i sisteme za kasnija oslobađanja GM-komaraca.

Prvo puštanje GM-komaraca u Africi: slučaj Burkina Faso

Burkina Faso je prva država u kojoj je Target malarija 1. jula 2019. godine otpustila GM-komarce vrste Anopheles Gambiae u selu Bana, nakon što je Nacionalna agencija za biosigurnost (Agence Nationale de Biosecurite – ABN) dala odobrenje. To se desilo nakon pokušaja sa uvezenim komarcima 2016. godine, koje je lokalno vođeno od strane Institut de Recherche en Sciences de la Sante (IRSS).

Puštanje – prvo na afričkom kontinentu – je uspelo, iako su mnoge afričke organizacije civilnog društva godinama izražavale ozbiljne zabrinutosti i upozorenja, da bi projekat mogao od Afrike stvoriti područja za testiranje rizične tehnologije. Ove grupe argumentuju da je puštanje namenjeno samo u eksperimentalne svrhe i da se ne očekuje da će imati bilo kakve koristi u borbi protiv malarije, i da je stoga veoma neetičko.^7aPored toga argumentuju time da puštanje muških sterilnih GM-komaraca nosi sa sobom rizik od slučajnog puštanja ženki komaraca zbog nesavršenog sortiranja komaraca po polu ili mogućeg otkazivanja mehanizma steriliteta. Osim toga mnoge vrste komaraca iz roda Anopheles mogu prenositi malariju, između ostalih i A.arabiensis i A.funestus, tako da borba protiv samo jedne vrste komaraca može dovesti do toga da neka druga vrsta zauzme njeno mesto i nastavi dalje da prenosi malariju.^6b

Izražava se i dalja zabrinutost zbog toga što se ne održavaju smislene, otvorene i transparentne konsultacije sa pogođenim zajednicama. Takođe nije objavljena ni sveobuhvatna procena rizika koja je bila predmet otvorenih i transparentnih konsultacija, kako je i propisano Kartagenskim protokolom o biološkoj sigurnosti (CPB), kojem je pristupila i Burkina Faso.^7bPuštanje je dakle sprovedeno bez ispunjenja međunarodne obaveze o prethodnom odobrenju nakon razjašnjenja. Ostale pravne zabrinutosti se odnose na nedostatak prekoograničene registracije od strane Imperial College za uvođenje genetski modifikovanih jaja insekata iz Ujedinjenog Kraljevstva u Burkinu Faso, kao što je i propisano CPB-om, kojem je takođe pristupilo i Ujedinjeno Kraljevstvo.^6c

Target malarija međutim ne skreće sa kursa i 2022. godine je obezbedila odobrenje za sprovođenje eksperimenata sa genetski modifikovanim muškim komarcima i time stvorila temelj za buduće eksperimente i puštanje GD-komaraca u Burkini Faso.⁸ Mali se, uprkos prvim radovima u laboratoriji, iz nerazjašnjenih razloga povukao iz projekta Target malarija. U Ugandi se, prema pojedinim podacima, projekat nalazi još u fazi nastajanja i koncentriše se na entomološko sakupljanje komaraca na ostrvima u Viktorijinom jezeru i na kopnu.⁹ U Gani je projekat još uvek u početnoj fazi.¹⁰Treba obratiti pažnju na to da se svi ovi projekti sprovode u saradnji sa nacionalnim istražnim institucijama, posebno sa Uganda Virus Research Institute (UVRI) i Univerzitetom u Gani.

Drugi GE projekti u Africi

Postoje i drugi projekti koji se bave genetski modifikovanim komarcima i GD-komarcima. U te projekte spada i transmisija nula (Transmission Zero) – internacionalni naučni program koji se koncentriše na razvoj GD-tehnologija.¹¹ Transmission Zero uključuje i partnere iz Tanzanije, a to su i Ifkara Health institut i Nacionalni institut za medicinska istraživanja (National Institute of Medical Research), kao i naučnike sa Imperial College London u Velikoj Britaniji. Pored toga inicijativa za malariju Univerziteta u Kaliforniji u Sao Tome i Principe promoviše GD-sisteme, koji isto tako imaju fazni pristup.¹²

Osim toga komercijalna firma Oksitek, sa sedištem u Ujedinjenom Kraljevstvu, u saradnji sa Association Mutualis i Nacionalnim programom za malariju iz Džibutija (der Nationale Malariakontrollprogramm von Dschibuti - PNLP), razvija genetski modifikovane komarce vrste Anopheles stephensi kao vid borbe protiv malarije.¹³

Nije sigurno u kolikoj meri su bile održane adekvatne demokratske konsultacije sa zajednicama i kojih su se postupaka biološke sigurnosti, ako ih je i bilo, pridržavale ove institucije prilikom sprovođenja ovog projekta. Ovo je naročito važno, budući da ne postoje međunarodno priznati mehanizmi za regulisanje biološke sigurnosti u afričkim državama. Trenutno se na globalnom nivou u skladu sa Konvencijom o biološkoj raznovrsnosti (CBD) od strane tehnički ad hok ekspertskih grupa, koje rade na protokolima za procenu rizika, izgrađuju smernice za regulaciju GD-komaraca.

U vezi sa Oksitekom takođe je vredno napomenuti, da njihovi dosadašnji projekti na GM-komarcima, nisu mogli da dostave obećane rezultate. Tako je Oksitek u Meksiku odustao od GM komaraca, nakon što je došlo do nenamernog ukrštanja GM-komaraca sa genetski nemodifikovanim komarcima. Na Kajmanskim ostrvima Ministarstvo za životnu sredinu i zdravlje 2018. godine je potvrdilo, da pokušaji, eksperimenti Oksiteka sa GM komarcima nisu uspeli.¹⁴ Sličnih slučajeva sa prekinutim eksperimentima sa GM-komarcima bilo je i u Maleziji i Panami. U Indiji projekti o GM-komarcima podružnice Oksiteka već nekoliko godina miruju. Oksitekovi svetski eksperimenti za oslobađanjem, uključujući i Floridu i Brazil, i dalje izlažu zajednice i životnu sredinu nepotrebnim rizikom.

ARHIVA PPNS 2020. UPOTREBA GMO KOMARACA ODOBRENA U SAD ZA EKSPERIMENT

Tvrdnje o iskorenjivanju malarije posredstvom genetičkog inženjeringa

Date tvrdnje da se malarija može iskoreniti putem GD-tehnologije su neobjašnjene i upitne. Nedostaju podaci koji su neophodni za predviđanje potencijalne efikasnosti GD-tehnologije. Posebno u slučaju Anopheles Gambiae gde još uvek nedostaje dokaza o efikasnosti.

Istovremeno studije pokazuju da nastaje otpornost na promene izazvane putem GD u DNK, pri čemu se moraju razviti novi konstrukti.^2c To je takođe potvrđeno u skoro objavljenom izveštaju Svetske zdravstve organizacije iz 2022. godine, u kojem su naglašeni problemi sa GD-komarcima iz Target malarije.¹⁵ Izveštaj zaključuje da je ova tehnologija osuđena na propast i da su mnoge grupe naroda u Africi nepotrebno izložene različitim tehnologijama.

Tvrdnje tvoraca GD-tehnologije da su rizici nemogući, uključujući i ekološke rizike i rizike po ljudsko zdravlje, takođe ostaju nedokazane, budući da u planiranim projektima nije poznato kako bi drugi organizmi u ekosistemu, na primer biljke, ribe, slepi miševi i insekti, mogli da reaguju na puštanje GD-komaraca.^2d Trenutne metode za procenu rizika su nedovoljne za procenu GD. Naročito je teško proceniti kako bi se ekosistem i vrste ponašale u vremenu i prostoru, ako se u obzir uzmu potencijalne akumulacije mutacija koje se mogu pojaviti u svakoj generaciji zbog Off-Target-aktivnosti CRISPR sistema. Kada se radi o uticaju na zdravlje, nejasno je kako bi na primer iskorenjivanje jednog vektorskog organizma¹⁶ moglo da utiče na učestalost malarije ili drugih infekcijskih bolesti.

ARHIVA PPNS 2019: VREME GMO JE PROŠLO, DOLAZI VREME GEO - GENETIČKI "EDITOVANIH" ORGANIZAMA

Veza sa industrijsko poljoprivrednim GD-sistemima

Velika pažnja koju biotehnološka industrija posvećuje GD-primenama u oblasti javnog zdravlja ne sme da nas zavara da ne razmišljamo o tome šta se dešava sa primenama GD u poljoprivredi. One se odvijaju uz tihu podršku velikih poljoprivrednih kompanija i sadrže predložene primene za smanjenje otpornosti korova na herbicide, promene broja stoke i za suzbijanje vrsta štetočina.^3c Već postoje različiti patenti za poljoprivredne primene, a agrarna industrija vrši ogromno lobiranje za slobodnu GD-politiku, i to bez održavanja javnih diskusija.

Zaključak

Malarija predstavlja veliki izazov za javno zdravlje u Africi, budući da svake godine odnosi mnogobrojne žrtve. Zbog toga države moraju da tragaju za merama koje se bave strukturalnim uzrocima kao što su čista voda i kanalizacija, i koje jačaju sistem javnog zdravlja. Tehnofiksi (eng. technofixes) koji su utemeljeni na rizičnim tehnologijama poput GD nisu rešenje za ovaj problem. Ove tehnologije potiču iz istih onih sistema koji su prouzrokovali zdravstvenu i agrarnu krizu. (5c) Fondacija Bil i Melinda Gejts (BMGF) finansira ove tehnologije i istovremeno investira direktno u hemijske koncerne i poljoprivrednu industriju, koje izazivaju probleme javnog zdravlja, koje Gejts fondacija navodno želi da reši.

ARHIVA PPNS GEJTS NAJVEĆI VLASNIK ZEMLJIŠTA U SAD, UPITNO JE DA LI ĆE I DALJE DA PROPAGIRA GMO KULTURE

Imperijalistički projekti nisu zainteresovani za to da poboljšaju život stanovnika Afrike. Sposobnost Afrike da se bavi rešavanjem zdravstvenih problema poput malarije je takođe bila zanemarena redukcionističkim zapadnim naučnim pristupima koji već dugo služe tome da te projekte opravdaju i da pripreme, obezbede potrebne instrumente za njihovu primenu, dok autohtone naučne sisteme teže da ocrne i da ih istovremeno prisvoje.¹⁷ Svetska zdravstvena organizacija je tek nedavno potvrdila Zelenortska ostrva kao treću afričku zemlju koja je slobodna od malarije, iako je zemlja uključena u novi projekat GD-komarci.

Zar ovo ne bi trebalo da služi kao povod da se preispitaju motivi Target malarije i drugih koji žele da kontinent prekriju GD komarcima?

Reference

1a African Centre for Biodiversity (2018): What Does Synthetic Biology Mean for Africa? Online: www.kurzelinks.de/gid269-da.
1b African Centre for Biodiversity (2018): What Does Synthetic Biology Mean for Africa? Online: www.kurzelinks.de/gid269-da.
2a African Centre for Biodiversity (2018): Critique of African Union and NEPAD’s positions on gene drive mosquitoes for Malaria elimination. Online: www.kurzelinks.de/gid269-db.
2b African Centre for Biodiversity (2018): Critique of African Union and NEPAD’s positions on gene drive mosquitoes for Malaria elimination. Online: www.kurzelinks.de/gid269-db.
2c African Centre for Biodiversity (2018): Critique of African Union and NEPAD’s positions on gene drive mosquitoes for Malaria elimination. Online: www.kurzelinks.de/gid269-db.
2d African Centre for Biodiversity (2018): Critique of African Union and NEPAD’s positions on gene drive mosquitoes for Malaria elimination. Online: www.kurzelinks.de/gid269-db.
3a African Centre for Biodiversity (2018): Gene Drive Organisms – What Africa should know about actors, motives and threats to biodiversity and food systems. Online: www.kurzelinks.de/gid269-dc.
3b African Centre for Biodiversity (2018): Gene Drive Organisms – What Africa should know about actors, motives and threats to biodiversity and food systems. Online: www.kurzelinks.de/gid269-dc.
3c African Centre for Biodiversity (2018): Gene Drive Organisms – What Africa should know about actors, motives and threats to biodiversity and food systems. Online: www.kurzelinks.de/gid269-dc.
4 Finda, M. et al. (2022): Perspectives of African stakeholders on gene drives for malaria control and elimination: a multi-country survey. In: Malaria Journal, www.doi.org/10.1186/s12936-023-04787-w.
5a African Centre for Biodiversity (2020): The Target Malaria project and new risky GE technologies. Online: www.kurzelinks.de/gid269-de.
5b African Centre for Biodiversity (2020): The Target Malaria project and new risky GE technologies. Online: www.kurzelinks.de/gid269-de.
6a African Centre for Biodiversity (2018): GM mosquitoes in Burkina Faso. Online: www.kurzelinks.de/gid269-df.
6b African Centre for Biodiversity (2018): GM mosquitoes in Burkina Faso. Online: www.kurzelinks.de/gid269-df.
6c African Centre for Biodiversity (2018): GM mosquitoes in Burkina Faso. Online: www.kurzelinks.de/gid269-df.
7a African Centre for Biodiversity, Third World Network and Gene Watch UK (2018): Pressrelease - No benefit to imminent release of risky GM mosquitoes in Burkina Faso. Online: www.kurzelinks.de/gid269-dg.
7b African Centre for Biodiversity, Third World Network and Gene Watch UK (2018): Pressrelease - No benefit to imminent release of risky GM mosquitoes in Burkina Faso. Online: www.kurzelinks.de/gid269-dg.
8 Target Malaria: Burkina Faso. Online: www.kurzelinks.de/gid269-dh.
9 Target Malaria: Uganda. Online: www.kurzelinks.de/gid269-di.
10 Target Malaria: Ghana. Online: www.kurzelinks.de/gid269-dj.
11 Transmission Zero. Online: www.kurzelinks.de/gid269-dk.
12 The University of California: The Malaria Initiative. Online: www. kurzelinks.de/gid269-dl.
13 Djibouti Friendly Mosquito Program. Online: www.kurzelinks.de/gid269-dm.
14 African Centre for Biodiversity (2019): Oxitec’s failed GM Mosquito release worldwide. Online: www.kurzelinks.de/gid269-dn.
15 Vector Control Advisory Group (2022): Seventeenth meeting of the WHO Vector Control Advisory Group. Online: www.kurzelinks.de/gid269-do.
16 Organismus, der als Träger und Transportmittel für fremd-DNA innerhalb eines Gentransfers dient.
17 WHO (12.01.2024): WHO certifies Cabo Verde as malaria-free, marking a historic milestone in the fight against malaria. Online: www.kurzelinks.de/gid269-dp. [Letzter Zugriff Onlinequellen: 08.05.2024]

Objavljeno u GID - izdanje 269, maja 2024. Strane 17–9
Sabrina Masinjila - referent za poljoprivredu, ishranu i biodiverzitet u Afričkom centru za biodiverzitet

Foto: Greg Allen, NPR; Oxitec; The Daily Beast
Prevod: Aleksandra Mijailović i Ana Mijailović, Prviprvinaskali.com
Obrada: Dejan Milošević
Izvor: Gen Ethisches Netzwerk

Dodatak PPNS

AMERIČKI EKSPERIMENTI U SRBIJI

Granica Srbije u više navrata je bila porozna za ulazak krijumčarenog semena GM biljaka. Izvori relativno česte kontaminacije GMO (prvi put 1997. godine u Sojaproteinu iz Bečeja, potom 1999. godine na maloj parceli u blizini Novog Sada, 2000. godine na poljima u Bačkoj i Sremu, 2001. godine u okolini Novog Sada na tri parcele ukupne površine 5-7 hektara ...2005. godine u Mačvi na 370 hektara kod 270 proizvođača i na području Surčina na 55 hektara ...2010. 200 hektara na području Odžaka, selo Ratkovo, 11 parcela u Mačvi) su najverovatnije ilegalno uneseno seme iz Rumunije i pomoć u hrani. GMO su u Saveznoj Republici Jugoslaviji (SRJ) prvi put dobili publicitet 2001. godine, kada je nakon velike suše 2000. godine koja je izazvala nedostatak stočne hrane, zbog drastičnog smanjenja prinosa uvezeno 50.000 tona GM soje u okviru programa američke pomoći. Tada je jugoslovenskim vlastima rečeno da će kontaminacija biti manja od 5 odsto. SRJ je dva puta odbila američke donacije (prvi put Savezno ministarstvo za poljoprivredu a drugi put Crna Gora) jer se pošiljka sastojala od celih zrna soje i kukuruza.

Teritorija Kosova i Metohije, koja je u više navrata primila velike količine američke pomoći u hrani, smatra se ozbiljnim i nekontrolisanim izvorom GMO.

Stupanjem na snagu novog zakona o GMO („Službeni glasnik RS", broj 41/09 od 2. juna 2009) prestao je da važi Zakon o GMO („Službeni list SRJ", broj 21/01 i „Službeni glasnik RS", broj 101/05). Novi zakon propisuje da nijedan modifikovan živi organizam (MŽO), kao ni proizvod od GMO, ne može da se stavi u promet, odnosno gaji u komercijalne svrhe na teritoriji Republike Srbije.

Time se zabranjuje uvoz sojine sačme koji je bio dozvoljen po starom zakonu. Novim zakonom se uređuje postupak za izdavanje odobrenja za upotrebu u zatvorenim sistemima i za namerno uvođenje u životnu sredinu GMO i proizvoda od GMO, uslovi za upotrebu u zatvorenim sistemima i za namerno uvođenje u životnu sredinu GMO, rukovanje, pakovanje i prevoz GMO i proizvoda od GMO, kao i druga pitanja koja su značajna za GMO i proizvode od GMO. GMO se ne smatraju poljoprivredni proizvodi biljnog porekla koji količinski sadrže do 0,9 odsto primesa GMO i primesa poreklom od GMO, kao i semenski i reproduktivni materijal ukoliko količinski sadrže do 0,1 odsto primesa GMO i primesa poreklom od GMO.

Propisuje se osnivanje Stručnog saveta za biološku sigurnost koji:

procenjuje tačnost podataka iz prijave koja se podnosi za izdavanje odobrenja za upotrebu u zatvorenim sistemima i za namerno uvođenje u životnu sredinu na osnovu priložene dokumentacije, pri čemu se koriste podaci iz svetske prakse;
vrši procenu rizika pri namernom uvođenju u životnu sredinu;
daje stručno mišljenje ministarstvu nadležnom za poslove poljoprivrede o ispunjenosti uslova za dobijanje dozvole za upotrebu u zatvorenim sistemima;
daje stručno mišljenje Ministarstvu o ispunjenosti uslova za davanje odobrenja za namerno uvođenje u životnu sredinu;
razmatra rezultate namernog uvođenja u životnu sredinu;
razmatra predloge za izmenu propisa o GMO; i
razmatra druga stručna mišljenja koja se odnose na GMO i proizvode od GMO.

Stručni savet radi po principu „slučaj po slučaj", a u svom radu se rukovodi podacima koji su zasnovani na naučnim saznanjima i poštuje princip predostrožnosti (kamen temeljac politike EU). Zakonom su predviđene novčane kazne u iznosu od 500.000 do 3.000.000 RSD za pravno, odnosno od 30.000 do 50.000 RSD za fizičko lice koje upotrebljava GMO u zatvorenim sistemima ili ga namerno stavlja u promet ili gaji u komercijalne svrhe, a nije dobilo odobrenje Ministarstva.

Slabost Zakona je nepostojanje dodatnih odredbi koje propisuju da dozvoljena kontaminacija GM materijalom od 0,9 odsto (što je saglasno sa evropskim propisima) mora biti nenamerna, kao i da je dozvoljena kontaminacija samo sa GMO koji imaju pozitivnu procenu rizika. Bez ovih ograničenja, ipak ostaju otvorena vrata ulasku netestiranih i potencijalno štetnih GMO u Srbiju.

I stari i novi zakon dozvoljava izvođenje ogleda pod kontrolom države, pa je multinacionalna kompanija Monsanto u saradnji sa nacionalnim istraživačkim institucijama (Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad; Institut za kukuruz, Zemun polje) u Srbiji od 2001. do 2009. godine eksperimentisala sa GM kukuruzom.

Poslednja, jednogodišnja dozvola za sprovođenje eksperimenta izdata je Monsanto kompaniji 2009. godine. Od 2010. godine nijedna strana kompanija nije uključena u biotehnološka istraživanja u Srbiji.

U Srbiji su akreditovane tri laboratorije za detekciju prisustva GMO: Institut za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad, SP Laboratorija Viktorija grupe i Ebajotek (laboratorija (Univerzitet Edukons).

Restriktivan Zakon izazvao je oštru reakciju SAD i Svetske trgovinske organizacije, te ima nagoveštaja o usvajanju amandmana Zakona kojim će se dozvoliti uvoz i proizvodnja GMO pod kontrolom države, u skladu sa Direktivama EU.

U poslednjih deset godina Srbija je promenila veći broj ministara poljoprivrede, koji su imali različite stavove o pitanju bezbednosti GM hrane. U skladu sa njihovim mišljenjem menjala se i nacionalna politika. U domaćim medijima je najčešće pominjano ime I. Dulić Marković, kao velikog pobornika biotehnologije. Odnos tadašnjeg, srpskog Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede prema biotehnologiji, Amerikanci su ocenili pozitivnim, pozdravljajući najavljeno pojednostavljenje procedure uvoza sojine sačme i oslobađanje uvoznika od administrativnih taksi.

Sledeće godine američka Ambasada je izrazila zadovoljstvo zbog odluke srpskog Ministarstva da produži dozvolu za sprovođenje poljskih ogleda na RR NK 603 kukuruzu, Monsanto kompaniji.

Depeša američke Ambasade iz Beograda, od 6. jula 2009, dostupna na linku cablegatesearch.net daje signal da u Srbiji, ipak, postoje političke stranke i pojedinci koji se zalažu za fleksibilni odnos prema transgenoj tehnologiji.

Prema sadržaju depeše, tadašnji ministar ekonomije, M. Dinkić (G17), je Amerikancima obećao da će izvršiti pritisak na Ministarstvo poljoprivrede da brzo sačini predloge amandmana, kojim će se nedavno usvojeni zakon izmeniti.

Na kraju se, između ostalog, komentariše da su zvaničnici Ambasade SAD zabrinuti da S. Dragin, tadašnji ministar poljoprivrede, može da izbegne usvajanje izmena zakona o GMO u bliskoj budućnosti kako bi pridobio naklonost domaćih proizvođača. Istovremeno su izrazili uverenje da će uticaj M. Dinkića onemogućiti takvo odugovlačenje. U poslednjoj rečenici se zaključuje: „Nastavićemo da vršimo pritisak na sve strane, sa ciljem brzog razrešenja ovog pitanja".

Sledeća depeša, u vezi sa transgenom tehnologijom u Srbiji, od 10. januara 2010, dobro ilustruje mehanizme za osvajanje tržišta opisane u prethodnim poglavljima.

Navodi se da ambasada SAD želi da iskoristi pomenute okolnosti da bi dobila podršku javnog mnjenja Srbije, te zahteva sredstva za kampanju, u iznosu od 19.060 USD.

Prema njihovom mišljenju, srpska javnost nema čvrsto formiran stav o transgenoj tehnologiji, te treba sprovesti edukativnu kampanju usmerenu na: medije, vladine službenike, potrošače, farmere, prehrambenu industriju, istraživače, ekološke organizacije, poljoprivredne škole i fakultete, uz poseban osvrt na gradove u manje gradove Srbije, koji su poljoprivredni regioni.

Prema planu, Ambasada dovodi dva eksperta koji će na seminarima, radionicama, radnim grupama, informisati publiku o dostignućima transgene tehnologije. Jedan ekspert sa akademskim, istraživačkim zvanjem će govoriti o rastućoj tendenciji prihvatanja tehnologije širom sveta, o pravilima Svetske trgovinske organizacije, kao i o pozitivnom uticaju transgene tehnologije na zdravlje i životnu sredinu.

Drugi ekspert, verovatno predstavnik farmerskih ili semenarskih udruženja, će govoriti o komercijalnim i praktičnim prednostima tehnologije. Na taj način pokriće i urbanu i ruralnu ciljnu grupu. Ambasada takođe, predlaže i tri prezentacije u srednjim školama i fakultetima. U depeši se navodi da je američka ambasada i ranije ulagala sredstva u popularizaciju transgene tehnologije u Srbiji, ali da su ta sredstva uglavnom bila usmerena na naučnu zajednicu.

HRANA BUDUĆNOSTI ILI BIOTERORIZAM

ARHIVA PPNS: PREDAVANJA O GMO

2020: prof. dr Tatjana Brankov, prof. dr Miodrag Dimitrijević i prof. dr Miladin M. Ševarlić
2021: prof. dr Snežana Oljača, dr Bogdan Cekić i dr Ivana Radović
2022: prof. dr Jelena Bošković i dr Vladan Ugrenović
2023: doc. dr Duško Brković i Tina Janjatović

IZ ARHIVE PPNS INOVACIJE U PREHRAMBENOM SISTEMU: POLJOPRIVREDA KAO SEKTOR GLOBALNE INDUSTRIJSKE EKONOMIJE; GMO; ORGANSKA PROIZVODNJA - PROF. DR TATJANA BRANKOV

Inovacije u prehrambenom sistemu: Poljoprivreda kao sektor globalne industrijske ekonomije; GMO; Organska proizvodnja - prof. dr Tatjana Brankov
PREPORUKA PPNS

O GMO

Novi postupci genetičkog inženjeringa poput CRISPR/Cas9 kod namirnica
Pesticidi u zemljištu i u vodi - primer glifosat
Sedam pitanja i odgovora na temu genetički inženjering
Inovacije u prehrambenom sistemu: Poljoprivreda kao sektor globalne industrijske ekonomije; GMO; Organska proizvodnja - prof. dr Tatjana Brankov
Korporativno ozelenjavanje

Detaljno OVDE

KRAGUJEVAC BEZ GMO

Deset godina Deklaracije Kragujevac bez GMO - rezime projekta
GMO i Arhuska konvencija - Tinа Janjatović
GMO i zagađivanje životne sredine - doc. dr Duško Brković
Kragujevac bez GMO 2022 - rezime projekta
Kragujevac bez GMO 2021 - rezime projekta
Srbija bez GMO - dva zakona, 20 godina (rezime projekta)

Detaljno: OVDE

GMO: SRBIJA

Prof. Tatjana Brankov: Izgubili smo prehrambeni suverenitet, jedan od gorućih problema - semenarska industrija
GMO soja gajena na parcelama u vlasništvu Rio Tinta - Fitosanitarna inspekcija potvrdila udruženju PRVI PRVI NA SKALI
Nefer marže za proizvode, treba objaviti kolike su u Srbiji
Stočari u zapadnoj Srbiji: Ne koristimo GMO u ishrani stoke, zakonom nije odobreno
Brnabić: Biotehnologija ključna za medicinu, poljoprivredu i prehrambenu industriju - biće među prioritetima nove vlade

Detaljno: OVDE

GMO: EVROPA

Da se GMO hrana jasno obeleži - zahtev trgovaca i 86 odsto Evropljana
EU odobrila uvoz dve vrste GMO kukuruza, ne i uzgoj
Glifosat pronađen u uzorcima sa francuske klinike za neplodnost
Sа protesta poljoprivrednika u Strazburu: Nećemo destruktivnu pogodbu, litijum - dosta je
Više od milion i po Mađara podržalo poljoprivredu bez GMO, kao i suverenitet zemlje, pooštrene propise o zaštiti dece

Detaljno: OVDE

GMO: SVET

Hemijski kolonijalizam - uticaji pesticida u Brazilu
Bajer duboko u ’minusu’ zbog glifosata (Monsanta), ’za sada’ odbacuje raskid
GMO gigant Bajer (Monsanto) u krizi - kažnjen ukupno 9,5 milijardi dolara zbog glifosata, ima 50.000 nerešenih parnica, duguje 38 milijardi evra
GMO gigant Bajer (Monsanto) kažnjen dve milijarde evra zbog glifosata (raundapa)
Trideset godina skepse prema GMO

Detaljno: OVDE

GMO: DOKUMENTI

Učešće javnosti u donošenju odluka u vezi sa GMO (RERI: Preporuke iz Mastrihta)
Ustav Republike Srbije
Vikiliks: Srbija - Novi zakon o GMO ne podleže STO, Vlada obećava da će ga izmeniti vremenom
Nacionalna strategija održivog razvoja - Vlada Srbije, 2008
Zakon o genetički modifikovanim organizmima

Detaljno: OVDE

GMO: VIDEO