Fondacija Bil i Melinda Gejts je najveća fondacija na svetu i u mnogim poljima tehnologije aktivna u suzbijanju siromaštva. Američki novinar Tim Švab je 2023. godine u svojoj knjizi objavio kritička istraživanja do kojih je došao u vezi sa fondacijom.

Prošle godine ste objavili knjigu „Problem Bila Gejtsa“ („Das Bill-Gates-Problem“¹). Šta Vas je motivisalo da se bavite Bil Gejtsom?

Tu je pre svega ovaj fenomenalno bogati čovek, Bil Gejts. On je danas težak 130 milijardi dolara, vodi jednu veoma moćnu privatnu fondaciju Bil i Melinda Gejts čije bogatstvo danas iznosi 67 milijardi dolara. On ima veoma dosta novca, ali isto tako ima i velikog uticaja na svetskoj sceni. Putuje po svetu, sastaje se sa predstavnicima vlasti, postavlja prioritete, utiče na vladine agende i pomaže da se utvrdi kako se troši novac poreskih obveznika.

Jedan od najfascinantnijih delova knjige za mene bio je taj kako fondacija funkcioniše u Sjedinjenim Američkim Državama. Možete li da nam objasnite nešto o tome, odnosno u vezi sa Fondacijom Gejts, odakle dolazi novac i kako fondacija raspolaže tim svojim novcem?

U Sjedinjenim Američkim Državama ona je registrovana kao neprofitna privatna fondacija. Postoji malo pravila i propisa koji regulišu njeno fumkcionisanje, odnosno njen rad. Bil Gejts poklanja novac iz svog privatnog vlasništva svojoj privatnoj fondaciji i na osnovu poreskog prava u SAD on za to dobija masovne lične poreske prednosti, odnosno poreske olakšice. Taj novac leži na bankovnom računu fondacije gde godinama generiše milijarde dolara prihoda od ulaganja. Takođe tu je i prihod oslobođen poreza i razlog zašto Fondacija Gejts raste tokom vremena. Bilo bi očekivano da se finansijska sredstva i imetak, bogatstvo jedne institucije koja troši novac vremenom smanjuje. Međutim u slučaju Fondacije Gejts je obrnuto. Vremenom ova fondacija postaje sve više bogatija.

Fondacijski imetak, odnosno bogatstvo se investira u sve moguće, od privatnih zatvora do preduzeća brze hrane. Fondacija je tako pozicionirana da zahvaljujući proizvodima, praksama i industriji zarađuje novac za koje bi mnogi rekli da štete siromašnim ljudima koji traže pomoć ili kojima je pomoć neophodna. Ovde postoji jedna vrsta kontradiktorne misije ili kontradiktorne etike. U najveće primaoce novca Gejts fondacije spadaju organizacije kod kojih je fondacija u upravnom odboru. Mislim da je glavni primalac organizacija pod imenom „Gavi“ u Švajcarskoj koja se bavi nabavkom vakcina². Gejts fondacija sedi u odboru. Bil Gejts dakle poklanja, odnosno donira novac iz svojih privatnih prihoda svojoj privatnoj fondaciji, preko kojeg nastavlja dalje da vrši kontrolu, a novac onda ide eksternoj organizaciji kod koje fondacija sedi u upravnom odboru. U određenom trenutku moramo se zapitati: Da li je ovo još uvek dobročinstvo, odnosno dobrotvorni rad?

ARHIVA PPNS PIŠTLJKA: BIL GEJTS I SMEĆE U SRBIJI - AKO SU ZBOG STANDARDA EU OPŠTINE UPALE U ROPSTVO MULTINACIONALNE KOMPANIJE

Bil Gejts je karijeru napravio kao osnivač Majkrosofta. Da li je strategije iz tog posla preneo i u svoju fondaciju?

Mislim da smo poglavlje Bila Gejtsa kao softverskog tehnologa, šefa Majkrosofta ili zaboravili ili smo mu oprostili. Zamišljamo da je bio kapitalista hladnog srca, a sada je filantrop dobrog srca, koji je stvarno promenio svoj karakter, ličnost i svoje ambicije. Ali to apsoutno nije slučaj. Bil Gejts je danas još uvek ista ona osoba koja je vodila Majkrosoft. To takođe pokazuju i vrednosti i metode koje je on doneo u Fondaciju Gejts. Na primer, sarađuje sa najvećim multinacionalnim farmaceutskim kompanijama, kako bi se novi lekovi i vakcine stavile na tržište. Ovo dovodi do klasičnog neoliberalnog načina razmišljanja. Radi se o rešenjima orijentisanim na tržište, o moći kompanija, o tehnologiji kao rešenju za sve i o potrebi da se intelektualno vlasništvo mora očuvati po svaku cenu.

Osim toga Fondacija Gejts se sa Majrosoftom može uporediti u tome što se njoj danas prigovara zbog primenjivanja brutalne monopolske moći, jer ona ima toliko puno novca da može da kupi određenu oblast i da je u velikoj meri preuzme. Ovo stvara puno pitanja o nauci i istraživanjima koja su sprovedena i o tome koliko je fondacija u ovom poslu zapravo efikasna. U mnogim oblastima u kojima je Fondacija Gejts bila uključena, optužuje se da je prouzrokovala više štete nego koristi - nakon što sam napisao knjigu, između ostalog, došao sam do tog zaključka. Ne sumnjam da Bil Gejts misli dobro, on stvarno veruje da pomaže svetu. Problem je u tome što on svet pomaže na jedan jedini način koji ume, a to je preuzimanje kontrole. On dakle svoje ideje i rešenja forsira na suštinski antidemokratski način, a taj način je kontraproduktivan i prouzrokuje sve moguće kolateralne štete i oportunitetne troškove.

Gde vidite problem u vezi sa novcem za istraživanje koji dolazi iz fondacije?

Posebnost Gejts fondacije se sastoji u tome da se novac donira privatnim kompanijama kao što je Fajzer, što je u suprotnosti sa teorijom o dobročinstvu. Zašto bi trebalo da omogućimo Bil Gejtsu ili Gejts fondaciji poreske olakšice, ako novac doniraju velikoj, multinacionalnoj farmaceutskoj kompaniji? Ako se radi o ljudima koji ne mogu da ostvare pristup lekovima koji bi im spasili život, da li je Big Pharma onda zaista humanitarni partner u rešenju ovog problema, ili su oni prepreka?

Fondacija Bil Gejts legitimizuje i normalizuje farmaceutsko preduzeće kao humanitarnog partnera u humanitarnim organizacijama. Ona ovim stoji na putu demokratskim strategijama, koje bi dovele u pitanje tržišnu moć Big Pharma čiji su lekovi kojima se može spasiti život preskupi za siromašne ljude.

Gejts fondacija ima niz projekata, kako ih oni nazivaju, za oblikovanje tržišta sa ciljem zaobilaženja ovog tržišnog neuspeha. Oni pokušavaju da pregovaraju sa velikim farmaceutskim kompanijama o cenama i da posluju sa njima na veliko. To je jedna mogućnost za rešenje ovog problema, ali ne i jedina. Ako se osvrnemo na istoriju fondacije, ovo je verovatno najmanje efikasan put i sigurno najmanje pravno opravdan, kada se radi o pristupu lekovima.

U slučaju Gejts fondacije postoje veliki problemi u transparentnosti koji ograničavaju uvid. Iz svega onoga što je objavljeno možemo da zaključimo da oko 90% prihoda iz fondacije ide bogatim zemljama. To bi trebalo zapravo da bude apsurdno, jer kada posetite internet stranicu Fondacije Gejts, videćete samo slike bezimenih, siromašnih ljudi, najčešće crnkinja i crne dece kao i obojene žene i decu koji se smeju. Ali ako se sledi novac, Gejtsov pravi model društvene promene ne pomaže siromašnima, već pomaže bogatima koji pomažu siromašnima.

ARHIVA PPNS POMOĆ U OBRNUTOM SMERU: KAKO SIROMAŠNE ZEMLJE RAZVIJAJU BOGATE ZEMLJE


Da li vidite kolonijalne tendencije u načinu rada Fondacije Gejts?

Verujem da Gejts fondacija u sebi ima nešto suštinski kolonijalno, što prema mome mišljenju upućuje na svesnu pristrasnost unutar fondacije. Ona ne veruje da siromašni imaju ili će nekada imati sposobnost da se brinu sami za sebe. Ona zamišlja jednu političku budućnost u kojoj postoje siromašni ljudi koji će zauvek ostati siromašni, ali čiji će se životi neznatno poboljšati filantropskim naporima najbogatijih ljudi sveta, kao što su Bil Gejts i Fondacija Gejts.

Interesantno je to da unutar oblasti globalnog zdravlja ili javnog zdravlja (Public Health) i siromaštva sada postoji jedan politički ili društveni pokret koji je objavljen pod heštegom „Decolonize global health“ (Dekolonizujte globalno zdravlje), u kom naučnici, aktivisti i praktičari dovode u pitanje osnovni kolonijalizam koji je vidljiv u globalnom zdravlju. Ovaj politički pokret još uvek nije u potpunosti stigao do Gejts fondacije. Ali, na mnogo načina predstavlja egzistencijalnu pretnju za modus operandi (način ponašanja) fondacije i njene poslovne prakse.

ARHIVA PPNS HEMIJSKI KOLONIJALIZAM - UTICAJI PESTICIDA U BRAZILU

Mislite li da je neuspeh Alliance for a Green Revolution in Africa (AGRA) uticao na imidž institucija? Možda biste mogli za kraj našim čitaocima da kažete nešto o ovom primeru?

Prošlo je skoro dve decenije od kako je Bil Gejts izjavio da hoće da unapredi afričku poljoprivredu. Ta revolucija je započeta projektom poznatim pod imenom Alliance for a Green Revolution (AGRA)³ na afričkom kontinentu. Model je u suštini odgovarao izvornoj Zelenoj revoluciji iz prošle decenije, koja je zaobišla Afriku.³ Gejts je hteo iste stvari, koje su Zelenoj revoluciji uspele na drugim mestima, da primeni i u Africi, južno od Sahare. Radilo se o jednoj vrsti industrijalizacije, o povećanoj upotrebi agrohemijskih đubriva, naročito hemijskih đubriva. Bilo je reči o upotrebi resursa koji se kupuju od stranih proizvođača i o upotrebi novih high-tech sorti semena. Gejts je obećao da će ova revolucija udvostručiti primanja poljoprivrednika, prepoloviti broj gladnih i da će se prihodi drastično uvećati.

On je dakle dao obećanje koje nije održao, a želeo je svojim planom da doprinese razvoju poljoprivrede. Još je važnije to što mnoge organizacije poljoprivrednika na čitavom afričkom kontinentu u javnoj peticiji zahtevaju od Gejts fondacije da okončaju dobrotvorni pohod, jer on proizvodi dosta štete, zbog toga što stoji na putu boljim, alternativnim načinima za razvoj poljoprivrede. Poljoprivrednici u Africi su rekli da oni da ne moraju da zavise od ovih stranih proizvođača agrohemije, kako bi njihova poljoprivreda napredovala. Oni bi trebalo da budu u stanju da koriste lokalno znanje, lokalna rešenja i lokalno proizvedene resurse i da uz pomoć agroekologije prošire i razviju poljoprivredu u područjima u kojima rade.

Bil Gejts je multimilijarder iz Sijetla kome je ipak uspelo da njegov glas postane jedan od najmoćnijih u afričkoj poljoprivredi. Šta Bil Gejts zna o poljoprivredi? Kako je on postao jedan tako uticajan glas i donosilac odluka u pitanjima u vezi sa politikom vakcina, pristupa kontracepcionim sredstvima i svim vrstama javnog obrazovanja u SAD i drugde? Bil Gejts zahteva stručnost za sebe, svoj autoritet, svoje bogastvo i svoju moć koristi kako bi pokušao da sve te oblasti javne politike transformiše prema svojim uskim i često lažnim predstavama o tome kako bi svet trebalo da funkcioniše.

Ovo je impresivan primer uzajamnog delovanja novca i politike i antidemokratske moći. I ukoliko ignorišemo problem Bila Gejtsa sledeće što ćemo imati jeste problem Džefa Bezosa i Marka Cukerberga, jer Gejts sada putuje po svetu kako bi druge milijardere naterao da potpišu ono što je on nazvao „dajući zalog“, odnosno da oni obećaju da će većinu svog bogatstva donirati u dobrotvorne svrhe, kako bi oni krenuli njegovim stopama. Dakle, ukoliko ne rešimo problem sa Bil Gejtsom ovo će biti naša politička budućnost, u smislu klimatskih promena, veštačke inteligencije, javnog zdravlja i migracija – sve ove oblasti će postepeno kroz filantropiju biti pod uticajem ovih opsceno bogatih ljudi. Mislim da je ovo jedan veoma opasan problem za demokratiju o kome bi trebalo sada da razmišljamo, ne kasnije.

ARHIVA PPNS GEJTSOVI MILIONI ZA PROMOCIJU GMO MEĐU POLJOPRIVREDNICIMA ŠIROM SVETA

To nije mnogo obećavajuća perspektiva, ali je dobar način za završetak intervjua...

Mene samog inspirišu političke promene koje vidim svuda oko nas. Takođe to nije ništa novo. Pogledajte Occupy Wall Street (Okupirajte Vol Strit), pogledajte Decolonize global health (Dekolonizujte globalno zdravlje) i Black Lives Matter (Životi Crnaca su važni). Pogledajte sve te političke i socijalne pokrete na trenutak. Politička volja i politička kultura se menjaju i to na načine suprotne oligarhijskom, plutokratskom etosu, karakteru, koji Bil Gejts sa sobom donosi.

Mislim da se njegovi dani kao vrsta nedemokratskog nezvaničnog diplomate koji putuje svetom i pokušava da oblikuje vladine budžete i političke agende bliže kraju. On je dostigao svoj zenit. Ali to se neće tek tako desiti. Moramo biti u položaju da prevaziđemo politički fatalizam i da verujemo u mogućnosti nekog drugog sveta i da se za to istinski borimo. Dakle, nadam se da knjiga koju sam napisao prenosi poruku da je drugi svet moguć. On je moguć i vredi se za njega boriti i mi to treba da učinimo.

Hvala najlepše na ovom razgovoru, bilo mi je veliko zadovoljstvo!

Intervju vodio Paskal Segura Klisov, redakcijska obrada Izabele Bartram.

Reference

1. Schwab, T. (2023): Das Bill-Gates-Problem: Der Mythos vom wohl- tätigen Milliardär. S. Fischer Verlag, Frankfurt am Main, ISBN: 978- 3-10397-165-1. Siehe Rezension "Problematischer Milliardär"S.32 in diesem Heft.
2. Gavi, die Impfallianz – je globalno aktivno javno-privatno partnerstvo sa sedištem u Ženevi, sa ciljem poboljšanja pristupa vakcinacijama. Organizacije poput „Doktori bez granica“ kritikovale su uticaj farmaceutske industrije na organizaciju. Onlajn: www.gavi.org
3. Pod nazivom Zelena revolucija podrazumeva se razvoj modernih poljoprivrednih sorti visokih performansi, odnosno visokih prinosa, koji je otpočeo ’60-ih i njihovo širenje na zemlje Globalnog juga. Ona se zasniva na učešću kako Ford fondacije, tako i Rokfeler fondacije u početnom razvoju ’40-ih godina u Meksiku. Ona je omogućila povećanje prinosa i samim tim povezano smanjenje stope neuhranjenosti i smrtnosti dece. Međutim, između ostalog, zamera joj se i štete ekološke prirode izazvane intenziviranjem uzgoja, upotrebom mineralnih đubriva i pesticida, kao i navodnjavanjem.

*Tim Švab je istraživački novinar. Od 2019. godine istražuje Fondaciju Bil i Melinda Gejts

Foto: Privatna
Objavljeno u GID–izdanju 269, maja 2024. godine, strane 11–13
Izvor: Gen Ethisches Netzwerk
Prevod: Ana Mijailović i Aleksandra Mijailović, Prviprvinaskali.com


ARHIVA PPNS: PREDAVANJA O GMO

• 2020: prof. dr Tatjana Brankov, prof. dr Miodrag Dimitrijević i prof. dr Miladin M. Ševarlić
• 2021: prof. dr Snežana Oljača, dr Bogdan Cekić i dr Ivana Radović
• 2022: prof. dr Jelena Bošković i dr Vladan Ugrenović
• 2023: doc. dr Duško Brković i Tina Janjatović 
• 2024: prof. dr Vladan Pešić

IZ ARHIVE PPNS INOVACIJE U PREHRAMBENOM SISTEMU: POLJOPRIVREDA KAO SEKTOR GLOBALNE INDUSTRIJSKE EKONOMIJE; GMO; ORGANSKA PROIZVODNJA - PROF. DR TATJANA BRANKOV

PREPORUKA PPNS

STRANICA KOJA SE ČUJE - ZORAN MODLI
PRVI PRVI NA SKALI FB STRANA, TVITER, INSTAGRAM, TREDS

PODRŽI PPNS!

• DONACIJE I SPONZORSTVA
• REKLAMNE USLUGE
• STATUT PPNS
• IMPRESUM
• O IMENU I SADRŽAJU