Tokom poslednjih 100 godina, nauka ima sve veću ulogu u istrazi zločina. Forenzika pomaže u rešavanju zločina karakterizacijom fizičkih dokaza pronađenih na mestu zločina. Drugim rečima, naučno znanje i tehnologija se koriste kao metode u rešavanju zagonetke o tome ko je počinio zločin. Forenzika je nauka koja koristi različite oblasti kao što su biologija, hemija, fizika i geologija.
Jedna od oblasti forenzičke biologije koja se često zanemaruje je botanika. Botanički dokazi se koriste u forenzici decenijama. Na žrtvama i osumnjičenima mogu biti pronađeni materijali koji ih povezuju sa mestima zločina. Na primer, polen koji kontaminira dokazni materijal se koristiti za određivanje geolokacije. Namirnice pronađene u stomaku daju uvid o vremenu smrti. Neke otrovne materije dobijene iz biljaka, kao što su kukuta, ricin, abrin i nikotin, su korišćene kao oružje u mnogobrojnim zločinima.
Upotreba bioloških i botaničkih dokaza u krivičnim istragama
Fizički dokazi su veoma važni u krivičnim istragama. Prvo, postoji mesto makro zločina, koje se sastoji od lokacije zločina, tela žrtve, osumnjičenog i okoline. Drugo, telo se samo po sebi može smatrati mestom mikro zločina i može sadržati botanički materijal određenih biljaka, ili materijal ispod noktiju. Izvori botaničkih dokaza mogu uključivati polen, lišće, peteljke, korenje, stabljike, plodove i semena. Biljna materija se može naći kao deo sadržaja želuca, drveta kao oružja, iz automobila, fekalne materije, mrlje na odeći, vegetacije koja pokriva telo, toksičnog materijala u smrtonosnom predoziranju ili u vezi sa trgovinom drogom.
Uobičajeni primeri direktnog deponovanja botaničkih dokaza uključuju seme koje se prenosi na odeću (posebno manžetne pantalona i džepove), mrlje od direktnog pritiska (koje se mogu pojaviti tokom napada) ili polen na cipelama nakon direktnog kontakta sa cvetajućom biljkom.
Kod sekundarnog prenosa, nema direktnog kontakta između donora biološkog dokaza i ciljne površine. Sekundarni transfer može uspostaviti direktnu vezu između pojedinca i krivičnog dela. Sekundarni prenos botaničkih dokaza može biti moguć raspršivanjem polena i semena vetrom, lepljivim delovima biljke, trnjem i dr.
Na primarnom mestu zločina, botanički dokazi mogu biti locirani u telu, na njemu ili oko njega. Najčešći primeri uključuju lišće na leđima žrtve, alge u ustima žrtve ili zrna polena smeštena u nosnoj šupljini. Na sekundarnom mestu zločina, lišće, grane i polen povezani sa telom, koji se zadržavaju u donjem delu automobila ili u ukradenoj elektronskoj opremi, mogu da obezbede vezu sa primarnim mestom događaja. Botanički dokazi mogu biti korisni u određivanju ili rekonstrukciji ključnih aspekata zločina.
Identifikacija tela kroz sastav lišća
U utorak 4. juna 2002. godine dvojica inspektora iz kalifornijskog Ministarstva pravde pozvala su Odeljenje bioloških nauka na Državnom univerzitetu Kalifornije u Čiku, Kalifornija. Tražili su botaničara sa taksonomskom i ekološkom ekspertizom u severnoj Kaliforniji kako bi im pomogao da reše slučaj nestalog deteta. Pronašli su oca deteta preminulog od samonanete rane iz vatrenog oružja u svom kamionu duž planinskog puta u okrugu Bute, Kalifornija. Otac i ćerka su poslednji put viđeni u Las Vegasu, a jedini trag je bila vegetacija pronađena u kamionu. Inspektori su dostavili otpad od lišća sakupljenog sa odeće nestale devojčice. Odeća i materijal od listova bili su prekriveni krvlju. Uzorak je sadržao netaknut svež list zelenolisnog manzanita (Arctostaphylos patula) otkinut sa živog žbuna.
Foto: Vikipedija
Prisutni su bili i fragmenti drugih biljnih vrsta: kanjonski živi hrast (Quercus chrysolepis), bela jela (Abies concolor), bor ponderosa (Pinus ponderosa) i crni hrast (Quercus kelloggii). Urađena je preliminarna identifikacija ovih vrsta, a zatim su upoređene sa poznatim referentnim uzorcima iz herbarijuma Državnog univerziteta Kalifornije.
Na osnovu rasprostranjenosti vrsta i njihove ekološke pripadnosti, eliminisani su određeni regioni kao lokacije za nestalo telo. Identifikovane vrste se ne javljaju zajedno u Nevadi ili na istočnoj ekspoziciji Sijera Nevade. Živi hrast je posebno ukazivao da je uzorak najverovatnije bio na zapadnoj ekspoziciji Sijera Nevade. Distribucije vrsta koje se preklapaju pokazale su da je nadmorska visina uzorka od 980 do 1380 metara nadmorske visine. Relativna brojnost prisutnih vrsta bila je pomalo neobična po tome što su dominantne bile živi hrast i bela jela, što ukazuje na to da lokalitet mora imati i blago mezične (bela jela) i blago kserične (živi hrast) karakteristike. Malo je verovatno da je lokalitet bio na padini okrenutoj severu ili istoku zbog prisustva živog hrasta, a padina okrenuta prema jugu je bila podjednako malo verovatna na osnovu prisustva bele jele. Predviđeno je da je uzorak listova sa lokacije na padini okrenutoj prema zapadu sa malo dostupne vlage. Sastav i tamna boja uzorka listova ukazivali su na visok sadržaj organskih materija, što je mesto tela stavilo pod prilično gustu šumsku krošnju. Značajna pojava zelenolisnog manzanita ukazuje na to da na mestu mora biti dostupno svetlo, uprkos gustoj krošnji.
Detektiv Borgman iz odeljenja šerifa okruga Bute pozvao je u sredu 5. juna 2002. godine da se ispitaju potencijalni lokaliteti sa sličnom vegetacijom. Tek kada se sa istraživanjem došlo do lokacije kamiona, izgledalo je da sastav vrsta odgovara onom pronađenom u uzorku listova. Nekoliko kilometara pored lokacije kamiona (područje je već temeljno pretraženo), uočena su nalazišta na kojima su dominirali živi hrast i bela jela, prilično zatvorena krošnja, sa nešto zelenolisnog manzanita u blizini. Pošto je vegetacija ispitivana na svakoj lokaciji, detektiv Borgman je izvršio određena očitavanja lokacije pomoću sistema za geografsko pozicioniranje. Na petoj lokaciji i blizu lokacije na kojoj je kamion pronađen, uzorci listova su ispunjavali navedene kriterijume lokacije, gde je primećen jak miris raspadanja i ćebe u blizini palih stabala. Detektiv Borgman je dalje istraživao i otkrio telo nestale devojčice ispod ćebeta. Položaj tela između palih stabala je sakrio telo od ranijih pretraga.
Koliko su bila bliska predviđanja lokacije na osnovu sastava lišća? Lokacija tela bila je na padini okrenutoj prema zapadu sa kanjonskim živim hrastom i belom jelom kao dominantnom vrstom. Veliki kanjonski živi hrast nalazio se na spoju skretnice za zemljani autoput, a padinom okrenutom 30% prema zapadu dominirala je zatvorena krošnja četinarske vegetacije. Lokacija tela bila je unutar tri metra od malog dela izloženog čaparala sa zelenolisnim manzanitom kao dominantnom vrstom. Vrsta drveća prisutna na lokaciji koja nije identifikovana u uzorku listova bila je duglazija (Pseudotsuga menziesii).
Foto: Vikipedija
Na osnovu količine krvi koja je pronađena u kamionu na strani suvozača i izveštaja lekara, čini se da je otac pucao u glavu svoje ćerke. Skinuo joj je košulju da bi sprečio protok krvi (nije bilo krvi na mestu gde je kamion sigurno bio parkiran) i odneo telo niz padinu u mraku da bi ga sakrio. Dok je lutao niz padinu, prešao je u čaparal gde je list zelenolisne manzanite uklonjen sa žbunja. Položio je njeno telo na šumsko tlo između dva oborena stabla, izvukao joj košulju ispod glave gde je pokupio otpad od lišća i odneo odeću nazad u kamion. Nejasno je zašto je krvavu odeću vratio u kamion. Možda je kao poruka njenoj majci želeo da jasno stavi do znanja da ju je ubio, ali nije želeo da telo bude otkriveno.
Naslovne fotografije i ilustracije: Springer Nature; Botany.org
Izvor: Coyle, H.M. (2005). Forensic botany: Principles and applications to criminal casework. CRC Press, New York, USA.
U narednoj objavi o forenzičkoj botanici: Upotreba biljaka u forenzici...
Autor: Nenad Zlatić, asistent
Obradio: Dejan Milošević
UPOZNAJ PRIRODU DA BI JE VIŠE VOLEO
STRANICA KOJA SE ČUJE - ZORAN MODLI
PRVI PRVI NA SKALI FB STRANA, TVITER, INSTAGRAM
PODRŽI PPNS!
MIHAJLO PUPIN
ARČIBALD RAJS
Komentara: 0