Kragujevačka tragedija 1941.

Kragujevačka tragedija 1941.

Streljanje u Kragujevcu 21. oktobra 1941. godine predstavlja jedan od najvećih zločina nemačke vojske u II svetskom ratu. Iako je te jeseni u Srbiji bilo više slučajeva masovne odmazde nad nedužnim stanovništvom, streljanje u Kragujevcu uzdiglo se do simbola svih tih stradanja: načinom izvršenja, delimično strukturom streljanih, reakcijom u javnosti za vreme rata i odnosom prema ovoj tragediji posle rata, sve do današnjih dana.

Povod za streljanje bili su nemački gubici koje su oni imali 16. oktobra u borbi sa četnicima i partizanima na putu Kragujevac-Gornji Milanovac. U ovoj borbi bilo je mrtvih na svim stranama, a Nemci su imali 10 mrtvih i 26 ranjenih.

Streljanje je otpočelo u nedelju 19. oktobra, u okolnim selima: Maršiću, Mečkovcu (Ilićevu) i Grošnici jer su sela, kako su Nemci govorili, bila "leglo bandita". Prema sakupljenim podacima toga dana streljano je 415 ljudi i 21 čovek uspeo je da preživi streljanje. To je bilo malo i tada je doneta sudbonosna odluka da se se streljanje nastavi u Kragujevcu.

Iste večeri Kragujevac je blokiran, a u ponedeljak 20. oktobra izvršeno je hapšenje više hiljada građana, među kojima je bilo i više stotina đaka kragujevačkih škola. Skoro da niko nije ni pokušao da pobegne, plašeći se posledica za svoje porodice, ali i zato što su Nemci vešto slagali da se sve ovo radi radi zamene ličnih karata. Ovi ljudi bili su zatvoreni u četiri topovske šupe, na periferiji grada.

Oko 18 sati izvedena je na streljanje jedna grupa ranije uhapšenih Srba i Jevreja, 123 muškaraca i žena. Iz ove grupe 10 ljudi preživelo je streljanje. Jedan od njih pojavio se 1947. godine u Nirnbergu, kao svedok ovog zločina.

Suočeni sa izvesnošću smrti, oni ljudi koji su imali čime i na čemu, ispisali su poslednje poruke svojim najdražima i mi danas u Muzeju imamo 42 njihove poruke.

Ujutro u 7 sati 21. oktobra, iz topovskih šupa Nemci su počeli da izvode grupe i da ih odvode na streljanje. Do 14 sati posle podne sve je bilo gotovo, u dolinama Erdoglijskog i Sušičkog potoka ležalo je ubijeno više hiljada ljudi. Pošto je bilo više uhapšenih, ostale se Nemci pustili kućama, oko 250 ljudi ostavljeni su kao taoci, iz razloga bezbednosti, dok je oko 200 ljudi izdvojeno i oni su posle danima vršili sahranjivanje streljanih. Mi danas raspolažemo podacima da je 21. oktobra streljano 2.264 i da je 31 čovek preživelo streljanje.

Major Paul Kenig, komandant I/724. puka, čovek koji je rukovodio streljanjem, nadmašio je u surovosti i odredbu čudovšne naredbe generala Franca Bemea "100 za jednog". I prema ovoj naredbi, za gubitke koje imali, Nemci je trebalo da streljaju 2.300 ljudi. Međutim, major Kenig, prema podacima kojima danas raspolažemo, u ova tri dana izveo je na streljanje 2.854 muškarca i žene, od kojih je 2.794 streljano, a 62 preživelo. Među streljanima bilo je oko 300 mladića i đaka srednjih škola, kao i četrdesetoro dece od 12 do 15 godina starosti, mahom Cigančića, malih čistača cipela.

Posle rata, 1953. godine, prostor na kome je izvršeno streljanje pretvoren je u memorijalni park koji zahvata površinu od 352 hektara i u kome se nalazi 30 masovnih humki. Na ulazu u memorijalni park 1976. godine podignut je monumentalni muzej "21. oktobar", posvećen ovim žrtvama. Do sada je spomenicima umetnički oblikovano 10 humki, a među njima je i "Spomenik streljanim đacima i profesorima", koji je postao simbol kragujevačke tragedije i grada Kragujevca.

Staniša Brkić


DESANKA MAKSIMOVIĆ KAZUJE STIHOVE - "KRVAVA BAJKA"

VELIKI ŠKOLSKI ČAS 2022

Na 81. godišnjicu stradanja civila u Kragujevcu, u petak 21. oktobra od 11 časova održaće se centralna manifestacija Oktobarskih svečanosti "Veliki školski čas" ispred spomenika "Streljanim đacima i profesorima" u Spomen-parku "Kragujevački oktobar".

Ove godine biće izvedena poema "Zemlja" - detaljno OVDE.


PRVI PRVI NA SKALI:

KRAGUJEVAČKI OKTOBAR

ARHIVA PPNS DVA LICA RATA - DOKUMENTARNI FILM O DRUGOM SVETSKOM RATU

Dva lica rata - dokumentarni film o Drugom svetskom ratu

STRANICA KOJA SE ČUJE - ZORAN MODLI
PRVI PRVI NA SKALI FB STRANATVITERINSTAGRAM 

PODRŽI PPNS!

Print Friendly and PDF

Komentara: 2

  • Draško
    20.10.2020

    ,,Međutim, major Kenig, prema podacima kojima danas raspolažemo, u ova tri dana izveo je na streljanje 2.854 muškarca i žene, od kojih je 2.794 streljano, a 62 preživelo. Među streljanima bilo je oko 300 mladića i đaka srednjih škola, kao i četrdesetoro dece od 12 do 15 godina starosti, mahom Cigančića, malih čistača cipela." Ovakvom formilacojom je po nalogu uz Berlina posle 2000.godine javnost obmanuta i zanemarena je presuda Suda u Nirnbergu, koja je jedina zvanično važeća i merodavna. Nažalost, ovaj falsifikat danas stoji i u srpskim udžbenicima istorije.

  • Prosigoj
    21.10.2022

    Na streljanje je izvedeno 2300. Preživela 21. osoba. Đaci nisu streljani osim nekoliko maturanata. Niko iz V3 nije streljan. Sutradan na istom mestu je streljano kompletno cigansko naselje oko 400-500 ljudi žena i dece, a ne samo čistači obuće.

Dodaj komentar

Facebook komentari