(Iz zapisa o knjizi "Izrešetane duše" Venka Andonovskog, po kojoj je izveden "Veliki školski čas")
...Otac Danilo razotkriva korene mržnje: „Čovek mrzi onoga protiv koga greši. Prvo ga se boji, pa onda mrzi!“ Majoru Kenigu raskrinkava besmislenu logiku brojeva: „Moraćete 1.000 za jednog, her Kenig. Ili 10.000. Ili čak 100.000 za jednog. Kako cifra raste, raste i beda tog vašeg jednog, her Kenig. Umesto da cena raste, ona opada, kako to ne vidite, her Kenig?“
A to sve ne navodi kako bi ubedio nemačkog oficira, već da bi poručio onima oko sebe, ali i nama, danas: „Upamtite braćo: nema despota bez strašljivca. Ne dajmo im da budu despoti. Ne dajmo im da iskorene Boga u nama, jer ko god nema Boga u sebi, taj se trudi, po nekom paklenom nagonu, da iskoreni Boga iz duše onog ko ga ima! Pevajmo, braćo!“
Očekivano, otac Danilo nije uspeo da preobrazi majora Keniga, ali je bar učinio napor da spase duše svih streljanih – a, posredno, i duše svih nas koji sumnjamo u postojanje besmrtnosti.
Najviše što umetnost može je da za tren odloži smrt, ali i dajući smisao božanskom u nama, onome što je večno...
Komentara: 0