FID-IN MODEL PREVAZIĐEN - DOZVOLE ZA ULAGANJE U OBNOVLJIVE IZVORE ENERGIJE ONIMA KOJI PONUDE NAJNIŽU CENU, 20. 5. 2018.
Model fid-in tarifa za podsticanje obnovljivih izvora energije (OIE) jeste prevaziđen i sledeći korak su fid-in premije i aukcije, kaže Miloš Banjac, pomoćnik ministra energetike za OIE i energetsku efikasnost.
On, međutim, nije precizirao kakav će biti model subvencionisanja OIE kada na kraju godine istekne uredba zasnovana na fid-in tarifama.
Banjac je rekao da će prioriteti ministarstva u narednom periodu biti formiranje fonda za energetsku efikasnost, kako bi postojeći budžetski fond od 1,2 mil EUR godišnje prerastao u fond sa 30 do 40 mil EUR, što bi omogućilo početak velikog renoviranja privatnih i javnih objekata, i jačanje modela energetskog menadžmenta.
Banjac je istakao da fid-in model podsticaja OIE, koji je Srbija uvela 2009, jeste prevaziđen, ali ne treba zaboraviti da ga je Nemačka uvela 1992.
Sledeći korak, kako je naveo, je prelazak na fid-in premijum model sa aukcijama gde će pravo da grade dobiti oni koji ponude najnižu cenu.
OD 2020. POČINJE POSTEPENO UKIDANJE FID-IN TARIFA ZA OIE U CRNOJ GORI, 25. 12. 2018.
Vlada Crne Gore donela je odluku da od 1. januara 2020. godine počne da smanjuje fid-in tarife za obnovljive izvore energije (OIE) i najavila da će nastaviti da promoviše izgradnju vetroelektrana, solarnih elektrana i velikih hidroelektranabez garantovanih podsticajnih cena, preneli su crnogorski mediji.
- Vlada je usvojila propise kojima se ukidaju finansijski podsticaji za OIE i ograničava iznos naknade koju potrošači iz kategorije domaćinstva plaćaju za podsticanje te proizvodnje, izjavila je ministarka ekonomije Dragica Sekulić, i dodala da se račun potrošača za utrošenu električnu energiju za prvih 300kWh neće povećavati u narednim godinama.
Vlada je usvojila Uredbu o načinu ostvarivanja i visini podsticajnih cena za električnu energiju proizvedenu iz OIE i visoko efikasne kogeneracije, čime je prestala da važi Uredba o tarifnom sistemu za utvrđivanje podsticajne cene električne energije iz OIE i visokoefikasnse kogeneracije, i izmenila Uredbu o naknadi za podsticanje proizvodnje električne energije iz OIE i visokoefikasne kogeneracije.
Sekulić je rekla da su novi propisi posledica analize aktuelnih trendova u toj oblasti i praktičnih potvrda da je dalji razvoj OIE u Crnoj Gori moguć i bez dosadašnjih podsticaja.
Inače, Evropska komisija je u svom Izveštaju o Crnoj Gori za 2018, objavljenom u aprilu, navela da je tokom 2016. godine 41,6% bruto finalne potrošnje energije bilo iz OIE čime je premašen cilj od 33% koji je postavljen za 2020.
EK je tada poručila Crnoj Gora da treba da pređe na sistem aukcija, u skladu sa EU Smernicama o državnoj pomoći za zaštitu životne sredine i energetiku za period 2014−2020. godine.
Prvi sledeći javni poziv odnosiće se na vetropark
Vlada je, takođe, na istoj sednici na kojoj je usvojila nove propise, odlučila da u narednom periodu ne izdaje energetske dozvole, niti dodeljuje koncesije za izgradnju malih hidroelektrana (MHE).
Ona je istakla da će Ministarstvo ekonomije nastaviti da promoviše izgradnju vetroelektrana, solarnih elektrana i velikih hidropotencijalabez garantovanih podsticajnih cena.
Vladimir Spasić Izvor: Ministarstvo ekonomije crne Gore
MERE PODSTICAJA ZA POVLAŠĆENE PROIZVOĐAČE ELEKTRIČNE ENERGIJE – FID-IN TARIFA (FEED-IN TARIFF)
Mere podsticaja su Zakonom o energetici zagarantovana prava povlašćenih proizvođača električne energije iz obnovljivih izvora i postrojenja koja istovremeno proizvode električnu i toplotnu energiju sa visokim stepenom iskorišćenja primarnog goriva. Bliže su određene Uredbom o merama podsticaja za povlašćene proizvođače električne energije, a pre svega se odnose na podsticajne cene, podsticajni period i preuzimanje balansne odgovornosti od strane garantovanog snabdevača.
Da li se mere podsticaja odnose na "višak" proizvedene energije koja se isporučuje u mrežu?
Ne. Ugovor se potpisuje na ukupan iznos proizvedene električne energije, odnosno, elektrana mora imati svoj poseban priključak na elektroenergetsku mrežu, nezavisno od drugih objekata u neposrednoj blizini.
Ko ima prava na mere podsticaja?
Svi proizvođači električne energije koji steknu status povlašćenog proizvođača električne energije.
Šta je to ugovor o otkupu električne energije (PPA)?
Nakon sticanja statusa povlašćenog proizvođača, a po Zakonu o energetici po sticanju statusa privremenog povlašćenog proizvođača, proizvođač električne energije ima pravo na potpisivanje ugovora o otkupu ukupnog iznosa proizvedene električne energije (popularno PPA - Power Purchase Agreement) po povlašćenim cenama sa garantovanim snabdevačem. Kroz taj ugovor se ostvaruju i prava povlašćenog proizvođača propisanom zakonom. Ugovor pokriva i period probnog rada elektrane.
REGISTAR POVLAŠĆENIH PROIZVOĐAČA ELEKTRIČNE ENERGIJE, PRIVREMENIH POVLAŠĆENIH PROIZVOĐAČA ELEKTRIČNE ENERGIJE I PROIZVOĐAČA IZ OBNOVLJIVIH IZVORA ENERGIJE 11.03.2019.
Na koliko godina se potpisuje ugovor o fid-in tarifi (PPA)?
Period na koji se zaključuje ugovor o otkupu električne energije po povlašćenim cenama je 12 godina. Za jednu elektranu ovaj ugovor se može sklopiti samo jednom.
Kolike su fid-in tarife za ovu godinu?
U trenutku donošenja Uredbe o podsticajnim merama za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora i iz visokoefikasne kombinovane proizvodnje električne i toplotne energije, juna 2016. godine, propisane fid-in tarife su iznosile:
Svake godine u februaru mesecu, počev od 2017. godine, ove cene se koriguju za inflaciju u evro zoni. Zvanična informacija o iznosu te korekcije može se dobiti od garantovanog snabdevača.
Šta je maksimalno efektivno vreme rada?
Fid-in tarife su računate tako da daju korektnu cenu električne energije povlašćenim proizvođačima, kojom će moći da otplate svoju investiciju tokom podsticajnog perioda, uzimajući u obzir cenu opreme, svojstva primenjene tehnologije, prirodne potencijale Srbije, interes investitora itd. U sklopu toga uračunat je i realan (prosečan) broj efektivnih sati godišnjeg rada jedne elektrane (količnik godišnje proizvednje energije i instalisane snage). Ukolko zbog određenih prirodnih ili tehničkih predispozicija neka elektrana može da ostvari enormno veću proizvodnju od očekivane, ona bi u sistemu podsticaja ostvarivala neopravdano veliki prihod u statusu povlašćenog proizvođača. To bi predstavlјalo neopravdan namet krajnjim korisnicima električne energije koji to plaćaju kroz cenu naknade. Iz tog razloga je definisano maksimalno efektivno vreme rada na godišnjem nivou, odnosno trogodišnjem nivou za vetroelektrane. Svaka elektrana u sistemu podsticaja proizvodi električnu energiju po podsticajnim cenama. Međutim, kada tokom jedne godine (tri godine za vetar) elektrana proizvede količinu energije koja odgovara broju efektivnih sati rada koji prevazilazi navedeno maksimalno efektivno vreme rada, onda do kraja te godine, odnosno trogodišnjeg perioda za vetroelektrane, cena električne energije iznosi 35% prethodno navedene pune podsticajne cene.
Ko finansira razliku u ceni električne energije koju proizvode povlašćeni proizvođači?
Krajnji kupci električne energije u Srbiji plaćaju naknadu za obnovlјive izvore energije u iznosu od 0,093 din/kWh, a iz koje se isplaćuju povlašćeni proizvođači električne energije. Ovo je bliže određeno Uredbom o naknadi za podsticaj povlašćenih proizvođača električne energije i Uredbom o visini posebne naknade za podsticaj u 2016. godini.
Da li povlašćeni proizvođač ima prava na garancije porekla električne energije?
Prema novom Zakonu o energetici ne može se istovremeno imati status povlašćenog proizvođača i status proizvođača iz obnovlјivih izvora energije, tako da se investitor mora odlučiti da li želi da koristi mere podsticaja ili garancije porekla.
GARANCIJE POREKLA
Šta su garancije porekla?
Garancija porekla je elektronski dokumenti koji ima isklјučivu funkciju da dokaže krajnjem kupcu da je dati udeo, odnosno količina utrošene energije proizvedena iz obnovlјivih izvora.
Kako mogu da se dobiju garancije porekla za proizvedenu energiju?
Garancije porekla će izdavati operator prenosnog sistema (EMS), ali tek nakon zvaničnog uspostavlјanja sistema garancija porekla u Srbiji. Uslov će biti da proizvođač prethodno stekne status proizvođača iz obnovlјivih izvora energije.
MERE PODSTICAJA ZA TOPLOTNU ENERGIJU
Podzakonska akta nisu urađena u ovoj oblasti i trenutno nema direktnih podsticaja.
ENERGETSKA DOZVOLA
Ko mora da pribavi energetsku dozvolu?
Energetska dozvola se izdaje za sve hidroelektrane i za sve objekte za proizvodnju električne i toplotne energije instalisane snage preko 1 MW električne, odnosno toplotne energije.
Da li podnošenjem overene izjave podnosioca zahteva, date pod materijalnom i krivičnom odgovornošću, u kojoj se navodi da obična kopija dokumenta kojima se dokazuje ulaganje sredstava u izgradnju energetskog objekta smatra overenim dokumentom iz člana 5. stav 1. tačka 5) Pravilnika o energetskoj dozvoli?
Može se smatrati pod uslovom da uz overenu izjavu priloži sve kopije dokumenata kojima se potvrđuju navodi iz overene izjave.
Klimatski tehnološki centar i mreža je pokrenut 2014. godine, kao operativno telo u okviru Okvirne konvencije Ujedinjenih nacija o promeni klime (United National Framework Convention on Climate Change – UNFCCC) i finansijski mehanizam za pomoć nedovoljno razvijenim zemljama radi smanjenja emisije CO2 i ublažavanja klimatskih promena primenom modernih tehnologija. Ovaj mehanizam je formiran uz pomoć Organizacije Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (United Nations Environment Programme – UNEP), u saradnji sa Organizacijom Ujedinjenih nacija za industrijski razvoj (United Nations Industrial Development Organization – UNIDO) i 11 međunarodnih stručnih organizacija. Podrška koju pruža CTCN kroz angažovanje stručnjaka iz konzorcijuma/mreže može biti u vrednosti do 50.000 američkih dolara za projekat sa brzim odgovorom partnera iz konzorcijuma, ili od 50.000 do 250.000 američkih dolara za projekat koji se realizuje uz tendersku proceduru izbora partnera iz članova mreže.
Ima kreditnu liniju namenjenu eksploataciji održivih izvora energije za Zapadni Balkan, koju je obezbedila Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), a koja se plasira preko lokalnih banaka i namenjena je za investicije privatnih i industrijskih kompanija čiji projekti rezultiraju prihvatljivom i održivom upotrebom energije, koje implementiraju projekte energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije, kao i mere EE i OIE u građevini u komercijalne svrhe.
EBRD(European Bank for Reconstruction and Development) - Evropska banka za obnovu i razvoj http://www.ebrd.com/where-we-are/serbia/overview.html Pomaže Srbiji u proizvodnji energenata iz obnovljivih izvora, davanjem kredita Elektroprivredi Srbije za rekonstrukciju postojećih i izgradnju novih mini hidroelekrana i proizvodnju energije iz drugih obnovljivih izvora. EBRD sarađuje sa domaćim bankama preko kojih realizuje kreditne linije za realizaciju projekata iz oblasti energetske efikasnosti Zapadnog Balkana.
WBIF (Western Balkans Investment Framework) https://www.wbif.eu/ Zajednička inicijativa Evropske komisije i partnerskih međunarodnih finansijskih institucija (Evropske investicione banke, Evropske banke za obnovu i razvoj i Razvojne banke Veća Evrope i KfW banke), za podršku socio-ekonomskog razvoja i pridruživanja zemalja Zapadnog Balkana Evropi, kroz investiranje u oblast energetske efikasnosti. WBIF sačinjavaju Zajednički fond za grant sredstva i Zajednički fond za kreditiranje, a cilj im je da se za prioritetne projekte u regionu objedine i koordiniraju različiti izvori finansiranja, prvenstveno krediti sa grant sredstvima. Projekti kojima se odobravaju ova sredstva u skladu su sa pretpristupnom strategijom EU i relevantnim sektorskim strateškim dokumentima i planovima investicija.
GEF(Global Environmental Facility) http://www.thegef.org/ Ujedinjuje 183 zemlje u partnerstvo sa međunarodnim institucijama, civilnim organizacijama i privatnim sektorom kako bi poradili na pitanjima svetske ekologije uz davanje podrške inicijativama nacionalnih održivih razvoja. Ova nezavisna organizacija finansira projekte vezane za klimatske promene, trajne organske zagađivače i drugo, od čega je za Srbiju značajna podrška razvoju biomase.
KfW– Nemačka razvojna banka https://www.kfw.de/kfw.de.html Jedna od najvećih stranih banka koje u saradnji sa našim bankama obezbeđuje povoljne kredite i Republici Srbiji odobrava zajmove za finansiranje poljoprivrede, energetske efikasnosti, obnovljive energije i opštinske infrastrukture.
IFC – Međunarodna finansijska korporacija http://www.ifc.org/wps/wcm/connect/region__ext_content/regions/europe+middle+east+and+north+africa/ifc+in+europe+and+central+asia/countries/serbia+country+landing+page Kao jedna od članica grupacije Svetske Banke, najveća je globalna institucija koja je orijentisana isključivo na privatni sektor zemalja u razvoju. Osnovana je 1956. godine, a u vlasništvu je 184 zemlje članice koje kolektivno određuju njenu politiku. Rad ove korporacije omogućava kompanijama i finansijskim institucijama u razvoju da otvore radna mesta, poboljšaju korporativno upravljanje i ekološke performanse, kao i da doprinesu svojoj zajednici. Jedan od glavnih zadatka je da iskoreni ekstremno siromaštvo do kraja 2030. godine, bave se investiranjem i u siromašne zemlje, savetuju kompanije u privatnom sektoru, ali i upravljaju različitim fondovima. Sarađuju sa drugim institucijama u okviru Svetske banke, ali su pravno i finansijski nezavisni.
IPA (Instrument for Pre-Acession) – Predpristupni fondovi EU https://ec.europa.eu/neighbourhood-enlargement/instruments/overview_en Pružaju finansijsku i tehničku pomoć zemljama kandidatima i potencijalnim kandidatima za pristup Evropskoj Uniji. Sredstva opredeljena iz IPA fondova za period 2007-2013 iznosila su 11,5 milijardi evra. Za period 2014-2020 opredeljeno je 11,7 milijardi evra. Sredstva su namenjena političkim i ekonomskim reformama sa ciljem lakšeg poslovanja na tržištu EU. Fond je posvećen tržišnoj ekonomiji, izgradnji i jačanju institucija; prekograničnoj saradnji sa susednim zemljama regionalnom razvoju koji obuhvata transport, zaštitu životne sredine i konkurentnost; razvoju ljudskih resursa; ruralnom razvoju. U poslednje tri godine Srbija je dobila oko 525 miliona evra iz IPA fonda i tim sredstvima se finansiraju konkretni projekti koji pomažu Srbiji da uđe u Evropsku Uniju.
Osnovan 2009. godine kao javno privatno partnerstvo Nemačke razvojne banke (KfW) i Evropske investicione banke (EIB), uz finansijsku pomoć Evropske komisije, Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) i Nemačkog saveznog ministarstva za obnovu i razvoj. Njegova oblast delovanja je podsticanje energetske efikasnosti i korišćenje obnovljivih izvora energije. U saradnji sa kompanijom Intesa Leasing iz Beograda fond je obezbedio sredstva u iznosu od 5 miliona evra za finansiranje projekata u oblasti energetske efikasnosti, s ciljem uštede oko 20% energije. Putem finansijskog lizinga, ovaj novac će moći da koriste preduzeća i poljoprivrednici u Srbiji radi unapređenja neefikasne opreme, optimizacije proizvodnih procesa i za zamenu poljoprivredne mehanizaci.
U ukupno isporučenoj električnoj energiji krajnjim potrošačima energija proizvedena u termoelektranama učestvuje sa 69,8%, hidroelektrana sa 29,56%, elektranama povlašćenih proizvođača obnovljivih izvora energije sa 0,649*.
Podsticajna otkupna cena zavisi od tipa i instalirane snage energetskog postrojenja, kao i od maksimalnog efektivnog rada. Otkupne cene su izražene u evrocentima po kilovat času i svakog februara se vrši njihova korekcija u skladu sa inflacijom u evro zoni. U 2015. godini najviše je isplaćeno u ukupnom iznosu za male hidroelektrane (preko 1,5 miliona dinara). Najvišu podsticajnu otkupnu cenu su imale solarne elektrane od 25,96 do 28,96 din/MWh u zavisnosti od tipa solarne elektrane. Najmanje je isporučeno energije iz elektrana na vetar, gde je otkupna cena bila 17,17 din/MWh, dok je podsticajna otkupna cena za male hidroelektrane iznosila 10,21 din/MWh*.
*Agencija za energetiku Republike Srbije (2015), str. 4-10.
IZ ZAKLJUČKA
Najviše energije se proizvede u velikim hidroelektranama koje su u državnom vlasništvu.
U strukturi ulaganja privatnog sektora dominiraju male hidroelektrane i solarne elektrane na objektima.
STRANE DIREKTNE INVESTICIJE U ENERGETSKOM SEKTORU REPUBLIKE SRBIJE - MILOŠ PAREŽANIN (EKONOMSKE IDEJE I PRAKSA | BROJ 23 | DECEMBAR 2016)
VLADA DANAS USVAJA UREDBU O FID-IN TARIFAMA, 19. 11. 2009.
Vlada Srbije usvojiće na današnjoj sednici Uredbu o fid-in tarifama (podsticajnim otkupnim cenama za električnu energiju koja se dobija iz obnovljivih izvora), potvrdio je juče za „Politiku” Petar Škundrić, ministar energetike.
Prema njegovim rečima, usvajanjem te uredbe daće se garancija onim potencijalnim investitorima koji budu dobili status povlašćenog proizvođača da će moći po utvrđenim cenama na bazi podsticajnih mera da plasiraju proizvedenu količinu energije na našem tržištu.
Fid-in tarife su predviđene za sve obnovljive izvore energije, pa će tako pravo na podsticaj imati oni koji budu gradili hidroelektrane snage do 10 megavata, elektrane na biomasu, biogas, deponijski gas, vetar, sunčevu i geotermalnu energiju, otpad i s kombinovanom proizvodnjom na fosilna goriva, pojasnio je Škundrić.
Nova uredba stupa na snagu danom objavljivanja u „Službenom glasniku”, a primena ovih propisa trebalo bi da počne 1. januara 2010. godine.
Takođe je predviđeno da povlašćeni proizvođači energije iz obnovljivih izvora zaključe ugovor s Elektroprivredom Srbije koja bi otkupljivala svu ovako proizvedenu energiju po fid-in tarifama. Taj trošak snosiće potrošači, a ugovor se potpisuje na 12 godina.
UREDBA O MERAMA PODSTICAJA ZA PROIZVODNJU ELEKTRIČNE ENERGIJE KORIŠĆENJEM OBNOVLJIVIH IZVORA ENERGIJE I KOMBINOVANOM PROIZVODNJOM ELEKTRIČNE I TOPLOTNE ENERGIJE
2014.-2015.
UREDBA O MERAMA PODSTICAJA ZA POVLAŠĆENE PROIZVOĐAČE ELEKTRIČNE ENERGIJE
2017.
UREDBA O IZMENI UREDBE O USLOVIMA I POSTUPKU STICANJA STATUSA POVLAŠĆENOG PROIZVOĐAČA ELEKTRIČNE ENERGIJE, PRIVREMENOG POVLAŠĆENOG PROIZVOĐAČA I PROIZVOĐAČA ELEKTRIČNE ENERGIJE IZ OBNOVLJIVIH IZVORA ENERGIJE
2018.
UREDBA O PODSTICAJNIM MERAMA ZA PROIZVODNJU ELEKTRIČNE ENERGIJE IZ OBNOVLJIVIH IZVORA I IZ VISOKOEFIKASNE KOMBINOVANE PROIZVODNJE ELEKTRIČNE I TOPLOTNE ENERGIJE
UREDBA O IZMENI UREDBE O PODSTICAJNIM MERAMA ZA PROIZVODNJU ELEKTRIČNE ENERGIJE IZ OBNOVLJIVIH IZVORA I IZ VISOKOEFIKASNE KOMBINOVANE PROIZVODNJE ELEKTRIČNE I TOPLOTNE ENERGIJE
7. FEBRUAR 2019.
UREDBA O NAKNADI ZA PODSTICAJ POVLAŠĆENIH PROIZVOĐAČA ELEKTRIČNE ENERGIJE
25. JUL 2019.
UREDBA O IZMENAMA UREDBE O USLOVIMA I POSTUPKU STICANJA STATUSA POVLAŠĆENOG PROIZVOĐAČA ELEKTRIČNE ENERGIJE, PRIVREMENOG POVLAŠĆENOG PROIZVOĐAČA I PROIZVOĐAČA ELEKTRIČNE ENERGIJE IZ OBNOVLJIVIH IZVORA ENERGIJE
- U Briselu kažu da pažljivo prate događanja u regionu oko izgradnje i uticaja hidrolektrana malog kapaciteta. Navode da je nedavna studija o ”Regionalnoj strategiji za održivu hidroenergiju na Zapadnom Balkanu” procenila da 50 najvećih hidroelektrana u regionu Zapadnog Balkana proizvodi 95 odsto hidroenergije, a da udeo 200 malih hidroelektrana obezbeđuje tek preostalih 5 procenata.
Evropska komisija zato smatra da bi regionalni projekti na Zapadnom Balkanu trebalo da se fokusiraju na obnavljanje već postojećih velikih hidroelektrana, a da se samo u ograničenom broju slučajeva razmotre velike grinfild opcije (investiranje u potpuno novu kooji tek treba da se preuređuje, bez korišćenja postojeće infrastrukture).
...”Preteruju", smatra Ulrih Ajhelman, „jednostavno preteruju u svemu. Način kako pišu procene uticaja i razgovaraju sa lokalnim zajednicama je tako primitivan da ga je na legalnoj osnovi lako oboriti. Ti procesi se već vode u slučajevima Severne Makedonije i BiH, a SRBIJA JE SLEDEĆA NA REDU”
Od 2009. godine kada je usvojena prva Uredba o merama podsticaja za proizvodnju električne energije korišćenjem obnovljivih izvora energije (Sl. glasnik RS 99/09) status povlašćenog proizvođača električne energije, proizvođača koji dobija državne podsticaje za proizvodnju električne energije, stekli su vlasnici oko sto malih hidroelektrana, pretežno instalisane snage manje od 1 MW.1 Neka od ovih hidroenergetskih postrojenja su izgrađena i puštena u rad pre 2009. godine. Ova postrojenja iznose 1,26% ukupnih kapaciteta.
Izgradnju malih hidroelektrana (MHE) od samog početka pratile su brojne kontroverze koje su vezane za nedostatak pouzdanih informacija o lokacijama, propuste organa javnih vlasti prilikom izdavanja odobrenja za izgradnju, negativne uticaje na životnu sredinu i zaštićena prirodna dobra. Izgradnja MHE neretko je izazivala, a i dalje izaziva, negativne reakcije javnosti koje eskaliraju kroz proteste i otpor građana, civilnog društva i lokalnih zajednica i sukobe između investitora i lokalnog stanovništa. Protesti su kulminirali u 2017. i 2018. godini kada je i stručna javnost počela otvoreno da ukazuje na negativne ekološke i društvene uticaje izgradnje MHE, a problem je zavredeo pažnju institucija Evropske unije i Energetske zajednice. Ministar zaštite životne sredine je najavio zabranu izgradnje MHE u zaštićenim područjima ali promene pravnog okvira koje bi omogućile ovu zabranu još uvek nisu formulisane.
Izveštaj pokazuje da se podsticaji neproporcijalno dodeljuju malim hidroelektranama, a da od toga korist imaju bogati poslovni ljudi bliski vlastima u državama regiona, dok je doprinos proizvodnji električne energije minimalan. Jedan od glavnih pokretača ekspanzije malih hidroelektrana u Srbiji i regionu je dostupnost finansijske podrške u obliku fid-in tarifa...
Istovremeno, obični ljudi skoro da nemaju pristup podsticajima, na primer za postavljanje solarnih panela u svojim domaćinstvima jer su skromne kvote za subvencije u Srbiji odavno ispunjene.
Investitorima benefit od obnovljivih izvora energije, a o potrošačima i okruženju ne brinu. Proizvođači za četiri godine od prodaje struje zaradili 16,5 miliona evra
Prema podacima Regulatorne agencije za energetiku, povlašćeni proizvođači električne energije su za četiri godine, od 2014. do 2018, od prodaje struje zaradili ukupno 16,5 miliona evra. Od tog iznosa, najveći deo, 9,2 miliona, prihodovali su zahvaljujući naknadama za obnovljive izvore energije koje građani i privreda plaćaju preko računa za struju. Interes od malih hidroelektrana imaju samo privilegovani investitori. To govori i podatak da se mali broj kupaca, kako su kazali iz Elektroprivrede, odlučio za tarifni paket kojim se garantuje isporuka struje proizvedene iz OIE. Ali i da je 2009. godine u operativnoj fazi bilo sedam mHE, a do kraja 2018. godine, pored njih, 15 novih počelo sa radom.
Da proizvodnja struje iz obnovljivih izvora energije bude unosan biznis, potrudila se Vlada Crne Gore uredbom o plaćanju podsticaja, kojom garantuje vlasnicima mHE otkup svakog proizvedenog kilovat-sata. Analiza "Ko plaća, a ko profitira", koja se bavi procenom podsticaja za male hidroelektrane u zemljama zapadnog Balkana koju je objavio CEE Bankvoč netvork u saradnji sa VVF i NVO "Grin houm", pokazala je da, osim što su godinama unazad građani opterećeni dodatnim nametom kroz račune za struju, gradnja mHE rezultirala je devastacijom životne sredine, malim udelom u ukupno proizvedenoj električnoj energiji i bogaćenjem pojedinaca. Kako navode u svom izveštaju, u toku prethodne godine mHE su proizvele svega 3,6 odsto električne energije, dok su dobile čak 70 odsto podsticaja za OIE, a od 2009. godine njihov broj se učetvorostručio.
- Postojeće ugovore za garantovane otkupne cene za mHE treba revidirati jer važe još nekoliko godina - istakao je Milija Čabarkapa iz VVF u Crnoj Gori. - Svi ugovori koji su potpisani, a koji nisu ispunili sve pravne uslove, moraju biti poništeni.
NAKNADA ZA OIE JE FIKSNA
Puštanje vetroelektrane Možura u komercijalni rad, koje se očekuje do kraja godine, neće uticati na povećanje računa za struju domaćinstvima u delu obnovljivih izvora - kazao je državni sekretar u Ministarstvu ekonomije Nikola Vujović. - Naknada za podsticaj proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora je fiksna i iznosi 0,9439 centi po kilovat-satu.
_620x0.jpg)
Komentara: 0