Bezimeni heroji koji su tokom 1999. godine raščišćavali ruševine u kragujevačkoj ’’Zastavi’’ posle NATO bombardovanja, dobili su imena i zasluženo mesto u novijoj istoriji grada na Lepenici. Fotoreporteri Zoran Petrović i Nebojša Radosavljević Raus u svojoj bogatoj arhivi pronašli su slike ovih heroja, saznali njihova imena i uskoro će ih, posle više od dve decenije, objaviti u fotomonografiji. To će biti svedočanstvo jednog vremena, kažu autori i zahvalnost ljudima koji su u teškim uslovima, gotovo golorukii čistili svoju fabriku.

^{Foto: Zoran Petrović}

Prvi projektili NATO bombi na Zastavinu fabriku pali su u noći između 8.i 9. aprila 1999. godine, a među prvima na mesto bombardovanja stigli su fotoreporteri Zoran Petrović i Nebojša Radosavljević Raus dopisnici nekoliko beogradskih redakcija. I tako je bilo svih 11 puta, koliko je za 78 dana NATO agresije bombardovan Kragujevac.

Znali su da u arhivi imaju istorijski vrednu dokumentaciju, ali su tek posle dve decenije ispunili svoju višegodišnju želju, da se oduže ljudima koji u najtežim trenucima,kako kažu, nisu pitali za radno vreme niti razmišljali o opasnostima, već su danonoćno radili na raščišćavanju ruševina u koje su se pretvorila njihova radna mesta.

“Tada smo samo prolazili jedni pored drugih, svako od nas radeći svoj posao’’ počinje razgovor za naš portal fotograf Zoran Petrović.

’’U tim krhotinama, staklu i iskrivljenom čeliku, niko od nas nije znao, niti razmišljao o mogućim posledicama. Oni su praktično radili bez ikakve zaštite, a tek kasnije smo svi saznali da je prilikom bombardovanja ’’Lakirnice’’ pogođeno postrojenje sa otrovnim piralenom i nažalost mnogi od tih radnika danas nisu među živima. Ovom monografijom želeli smo da odamo počast tim ljudima’’ kaže Petrović.

^{Foto: Zoran Petrović}

Kragujevački fotografi objašnjavaju da im je osnovna ideja bila da svoje snimke, među kojima ima i mnogo onih koje javnost nikada nije videla, posle više od dve decenije objave i ostave trag i podsećanje na tragična dešavanja s’ kraja devedestih, pogotovo mlađim generacijama koje o tome malo znaju.

Navode da knjiga nije samo zbirka fotografija, već ilustracija cele decenije, potkrepljena činjenicama i informacijama koje su prethodile bombardovanju.



^{Foto: Nebojša Raus}

“Mi smo imali toliko fotografija, da je svako od nas mogao da napravi po jednu monografiju, ali smo kao dobri prijatelji i kolege, želeli da ovo bude naš zajednički projekat. Izabrali smo najupečatljivije snimke, a kao uvod u ono što je prethodilo bombardovanju, objavićemo slike protesta, izbeglica, dugih redova.

Mislimo da generacija koja je rođena posle svih tih dešavanja, treba da zna i ovaj deo naše istorije, a to upravo govore naše slike’’ kaže Raus.

Zoran dodaje i da je rad na monografiji za njih bio veliki izazov i istraživački poduhvat, jer je, kaže, u bogatoj arhivi negativa trebalo pronaći sve fotografije, a potom i ljude koji su na njima.

“Bilo je teško posle 20 godina pronaći nekoga koga nikada niste ni upoznali. Imate samo njegov lik, a ne znate ništa o njemu, ni kako se zove, ni da li je živ” objašnjava on.

Potraga za imenima radnika koji će se naći u fotomonografiji, trajala je mesecima, a istraživanje je kažu, rezultirao je i novostečenim prijateljstvima.

“Zahvaljujući društvenim mrežama i angažovanju gotovo cele zajednice došli smo do imena ljudi. Susreti sa radnicima, a pogotovo sa porodicama preminulih za nas su bili jako emotivni. Ne mogu da vam opišem taj osećaj zahvalnosti rodbine preminulih. Nismo mogli da sakrijemo emocije ni mi ni oni.Nažalost, oni su izgubili svoje očeve, muževe i braću, ali su zahvalni što ih se neko setio posle 20 godina. Do sada sam te ljude gledao samo na svojim slikama, a sada sam postao prijatelji sa njima i njihovim porodicama, zbog čega mi je još draže što će monografija, od dugogodišnje želje, konačno postati stvarnost”, priča Zoran.

Istorija u slikama koja ima početak i kraj

Monografija koja će uskoro ugladati svetlost dana je, prema želji autora svedočanstvo vremena čiji smo savremenici, ali i istorijski dokument koji žele da ostave dolazećim generacijama. Uz slike koje govore ’’same za sebe’’, u knjizi će se naći i autorski tekstovi koji činjenično potkrepljuju obuhvaćeni period. Uvodnik za monografiju pripremio je kragujevački novinar Dejan Milošević.

^{Foto: Nebojša Raus}

Lični osvrt na dešavanja ’99. izdao je publicista i novinar Miodrag Stojilović, a u knjizi će se naći i hronološki pregled Branka Jovanovića, koji je tokom bombardovanja bio načelnik Štaba civilne zaštite u Kragujevcu.

’’Mi se kao fotografi najbolje izražavano našim slikama, a želeli smo da ovom knjigom pođemo od nečega i da stignemo negde, da imamo početak i kraj, a ne samo poređane fotografije bez ikakvog reda i smisla. Zbog toga su nam od velike pomoći bili ljudi koji su za vreme bombardovanja aktivno pratili sva dešavanja’’ navodi Zoran.

On dodaje da će se u knjizi naći i tekst o zdravstvenim posledicama NATO bombardovanja i svemu što se do sada saznalo o štetnosti po zdravlje ljudi i životnu sredinu, koji je specijalno za monografiju napisala dr Danica Grujičić, direktorka Instituta za onkologiju i radiologiju Kliničkog centra Srbije.

Zoran i Raus najavljuju promociju knjige za početak oktobra, a da bi u javnost izašla onako kako su je i zamislili, kažu, potrudili su se ’’najbolji iz Kragujevca’’. Izbor slika uradio je majstor fotografije Predrag Cile Mihajlović, za dizajn je zaslužan Vidan Papić redovni profesor na odseku za grafički dizajn na kragujevačkom FILUM-u, a na čelu uređivačkog tima je Mirko Demić, pisac i direktor Nardone biblioteke u Kragujevcu. Na konkurus Skupštine grada, za izdavača ove fotomonografije izabrana je izdavačka kuća ’’Koraci’’ iz Kragujevca.

^{Foto: Nebojša Raus}

Na kraju, s ponosom kažu da je ova monografija ’’dragulj’’ njihovih profesionalnih karijera, podsećajući javnost da su sve slike nastale u periodu kada su radili na filmovima.

’’Iz današnje perspektive, kada je digitalizacija uzela maha, mislimo da je ovaj rezultat vredan podvigu. Tada smo od naših redakcija dobijali po jedan film dnevno, dakle imali smo samo 36 snimaka da zabeležimo događaj. Danas je to nezamislivo, ali u to vreme smo bili štedljivi i strpljivo čekali pravi trenutak da napravimo snimak. Zbog toga smo još više ponosni na monografiju, jer su sve slike u njoj nastale u oskudnim uslovima’’ zaključuju Zoran i Raus.

Neverovatno blago leži u arhivama svih fotografa

Kragujevački fotografi ističu da su sređujući svoje privatne arhive pronašli mnogo materijala koji zavređuje da bude sačuvan. Dodaju da je monografija urađena na njihovu ličnu inicijativu, te da do sada nijedna institucija nije pokazala interesovanje da se privatne arhive profesionalnih fotoreportera sačuvaju kao trag o događajima i ljudima. Veruju da slično razmišljaju i njihove kolege širom Srbije i apeluju na lokalne vlasti da privatne arhive fotoreportera posmatraju kao vrednu istorijsku građu koja zaslužuje da se sačuva na adekvatan način, a trenutno propada ’’u nekom mraku’’.

Autor: Aleksandra Petrović
Izvor: Nova S, 21. 9. 2020.