Godišnja skupština akcionara Rio Tinta održana je u Londonu 4. aprila. Pored raznih predstavnika ove rudarske korporacije, njima su se obratili i građani Srbije, posredstvom istraživačica sa britanskih univerziteta srpskog porekla.
Najpre se obratila Sofija Stefanović u ime kolacije koja se bori protiv projekta "Jadar" Rio Tinta u Zapadnoj Srbiji. Sofija je doktorand na Kembridž univerzitetu, gde kombinuje aktivizam i istraživanje.
Na početku je naglasila da ima zapažanja i pitanja proizašla iz istraživanja i iskustva.
Istakla je da projekat "Jadar" uopšte nije spomenut na skupštini, iako je to tekuća aktivnost Rio Tinta, ukazujući na izjavu direktorke ćerke firme u Srbiji da Rio Tinto vodi aktivnu kampanju da oživi ovaj projekat.
- Stotine hiljada građana govori "ne" ovom projektu već godinama. Tekuća kampanja da on oživi, putem medija, kao i kroz velika ulaganja u lokalne projekte, posle ukidanja projekta i građanskog otpora, zvuči kao suprotnost brizi o kojoj se puno govorilo na ovoj skupštini. To je nedemokratski čin, društveni inženjering za prihvatanje projekta koji preti da potpali društveni sukob, rekla je akcionarima Sofija Stefanović.
Njena pitanja bila su:
U skladu sa vašom deklarisanom društvenom, prirodnom i korporativnom odgovornošću (ESG) i posvećenošću "brizi, hrabrosti i radoznalosti" (3C), zašto ne prihvatite i jasno objavite akcionarima da ste u Srbiji izgubili poverenje?
Zašto ne prihvatite odgovornost za tu propast, ne popravite štetu na zemljištvu i povučete se - što lokalne grupe i saveznici traže već duže vreme?
Prenela je i pitanje lokalnih grupa na koje do sada nije odgovoreno, iako je postavljeno na više događaja u organizaciji Rio Tinta:
Zašto ste počeli da otkupljuete zemlju i imovinu u dolini Jadra pre dobijanja neophodnih dozvola i odobrenja za projekat?
U svetlu izjava predstavnika vlasti koje su aludirale na korupciju: da li ste dobili prevremena obećanja da će projekat biti odobren?
Prvi odgovor pružio je predsedavajući u Upravi Rio Tinta Dominik Barton.
- Čuli smo za zabrinutost ljudi, vidimo to. Verujemo da projekat ne mora da ugrozi prirodno okruženje i poljoprivredu u regionu. Verujemo da postoji značajan potencijal za državu. Slušali smo i razgovarali sa 3.000 ljudi o njihovim stanovištima. Naglasio bih da je na ljudima i Vladi Srbije da li ćemo dobiti dozvolu da radimo bilo šta, rekao je Barton.
Potom je odgovor pružila Šinejd Kaufman, izvršni direktor Rio Tinta za minerale.
- Čvrsto verujemo da projekat "Jadar", koji bi bio podzemni rudnik litijuma izgrađen po najvišim međunarodnim standardima očuvanja prirode, na nivou EU i šire, jeste izvodljiv bez kompromitovanja dobrog stanja i prirode u regionu. Izvršili smo studije procene uticaja na prirodnu sredinu pre mnogo godina u okviru procedure za dobijanje dozvola. Nismo objavljivali te izveštaje jer je srpska vlada ukinula dozvole. Sasvim poštujemo tu odluku.
- Od tada smo radili dve stvari. Radili smo na komunikaciji sa što više ljudi sa raznih strana koji su želeli da pričaju sa nama da razumemo njihovu zabrinutost i da im pružimo informacije o projektu. Nismo imali priliku da objasnimo projekat u okviru dobijanja dozvole jer su one bile ukinute pre toga. Drugo, radili smo da objavimo što više informacija na našem sajtu i da ih delimo lokalno, regionalno, nacionalno i internacionalno - da objasnimo šta bi taj projekat bio. Posvećeni smo nastavku razgovora sa ljudima iz Srbije, civilnim društvom, Vladom i zainteresovanim stranama da vide vrednosti projekta. Na ljudima je da odluče, a verujemo da je ipak vredno pogledati duboko u "srce" projekta kako bi mogao da se odgovorno, u korist ljudi u Srbiji.
Stefanović je prokomentarisala da bi mnogi istraživači ovo nazvali društvenim inženjeringom, i još jednom zatražila odgovor na pitanje o otkupu zemljišta i imovine, kao i o korupciji. Kratko je odgovorio čest gost u Srbiji, Jakob Stausholm, izvršni direktor Rio Tinta.
- Kupili smo puno zemlje kada smo imali dozvole, a onda su pre dve godine dozvole poništene. To je razlog što posedujemo puno zemljišta.
Usledilo je obraćanje Nine Đukanović, Sofijine koleginica, istraživačice na Oksford univerzitetu, koja je najpre naglasila da je provela par godina uz zajednicu na lokalu u solidarnosti sa grupama.
Nina se nadovezala na neke tačke iz uvodnog izlaganja o tenzijama između društvenih aspekata, zaštite prirode i dobijanja dozvola kao jedan od najvećih izazova u ublažavanju efekata klimatskih promena.
- Čuli smo puno o značaju "kritičnih sirovina", kao i o ulozi koju Rio Tinto vidi za sebe u tome. Ovo je jako važno u kontekstu litijuma u Srbiji jer nastavljate da govorite o projektu u okviru "zelene tranzicije", a u stvari pravite lažan izbor između klimatskih promena i očuvanja prirode. Lokalne grupe u dolini Jadra žive u bliskom odnosu sa svojim prirodnim okruženjem. Kažete da će oni odlučiti, ali oni su već odlučili, više puta. Razumem da ste imali razgovore sa svima koji su želeli da razgovaraju sa vama, spomenuli ste oko 3.000 ljudi. Podsetila bih vas da su na vrhuncu protesta 2021. godine preko 100.000 ljudi u 50 gradova Srbije blokirali puteve, autoputeve i mostove više nedelja. Ovo je na kraju dovelo do ukidanja projekta. Lokalno stanovništvo je odbilo rudnik. Sugestije koje prave neki vaši lokalni predstavnici i vi danas - da je odbiti projekat zapravo ignorisanje važnosti ublažavanja klimatskih promena - jeste teška iskrivljena slika stvarnosti na mestu gde ljudi brane svoje pravo na drugačiju održivu budućnost, zasnovanu na odnosu sa zemljom i čistom vodom, vazduhom i zemljištem.
- Zašto se i dalje bavite ovim i zašto nastavljate sa pričom koja je veoma uska vizija energetske tranzicije, uopšte ne uzimajući u obzir pravdu i lokalna prava? Da li ćete da priznate da je Rio Tinto jedan od najvećih zagađivača u istoriji, da je rudarska industrija jedan od glavnih razloga gubitka šuma i biodivertiteta u svetu? Podaci Vlade Srbije predviđaju da će emisija CO2 i zagađene koje uzrokuje rudarska industrija u zemlji nastaviti da dramatično rastu, nekoliko vetroturbina i solarnih panela to neće promeniti. Da li ćete i to priznati? Zašto nastavljate sa ovom "zelenom" ekomanupulacijom nasuprot jasnom odbijanju projekta od strane lokalnih grupa i domaće i međunarodne aktivističke zajednice?
Odgovor prvog "upravnika" Barton je glasio:
- Kao što je Šinejd rekla, mislim da uopšte nije bilo puno informacija. Pomenuli smo studiju procene uticaja, pokušavali smo da poštujemo sve zakone. Mislimo da ima puno informacija koje nisu dostupne - i to je na nama, u smislu kako komuniciramo. Treba da osiguramo da sve informacije koje imamo budu dostupne da bi ljudi bar razumeli o čemu se radi, holistički. Primedbe koje smo dobili uticale su na promenu plana toga kako bi ovo izgledalo. Na kraju, kao što sam rekao, biće na ljudima u Srbiji i na Vladi da odluče da li da to uradimo. To je zaključak.
Akcije na sednici u Londonu, u isto vreme i u Loznici i Beogradu, koordinirali su: London Mining Network, Earth Thrive, Ne damo Jadar, SEOS, Bunt protiv izumiranja - XR Srbija i saveznici.
Baš u danu održavanja skupštine akcionara Rio Tinta u Londonu, u Kragujevcu je trebalo da se održi okrugli sto "Projekat Jadar – kako proceniti dobre i loše strane", uz uvodnu prezentaciju prof. dr Aleksandra Jovovića sa Mašinskog fakulteta u Beogradu. Ovaj profesor je bio angažovan kao rukovodilac projekta 2018. za izradu izveštaja o nedostacima projekta Jadar. Bio je i koautor stručnog rada "Modelovanje uticaja Jadar Projekta na kvalitet vazduha" godinu dana kasnije.
Na matičnom sajtu Rio Tinta objavljeno je pet dokumenata povodom skupštine ("Rio Tinto plc AGM 2024"):
Address by the Chair
Address by the Chief Executive
Address by the Senior Independent Director
Notice of Meeting
Proposed amendments to Rio Tinto Limited Constitution 2024
Rio Tinto o Dominiku Bartonu
Član je Upravnog odbora Rio Tinta od aprila 2022, a predsedavajući od maja 2022.
Proveo je više od 30 godina u "Mekinsi kompani", uključujući devet godina kao globalni upravljački partner, a takođe je bio na širokom spektru rukovodećih pozicija u javnom sektoru. Bio je kanadski ambasador u Kini, predsedavajući kanadskog saveta za ekonomski rast i predsednik Međunarodnog savetodavnog komiteta predsednika Južne Koreje za nacionalnu budućnost i viziju.
Nosi bogato globalno poslovno iskustvo, uključujući dubok uvid u geopolitiku, korporativnu održivost i upravljanje. Njegova poslovna sposobnost i iskustvo u javnom sektoru ga pozicioniraju da pruži uravnotežene smernice liderskom timu Rio Tinta. Veruje u konkurentsku prednost stavljanja ljudi u srce strategije i ulogu koju će promena kulture igrati u budućem uspehu Rio Tinta.
Sofija je aktivistkinja i doktorantkinja na Univerzitetu u Kembridžu i živi između Velike Britanije i Srbije. Njen rad je pre svega zasnovan na aktivnom učešću u borbi za ekološku pravdu sa lokalnim i međunarodnim kolektivima, ali teorijama i praksama dekolonijalnog feminizma i studijama o naukama i tehnologijama koje kritički analiziraju ulogu naučno-tehnoloških institucija i praksi u društvu.
Koosnivačica je UG Zeleni talas. Trudi se da poveže svoj akademski i društveni angažman kako bi doprinela razumevanju i rešavanju društveno-ekoloških problema.
O Nini Đukanović
Nina je geograf. U njenim istraživanjima se ispituje odnos između ekstraktivizma, ekološke pravde i spornog shvatanja održivosti i zelene tranzicije.
U trenutnom istraživanju fokusira se na studiju slučaja rudarstva litijuma u Srbiji. Njen projekat je etnografsko istraživanje proživljenih iskustava lokalnih zajednica pogođenih perspektivom rudarenja litijuma. Istražuje odnos lokalnog stanovništva sa zemljom, lokalna sećanja i istorije, kao i kontroverze znanja o potencijalnoj toksičnosti rudarskog projekta. Sve to ukazuje na njihovu otpor prema iskopavanju litijuma.
Kroz svoje istraživanje, nastoji da se pozabavi uglavnom zanemarenim oblicima štete koje imaju globalne strategije klimatskih promena zasnovane na zelenom ekstraktivizmu. U središtu istraživanja su pitanja kako stvoriti pravednu budućnost i koje su alternative ekstraktivizmu.
Komentara: 0