Projekat Vektor trenutno sprovodi 18 partnera iz osam zemalja, među njima i Rio Sava, ćerka firma Rio Tinta, uz sufinansiranje Evropske unije (EU), u cilju poboljšanja efikasnosti istraživanja minerala u Evropi.
Prošlog leta, kada je započet projekat, saopšteno je da je fokus na dokazima i dostupnom znanju koje povezuje naučne i društvene puteve za poboljšanje istraživanja minerala i rudarstva.
EU uvozi većinu sirovina koje se koriste u obnovljivim izvorima energije i digitalnim tehnologijama. Ali, Evropa ima sopstvena nalazišta ključnih sirovina, pa se smatra da bi jačanje domaće proizvodnje pomoglo da se obezbede strateški i industrijski lanci vrednosti.
Ovaj projekat koordinira Helmholc institut Frajberg za tehnologiju resursa (HIF) iz Helmholc centra Drezden – Rosendorf (HZDR), osnovan 2011. godine u okviru strategije nemačke vlade o sirovinama.
Projekat "prethodnik"
Evropska unija je 2017. godine najavljivala da će postati atraktivnija za geološka istraživanja mineralnih sirovina. Za razvijanje novih metoda i testiranje u realnim uslovima, tada su kao referentna područja određene lokacije u u Nemačkoj (Gajer - Geyer), Finskoj (Sakati - Sakatti) i Španiji (Minas de Riotinto, Gerena - Minas de Ríotinto, Gerena). Da bi se to postiglo, EU je uložila oko 5,6 miliona evra tokom tri godine u Infact, istraživački projekat koji je okupljao 17 partnera iz sedam država. I tim projektom je rukovodio pomenutih HIF.
Taj projekat je u Srbiji predstavilo Srpsko geološko društvo objavom saopštenja u novembru 2017. godine. Saopšteno je, pored ostalog, da iako je kontinent jedan od najvećih svetskih potrošača metaličnih i nemetaličnih mineralnih resursa i ima dugu istoriju rudarstva, istraživanje novih ležišta komplikuju društvene, političke i tehničke prepreke. Zato su učesnici projekta imali za cilj prevazilaženje takvih izazova.
Strategija projekta Infact počivala je na tri stuba, a to su: dijalog, inovacije i reforme. Svrha dijaloga bila je podizanje svesti javnosti i društveno prihvatanje savremenih geoloških istraživanja. Projekat je imao ambiciju da postane deo standarda u čitavoj EU.
Jedna od tačaka dodira ova dva projekta je istraživač dr Mark Proktor, direktor kompanije Sazani, koji je analizirao istraživanja iz projekta Infact, spajajući ih sa istraživanjem rudarskog sektora i zajednice u Srbiji, kako bi ilustrovao opšta i specifične pitanja oko društvene dozvole za rad. Istraživanje u Srbiji omogućili su mu Univerzitet u Beogradu, rudarske vlasti, privatni sektor i brojne zajednice na različitim lokacijama, naveo je u svom radu.
On je tada predvideo da uloga civilnog društva koja se suprotstavlja rudarskom sektoru drugde na Balkanu može biti prethodnica događaja u Srbiji, a kao primer je naveo referendum u Tranu u Bugarskoj (devet kilometara od Srbije), koji je pozdravio i predsednik države, a gde je 93% građana glasalo protiv rudnika zlata.
Uputio je sugestiju da je potrebno izgraditi i organizovati društvenu "arhitekturu" koja će omogućiti da se srpske zajednice čuju pre nego što imaju potrebu da "viču".
Autor se posebno zahvalio, pored ostalih, profesoru Vladimiru Simićusa Rudarskog-fakulteta Univerziteta u Beogradu (inače i predsedniku Srpskog geološkog društva, takođe i učesniku Konferencije o mineralnim resursima Srbije 2022) - na "suštinskoj podršci u izradi rada". Zahvalio se i raznim srpskim ministarstvima i profesionalcima iz rudarskog sektora koji "znaju razmere izazova sa kojima se suočavaju i koji su posvećeni tome da on funkcioniše za Srbiju".
U prilogu je rad u celini.
Proktor je danas angažovan kroz projekat Vektor, gde je fokusiran na anatomiju sukoba oko rudarskih pitanja u Evropi i kako to utiče na zajedničke vrednosti u rudarskom sektoru EU (piše u zvaničnom opisu projekta).
PRILOG PPNS THE CANARY IN THE CAGE: COMMUNITY VOICES AND SOCIAL LICENSE TO OPERATE IN CENTRAL EASTERN EUROPE (15 STRANICA)
Projekat "naslednik"
U aktuelni projekat Vektor uključeno je 18 partnera iz osam zemalja, a to su: Nemačka, Irska, Španija, Poljska, Srbija, Bugarska, Velika Britanija i Kanada.
Njihov cilj je da razumeju, prihvate i poboljšaju efikasnost istraživanja u Evropi tako što će razvijati nove tehnologije i modele istraživanja, dajući svim zainteresovanim stranama smernice za održiviji izvor sirovina, piše na namenskom sajtu ovog projekta.
Tu je navedeno da će EU i Velika Britanija uložiti u projekat Vektor 7,5 miliona evra od 2022. do 2025. godine radi poboljšanja snabdevanja Evrope sirovinama.
Foto: HZDR/Scienseed
Jedan od glavnih alata za postizanje cilja je integracija manje invazivnih geoloških, geohemijskih i geofizičkih merenja, zasnovana na mašinskom učenju.
Najsavremenije tehnologije, kao što su električni automobili, turbine na vetar i IKT hardver, su od suštinskog značaja za zelenu i digitalnu transformaciju, uvereni su u EU, ali to zahteva intenzivnu nabavku sirovina.
EU uvozi 80% industrijskih sirovina koje su neophodne za proizvodnju ovih tehnologija. Samo 1% sirovina potrebnih za energiju vetra i 2% od 44 sirovine koje se koriste u robotici trenutno obezbeđuje proizvodnja u EU. Ova zavisnost od zemalja koje nisu članice EU čini evropske industrijske i strateške lance snabdevanja veoma ranjivim na poremećaje. Da bi to prevazišla, Evropa mora da unapredi sopstveni lanac vrednosti, odlučila je EU.
"Ekološki prihvatljive" i "minimalno invazivne" metode istraživanja
Reciklaža i ponovna upotreba metala se povećavaju, ali rudarstvo je i dalje potrebno da bi se sirovine uvele u kružni lanac vrednosti u budućnosti. Izveštaj Evropske komisije o kritičnim sirovinama preporučuje povećanje eksploatacije ključnih sirovina u EU.
Dr Ričard Gloagen, koordinator projekta, kaže da Evropa poseduje značajan potencijal minerala, ali razvoj je ograničen nedostatkom održivih metoda istraživanja sa malim uticajem i društvenim protivljenjem projektima minerala. Stoga, postoji hitan zahtev za ekološki prihvatljivim i minimalno invazivnim metodama istraživanja da bi se identifikovala nova ležišta.
- Sa Vektorom ćemo generisati nova znanja o ovim tehničkim i društvenim barijerama, otključavajući sirovinski potencijal Evrope i poboljšavajući otpornost lanaca snabdevanja sirovinama u EU, rekao je Gloagen.
"Pristup više usmeren na čoveka" i "uključivanje svih zainteresovanih strana"
Da bi se prevazišle poznate barijere protiv istraživanja i rudarstva, sve pogođene strane moraju biti saslušane i angažovane, saopštili su autori Vektora. Najavili su da se ispitivanje oslanja na tri stuba:
Kreiranje alate za geološku perspektivu zasnovanu na manje invazivnim geološkim, geohemijskim i geofizičkim merenjima, kao novi tok rada koji koristi mašinsko učenje, koji će biti validiran u tri evropska sedimentna basena i prenosiv širom sveta.
Studija društvenog prihvatanja po prvi put identifikuje vrednosti na koje se evropska javnost poziva kada odlučuje o razvoju minerala, što rezultira indeksom društvenog prihvatanja i novim korpusom znanja koje odražava različite perspektive zasnovane na vrednostima.
Integrisani komplet alata se sastoji od multimodalne platforme koja se samouči, i interaktivne platforme. Potencijal geoloških istraživanja i socio-ekonomski faktori će se uzeti u obzir da bi se dobila procena regiona koji su pogodniji za istraživanje i, ako je potrebno, rudarstvo, naglašava se projektom Vektor koji sufinansira EU.
Koordinator projekta fokusiraće se na integraciju podataka i aspekt mašinskog učenja kako bi razvio inovativne metode 3D modeliranja otvorenog koda zasnovane na geologiji, geohemiji i geofizici.
- Sa 3D modelima napravićemo poboljšane modele mineralnih naslaga kako bismo bolje definisali puteve mineralizacije. Napravićemo interaktivne mape koje prikazuju glavne parametre koji utiču na društveno prihvatanje. Štaviše, generisaćemo okosnicu interaktivne platforme za vizuelizaciju integrisanih geopodataka i društvenih podataka kao podršku za donošenje odluka i edukaciju kreatora politike, industrije i javnosti. Rezultati će biti besplatno dostupni preko privlačnog interfejsa dizajniranog da podrži donošenje odluka čija su osniva dokazi, Okvirna klasifikacija resursa Ujedinjenih nacija i Sistem upravljanja resursima Ujedinjenih nacija, najavio je dr Gloagen.
"Korist za evropsko društvo"
Projekat Vektor se zasniva na premisi da je preduslov za svaku održivu ljudsku aktivnost minimiziranje ekoloških i društvenih troškova i uključivanje svih zainteresovanih strana u procese donošenja odluka. Identifikovanje mogućnosti za domaću proizvodnju pomoglo bi da se osiguraju strateški i industrijski lanci vrednosti. To bi obezbedilo značajan broj kvalifikovanih, visoko plaćenih poslova koji bi omogućili ekonomski rast, uključujući ruralna i manje razvijena područja i obezbedilo bi da vađenje minerala bude u skladu sa strogim ekološkim i socijalnim standardima EU, navedeno je dalje u saopštenju.
Prema podacima sa sajta Evropske unije, ugovor o realizaciji ovog projekta potpisan je 22. maja 2022. godine, primenjuje se od 1. juna 2022. do 31. maja 2025, a doprinos EU je 5.606.679,71 evra. Najviše sredstava pripalo je koordinatoru projekta - 1.599.347,12 evra, dok je za Rio Sava, ćerku firmu Rio Tinta, izdvojeno 10.000 evra.
Iz propagandnog materijala - o motivaciji, pristupu i uticaju projekta Vektor
Rad na ovom projektu podeljen je u tri "paketa". U nastavku su odgovori šta se kroz projekat Vektor radi u Srbiji, Irskoj i Nemačkoj.
Vektor i geonauka
Šta radimo u Jadru?
Ne prikupljamo nove podatke na lokaciji Jadar u Srbiji. Analiziraćemo uzorke koji su prethodno prikupljeni i koji se sada nalaze u Prirodnjačkom muzeju u Londonu. Uzorci u Jadru sadrže veoma redak mineral koji sadrži litijum i borat. Litijum je važan element za baterije u električnim automobilima, a borat se koristi u đubrivima i drugim visokotehnološkim aplikacijama. Fokusiraćemo se na mapiranje hemije u ovim uzorcima da bismo razumeli kako se ovaj mineral formirao, a samim tim i kako se formiralo ovo veoma neobično mineralno ležište. U našim modelima takođe možemo da koristimo neke geofizičke ili geološke podatke koje je prethodno prikupio Rio Sava Eksplorejšn, navedeno je u prvom opisu.
Irish Midlands sadrži nekoliko ležišta cinka koja su iskopana u prošlosti, uključujući Navan, najveći rudnik cinka u Evropi. Glavna upotreba je za pocinkovanje čelika, npr. za vetroturbine, iako naslage često sadrže druge važne elemente kao što su indijum, germanijum i galijum, koji se mogu koristiti u elektronici i izradi solarnih panela. Međutim, zbog tehničkih izazova, ovi elementi se retko izvlače iz stena u isto vreme kada i cink. U Irskoj, istraživanje novih nalazišta je izazovno jer mineralizacija nije izložena na površini, može biti stotinama metara ispod.
Projektom Vektor testiramo dve nove geofizičke tehnike koje imaju manji uticaj na životnu sredinu da vidimo da li možemo da snimimo stene na dubini i utvrdimo da li postoji mineralizacija. U Kolinstaunu smo izvršili pasivno seizmičko istraživanje. Ova tehnika koristi male senzore za snimanje sićušnih seizmičkih talasa izazvanih prirodnim (npr. vetrom) ili ljudskom bukom (npr. saobraćajem) da bi se identifikovale različite stene ili strukture poput raseda u podzemlju. U Stoneparku smo koristili drugačiju tehniku zvanu magnetotelurika koja koristi promene u prirodnim izvorima Zemljinog magnetnog i električnog polja za merenje električnog signala u podzemlju, koji se takođe menja sa različitim tipovima stena. Ova istraživanja su završena 2022. godine.
Takođe sprovodimo istraživanja o bušotinama koje su prethodno prikupili naši industrijski partneri. U ovim studijama koristili smo tehniku koja se zove hiperspektralna slika gde skeniramo jezgro bušotine sa elektromagnetnim izvorom (npr. svetlost) i različiti minerali u steni reaguju, adsorbuju ili reflektuju svetlost na karakteristične načine, što nam omogućava da napravimo mapu minerali u jezgru. Takođe opisujemo različite vrste stena i uzimamo uzorke da bismo istražili koristeći druge metode za identifikaciju minerala u stenama i kako se hemija stene razlikuje bliže mineralizaciji.
U ovoj studiji posebno smo zainteresovani za minerale i hemijske promene koje su se desile u isto vreme kada su se minerali cinka formirali, ali su možda bili udaljeni 100 metara. Ako možemo da identifikujemo ove signale, kompanije ih mogu koristiti kao indikator da je mineralizacija cinka u blizini. Ovaj rad je u toku, navedeno je na kraju opisa drugog paketa.
Šta radimo u Nemačkoj?
Neka od najvećih nalazišta bakra u Evropi se kopaju u Poljskoj, a istorijski gledano su u istočnoj Nemačkoj. Elektrifikacija naših transportnih mreža i proizvodnja novih električnih automobila znači da će nam u budućnosti biti potrebno mnogo više bakra, a potražnja se ne može zadovoljiti reciklažom.
Vektor radi na lokaciji zvanoj Špremberg u istočnoj Nemačkoj. Ovde se potencijalna mineralizacija bakra javlja u sloju koji je veoma dubok ispod površine (skoro kilometar). Zbog toga ćemo testirati dve nove geofizičke tehnike koje imaju manji uticaj na životnu sredinu da vidimo da li možemo da snimimo stene na dubini. Cilj nam je da izvršimo pasivno seizmičko istraživanje. Ova tehnika koristi male senzore za snimanje sićušnih seizmičkih talasa izazvanih prirodnim (npr. vetrom) ili ljudskom bukom (npr. saobraćajem) da bi se identifikovale različite stene ili strukture poput raseda u podzemlju.
Takođe ćemo sprovesti istraživanje koristeći drugačiju tehniku zvanu magnetotelurika koja koristi promene u prirodnim izvorima Zemljinog magnetnog i električnog polja za merenje električnog signala u podzemlju, koji se takođe menja sa različitim tipovima stena. I ovaj rad je u toku.
Cilj je da poboljša razumevanje društvenog uticaja istraživanja i ekstrakcije kritičnih sirovina (CRM) u Evropi, koje su potrebne da bi se ispunili ciljevi dekarbonizacije kako je opisano u Evropskom zelenom dogovoru. Ovo se proučava kroz istraživačke metode koje su izvedene iz različitih disciplina društvenih nauka. Rezultat će biti portfolio znanja o tome kako se percipira uloga CRM-a u postizanju Zelenog dogovora. Postoje četiri specifična podzadatka.
Biće stvorena i potvrđena teorijska osnova za razumevanje kako se procenjuje potreba za CRM u kontekstu Zelenog dogovora. Novi onlajn simulator će biti dizajniran da vizualizuje složenu ulogu CRM u ciljevima Zelenog dogovora, koji će se koristiti za procenu kako ljudi uravnotežuju etičke, društvene, ekonomske, političke i ekološke posledice nabavke CRM. Cilj je istražiti koje vrednosti su u osnov ovih složenih izbora i razumeti kako one utiču na donošenje odluka.
Proceniće se potencijal za pristupe u poslovanju koji su više fokusirani na čoveka, što znači da su interesi korisnika (npr. kupaca, dobavljača, zaposlenih, lokalne zajednice) u centru njihove prakse. To radimo procenom potencijala za zajedničku vrednost. Ovo se postiže identifikacijom osnovnih atributa, vrednosti i koristi u poslovnim modelima. Da bi se olakšala ova evaluacija, biće razvijen indeks zajedničke vrednosti, koji funkcioniše kao onlajn alat koji mogu da koriste svi akteri da identifikuju potencijal za pristup procesu istraživanja minerala usredsređen na čoveka. Takođe, biće razvijeni materijali za komunikaciju i angažovanje o CRM, usklađeni sa potrebama UNFC-a i URMS-a i prilagođeni potrebama kreatora politike i regulatora. Ovo se postiže proširenjem koncepata politike razvijenih u projektima Horizont 2020.
Radiće se strategije komunikacije, obrazovanja i angažovanja za podsticanje kritičkog mišljenja i dijaloga o CRM u različitim sektorima opšte javnosti. Strategije imaju za cilj da uključe najnovija istraživanja i pružiće bazu dokaza za razumevanje složenosti izbora u vezi sa CRM u kontekstu Zelenog dogovora. Ovo se postiže kroz: 1) razvoj resursa i obrazovnih materijala koji se odnose na nastavni plan i program, koji stimuliše kritičko razmišljanje i dijalog u tri evropske zemlje o ulozi i izvorima CRM u niskougljeničnoj i digitalizovanoj ekonomiji; 2) razvoj dva odvojena puta kontinuiranog profesionalnog razvoja (CPD), za geonaučnike iz industrije, planere korišćenja zemljišta, za onlajn i samousmereno učenje sa ciljem da se unapredi način razvoja njihovih praksi usredsređen na čoveka; 3) razvoj i procena materijala za javno angažovanje za publiku u različitim okruženjima kao što su umetnički festivali, naučni festivali i centri za obrazovanje o životnoj sredini koji imaju za cilj da stimulišu kritičko razmišljanje i dijalog među članovima opšte javnosti o potrebi za CRM-ovima. Ovaj zadatak će primeniti onlajn simulator koji je ugrađen u prvom zadatak zajedno sa kreativnim istraživanjem potrebe za sirovinama.
Pažnja će biti posvećena "glatkoj integraciji" i protoku podataka. Obezbediće se provera kvaliteta podataka i rezultata. Iskoristiće se identifikovani kontakti sa ciljnom publikom kao što su donosioci odluka, planeri i geolozi iz industrije kako bi kreirali i potvrdili upotrebljivost proizvoda za vizuelizaciju i komunikaciju, zapisanu je u projektu Vektor.
Da bismo napredovali sa Zelenim dogovorom EU, moramo razumeti percepciju društva o vađenju kritičnih sirovina sa Zemlje. Istraživanje u okviru Vektora će proceniti kako pojedinci uravnotežuju etičke, društvene, ekonomske, političke i ekološke posledice nabavke kritičnih sirovina. Cilj ovoga je da se razume kako vrednosti utiču na stavove, odluke i prihvatanje politike, smatraju autori.
Vektor će koristiti ankete u cilju identifikovanja i poboljšanja primene suštinskih vrednosti u poslovanju kako bi razvio dugotrajan uticaj koji se fokusira na interesovanja. Ovo će biti izvedeno kroz razvoj alata kao što je "indeks zajedničke vrednosti" koji se može lako i jasno preneti donosiocima odluka, omogućavajući im da brzo shvate uticaj budućih akcija:
razvijanje platformi za kontinuirani profesionalni razvoj za geonaučnike kako bi bolje razumeli percepciju šireg društva o njihovom radu
kreiranje materijala za nastavni plan i program radi boljeg informisanja u obrazovanju
prisustvovanje festivalima nauke i umetnosti radi direktnog informisanja i diskusije javnosti o važnosti kritičnih sirovina u zelenoj tranziciji
Autori Vektora dalje kažu da istražuju ležišta minerala na tri lokacije u Evrope. Svaki depozit sadrži niz kritičnih sirovina potrebnih za zelenu tranziciju. Studijske lokacije su Irish Midlands (Irska), Kuperschiefer (Nemačka) i Jadar (Srbija). U Midlendsu i Kuperšiferu se koriste tehnologije koje ne ometaju rad da bi se istražile i mapirale Zemljine podzemne površine u 3D. Studija Jadra će koristiti samo postojeće, stare podatke i neće uključivati nikakav aktivan terenski rad.
Uzete zajedno, ove metode će omogućiti naučnicima da koriste jeftine, prenosive i minimalno ometajuće tehnologije da analiziraju podzemnu površinu i utvrde da li su blizu korisnog mineralnog ležišta. Ovo predstavlja značajno poboljšanje u odnosu na tradicionalne tehnike istraživanja i ograničava potrebu za aktivnostima kao što je ekstenzivno bušenje, koje može poremetiti i lokalnu sredinu i zajednice, napisano je u Vektoru.
Vektor i integracija podataka
Glavni cilj je korišćenje mašinskog učenja i nauke o podacima za poboljšanje modeliranja i vizuelizacije složenih podataka. Podeljen je na četiri glavna zadatka:
razviti inovativne metode 3D modeliranja otvorenog koda zasnovane na geologiji, geohemiji i geofizici
izraditi modele evolutivnih mineralnih ležišta da bi se bolje definisali putevi mineralizacije
kreirati interaktivne mape koje prikazuju glavne parametre koji utiču na zajedničku vrednost
generisati okosnicu interaktivne platforme za vizuelizaciju integrisanih geopodataka i društvenih podataka za podršku donošenju odluka i edukaciji kreatora politike, industrije i javnosti
EU je postavila svoje ciljeve za dekarbonizaciju u Zelenom dogovoru, koji uključuju postizanje neto nule do 2050. i smanjenje neto emisija gasova staklene bašte za najmanje 55% do 2030. (u poređenju sa nivoima iz 1990. godine).
Obezbeđivanje snabdevanja obnovljivom energijom potrebnom za postizanje ovih ciljeva zahtevaće naglo povećanje proizvodnje i odgovornije korišćenje kritičnih sirovina. Reciklaža može da obezbedi sve veći deo ovih materijala, ali sama ne može da zadovolji projektovanu potražnju. To implicira da će biti potrebno dalje rudarenje ako EU želi da ispuni svoje klimatske ciljeve.
Nabavljanje sirovina iz EU, gde bi se mogli primeniti odgovarajući ekološki, društveni i politički propisi, može biti od ključnog značaja za obezbeđivanje etičkog snabdevanja metalima. Međutim, projekti minerala se suočavaju sa složenim izazovima u EU, a oni su:
tehnički - na primer, potrebno je precizno znanje o tome gde se nalaze podzemna mineralna nalazišta na kontinentu
zaštitarski - na primer, potrebno je da se razviju najmanje invazivni oblici istraživanja kako bi se minimizirali uticaji na životnu sredinu
društveni - na primer, postoji nedostatak zajedničke vrednosti u istraživanju minerala širom Evrope
Svrha projekta Vektor je da istraži ove izazove. Konzorcijum od 18 partnera ima za cilj da razume poreklo, veze i složenost izazova, i shodno tome da razvije rešenja koja se mogu koristiti za njihovo rešavanje. Glavni cilj je uključiti sve zainteresovane strane u dijalog o nabavci kritičnih sirovina u Evropi, počev od "često zanemarene i nedovoljno cenjene javnosti",naznačeno je u propagandnom materijalu projekta.
Partneri će istražiti potencijalna rešenja za probleme životne sredine i tehničke izazove. Ovo će rezultirati putevima ka održivom, odgovornom istraživanju minerala u Evropi, što može poslužiti kao referenca za ostatak sveta, ambicija je projekta.
Da bismo osigurali da su naši nalazi razumljivi za sve i da možemo da pružimo informacije koje se odnose na punu skalu problema, cilj nam je da integrišemo obe strane naših analiza. Koristeći podatke koje prikupljamo, mi ćemo razviti jedinstven interfejs koji omogućava svima da pristupe svim našim nalazima, na jednom mestu i u lako razumljivom formatu, budu informisaniji o trenutnom stanju stvari, najavio je Vektor.
Vektor nije ni za ni protiv rudarenja. Jedan od ciljeva projekta je bolje razumevanje društvenih reakcija na istraživanje kritičnih sirovina unutar EU. Vektor će integrisati ove poglede i brige za životnu sredinu sa naučnim rešenjima i razviti proizvode koji bi mogli da se koriste da omoguće održivo, odgovorno istraživanje kritičnih sirovina u EU.
Nema sumnje da je rudarska industrija izazvala značajnu ekološku i društvenu štetu i da se neki rudarski projekti ne pridržavaju odgovorne prakse. Međutim, s obzirom na to da samo reciklaža ne može da obezbedi materijale potrebne da EU ispuni svoje klimatske ciljeve, biće potrebno iskopavanje kritičnih sirovina, kombinovano sa opsežnim naporima da se smanji ukupna potrošnja, i dodatnim istraživanjem i razvojem tehnologija cirkularne ekonomije.
Verujemo da, u ovom kontekstu, savremena istraživanja minerala i rudarstvo moraju biti sprovedeni po najvišim standardima koji u velikoj meri minimiziraju uticaje na životnu sredinu i društvo. Neka bogata društva su odlučila da izmeste proizvodnju sirovina kako bi minimizirala ekološke i društvene poremećaje. Međutim, ovo postavlja pitanja ekološke pravde i načina na koji se društveni troškovi i koristi od rudarenja distribuiraju širom sveta.
Partneri konzorcijuma Vektor su svesni da mnogi ljudi na istraživanje minerala i rudarstvo gledaju kao na društveno štetnu industriju i protive se rudarstvu. Vektor poštuje sva mišljenja o ovoj temi i ne nastoji da utiče na mišljenja ljudi, već radije pokreće debatu o ovoj temi, uključujući i razvoj odgovornih istraživačkih i rudarskih praksi.
Da li konzorcijum Vektor uključuje rudarske kompanije?
Da, konzorcijum uključuje rudarske kompanije. Konzorcijum se sastoji od velikog broja zainteresovanih strana, uključujući istraživačke organizacije, konsultante za društvene i ekološke, tehnološke startapove, neprofitne organizacije i rudarske kompanije, kako bi se osigurao uravnotežen dijalog i nepristrasna istraživanja. Važno je uključiti rudarske kompanije u projekat jer ne samo da ove kompanije imaju praktično i tehničko radno znanje o metodama istraživanja, angažovanju lokalne zajednice i praksi rada na lokaciji, već su i ključne za obezbeđivanje geoloških podataka, informacija i pristupa na studijska mesta koja će biti u fokusu Projekta.
Da li projekat Vektor nastoji da utiče na stavove javnosti o kritičnim istraživanjima sirovina u Evropi?
Ne, Vektor ne želi da promeni društveno prihvatanje ili utiče na šire stavove javnosti o istraživanju minerala u Evropi. Umesto toga, ima za cilj da razume kako se formiraju trenutni stavovi javnosti i obezbedi alate za podatke koje mogu da koriste svi članovi društva, od vlada preko nevladinih organizacija do kompanija, da razumeju ove stavove i integrišu ih u procene i donošenje odluka u vezi sa istraživanjem minerala u Evropi. Cilj je informisanje, a ne uticaj, podsticanje kritičkog mišljenja i javne debate o potrebi za kritičnim sirovinama i njihovoj ulozi u uspehu Evropske unije u ispunjavanju ciljeva dekarbonizacije postavljenih u Zelenom dogovoru.
Da li projekat Vektor koristi veštačku inteligenciju i mašinsko učenje?
Vektor neće koristiti niti razvijati AI tehnologije. Koristiće nauku o podacima u istraživačke svrhe. Mašinsko učenje će se koristiti u okviru Vektora za pronalaženje zajedničkih obrazaca u podacima koje prikupljamo u našim osnovnim istraživanjima, bilo da su ovi geološki ili ankete o društvenoj prihvatljivosti vađenja kritičnih sirovina. Ovo nam omogućava da bolje vidimo veze između skupova podataka i integrišemo dve različite strane našeg istraživanja. Mašinsko učenje se nikada neće koristiti za analizu individualnih ljudskih misli, ponašanja ili obrazaca.
Informacije će ostati anonimne i biće pripremljene na takav način da se ne mogu zloupotrebiti, bilo od strane konzorcijuma ili bilo koga drugog ko pristupi podacima. Podaci koje proizvodi Vektor biće otvorenog koda i otvorenog pristupa kako bi se osigurala potpuna transparentnost.
Kako bi se osigurala pravilna upotreba nauke o podacima, projekat je kontinuirano nadgledan od strane Savetodavnog odbora, čiji članovi predstavljaju različita iskustva (npr. NVO, civilno društvo, akademska zajednica, industrija). Konzorcijum Vektora je takođe imenovao savetnika za etiku i Nezavisnu etičku komisiju da nadgleda vođenje i ishode Projekta i obezbedi da projekat napreduje u skladu sa njegovom svrhom.
Mada je Emanuel Žiofre bio izričit da EU nikada ne bi podržala projekat bez studija o uticaju na životnu sredinu i potvrde da su zadovoljeni najviši standardi zaštite, jedan im se izgleda „omakao“. Za istraživački projekat Vektor, čiji je cilj da odobrovolji građane prema rudarenju i litijumu dali su 5,6 miliona evra, a našlo se i za džeparac samom Rio Tintu.
Iako ni dve godine nije prošlo od kada je pod pritiskom višemesečnih ekoloških protesta Ana Brnabić teatralno „stavila tačku“ na Rio Tintov projekat Jadar, stalne kuknjave Aleksandra Vučića nad „propuštenom prilikom“ i neprestane aktivnosti same kompanije, učvrstile su u javnosti doživljaj da se ipak radilo samo o zarezu. Poslednju takvu epizodu gledali smo prethodne nedelje kada je Rio Sava eksplorejšn, domaća podružnica Rio Tinta, pokušala da poruši kuće na parcelama koje su otkupili u okolini Loznice i u tome bila sprečena od strane lokalnih aktivista koji se protive otvaranju rudnika litijuma.
U fantastično naslovljenom saopštenju o „uklanjanju građevinskih elemenata tradicionalne arhitekture“, kompanija je objasnila da radovi na rušenju kuća nikako nisu početak izgradnje projekta Jadar, već da ti objekti predstavljaju „potencijalni bezbednosni i zdravstveni rizik za naše zaposlene“ i lokalnu zajednicu. Iako je takvo demonstriranje brige sigurno trebalo da doprinese poverenju, teško je ne zapitati se kako očekivati ispunjavanje visokih ekoloških standarda u planiranom postrojenju od strane firme koja svojim zaposlenima nije obezbedila ni normalan kancelarijski prostor, već su prinuđeni da se smucaju po napuštenim i delimično ruiniranim kućama.
No za one manje cinične, saopštenje nudi još veću romantizaciju čitavog poduhvata: „Predmeti koje prikupimo tokom ovih aktivnosti biće kategorisani i očuvani za dalja naučna proučavanja i potencijalno muzejsko izlaganje“. Teško da će Britanski muzej pohitati da otkupi artefakte iz kuća starih nekoliko decenija u kojima je do juče neko živeo, ali važan je trud. Uostalom, u najnovijem periodičnom „Izveštaju o sirovinama“ Evropske komisije, objašnjava se da put od javnog protivljenja rudarenju do „pasivne tolerancije“ iziskuje mnogo truda, a da fokus na kulturno nasleđe može pomoći u tome. I zaista, pre bavljenja „tradicionalnom arhitekturom“ Gornjih Nedeljica i Brezjaka, Rio Sava je organizovala program podrške starim zanatima i seoskom turizmu, u okviru koga je dodeljivala po pet ili deset hiljada evra meštanima koji su aplicirali. Reklo bi se – kao prepisano iz udžbenika, mada jeste neobično da se primenjuje u zemlji u kojoj je obično dovoljno dogovoriti se sa vlastima, a šta narod misli nije toliko bitno.
„To jeste iz udžbenika. Finansirali su i arheološki projekat u kome se iskopavaju humke iz bronzanog doba na nalazištu Paulje u Brezjaku. Mislim da su se iznenadili koliko imamo pametan i radoznao narod – sada svaki seljak u Srbiji zna šta je Zakon o rudarstvu. Ne rade sve to oni zato što su dobronamerni ili humanitarna organizacija, već zato što smo uspešni u borbi“, kaže Bojana Novaković iz udruženja Marš sa Drine.
A dosadašnji uspesi, izgleda, iziskuju ažuriranje udžbenika.
U jesen 2021. objavljena su dokumenta o sastancima između Rio Tinta i Generalnog direktorata Evropske komisije, na kojima je konstatovano da projekat Jadar ima političku podršku predsednika Vučića i da je planirano da radovi na rudniku počnu nakon izbora u Srbiji naredne godine – što se uklapalo u nameru Komisije da razvije strateško partnerstvo u oblasti ključnih sirovina i baterija sa Srbijom. Zabrinuti da je EU spremna da pruži blanko podršku ovakvom projektu zanemarivši činjenicu da treba da se realizuje u državi čija vlada ne sprovodi ni sopstvene propise o zaštiti životne sredine (da ne govorimo o obaziranju na evropske standarde), aktivisti su tražili sastanak sa šefom delegacije EU u Srbiji Emanuelom Žiofreom. Žiofre je pojasnio da strateško partnerstvo nije konkretno vezano za Jadar, da EU nije na bilo koji način uključena u taj projekat, kao i da ne bi ni podržala bilo kakav projekat bez studija o uticaju na životnu sredinu, koje bi potvrdile da su zadovoljeni najviši standardi zaštite.
Ipak, već u junu prošle godine kada je pokrenut istraživački projekat Vektor, pokazalo se da to baš i nije tako. Radi se o projektu vrednom 5,6 miliona evra, finansiranom sredstvima EU u sklopu istraživačkog programa „Horizont 2020“, a čiji je cilj prevazilaženje izazova u obezbeđivanju sirovina neophodnih za ostvarivanje Evropskog zelenog dogovora – u koje spada i litijum. Ne samo što se Vektor fokusira na tri lokaliteta u Evropi, od kojih je jedan upravo Jadar u Srbiji, već je Rio Sava već dobila deset hiljada evra od Vektora. Činjenica da nikakva studija o uticaju planiranog rudnika nije usvojena u međuvremenu se očigledno nije isprečila.
Izazovi koje Vektor istražuje nisu samo tehničke prirode, već i društveni otpor rudarenju. Na sajtu projekta se iznosi tvrdnja da on nije ni za, ni protiv rudarenja, ali se istovremeno konstatuje da Evropa ne može ostvariti svoje klimatske ciljeve oslanjajući se isključivo na reciklažu kao izvor sirovina.
„Navodna neutralnost projekta štiti istraživanje od optužbi da radi u nečijem interesu, jer ukoliko jedno istraživanje zauzme jasnu vrednosnu poziciju, objektivnost njegovih rezultata i nalaza može da bude dovedena u pitanje. Ako, kao istraživači, želimo da nešto bude ili ne bude slučaj (npr. treba rudariti ili ne treba rudariti), u opasnosti smo da zanemarimo evidenciju koja prkosi našim željama ili da zanemarimo relevantne perspektive i interese koji se razlikuju od naših. Vektor nastoji da prevaziđe ovakve vrste prepreka pozivajući se na vrednosno neutralnu poziciju, ali postavlja se pitanje kako je postići kada Vektor takođe polazi od pretpostavke o neophodnosti rudarenja“, kaže Aleksandra Kneževićiz Instituta za filozofiju i društvenu teoriju.
Neutralnost dodatno dovodi u pitanje i sastav konzorcijuma koji čini Vektor projekat, u kome se nalazi i sam Rio Tinto.
„Mislim da je Vektor projekat mnogo zlokobniji od bilo čega što smo ranije iskusili u ovoj diplomatskoj igri. Evropa kroz njega ulaže milione evra u studiju o tome kako da infiltrira lokalne zajednice i aktiviste i da sazna tačno kako da ubedi javnost da je rudnik dobar. Oni bi mogli tih pet miliona da ulože u istraživanje teme kako Evropa može da živi sa manje proizvodnje, manje rudnika. Ne, oni to ulažu u projekat koji zovu neutralan, a pri tome nijedan partner u projektu nije protiv rudarenja. Gotovo svi su ili rudarske kompanije ili konsultanti rudarskih kompanija – a oni su kao neutralni. Ako su neutralni prema rudarenju, što nisu dali pare i nekom pokretu protiv rudarenja? Ne verujem da bi takve grupe uzele njihove pare, mi svakako ne bismo, ali nisu ni ponudili. Naš zahtev za uvid u sporazum Horizont granta za Vektor projekat je odbijen, a naveden razlog je zaštita komercijalih interesa. Međutim, javno finansiran istraživački projekat ne može imati komercijalne interese ispred prava javnosti na informisanje, tako da se sada žalimo na odluku“, kaže Novaković.
Slična netransparentnost je već uočena i na terenu. Kada je istraživač Vektor projekta Mark Proktor kontaktirao sa aktivistima iz kampanje protiv Rio Tinta, njegov pristup je bio prijateljski. „Želeo je da zna kako se borimo protiv kompanije, delio je entuzijazam za rad, spomenuo da će nam rado pomoći i bio pun razumevanja“, kažu iz Marša sa Drine. Jedini problem je što projekat na kome je angažovan nije ni pomenuo, zbog čega su aktivisti odustali od dalje komunikacije s njim.
„Koliko se može videti, participativni i otvoreni pristupi istraživanju (tzv. građanska nauka), koji na različite načine uključuju javnost u istraživanje i stavljaju njene interese u centar istraživanja – nisu pristupi koje Vektor inkorporira. U tom smislu, postavlja se pitanje koja je uloga javnosti u Vektoru. Da im pruži svoja lokalna ekološka znanja? Ili, da ih uputi u interese lokalne zajednice? Ili, da ih informiše o razlozima svog otpora prema rudarenju? U konačnici, najveće etičko pitanje u osnovi ovog projekta jeste čiji se interesi više vrednuju. Sa jedne strane imamo globalni interes da se smanji emisija ugljen-dioksida zbog klimatskih promena, a sa druge, ekološke interese lokalnih zajednica. Legitimno je smatrati da smanjenje emisija predstavlja dugoročni interes koji treba ispuniti, ali to ne znači da rudarenje u nekim oblastima treba da se sprovede po svaku cenu. S obzirom na to da su kompanije koje čine konzorcijum Vektora (a biti deo konzorcijuma znači imati interes da to istraživanje nekako izgleda) upletene u sam tok istraživanja (npr. Mark Proktor iz Sazani Associates član je istraživačkog tima i bavi se, zanimljivo, baš društvenim otporima rudarenju), pitanje je da li Vektor u ostvarivanju globalnih interesa zaista štiti interese lokalnih zajednica i ekološku stabilnost na lokalnom nivou od privatnih interesa rudarskih kompanija i krupnog kapitala“, kaže Knežević.
Iako je Vektor projekat bio uslovljen od strane EU da uspostavi etički nadzor, godinu dana nakon pokretanja projekta još uvek nije bio sproveden konkurs za članove etičkog komiteta. Da stvar bude gora, radi se o neplaćenoj poziciji koja se reklamira mogućnošću za ostvarivanjem kontakata sa organizacijama iz rudarskog sektora. Nije baš jasno čemu bi oni služili osobama sa integritetom, spremnim da pokrenu pomenuta etička pitanja i zašto bi zbog toga pristali na neplaćeni rad.
A ako tolike kontroverze prate ulogu EU u čitavoj priči, šta očekivati od srpskih vlasti?
Neposredno pre nego što će vladina Radna grupa za implementaciju projekta Jadar biti rasformirana u sklopu stavljanja tačke na Rio Tinto, Podrinjski antikorupcijski tim (PAKT) zatražio je od Ministarstva rudarstva (tadašnja ministarka Zorana Mihajlović je ujedno predsedavala grupi) kopije zapisnika sa svih održanih sastanaka, kao informaciju od javnog značaja. Ministarka je lično potpisala Rešenje kojim je zahtev odbijen, navodeći kao izgovor da su u zapisnicima „iznošeni pojedini lični stavovi članova te radne grupe i davani podaci o navedenom projektu, čije bi iznošenje u javnost imalo za posledicu ugrožavanje javne bezbednosti, imajući u vidu nedavne proteste građana“. Građani bi jurili članove po ulici da su videli zapisnike? Spisak članova je već bio javan i teško da bi se porukom „da znate šta smo govorili, poželeli biste da nam ugrozite bezbednost“ izbegla opasnost, da je bila realna. Ali nije bila – sama Zorana Mihajlović je prošle nedelje izjavila (i verovatno ostala ponosna na svoj rad): „Imajući u vidu da je priča o projektu korišćena isključivo uz pogrešne interpretacije, to je bio razlog zašto je iskorišćena takva pravna interpretacija. Generalno niko tu nije bio ugrožen.“ Prateće obrazloženje da bi objavljivanje zapisnika ujedno moglo „bitno umanjiti sposobnost države da upravlja ekonomskim procesima u zemlji“ nije posebno rastumačila, ali verovatno je i ono nastalo u žaru kreativnog pisanja.
Kako je radna grupa rasformirana nekoliko dana nakon donošenja citiranog Rešenja, iz PAKT-a su smatrali da nema potrebe pokretati žalbeni postupak pred poverenikom za informacije od javnog značaja. Međutim, nastavak aktivnosti Rio Tinta motivisao ih je da sada zahtev ponove i ujedno pitaju šta se dešava sa zahtevom Rio Save za izdavanje odobrenja za eksploataciono polje rudnika. „Obaveštavamo vas da Ministarstvo rudarstva i energetike ne poseduje tražene zapisnike“, glasio je šokantan odgovor, a što se tiče eksploatacionog polja – upravni postupak i dalje je u toku, uprkos tome što je zbog izostanka neophodne dokumentacije zahtev Rio Save trebalo da bude davno odbijen, umesto što im je rok produžavan već 12 puta. Ovoga puta PAKT hoće uložiti žalbu povereniku, ali i tražiti od policije da utvrdi okolnosti pod kojima su dokumenti nestali iz Ministarstva.
„Od kad je Zeleno-levi front ušao u parlament, pokušali smo da iskoristimo sve mehanizme da bismo saznali šta se desilo sa podnetom inicijativom, zato što je stala upravo kod podnošenja 37.000 potpisa. Postavljali smo pitanja, tražili obaveštenja od svih nadležnih unutar Skupštine, pitali i Ministarstvo za državnu upravu, i nismo dobili nikakve odgovore. I zaključili da nam od pravnih sredstava preostaje da podnesemo krivičnu prijavu za delo ’sprečavanje političkog, sindikalnog i drugog udruživanja i delovanja‘. Građani imaju pravo da se udružuju i pokreću inicijative, to im je Ustavom garantovano, a neko se našao da im to onemogućava – i to u vršenju službene dužnosti. Prijavu smo podneli Prvom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu i predložili da i mi budemo saslušani u tom postupku, ali do danas od njih nismo obavešteni ni da je prijava odbačena, ni da se po njoj na bilo koji način postupalo. Kao što je nepostupanje po narodnoj inicijativi pokazatelj, tako nas i poslednje rušenje kuća u Nedeljicama na parcelama koje je kupio Rio Tinto podseća da je namera da se taj projekat održava u životu, da se od njega nije suštinski odustalo“, kaže poslanica Jelena Jerinić.
A koliko god SNS voleo da plasira tezu da su strane službe upropastile litijumsku razvojnu šansu Srbije, čini se da bi se pre angažovale na suprotnom zadatku – makar one zapadne, koje obično figuriraju kao negativci.
Američki ambasador Kristofer Hil u intervjuu iz marta rekao je da se SAD trude da podrže Rio Tinto, istakao važnost projekta Jadar za modernu ekonomiju i rekao da je siguran da će „sve biti u redu“ ako svi budu radili zajedno. Sa evropske strane, Ivica Dačić i Aleksandar Vučić su se u petak sastali sa potpredsednikom Evropske komisije Marošom Šefčovičem i tom prilikom je potpisano Pismo o namerama između Srbije i EU. Šta je tačno potpisano, nije dostupno javnosti. Ali kada je pre mesec dana Šefčovič postavljen na mesto potpredsednika zaduženog za Evropski zeleni dogovor, Ursula fon der Lajen mu je u zadatak dala i da radi na povećanju pristupa ključnim sirovinama. A sam Vučić je kao temu sastanka naveo i sirovine, minerale i „iskorišćavanje svega onoga što postoji u Srbiji“.
Komentara: 0