Tokom čitave sedmice od 22. do 28. januara ređale su se vesti o Rio Tintu i litijumu, projektu Jadar koji je u medijskom prostoru prisutan gotovo kao i u vreme pobune građana 2021. godine, pratili su se stavovi njegovih pristalica i protivnika.
Sledi obimniji pregled sadržaja iz minulih sedam dana u obradi portala PRVI PRVI NA SKALI.
Ponedeljak 22. januar
Sajt MRE prenosi reči ministarke o rudarstvu i litijumu bez pomena Rio Tinta
Ministarstvo rudarstva i energetike (MRE) prenelo je 22. januara uzjavu ministarke Dubravke Đedović Handanović "da će se više nego ikada ranije ulagati u energetski sektor", gostujući na TV Hepi.
Na sajtu ministarstva je objavljeno da je Đedović Handanović ukazala da je "Srbija bogata mineralnim resursima ali da je do nas na koji način ćemo ih koristiti".
- Srbija je prvi zakon o rudnicima imala još 1412. godine i do sada smo bili fokusirani na eksploataciju ruda. Izuzetno smo bogati rudama kao što su bakar, cink, kalcit, olovo, zlato ali i retkim mineralnim sirovinama kao što su borat i litijum gde moramo da se odredimo kakav će biti naš odnos prema njima. Energetska tranzicija podrazumeva pametne uređaje, pričamo o novim tehnologijama za mobilne telefone, vetrogeneratore, ćelije za solarne panele i električna vozila. EU ima plan da do 2035. elektrifikuje saobraćaj što se ne može sprovesti bez kritičnih mineralnih sirovina. Samo je na nama kako ćemo ih upotrebiti i najvažnije je da razvijamo rudarstvo u skladu sa svim standardima životne sredine, rekla je ona.
Ministarka je ukazala da je za Srbiju važno razvijanje celih lanaca vrednosti u rudarstvu koje podstiče rast životnog standarda ljudi, prenosi ministarstvo.
- Za nas je bitno, što smo već pokazali sa razvojem Bora i okoline, da stvaramo ceo lanac vrednosti, od eksploatacije rude do nove topionice koja je puštena u rad sa svim standardima zaštite životne sredine. Videli smo koliko se zagađanje vazduha u Boru smanjilo usled primene novih tehnologija i svih poboljšanja u procesu rada. Uspeli smo da postanemo među vodećim proizvođačima bakra u Evropi što se pozitivno odražava na budžete lokalnih samouprava koji su se povećali šest do sedam puta. To mnogo znači ne samo za ljude koji su zaposleni u rudarskom sektoru već i lokalnom stanovništvu zbog povećanja standarda, ulaganja u puteve, bolnice i lokalnu infrastrukturu, rekla je ministarka.
Sreda 24. januar
Nakon "zatišja" 23. januara, već u sredu 24. januara Nova S objavila je prilog "Rio Tinto još nije otišao, a ka’ će ne znamo", započet konstatacijom da Rio Tinto ipak nije otišao iz Srbije. Iako su najviši predstavnici vlasti tvrdili da će poštovati volju građana i da je na slučaj Rio Tinto stavljena tačka, sve su učestalije izjave iz kojih čitamo da su umesto jedne tačke, ipak na obećanje stavljene tri tačke. Za promenu odluke ponovo kao objašnjenje služe strani neprijatelji.
Stotine hiljada ljudi na ulicama i putevima i pomislismo da je problem rešen.
- Stavili smo tačku na Rio Tinto u Srbiji. Ovim je što se tiče projekta Jadar i Rio Tinta sve završeno, gotovo je, rekla je krajem januara 2022. godina premijerka Brnabić. Međutim umesto tačke, dve godine kasnije izgleda je stavljena zapeta.
- Kada neko pita da li je Rio Tinto negde otišao, pa ne oni ljudi ovde poseduju značajnu količinu zemlje. Rio Tinto je kupio svu tu zemlju, dakle nijedan milimetar zemlje koju poseduje Rio Tinto nije rezultat ekspropiracije, rekla je premijerka Brnabić pre tri dana.
Oduzimanje prodate zemlje Rio Tintu značilo bi nacionalizaciju, dodala je premijerka koja se nada da ni buduća Vlada to neće dozvoliti, stoji u najavi prilog iz emisije "Među nama":
VIDEO: PRILOG NOVA S (3:41)
Četvrtak 25. januar
Ministarka ipak govorila i o Rio Tintu, ne baratajući podacima iz APR
Na sajtu MRE ni rečju nije pomenut Rio Tintu 22. januara, međutim, i agencija Fonet je ispratila pomenuto gostovanje ministarke i tri dana kasnije, 25. januara, izdvojila je njene reči da će nova Vlada Srbije morati da razgovara sa kompanijom Rio Tinto o projektu "Jadar.
- Rio Tinto je prisutan u našoj zemlji od 2004. godine, od kada su dobijali dozvole i otkupljivali zemljište. Oni imaju određena prava, pokrenuli su određene sudske procese protiv naše države i o svemu tome moraćemo da razgovaramo sa njima posle formiranja nove Vlade.
Ona je ukazala da je litijum strateška mineralna sirovina za kojom raste potražnja u Evropskoj uniji i svetu zbog energetske tranzicije i sve veće elektrifikacije saobraćaja, ali da je na nama da sagledamo na koji način možemo da iskoristimo priliku i prirodna bogatstva kojim raspolažemo.
- Potencijalna eksploatacija litijuma doprinela bi boljitku lozničkog kraja i zapadne Srbije, otvaranju stotina novih radnih mesta u godinama pred nama, sa minimalnom platom od 1.000 evra i značajnom rastu BDP, kazala je Đedović, istakavši da je potrebno da se podižu nerazvijeni delove zemlje bogate prirodnim resursima, ali na održiv način, poštujući sve standarde zaštite životne sredine, javio je Fonet, a preneo list Danas.
Napomena PPNS
Ministarkina tvrdnja, i ne samo njena, da je Rio Tinto od 2004. godine u Srbiji, kao medijska mantra ponavlja se ovih dana, ali, kao što je portal PRVI PRVI NA SKALI više puta ponovio, te godine je samo "otkriven" jadarit. Rio Tinto je registrovao preduzeće Rio Sava još 16. maja 2001. - što je javnom dostupan podatak na sajtu APR.
Uzgred, vrata Srbije su mu širom otvorena 2000. preko Konfederacije britanskih industrijalaca koja je izlobirala poslovanje i zaštitu preko tadašnje Vlade. Rio Tinto je u Srbiji intenzivno od 1998. kada ga je dovela prof. Jelena Obradović sa Rudarsko-geološkog fakulteta - o čemu je govorila smenjena direktorka Rio Save Vesna Prodanović na naučno-stručnom skupu "Projekat Jadar - šta je poznato?", održanom u SANU 2021. godine. Saradnik prof. Obradović, Nenad Grubin (bio) je alfa i omega Rio Tinta u Srbiji, i danas je likvidacioni upravnik ugašenog Društva za geološka istraživanja i eksploataciju ruda "Rio Tinto Ibarski borni minerali" - među njima je i tajna "otkrića".
Tužba Kreni-promeni i Ne damo Jadar povodom Narodne inicijative za zabranu iskopavanja litijuma i bora
Pokret Kreni-promeni i udruženje Ne damo Jadar predali su 25. januara Upravnom sudu tužbu za pokretanje upravnog spora zbog "ćutanja uprave" u vezi sa Narodnom inicijativom za zabranu iskopavanja litijuma i bora koju je potpisalo 38.000 građana.
Direktor Pokreta Savo Manojlović je ispred Upravnog suda kazao novinarima da Sud ima rok od 15 dana da odgovori na podnošenje tužbe, javila je agencija Beta, a preneo Insajder.
Naveo je da je inicijativu za zabranu iskopavanja litijuma i bora potpisalo više od 30.000 građana i da je Narodna skupština obavezna da o tom predlogu raspravlja.
Pokret Kreni-promeni je u aprilu prošle godine saopštio da se potpisi predati u maju 2022. nalaze u zgradi Republičke izborne komisije (RIK) i više puta je slao urgencije Skupštini i Ustavnom sudu da se inicijativa stavi na dnevni red Skupštine i da se o njoj raspravlja.
Manojlović je dodao da se taj pokret obratio RIK zahtevom za pristup informacijama od javnog značaja, ali je istekao zakonski rok od 40 dana i nisu dobili odgovor da li su potpisi tamo.
- Mi znamo da su potpisi tamo iako nismo dobili odgovor. Zato podnosimo tužbu Upravnom sudu zbog ćutanja uprave, naveo je Manojlović.
Ocenio je da predsednik Srbije Aleksandar Vučić "blokira rad institucija" i naglasio da predsednik treba da više poštuje Ustav, a da manje sluša strane ambasadore i kompaniju Rio Tinto.
Aktivista udruženja "Ne damo Jadar" Zlatko Kokanović je kazao da je sa protesta u Loznici protiv iskopavanja litijuma, održanog dan ranije, poslata jasna poruka i da stanovnici tog kraja "neće dozvoliti da Srbija postane rudarska kolonija".
VIDEO: PRILOG INSAJDERA (2:44)
Sumnja u početak rada Rio Tinta do 2027.
Politikolog Mladen Mrdalj izjavio je FoNetu (VIDEO) istog dana "da u najmanju ruku sumnja" da će kompanija Rio Tinto početi da radi u naredne četiri godine, kako bi se do specijalizovane izložbe Ekspo i izbora 2027. godine videli dobici kojim bi se pokrili protesti i negativnosti zbog iskopavanja litijuma.
Neki ljudi će dobiti dobre plate, spinovaće se dobri efekti i time će se Srbija, zbog korumpirane vlasti, koja je suštinski kriminalne prirode, približiti afričkim zemljama koje su svoje mineralne resurse prodale kompanijama, novac uzele elite, a građanima dali nešto ako moraju, rekao je Mrdalj.
U zamenu za neokolonijalnu poziciju, naša demokratija će biti žrtvovana onoliko koliko mora, biće aminovana Vučićeva demokratija, smatra on i dodaje da je opozicija prinuđena da napada vlast na temu litijuma, iako nije bilo poštene rasprave koliko je litijum opasniji od onoga što se sada koristi, poput uglja iz Kolubare ili Kostolca, preneo je N1.
Šest poginulih u padu aviona sa radnicima Rio Tinta
Foto: Rudnik dijamanata Diavik u kanadskoj Severozapadnoj teritoriji (Getty Images)
Šest ljudi je poginulo u padu aviona koji je prevozio radnike do rudnika dijamanata Rio Tinta u Severozapadnim teritorijama Kanade, saopštili su zvaničnici istog 25. januara.
Mali mlazni avion, koji je bio na putu do rudnika Diavik, srušio se ubrzo po poletanju. Jedan od preživelih prebačen je avionom u bolnicu, naveli su iz kancelarije islednika Severozapadne teritorije.
- Potpuno smo skrhani zbog ovih vesti, izjavio je Džejkob Stausholm, direktor Rio Tinta.
U nesreći su stradala četiri putnika i dva člana posade kompanije Nortvest Er, rekao je islednik Severozapadne teritorije u sredu.
Avion se srušio blizu Fort Smita, malog grada, na 740 kilometara od Jelounajfa na severu. Kanadski javni servis CBC preneo je da se avion srušio na oko pola kilometara od kraja piste na aerodromu Fort Smit.
Spasilački koordinacioni centar Trenton naveo je da je izgubio kontakt sa avionom ubrzo po poletanju.
Rio Tintov rudnik dijamanata Diavik je 300 kilometara severoistočno od Jelounajfa. Na sajtu kompanije piše da je rudnik otvoren od 2003. godine.
Ova nesreća je veoma pogodila lokalnu zajednicu, rekla je Dijana Korol, zamenica gradonačelnika Fort Smita.
- Svako ima nekoga koga poznaje", rekla je za CBC.
R.Dž. Simson, premijer Severozapadne teritorije, izrazio je saučešće porodicama i prijateljima poginulih.
- Ova nesreće pogodila je celu teritoriju. Ljudi koje smo izgubili nisu bili samo putnici na letu, oni su bili naše komšije, kolege, prijatelji, voljeni. Njihov doprinos zajednici neće biti zaboravljeni, rekao je.
Petak 26. januar
Pad cene litijuma
Već narednog dana, u petak 26. januara tema je bio dramatičan pad cene litijuma u svetu, a kao "krivac" u naslovima je isticana slaba tražnja Kine.
Cena litijuma pala je za više od 80 odsto u poslednjih 12 meseci, prvenstveno zbog pada tražnje za električnim vozilima u Kini, koja je i najveće svetsko tržište za ovu vrstu vozila. Rudarske kompanije zbog toga smanjuju troškove, ali i planove za povećanje proizvodnje ključne komponente za izradu električnih baterija.
Cena litijuma je za godinu dana pala na ugrubo 13.200 dolara po toni, što je najniža cena od 2020. godine, pokazuju podaci Benchmark Mineral Intelligence koje prenosi Fajnenšl tajms, objavila je Nova ekonomija.
Prodaja potpuno električnih vozila u Kini porasla je za 84 odsto, na 5,4 miliona jedinica u 2022. godini, ali preliminarni podaci sugerišu da je rast prošle godine bio "samo" 25 odsto.
Posledice su naterale rudarske kompanije, uglavnom u Australiji (proizvodi 40 odsto litijuma na planeti), da ograniče proizvodnju, pošto slaba tražnja za električnim vozilima znači i gomilanje delimično obrađenih sirovina duž lanca snabdevanja.
Iako cena litijuma nije pala ispod nivoa iz 2019. godinje, kada je bila oko 6.000 dolara po toni, profitabilnost mnogih proizvođača je na sadašnjem nivou.
Investiciona banka Goldman Saks procenjuje da će svet ove godine imati višak od 200.000 ekvivalent-tona litijum karbonata, ili 17 odsto globalne tražnje, što će zahtevati "značajno smanjenje ponude" da bi se uravnotežilo tržište.
U Australiji smanjuju proizvodnju
Političari u Australiji zabrinuti su zbog toga što su tamošnji rudari najizloženiji neočekivano brzom padu cene litijuma jer su njihovi projekti prvi našli na udaru tržišnih "gibanja".
Pilbara Minerals, kompanija koja je ključni igrač u industriji litijuma u Australiji, sa tržišnom kapitalizacijom od deset milijardi australijskih dolara, saopštila je da neće isplatiti dividendu za prvu polovinu nakon pada prihoda od 46 odsto u poslednjem kvartalu 2023. godine.
Kompanija Liontown Resources imala je dogovoren zajam od 760 miliona australijskih dolara da pokrene proizvodnju u okviru svog prvog projekta u dolini Ketlin (Kathleen Valley). Rudnik je kako se dodaje, neočekivano konzerviran zbog pada cene litijuma. U toj dolini bi trebalo da bude jedan od najvećih svetskih rudnika litijuma, a proizvodnja je zavisila od prethodno prognozirane veće cene tog metala.
Albemarle, jedna od najvećih svetskih litijumskih kompanija, predviđa da će joj kapitalni izdaci ove godine pasti na 1,6 milijardi dolara, sa 2,1 milijardu dolara u 2023, godini. Takođe će smanjiti broj radnih mesta i godišnje troškove za 95 miliona dolara.
Core Lithium, koji posluje na severu Australije, saopštio je ovog meseca da je prekinuo rudarenje litijuma, kao i da će se za sada samo usredsrediti samo na preradu zalihe rude zbog pada cena.
Litijum i vikend tema: Medijska rasprava Manojlović-Tepić
- Trenutno mislim da sve koji žele dobro Srbiji treba da zanimaju tri teme – izborna krađa, sprečavanje ekološkog uništavanja kroz iskopavanje litijuma i progon stanovništva i gašenje srpskih opština koje se sprema na Kosmetu. Srbija nije na prodaju, kazao je 27. januara za Danas Savo Manojlović, direktor pokreta Kreni promeni, reagujući na prozivke Marinike Tepić, potpredsednice Stranke slobode i pravde.
Manojlović smatra da je bilo kakvo učestvovanje u ličnim raspravama skretanja fokusa i pažnje sa ovih tema.
- Ne mislim da sam ja lično, niti bilo ko od nas bitniji od ove tri teme. U narednom periodu Kreni Promeni i ja bavićemo se i oglašavati samo povodom ovih tema i drugih problema koji dotiču građane (poput akušerskog nasilja), a ne ličnim raspravama, zaključio je Manojlović u kratkoj izjavi za Danas.
Marinika Tepić je u intervju za taj list, pored ostalog, navela:
- To deluje nekako trolovski, naročito kada dolazi od osobe koja se tajno dogovarala sa Vučićem da svira kraj protestima protiv Rio Tinta. I to onda kada smo svi iza njih stali i omasovili ih do maksimuma i upozoravali da Vučić laže i da je samo privremeno zaustavio projekte iskopavanja litijuma. Dakle da, ovo je direktan odgovor Savi Manojloviću, pošto smatram da u ovim turobnim vremenima stvari, ipak, treba nazvati pravim imenom. Stoga želim da kažem da ko u ovakvim vremenima želi da pomogne, neka bude tu i zaista pomogne, umesto što odmaže i gleda svaku priliku kao ličnu odskočnicu, zaključila je Tepić.
Manojlović je, podsetio je Danas, u nekoliko navrata imao primedbe na delovanje opozicije, na njihovu organizovanost i nerealne zahteve.
- Kada neosnovano obećavate, to je isto kao kada na protestima dajete preširoku listu zahteva pa ne ostvarite ništa, tako ste i ovde imali političare koji su obećavali da će određene liste osvojiti preko 30%, a da će samo jedna opoziciona lista imati sama većinu u Beogradu, poručio je svojevremeno Savo Manojlović, lider pokreta Kreni-promeni, dodajući da je to bilo kome, ko se barem malo razume u istraživanja, ili ko ih je pratio, bilo očigledno da neće biti situacija.
O litijumu i u Doboju
Hotel Park u Doboju bio je centar Balkana u subotu 27. januara, objavio je na Jutjubu Miroslav Stakić iz sela Veliko Palančište, lokaliteta potencijalnog rudnika Bukova kosa.
Povod okupljanja stručnih ljudi bila je javna rasprava o pitanjima uticaja rudarske industrije i potencijalnih rudnika litijuma. Govorili su prof. Dr Ratko Ristić, prof. dr Dragana Đorđević, Borislav Đurković, Goran Božić Major i Dragan Simović. Objavljen je i snimak izjava.
VIDEO (12:57)
Nedelja 28. januar
Borba protiv Rio Tinta - od šume do Strazbur
Marija Alimpić iz udruženja "Zaštitimo Jadar i Rađevinu" kazala je za Danas 28. januara da bi nova Vlada prvo trebalo da porazgovara sa tužiocima i meštanima Gornjih Nedeljica i Rađevine, a ocenila je i da ministarka rudarstva i energetike izjavom pokazuje nepoznavanje srpskog i međunarodnog zakonodavstva.
- Zapanjujuće je da na čelu ministarstva rudarstva i energetike sedi osoba koja tako malo poznaje srpsko zakonodavstvo kao i međunarodno. Ne radi se o parničnim postupcima protiv države Srbije, već o upravnim postupcima koji su vezani za određenu dokumentaciju. Komisija to može da uvaži ili da odbije, ali to nije od presudnog značaja za projekat Jadar u ovom trenutku, kazala Alimpić.
Navela je i da država i Rio Tinto nemaju ugovor, što je potvrdila Ana Brnabić kao i Zorana Mihajlović dok je bila ministarka rudarstva i energetike.
- Kompanija je do trenutka ukidanja porostornog plana i samog projekta Jadar, imala samo dozvole za istraživanje koje su istekle, njima niko nije oteo te dozvole. Kompanija dakle nema pravni osnov da tuži državu Srbiju, oni mogu samo da podnesu žalbe na ukidanje projekta, objasnila je Alimpić.
Napomenula je i da je u junu 2023. godine administrativna komisija Vlade Srbije odbila dve žalbe kompanije Rio Tinto.
- Jedino možemo da razgovaramo o tome kako je 2020. godine prostorni plan za projekat Jadar ilegalno usvojen, i to sa institucijama Srbije protiv kojih je naše udružnje podnelo krivične i prekršajne prijave, a ne sa Rio Tintom.
Kazala je da prostorni plan za projekat Jadar nikako nije mogao biti usvojen bez studije izvodljivosti i studije uticaja na životnu sredinu.
- Predstavnici kompanije ovih dana opet ponavljaju da oni rade internu studiju izvodljivosti. Kako je taj prostorni plan uopšte mogao da bude usvojen?, pitala je Alimpić.
Udruženje "Zaštitimo Jadar i Rađevinu" je krajem septembra 2021. godine Savetu Evrope u Strazburu podnelo žalbu protiv Vlade Srbije, i kako je kazala sagovornica Danasa, to je i dovelo do ukidanja projekta Jadar.
- Usvojen je prostorni plan koji je u sebi sadržao zaštićena područja i staništa životinjskih vrsta, koje su zaštićene konvencijom koju je Srbija potpisala i ratifikovala, pričala je Alimpić.
Spor u Strazburu još uvek traje, a sledeće zasedanje je zakazano za septembar ove godine.
- Ako nastave sa ovim nedoličnim i protivzakonitim ponašanjem mi ćemo tražiti da se to zasedanje pomeri za ranije. Oni su nama rekli ukoliko Vlada nešto ponovo pokuša sa rudnikom litijuma da ih obavestimo o tome, kazala je Alimpić i dodala da ministarka Đedović Handanović svojim izjavama o Rio Tintu obmanjuje i zastrašuje javnost.
Lider pokreta Ekološki ustanak Aleksandar Jovanović Ćuta kazao je istog dan za Danas da će nova Vlada "naleteti" na nezapamćenu pobunu ako stupi u dijalog sa Rio Tintom.
- Naleteće na barikade, rudnik se nikada neće desiti, to više nije ni pitanje rudnika, to je vojna operacija. To su radili samo neprijatelji za vreme ratova, ono što je ministarka naumila. Nikada u istoriji, ko god da je vladao Srbijom, nije pomislio da raseljava srpskog seljaka sa njegove njive, kazao je Jovanović.
Ministarki Đedović Handanović poručuje da bi trebalo stupiti u dijalog sa građanima, a ne sa stranom kompanijom koja je "svuda u svetu ostavila pustoš".
- Zašto beže od razgovora sa svojim građanima, zašto su prekršili Ustav jer su bukvalno sakrili gotovo 40.000 potpisa građana koji su pokrenuli incijativu da se o tome raspravlja tamo gde je i mesto, a to je skupština, pitao je Jovanović.
Izjavu ministarke da će nova Vlada morati da razgovara sa kompanijom Rio Titno je ocenio kao "direktnu pretnju građanima".
- Ljudi ne mogu mirno da spavaju, ostavite ih na miru da žive svoje živote i da se bave poljoprivredom. To su ljudi koji nas hrane, kazao je Ćuta i dodao:
- O projektu Jadar su se izjasnili svi od čobanina do akademika, taj projekat formalno-pravno ne postoji, nema nikakvo pravno uporište, a gospođa Đedović, za nju niko nije glasao niti je nju neko birao. Ona nema legitimitet među građanima, i to što priča ne vredi ništa. Stvari će se rešavati na ulici i u šumi, ako dođe do pregovora sa Rio Tintom, zaključio je Ćuta.
Predlog za vikend: Da Rio Tinto u Jadru napravi banju
Foto: Shutterstock
Međunarodni ekspert za strateško planiranje u oblasti životne sredine Dušan Vasiljević ne misli da je rudarenje neka razvojna šansa Srbije jer je rizik od rudarenja veći nego korist, odnosno njegove negativne posledice su veće od moguće dobiti. Kada se radi o litijumu, istakao je da Srbija ni u jednoj varijanti nema koristi od njega, "čak i ako ovde počne da se vadi litijum, on se prodaje preko, a Srbija može da ima koristi samo od rudne rente, koja je prošle godine za sve rudnike bila ukupno 140 miliona evra - to za državu nije ništa, a da ne ulazimo u to koje su posledice rudarenja. Nije vredno ulaziti u nove zahvate u rudarstvu da bi država prihodovala od rudne rente koja je kod nas veoma niska – pet posto, ukazao je Vasiljević istog dana na TV N1.
U prošloj godini cena litijuma je pala na svetskom tržištu za više od 80 odsto, a razlog za to je, kako je pojasnio Vasiljević, jer je „Kina zaustavila malo proizvodnju električnih automobila, Kina je najveći korisnik litijuma za baterije, pa je tržište reagovalo, to pokazuje koliko su cene fragilne i zavise od puno različitih uzroka“.
To sve dovodi u pitanje isplativost proizvodnje litijuma i tematizuje – može li jedna država u njemu tražiti svoj potencijal, nezavisno od njegovog katastrofalnog uticaja na životnu sredinu, naveo je.
Vasiljević je pojasnio da u rudarstvu, kada iskopavate rudu, da bi se iz nje izvukao određeni element koristi se kiselina, odnosno koristi se proces luženja, tj. stavljanje tog elementa u kiselinu. Kada se taj proces završi ostaju ogromne količine te kiseline koja je vrlo štetna za životnu sredinu.
Kada se o jadaritu radi, koga ima kod nas u dolini Jadra, i gde međunarodna kompanija Rio Tinto želi da otvori rudnik, vađenje litijuma iz njega radilo bi se na licu mesta, jer je jako skup transport da bi se to uradilo negde drugde, i to bi sigurno ostavilo velike posledice po životnu sredinu, ukazao je Vasiljević.
Takođe, naveo je da je tržišna vrednost Rio Tinta 90 milijardi dolara, a godišnje ta kompanija prihoduje 25 milijardi dolara. Primera radi, budžet Srbije je 17 milijardi dolara, a BDP 65 milijardi.
- Rio Tinto je bezmalo moćniji u finansijskom smislu od naše države, zaključio je i ponovio da on svoje profite knjiži napolju, a ne u Srbiji, i da su prihodi države suviše mali da bi se moglo opravdati otvaranje još jednog rudnika – ako su profit i razvojni potencijal glavni cilj.
Smatra da samo kad bi država Srbija investirala u rudnik, onda bi zarađivala, ali je podsetio da je ovde investitor Rio Tinto.
Dodao je da se u poslednje vreme kao jedno od opravdanja za ponovno pokretanje priče o rudniku u Jadru naveo i to da je Rio Tinto vlasnik zemlje tamo.
- Pa šta?! Što ne napravi tamo banju. Tamo su seljaci vlasnici njiva, pa ne kopaju rudu. Vlasništvo nad zemljom ne određuje delatnost, poručio je Vasiljević.
Istakao je da bi država Srbija morala da ima neki strateški cilj razvoja – "da li ćemo biti poljoprivredna zemlja, ili IT, ili ćemo da pravimo oružje, ili da se bavimo rudarenjem".
Naveo je i da litijumske baterije polako izlaze iz upotrebe jer su skupe, te i to dovodi u pitanje opravdanost rudnika jadarita na duže staze.
- Litijum se najviše koristi za baterije. Prve generacije električnih vozila dolaze do kraja svog veka trajanja, jer litijumska baterija, koja je pola vrednosti automobila, traje oko osam godina. Mi imamo 30 miliona električnih vozila u svetu i 11 miliona tona otpadnih baterija. Takođe, litijumska baterija kada se ošteti može da eksplodira i emituje štetne materije, između ostalog i litijum, koji je jako štetan po nervni sistem… Sve su više u usponu natrijum-litijumske baterije, jer natrijum imate svuda, puno je jeftiniji i nije ni blizu opasan kao litijum, ukazao je Vasiljević.
Dodao je i da se u Evropi nigde ne kopa litijum, da je u planu da se vadi u Nemačkoj, ali taj litijum je u vodi, a to je sasvim druga tehnologija jer je mnogo agresivnija tehnologija vađenja litijuma iz jadarita.
Takođe, pored toga što priprema rudnika traje godinama, može da se desi da neko ko je počeo da kopa litijum, zaključi posle nekog vremena da mu se to ne isplati, pogotovu imajući u vidu oscilacije cena na svetskom tržištu, pa da ode i ostavi sve to, kazao je.
Smatra da Srbija ima mnogo više drugih potencijala nego što je rudarenje.
VIDEO: TV-GOSTOVANJE (21:38)
Članak Predraga V. Popovića objavljen u nedelju na sajtu N1 bavio se načinima dobijanja litijuma - koje probleme nose, šta se dešava sa zemljom, vodom...
Razlika u uticaju na životnu sredinu dobijanja litijuma iz voda ili rude se prema nalazima struke kreće od 100 do 1.000 puta, kaže dr Dragana Đorđević sa Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju Univerziteta u Beogradu. Kakve sve probleme to nosi? Do sada se kopanje litijuma iz kamena dovodilo u vezu sa korupcijom, kršenjem ljudskih i radničkih prava. U Evropi ne postoji ni jedan aktivan rudnik litijuma.
Nedavno su započeta testiranja u prvom postrojenju za dobijanje litjuma iz geotermalnih izvora u Nemačkoj. Kako se navodi, u pitanju je proces koji ne zagađuje okolinu, a emisije ugljen diokisda (CO2) su, prema studiji životne sredine, nula.
Dok stare metode proizvodnje litijuma troše velike količine vode, zemlje i znatno zagađuju vazduh, u ovom slučaju se troši 1,6 tona vode i šest metara kvadratnih zemlje po toni proizvedenog litijum hidroksida.
Prema planu iz ovog geotermalnog izvora, očekuje se proizvodnja od 24.000 tona godišnje litijum hidroksida koji je dovoljan za proizvodnju 500.000 električnih vozila godišnje.
Drugi varijanta ovog modela je ekstrakcija litijuma iz slanih rastvora soli – salara, kroz proces isparavanja. Takav je slučaj u tzv. litijumskom trouglu – pustinji Atakama na tromeđi Čilea, Argentine i Bolivije, gde snalazi oko 70 odsto svetskih rezervi litijuma. Njega je prilično lako eksploatisati, jer se dobija gotovo sa površine zemlje, a tokom procesa se koristi sunčeva energija. Ipak, zahteva veliku potrošnju vode, koje se kreće oko dva miliona litara po toni litijuma.
Nasuprot tome, rudarske metode dobijanja iz stena koje emituju između 10 i 30 tona CO2 po toni litijuma. Osim zagađenja vazduha, ovakav način kopanja zahteva korišćenje ogromnih količina sumporne i hlorovodične kiseline koje mogu da imaju devastirajući uticaj na životnu sredinu, odnosno vazduh, vodu i zemlju.
U pitanju je, bez dileme, najgori način ekstrakcije litijuma. Osim litijuma, u stenama se nalazi veći broj različitih minerala koji se moraju razdvojiti agresivnim hemijskim procesima. Kada je u pitanju ruda jadarit, koja je pronađena u zapadnoj Srbiji, ona nije čista, već se nalazi u sedimentnoj steni karbonatnog tipa, a preovlađuju kalcijum karbonat i magnezijum karbonat.
Jadarit je otkrila Jelena Obradović, ne Rio Tinto
Foto: N1
Kako ističe dr Dragana Đorđević, nije istina da je Rio Tinto otkrio jadarit.
- Jelena Obradović sa Rudarsko-geološkog fakulteta je pronašla litijum u Jadru, osamdesetih godina prošlog veka. Njen asistent je preneo informaciju Rio Tintu. U javnosti se prenela vest da je Rio tinto našao litijum. To je urađeno jer po zakonima ko pronađe rudu ima pravo prvenstva na eksploataciju.
- Stena pored jadarita i karbonata sadrži mnoge nečistoće i to je problem. Da bi se izvadio, u ovom slučaju litijum i bor koga ima dosta u jadaritu, mora se razoriti cela stena drobljenjem i mlevenjem, a zatim tretirati hemijskim tretmanom u kome se koriste kiseline, kaže za N1 doktorka Dragana Đorđević, naučni savetnik i rukovodilac Centra izuzetnih vrednosti za hemiju i inženjering životne sredine u Institutu za hemiju, tehnologiju i metalurgiju Univerziteta u Beogradu.
Ona navodi dokument Rio Tinta u kome piše da će se dnevno koristi 1.110 tona koncentrovane sumporne kiseline i 15 tona hlorovodične kiseline. U pitanju su veoma toksične kiseline i jedne među najagresivnijima.
Profesor Nenad Kostić, srpski hemičar koji je svoju karijeru proveo radeći na fakultetima u Sjedinjenim Američkim Državama i član Srpske akademije nauka i umetnosti kazao je da količina sumporne kiseline koja je potrebna kompaniji za rudnik ne postoji u našoj zemlji. To bi moglo da znači ili uvoz ili izgradnju fabrike sumporne kiseline.
Podsetimo, u Srbiji je u skorom periodu zabeleženo nekoliko akcidenata kada su iskakale iz šina cisterne sa opasnim materijama poput amonijaka i sumporne kiseline.
Foto: N1
Između cele Drine i kišnice
O tome koliko su ove kiseline jake, svedoče reči profesora Kostića koji je imao uvid u patentnu prijavu kompanije Rio Tinto upućenoj američkoj agenciji za patente, a prema kojoj će za razblažavanje sumporne kiseline tokom rada rudnika biti potrebna voda "cele reke Drine".
- Ekološko rudarstvo je kao hladna vatra ili suva voda. Ne postoji, rekao je svojevremeno Kostić.
U zoni rudnika trenutno živi 20.000 ljudi koji žive pretežno od poljoprivrede, ali i turizma i trgovine, dok je prema podacima sa popisa iz 2022. godine u opštini Loznica živelo 72.062 čoveka.
Ovaj kraj odlikuje obilje podzemnih voda, a zapadni deo naše zemlje je predeo najbogatiji vodom u Srbiji.
Kompanija Rio Tinto na delu sajta "pitanja i odgovori" navodi da je će potrošnja vode biti 8,3 litara po jednom kilogramu "proizvoda", odnosno kako je navedeno u odgovoru ove kompanije redakciji N1 "litijum karbonata".
- Navedeni podatak je baziran na modelovanju iz Studije vodnog bilansa koja je za potrebe Projekta Jadar sačinjena 2022. godine, koristeći podatke prikupljene hidrogeološkim istraživanjima i testove pilot postrojenja za preradu rude jadarit koje je naša kompanija sprovela pre uredbe Vlade Republike Srbije na osnovu koje je prestala da važi uredba o utvrđivanju prostornog plana "Jadar", kao i na osnovu koje su stavljeni van snage pojedinačni akti doneti radi realizacije, navode u Rio Tintu.
Pravilnik za zagađivanje
Đorđević ističe da se poslednjih godina zakoni prilagođavaju da bi legalno zagađivalo.
- O sadržaju štetnih supstanci u zemljištu i rečnim sedimentima u tom novom Pravlinku nema, primera radi, bora, a to je jedan od najkritičnijih elemenata koji bi se olsobađao iz jadarita. Ako ga nema u pravilniku ne znači da nas neće otrovati.
U jadaritu se osim bora, nalaze još arsen, kadmijum, nikl, olovo.
Ova voda bi se kako kažu, koristila primarno u svrhe suzbijanja prašine, odnosno za ispiranje opreme za bušenja.
- Oko 78% sirove vode čini kišnica, reciklirana vode iz procesa prerade i prečišćena rudnička voda, a preostalih 22% činila bi voda iz aluvijona reke Drine. To znači da bi se za dobijanje jednog kilograma jadarita koristilo oko 40 mililitara vode iz aluvijona reke Drina“, navodi naša sagovornica.
Ovaj podatak se veoma razlikuje od dosadašnjih brojnih istraživanja koja pokazuju značajnu degradaciju vazduha, vode, zemljišta i potencijalne kontaminacije podzemnih voda. Primera radi, u naučnom radu grupe kineskih naučnika navodi se da je za jedan kilogram litijum karbonta potrebno 23.000 litara vode.
Zoran Stevanović, profesor geologije, ističe da još nigde u svetu nije razvijena uspešno primenjena tehnologija izdvajanja litijuma, kao i borata iz rudnog ležišta jadarita.
- Eksprimenti su vršeni u Australiji u sedištu kompanije i teško mogu da budu garancija očuvanja životne sredine u zoni iskopa rude kao i jalovišta formiranog za planirani volumen ekstrakcije stenske mase, rekao je Stevanović za N1.
Rio Tinto je podneo u nekoliko zemalja patente za vađenje litijuma iz stena, ali nije dobio niti jedno odobrenje.
Rio Tinto nudi foliju – od dva milimetra, za jalovište
Dragana Đorđević kaže da je ugroženih biti još više jer je u Jadru planirano da bude i jalovište koje će neminovnio ugroziti životnu sredinu.
Stručnjaci Rio Tinta su naveli da će postaviti foliju debljine dva milimetra ispod jalovišta i da će to biti dovoljno da se zaštiti zemljište.
- Svi materijali stare, može da pukne. Možda ne posle pet ili 10 godina, ali posle 30 može. Znam da je njihov ekspert rekao da ova folija propada pet odsto za 10 godina. Ako taj toksičan sadržaj uđe u životnu sredinu to znači trajno uništenje, na više hiljada godina, navodi dr Đorđević.
Ona podseća da je planiramo oko 100 miliona tona toksične jalovine koja im karakter opasnog otpada.
Sve to je planirano da bude smešteno između dve bujične reke Korenita i Jadra.
U pitanju su reke koja svakih godinu-dve dana plave. Poslednji put, poplave su se desila u junu 2023. godine kada je voda došla do centra Loznice, a bila je poplavljena i bolnica.
- Razlivaće se ne samo Jadrom već i Mačvom, a oni su plodni zahvaljujući drinskom aluvijonu kvalitetne vode koja obezbeđuje poljoprivredu u tom kraju, dodaje naša sagovornica.
Jadar i Mačva su zone viskog stepena ranjivosti
Stevanović podseća da je zona rudnika bila predviđena u slivu Drine, koja je direktno naslonjena i u hidrauličkoj vezi sa podzemnim vodama Mačve, koje predstavljaju „izvorište regionalnog značaja“, što je prepoznao i postojeći, kao i nacrt budućeg republičkog Prostornog plana.
- Podzemne vode Mačve su naše prirodno blago za buduće snabdevanje vodom ne samo ovog regiona, već i Posavine i Beograda. A da je područje Mačve posebno osetljivo, dovoljno je da se pogleda Karta ugroženosti podzemnih voda Srbije koju su za potrebe Ministarstva zaštite životne sredine i prostornog planiranja, kao i republičke Direkcije za vode izradili upravo geolozi još 2010. godine. Cela Mačva sa Jadrom označena je kao zona veoma visokog stepena ranjivosti na zagađenje zbog velike poroznosti kako površinskog, tako i dubljeg visokoproduktivnog vodonosnog sloja. Zagađena voda, sprana sa površine rudnog tela i jalovišta svakako bi lako prodirala u podzemlje, navodi Đorđevićeva.
"Magla" oko sumporne kiseline
Za sada ne postoji ni jasan plan o tome kako bi se tretirale velike količine sumporne kiseline, a da se ne izazovu katastrofu. Kako navodi Dragana Đorđević, do sada nije bilo uvida u tehnologiju, jer sve se kako kaže prikazuje zamagljeno bez konkretnih materijalnih bilansa.
- Na osnovu opisa koju su dali, zaključili smo da bi se to dešavalo u nekakvim reaktorima. Tokom 2021. su objašnjavali da će ti reaktori biti hermetički zatvoreni. Pošto se prilikom te reakcije oslobađa enromna količina ugljen dioksida u reakciji između rude i sumporne kiseline, taj reaktor ne bi smeo da bude zatvoren jer bi eksplodirao. Izlaze i kiselinske pare koje nagrizaju kožu, sluzokožu, disajne organe. Biloški fakultet je rekao u svojoj studiji da će doći do brisanja mreže života, navodi Dragana Đorđević.
Rio Tinto, s druge strane tvrdi da emisije sumpordioksida iz sumporne kisleine se ne bi desile jer kbi se, kako kažu „ruda prerađivala na 90 stepeni a ne na 100“. Struka kaže da je za ovoj proces neophodna temperatura od 100 do 250 stepeni.
Podsetimo, prema Programu, Republika Srbija do 2030. godine treba da do 2030. godine smanji emisije sumpor dioksida (SO2) za 92 odsto, azotnih oksida (NOx) za 60,6 odsto, PM10 čestica za 50,9, a PM 2.5 za 58,3 odsto, lakoisparljiva organska jedinjenja (VOC) za 28,3 odsto i amonijaka (NH3) za 20,5 odsto.
Rudnici su u pustinjama
Kao što je već navedeno, najveće rezerve litijuma nalaze u pustinjskim predelima Južne Amerike gde se vadi iz vode. Litijum se može naći u pustinjama Australije, a jedini rudnik na Zapadu nalazi se u pustinji Nevade. Postojao je predlog da se izgradi i drugi rudnik, takođe u pustinji Nevade ali se zbog uticaja na životnu sredinu i kulturnog nasleđa starosedelaca od toga odustalo. U Čileu su nedavno nacionalizovana sva nalazišta liitjuma.
Litijum se jedini vadi iz stena na afričkom kontitnentu, a najveće rezerve se nalaze u Demokratskoj Republici Kongo, Zimbabveu, Namibiji, Gani… Kopanje litijuma je u ovim zemljama povezano sa korupcijom, po zdravlje opasnim uslovima rada i kršenjem osnovnih ljudskih prava.
Za sada, ne postoji ni jedan rudnik blizu ljudskih staništa, velikih vodnih rezervi ili plodnog tla.
Kako je u EU – hapšenja i pad vlade u Portugalu
Na evropskom kontinentu još ne postoji aktivno nalazište litijuma. Gledajući Evropsku uniju, prema poslednjim prikupljenim informacijama, postoji više od 80 litijumskih projekata, od kojih je 25 odsto naprednije.
- Dostupne javne informacije o najnaprednijim projektima u EU otkrivaju ukupan resurs od 40 miliona tona ekvivalenta litijum karbonata i proizvodni kapacitet od 180.000 tona godišnje. Ovi projekti, ako budu operativni, mogli bi da pokriju više od 50% potražnje EU do 2030. godine, navodi se u odgovoru Evropske komisije na pitanja N1.
Ni jedan od ovih projekata nije operativan, a najbliži realizaciji je bio projekat Baroso u Portugalu. Početak eksploatacije je više puta odlagan, a nedavno je, tokom novmebra uhapšen šef kabineta premijera zbog korupcije u vezi sa projektom iskopavanja litijuma.
Zbog korupcije u vezi sa rudnikom je novembra prošle godine portugalski premijer podneo ostavku. Dok su uhapšeni šef njegovog kabineta, gradonačelnik grada Sines kao i dva biznismena od kojih je jedan bio blizak prijatelj predsednika, sada već bivše vlade Portugala. Tamošnji mediji očekuju da će se na optuženičkoj klupi naći sadašnji i bivši ministri za životnu sredinu i infrastrukturu.
Vlasti u Srbiji: Koliko života je dozvoljeno uništiti
I pored stavljanja van snage svih aktivnosti Rio Tinta na projektu Jadar, vlasti u Srbiji predvođeni pre svega predsednikom Srbije lobiraju za otvaranje rudnika. To se pojačalo posle završenih izbora decembra 2023. godine.
Sudeći po aktivnostima, najveći zagovornik je predsednik Srbije, koji bez obzira na nepostojanje studije uticaja na životnu sredinu, smatra da je plata za nekoliko stotina ljudi iz lozničkog kraja od 1.000 evra vrednija od zdravlja i života.
U javnosti je ostala zapamćena i nikada razjašnjena izjava predsednika Vučića da "nemamo pravo da uništavamo živote većeg broja ljudi nego što je to bilo predviđeno prvobitnim planovima".
Jedan paradoks i "kompanija koja nema iskustva sa litijumom"
Foto: Pavle Jakšić/N1
Dragana Đorđević ističe još jedan paradoks, a to je da se litijum vadi kako bi se smanjilo zagađenje koje potiče od fosilnih goriva, odnosno umanjuju emisije ugljen dioksida, a u samom Jadru će doći enormnih povećanje količina CO2 u atmosferu.
- Način dobijanja koji je najavljen u Nemačkoj deluje kao najčistije rešenje. Ovo što se nudi nama nije rešenje za klimatske promene i energetsku tranziciju, jer ne donosi željeno, već naprotiv, mnogo veće i trajnije trovanje. Umesto toga, deluje da je cilj da jedna kompanija, koja nema iskustva sa litijumom, uveća svoj profit po bilo koju cenu, navodi Dragana Đorđević.
Opet je zlato
U nedelju pre podne litijum je bio tema ekološkog magazina Radio Beograda 2 "Čekajući vetar":
Nova Vlada moraće da razgovara o projektu Jadar, saopštava Ministarstvo rudarstva, jer je litijum strateška mineralna sirovina za kojom raste potražnja. Istovremeno, cena u svetu mu pada, a baterije imaju nezgodan običaj da se same od sebe zapale u automobilima i blenderima. Pominju se i pare koje kao država dugujemo, a advokati koji su prečešljali dostupne papire tvrde da su u pitanju samo takse. Građane ne pominje niko, pa će oni to sami da urade.
U nedelja je prikazana i emisija "Između redova" TV Una u kojoj je tema bila "Da li je litijum naša nada ili naše prokletstvo?"
Najava: Srbiju ponovo trese litijumska groznica i opet smo se podelili na strastvene rudare i strastvene ekologe. Rovovi suprotstavljenih tabora su iskopani, samo se ne kopa mineral budućnosti. Kakva je uloga multinacionalne korporacije "Rio Tinto" i zašto je litijum postao prvorazredno političko pitanje? Da li bi rudnik litijuma uništio zemlju, vode i reke, ili bi značajno podigao ekonomiju?
Gosti Aleksandra Apostolovskog bili su naučni savetnik i fizikohemičar dr Branislav Simonović i penzionisani profesor američkih univerziteta i član SANU dr Nenad Kostić.
VIDEO: SNIMAK EMISIJE (51:27)
Uz sve nanizano, najupečatljivija objava protekle nedelje bila je ipak ona "građanska analiza" tržišta:
Tona litijuma: 13.200$
Tona oraha: 14.000$
Tona čvaraka: 23.150$
Ubrzo je dobila i grafičko rešenje:
I u ovom slučaju, javno mnjenje se raspolutilo - pisani su komentari da je ovo "plitka demagogija", sa jedne strane, ili "pametnom dosta", sa druge.
Ukoliko bi u Srbiji bio moguć pošten referendum, bilo bi zanimljivo kako bi građani odgovorili: ruda ili hrana, ako ne baš litijum ili čvarci/orasi?
Komentara: 0