Prof. Dimitrijević: Nova GM soja se nas ne tiče, Srbija ima zakone vezane za GMO

EVROPSKA KOMISIJA ODLUČILA - NOVA GM SOJA DOZVOLJENA ZA ISHRANU LJUDI

Proizvođač ove genetski modifikovane soje jeste „Bajer”, koji je pre tri godine kupio „Monsanto”, a reč je o biljci tolerantnoj na tri ozloglašena herbicida

Evropska komisija (EK) nedavno je odobrila upotrebu nove sorte genetski modifikovane soje za ishranu ljudi i životinja. Ova vest, čini se, prošla je bez mnogo komentara u javnosti i u senci novog talasa širenja pandemije u državama Evrope.

^{NOVA EK ODOBRILA PROMET BAJEROVE GM SOJE (BEZ UZGOJA I UZ OBELEŽAVANJE), UPRKOS PROTIVLJENJU U EP}

Kliknite na sliku da bi ste zumirali

Kako je preneo „Euraktiv”, odlukom EK i dalje nije dozvoljen uzgoj ove GM sorte soje, ali će šansu za proizvodnju i veći plasman na evropsko tržište imati drugi veliki svetski proizvođači.

Proizvođač nove GM sorte soje jeste nemačka kompanija „Bajer”, koja je pre tri godine kupila američkog proizvođača genetski modifikovanog semena „Monsanto” za 66 milijardi dolara. U saopštenju se navodi da ju je, posle naučne procene, odobrila i Evropska agencija za bezbednost hrane. Očekuje se da će njena proizvodnja početi od 2021. godine u SAD i Kanadi. Ističe se da je nova sorta otporna na herbicide dikamba, glufosinat-amonijum i glifosat.

Posle ove odluke, kako se ističe, logično je očekivati da će proizvođači u SAD i Kanadi, zbog veće dostupnosti evropskog tržišta, povećati proizvodnju soje u narednom periodu. Odobrenje EU će važiti 10 godina, a svi proizvodi od ove GM sorte moraće da budu adekvatno obeleženi, uz poštovanje principa sledljivosti.

Dr Miodrag Dimitrijević, genetičar i profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, kaže da ova odluka ne iznenađuje i da je postupak o tom pitanju pokrenut još pre osam godina. Po njegovom mišljenju, sve je urađeno u skladu sa propisima, koji su vrlo složeni. Vodilo se, dodaje, računa da se ostavi prostor državama članicama da mogu da postupaju prema svojim posebnim interesima, ali unutar opšteg okvira EU postavljenog od strane Evropske komisije.

– To važi i za ovo odobrenje, koje nije obavezujuće za države članice EU, već je preporuka. Nakon 10 godina sledi novo vrednovanje ove GM pojave i, u skladu sa ocenom uticaja na životnu sredinu, ljude i životinje, tržišne uslove, socijalnu situaciju, ponovo se donosi nova odluka – objašnjava naš sagovornik. Kako kaže, reč je o GM soji, gde su kombinovani genetički modifikovani roditelji u klasičnom ukrštanju, dakle nije direktno modifikovana, već su ukrštani modifikovani roditelji. On smatra da je Evropska komisija našla interes, koji ne mora da bude samo ekonomski, da se dozvoli upotreba ove soje u prerađevinama koje koriste ljudi i za stočnu hranu.

To je, ističe, verovatno posledica spajanja „Bajera” i „Monsanta”. Pri tome, ostala je zabrana gajenja i ta soja će se gajiti tamo gde je dozvoljeno, uključujući Ameriku, dok je Evropljanima ostalo da, obeležavajući takvu hranu, odluče da li će je koristiti.

– Rekao bih da se nas ova vest mnogo ne tiče, jer Srbija nije članica Evropske unije i ima svoje zakone vezane za GMO, prema kojima će da postupa, kao i svaka suverena država – kaže profesor Dimitrijević. Za njega i stručnu javnost ova vest nije ništa novo niti nešto što se već nije dešavalo u EU. Ostatak sveta, dodaje, ima svoja pravila, a mi svoja, što ne znači da ne treba da pratimo situaciju, da budemo oprezni i naučnoobrazovno spremni da se stručno i odgovorno postavimo prema proizvodima transgene tehnologije. Dimitrijević kaže da je i do sada u EU bila dozvoljena upotreba GM biljaka za ljudsku ishranu i na spisku ih je oko 60, a među njima su, osim kukuruza i soje, šećerna i uljana repica...

Ipak, ni u EU vest o ovoj odluci nisu svi dočekali s oduševljenjem, prenosi „Euraktiv”. Tako je članica zelenog evropskog parlamenta Tili Mec izjavila da je odluka da se odobri uvoz GMO „izuzetno razočaravajuća”. Kako je rekla, uvozom GMO tolerantnih na herbicide, posebno GM soje koja se može uzgajati u zemljama poput Brazila i Argentine, rizikuje se da se potkopaju međunarodne obaveze EU o klimi, uključujući zaštitu šuma i biodiverziteta. Iz međunarodnog pokreta za organsku proizvodnju IFOAM kažu da je soja odobrena za upotrebu u hrani i hrani za životinje, a ne za uzgoj na teritoriji EU, pa kontaminacija pesticidima tokom proizvodnje nije direktna pretnja organskoj poljoprivredi u EU. Međutim, dele zabrinutost da uvoz ove kulture na tržište EU može dovesti do povećane upotrebe pesticida van EU, i to onih koji imaju dokazano negativno dejstvo na životnu sredinu i biodiverzitet.

J. Antelj - I. Albunović
Izvor: Politika, 6. 10. 2020.

PRVI PRVI NA SKALI Log glava 75