Zakon o genetički modifikovanim organizmima (GMO), važeći u Srbiji od 2009. godine, određuje da ispitivanje GMO i proizvoda od GMO u cilju identifikacije i kvantifikacije genetičke modifikacije vrši laboratorija koja je ovlašćena od strane Ministarstva poljoprivrede.
Aktuelni ministar Branislav Nedimović, po slovu ovog zakona, može da oduzme ovlašćenje ako se utvrdi da laboratorija ne ispunjava propisane uslove ili da je ovlašćenje izdato na osnovu netačnih i neistinitih podataka. On propisuje i uslove koje mora da ispunjava ovlašćena laboratorija u pogledu objekta, tehničke opremljenosti i kadrovske osposobljenosti, kao i metode koje se koriste za ispitivanje GMO i proizvoda od GMO.
I Zakon o GMO iz 2001. godine je predviđao kontrolu GMO, uključujući inspekcijski nadzor, pa je savezni inspektor bio ovlašćen da kontroliše i metod ispitivanja GMO ili proizvoda od GMO u oglednom polju, na farmi ili u laboratoriji kod ovlašćenih organizacija.
Kontrola GMO je u nadležnost Fitosanitarne inspekcije, pored ostalih, uključujući njeno granično odeljenje i odseke, kao i Uprave za zaštitu bilja koja na osnovu podnetih zahteva vrši upise u Registar GMO i proizvoda od GMO, kao i Registar dozvola - shodno Zakonu o GMO.
Međunarodna standardizacija metoda za otkrivanje GMO je složena, a od 1985. godine primenjuje se tehnika polimerazne lančane reakcije (PCR), kao osetljiv i često korišćen metod u biologiji i medicini. Izumitelj je američki nobelovac Karl Mulis.
Jedna od institucija koja se priprema da u narednih godinu dana bude akreditovana za ispitivanje GMO je Institut za javno zdravlje sa matičnom adresom u Kragujevcu, a u čijem je delokrugu oko dva miliona građana centralne Srbije.
Ovi povodom, za portal PRVI PRVI NA SKALI (PPNS) govorio je direktor Instituta doc. dr Dragan Vasiljević. Pričali smo o analizi gena u hrani, GMO skriningu, identifikaciji genetičkih modifikacija, preduslovima za vršenje ovakve usluge, neophodnom stručnom kadru, nedovoljnoj kontroli uvoza, problemima koje Srbija (može da) ima sa GMO.
PPNS: Gospodine Vasiljeviću, pojasnite nam šta predstavlja GMO skrining, koji su principi polimerne lančane reakcije (PCR) iz kojih proizilazi nova usluga Instituta?
Vasiljević: U Institutu se borimo da pratimo nove, vrhunske svetske trendove, a primena PCR je jedan od njih. Tu planiramo da primenimo ispitivanja putem PCR (na osnovu gena) i u kliničkim ispitivanjima (neke analize smo već i počeli da radimo) i u ispitivanju namirnica (hrane). Iz hrane može mnogo toga da se analizira, pored ostalog i prisustvo GMO. To je odavno u planu razvoja našeg Instituta. Međutim, u međuvremenu su se promenila "pravila igre" i za sve što se akredituje, prvo morate da nabavite i odradite u laboratoriji kontrolne uzorke hrane koji se nabavljaju iz inostranstva od akreditivovanih i ovlašćenih firmi, tzv. PT šeme. One predstavljaju određenu vrstu namirnica (hrane) sa određenom vrstom zagađenja koje ispitujete. Kada ih odradite u zadatom roku, onda ih vratite na zapad da ih iskontrolišu. Ako ste dobro uradili, dobijate odgovor da je rezultat pozitivan i onda možete da obavite akreditaciju te metode. Ako nije dobro odrađeno, onda morate sve ispočetka. Te PT šeme nisu jeftine, a nužne su za akreditovanje, tj. bez njih nema akreditacije. Zato smo prioritet u akreditaciji dali analizama koje nam donose mnogo veći broj uzoraka tokom godine, time i zaradu od koje smo vraćali dugove i renovirali laboratorije. GMO i alkohole smo ostavili za narednu fazu, čim akreditujemo sve prethodno planirano.
Dakle, samo smo prolongirali, ali se uveliko pripremamo, a mogu reći i da smo već spremni. Kadar imamo, opremu imamo, metodu imamo i već radimo za naše, nezvanične potrebe. Kolege su obučeni, bili su na usavršavanju. U timu imamo doktore, biologe i hemičare. U međuvremenu radimo "nezvanično", praktično i naučno-istraživački. Sami, o svom trošku, kupujemo neke uzorke, pa ih testiramo, a za oko godinu dana krenućemo sa zvaničnim ispitivanjem GMO. Kada po državnoj proceduri stigne roba sa granice, mi šaljemo podizvođaču sa akreditacijom za GMO, a paralelno sa njima, uradimo i u našoj laboratoriji, pa upoređujemo rezultate i na taj način se uhodavamo. Pored toga, imamo spremljene projekte koji uključuju rad sa genima, DNK analizama, a sa kojima smo konkurisali na više mesta. U gradu nam je obećano da će početi sa finansiranjem preventive i javnog zdravlja. Cilj nam je da sprečimo nastanak nekog oboljenja, a ne da se bavimo samo lečenjem. Za to su ovakve analize od presudnog značaja.
DANAS VLADA LOGIKA "ZDRAVLJE = TRŽIŠTE"
PPNS: Koji su preduslovi morali da budu ispunjeni kako bi Institut mogao uopšte da uvrsti ovu uslugu?
Vasiljević: Odvojili smo prostor i obezbedili opremu, preko 80 hiljada evra je uloženo u to. Imamo tri PCR aparata, od kojih jedan koristimo u te svrhe ispitivanja GMO i neka druga nasledna oboljenja. Drugi aparat je na kliničkoj mikrobiologiji i imunologiji - za detekciju virusa, kao što su HPV, HCV, HIV i drugih analiza, a treći na sanitarnoj mikrobiologiji - za detekciju mikroorganizama u hrani, void, itd.
Nauka se stalno razvija, nećemo da stanemo sa opremanjem. Biće još aparata, a cilj nam je da obezbedimo i sekvencer što bi bio vrhunac opremanja. Veoma je skup, treba mnogo uzoraka da se odradi da bi se isplatio, ali imati sekvencer, znači biti u vrhu i nauke i rutine.
Danas vlada logika "zdravlje = tržište", što se meni uopšte ne sviđa, međutim, potrudićemo se da obezbedimo sve što nam treba. Daćemo sve od sebe da uspemo u planovima. U prepisci smo sa nekim ambasadama, moguće je da se tu izrodi saradnja i realizuju projekti iz kojih bismo obezbedili opremu. Planiramo da ostvarimo kontakte i sa nekim poznatim ljudima u zemlji i svetu koji imaju novca i želje da nam pomognu u našim planovima... Delovaćemo u više pravaca da omogućimo vrhunske analize, što u rutini - gde dolazimo do zarade koja održava Institut, što u naučne svrhe.
Nema nauke bez novca - zato nam je plan da deo zarade iz rutine odvajamo za nauku. Imamo ozbiljan tim, a priključili bismo i neka svetska imena, profesore iz zemlje i inostranstva. Neki su izrazili oduševljenje onim što već imamo, posebno što je sva oprema nabavljena iz sopstvenih sredstava, bez ičije pomoći. Veoma su raspoloženi da sarađuju sa nama.
PPNS: Oprema kojom raspolaže Institut mora da se poveri obučenom kadru. Vi ste to već obezbedili?
Vasiljević: Kao što znate, u Srbiji ima samo četiri Instituta - to su po meni, četiri stuba zdravstva.
Mi smo baza Fakulteta medicinskih nauka Univerziteta u Kragujevcu, kod nas se obavljaju vežbe, predavanja, eksperimenti za oblasti kojima se bavi Institut. Imamo uvid u rad studenata na osnovnim i postdiplomskim studijama - kako razmišljaju, jesu li vredni, dobri ljudi, neke smo i zaposlili iz tog naučnog miljea. Pravi su "vunderkindi", pratimo njihov razvoj sa zadovoljstvom. Oni su budućnost Instituta, nosioci razvoja, razvijanja i osvajanja najsavremenijih metoda.
SPREČITI NASTANAK OBOLJENJA I DOBITI ZDRAVU OSOBU - IMA LI NEŠTO BITNIJE OD TOGA?
PPNS: Neke saradnike baš geni interesuju?
Vasiljević: Da, sve te mlade i pametne ljude veoma interesuje laboratorijski rad baziran na istraživanju vezanom za gene i sa oduševljenjem pričaju o tome. Naravno, oni su već shvatili da je istraživanje gena ono ka čemu svet odavno već stremi. Uz to, personalizovana ishrana, personalizovana terapija, personalizovana fizička aktivnost u budućnosti će biti rutinska, kao što već jeste u nekim zemljama na Zapadu. Kod nas je to u začetku, ali bez tih aparata, PCR, sekvencera i sl, teško ćemo da radimo kako treba - da nekome tačno izdiferenciramo DNK strukturu, šta je kome potrebno, koja vrsta lečenja itd... Mi imamo, mogu slobodno da kažem, vrhunski kadar po tom pitanju na čelu sa dr sci med. Nenm Ilić, zatim imamo i dr Jelenu Čukić koja je na doktorskim studijama kod vrhunskih profesora i akdemika, biologa Aleksandru Dimitrijević, hemičare Čedomira Jelića, Aleksandra Rančića, tehnologa Tijanu Marinković... Kao što vidite, stručnjake iz različitih oblasti za timski rad, a potpuno su ovladali tom problematikom. U perspektivi planiramo i molekularne biologe.
Dr Nena Ilić je napravila odlične analize i proračune koja bi ušteda bila ako bismo prešli na sistem sprečavanja nastanka oboljenja putem vrhunskih kliničkih analiza. Ona je vrlo savesno, studiozno, precizno i pedantno to uradila, pri čemu je pokazala da su uštede na sprečavanju oboljenja ogromne za državu ako na vreme, još u dečjem uzrastu, otkrijete sklonost ka određenim oboljenjima. Ono što je ustvari najvažnije - sprečavate nastanak oboljenja i dobijate zdravu osobu. To je najbitnija stvar, da sprečite nastanak oboljenja i dobijete zdravu osobu uz neverovatnu uštedu u novcu. Ima li nešto bitnije od toga?
Kao društveno odgovorna institucija - formalno, ali i po ljudskim i stručnima načelima kojima se vodimo, sve smo to poslali republičkom Fondu zdravstveno osiguranje, ali, na žalost, više od dve godine nikako da dobijemo odgovor. Čekamo da nas udostoje sastanka na kojem bismo predočili da takav sistem treba da ide preko Fonda, naročito za decu, jer na tržištu to nisu jeftine analize. Tako imamo situaciju da roditelji idu u Fond, odakle sa overenim troškovima putuju za Beograd, maltretiraju decu i sebe, značajno povećavaju troškove za državu, umesto da to rade ovde u Kragujevcu. Zar, pre svega, maltretiranje dece i roditelja zbog odlaska za Beograd i povećanje troškova nije dovoljan razlog za prihvatanje da Institut radi te analize za koje i Beograđani kažu da imamo vrhunske stručnjake na čelu sa pomenutom dr Ilić. Ni ja niti bilo ko iz okruženja ne znam zašto su nam zatvorena vrata, ali boriću se i borićemo se svi zajedno da odmrsimo taj čvor, pa ćemo da vidimo šta će biti ubuduće. Voleo bih da znam, da mi neko objasni zašto to tako rade.
STAVITI INSTITUT NA LISTU PRIORITETA
PPNS: I na ovaj način dopiremo do javnosti, a kad je ona informisanija, možda to pokrene nadležne?
Vasiljević: Ovo je za javnost i bitno, sve ovo radimo za naše sugrađane, ali i žitelje cele centralne Srbije. Napominjem da oko dva miliona ljudi pokriva naš Institut. Njegovo visočanstvo zdravlje je najbitnije, zato se i borimo da se ljudi osećaju kao ljudi. Nadam se da će neko ko odlučuje o svemu, konačno to da prepozna i stavi Institut na listu prioriteta kao vrhunsku ustanovu u centru Srbije, ne zbog Instituta, nego zbog zdravlja naroda.
PPNS: Koliko je testiriranja GMO obavljeno do sada, za čije potrebe i kakvi su rezultati?
Vasiljević: Vrlo mali broj, godišnje tek nekoliko za potrebe Ministarstva poljoprivrede - kontrolu uvoza soje i kukuruza, najčešće. U tom slučaju mi prosleđujemo akreditovanim podizvođačima. To je ono što nama direktno pripadne, druge laboratorije sa akreditacijom imaju više uzoraka. Naše analize su pokazale da nema prisustva GMO, uključujući i pomenute vežbe za interni naučno-istraživački rad. Ali, sve to je premali broj uzoraka da bi bio statistički značajan, više je na nivou statističke greške i nije merodavno za priču o celoj Srbiji.
PPNS: Da li su to jedine usluge Instituta koje će se ticati GMO?
Vasiljević: Planiramo mnogo usluga, a GMO je jedna stavka. Imamo kadar, opremu, prostor, uz volju i entuzijazam, ali ne zavisi sve od nas. Strah me je samo da se mladi ljudi ne razočaraju i prestanu da se interesuju. Radimo i na motivaciji, ali je teže kada nas ne primećuje republički Fond za zdravstevno osiguranje. A i mi i oni, svi zajedno, radimo u interesu naroda i države. Na kraju krajeva, zato nas je država i osnovala. Ne samo kada je reč o analizi GMO, već i o autoimunim oboljenjima, alergijama i sličnim mnogo bitnim oboljenjima, naročito u dečijem uzrastu. Kada se na vreme otkriju mogu da se spreče da nastanu, što je ogromno dobro struke. Naš rad je za dobrobit stanovništva, njihovog zdravlja, ali i za sistem u celini jer je neupitno da su finansijske uštede u interesu naše zemlje. Samo da nas puste da radimo svoj posao i dobiće veliku dobrobit za zdravlje naroda.
PPNS: Ove usluge moći će da naruče i fizička i pravna lica?
Vasiljević: Da. Kada budemo akreditovani i ovlašćeni od ministarstva poljoprivrede da radimo GMO, biće nam sva vrata otvorena, a mi ćemo da otvorimo svoja - za sve. Prvi ću da kupim, recimo, jednu stranu čokoladu, pa da je testiramo. Nju pominjem jer sadrži lecitin, kao što naši građani znaju, a on je od soje. Da li je od GM soje? Ne znamo. U kapsulama lekova imate lecitin, takođe. Isto je od soje, pa je isto i pitanje: da li je od GM soje? Ne znamo ni to.
DA SE VRATI KONTROLA NAMIRNICA IZ UVOZA NA MINIMUM 400 UZORAKA MESEČNO
Vasiljević: Lepo ste pitali i sve objasnili, a ja ću samo da dodam nešto. U Institutu sam 23 godine, bio sam na školovanju na Zapadu na postdiplomskim studijama, pa mi je dobro poznato kako funkcioniše sistem i ovde i u razvijenijem svetu. Nekada je u Srbiji broj uzoraka hrane iz uvoza bio oko 400 na mesečnom nivou za celu zemlju, pa su u proleće pred jedne izbore, pre oko tri godine, smanjili na tek nešto više od sto - imam sve to "u papirima" kao dokaze o čemu pričam. Ako imate 24 okruga, to znači da nam po okrugu pripada po tih 5-6 uzoraka mesečno na analizu iz uvoza, bilo koje vrste namirnica. To je zaista malo da bismo tvrdili da je bezbedno ili nije bezbedno. Zašto su to tako preko noći uradili, drastično smanjili broj uzoraka iz uvoza, nije mi jasno, niti mi je neko odgovorio na to pitanje. Predočavao sam problem Ministarstvu poljoprivrede, odlazio sam i na razgovore, ali ništa se nije promenilo.
U Evropskoj unije ne funkcionišu svi isto. Na zapadu, u Evropskoj uniji, imaju skrining u maloprodaji, tu organizuju kontrolu. Može da se desi da roba bude uvezena, da se prekontroliše tek određeni broj uzoraka, ne sva roba, ali sva ona će se naći u maloprodaji gde podleže proveri. Ako tamo nije ispravna, a prošla je granicu kao valjana, onda će ta firma imati ozbiljnih posledica. Mi nismo u EU, niti smo kandidat, pa ne moramo da prihvatamo da se ne rade analize na graničnim prelazima. Sada se radi samo stotinak analiza mesečno na granici po sistemu slučajnog uzorka, uvoznici "mašu" sa papirima iz svoje zemlje da su urađene analize i da je sve ispravno, a zatim ti proizvodi odlaze direktno u trgovine po Srbiji. Po meni, treba da se vrati kontrola namirnica iz uvoza na minimum 400 uzorka mesečno. U vreme kada sam se školovao u Italiji znam da su izdvajali milion evra za takve analize, ali iz prometa. Tamo su u ministarstvu zdravlja napravili stručni tim za bezbednost namirnica u kojem su bile zastupljene sve struke (lekari, biolozi, hemičari, agronomi, veterinari, tehnolozi, itd - opet timski rad), koji se bavio kontrolom hrane u maloprodaji, ako su već priznavali rezultate analiza na granici koje su nosili iz svojih zemalja.
PPNS: U takvoj postavci, ova usluga Instituta tek će da dobije na značaju jer će biti u direktnoj funkciji zaštite potrošača koji bi trebalo da su "svetinje" za trgovce i ostale učesnika u prometu robe? Uzgred, zakon o zaštiti potrošača od 2013. ne sadrži odredbe o GMO, iako imamo primere iz Nemačke i Rusije da je baš uloga organizovanih potrošača bitna u kontroli GMO.
Vasiljević: Tako je. Još i ovo: dok nisam postao direktor, radio sam opreativno sa namirnicama i pamtim dva krupna iskakanja. Jedne zime smo na pijaci našli kiseli kupus sa živom. Cela serija je uništena. Drugi put smo utvrdili da su šolje za mleko, jogurt, puštale kadmijum. I to je sve uništeno. Međutim, sve to mora sistemski da se radi, a mi smo tada "natrčali".
Prošle godine sam se razbesneo, iskreno rečeno, kada sam video tender Ministarstva poljoprivrede za kontrolu hrane za ljude i hrane za životinje. Cifre su bilo, koliko se sećam, po 80 miliona, a od toga možete lepo da živite i radite jer država garantuje plaćanja. Kada sam otvorio dokumentaciju za prijavu video sam član koji obavezuje da učesnik tendera mora da ima promet od 160 miliona u tom poslu protekle godine. Praktično, samo onaj ko je već radio taj posao, radiće opet. Nismo ispunjavali ovaj uslov, pa se nismo ni prijavili. A ko ga ispunjava? Samo onaj koji je već radio i niko više. Šta sad ja da mislim o tome - to sam rekao na više mesta, nisam dobio nikakav odgovor. Samo vas zaboli glava, iskidate se - i nikom ništa...
PPNS: Delite li utisak da se stvara fama oko GMO u oštro suprotstavljenim taborima koji su za i protiv, a jednostavno je reč o robi, i to patentiranoj, koju nudi onaj ko ima tehnologiju. Istovremeno, Srbija ima institute sa traženom robom, semenarstvo na dobrom glasu više decenija, posede gde niču kulture koje nisu modifikovane - poput soje, kukuruza, pšenice..., a godišnji bilansi potvrđuju da smo veoma bitan igrač na tržištu i Evrope i sveta. Pored toga, Srbija je još 2013. godine potpisala međunarodni sporazum "Dunav soja asocijacija" kojim se promoviše uzgoj i preradu soje koja nije genetički modifikovana. Zašto bi ikome prepuštala tu poziciju? Kakav je Vaš izbor između GM hrane koja nam se nameće i kod nas dominantne konvencionalne, da ne navodimo organsku hranu?
Vasiljević: Prvi put sam se sa GMO kao temom susreo 2003. godine na postdiplomskim studijama. To mi je jedino bilo nepoznato, ostalo gradivo po planu i programu usavršavanja je bilo poznato i mogu reći da naše znanje ni malo ne zaostaje za zapadnjačkim, naprotiv. Ja sam sve vreme protiv GMO, još od tada. Sve je to lepo u laboratorijskim uslovima, tu imate potpunu kontrolu, zatvoren prostor i maltene pod staklenim zvonom radite eksperimente. Sve je pod kontrolom. Kako ćete da kontrolišete događaje u prirodi? Nemoguće je. Iz biologije smo učili o zaprašivanju, uticaju vetra na širenje praha, polena i slično. Šta će sa čim tu da se ukrsti - to niko ne zna. I to mi u Rimu niko nije odgovorio. A pošto je tako, kako ja da verujem u GMO? Ja tako razmišljam, ne volim da maštam da nešto neće da se desi. Hoću da budem siguran da neće da se desi, pa da to odgovorno kažem kao čovek koji se bavi naukom i medicinom gde je dva i dva uvek četiri.
Vasiljević: Baš tako. Zašto bismo onda rizikovali nešto? Posebno mi ovde u Srbiji. Imamo toliko poljoprivredne zemlje da možemo da hranimo i sebe i svet. Druga je stvar što mi to ne radimo, tu politiku kreira država. Što bi to Srbija radila? Ovi koji nas prisiljavaju idu pod pretpostavkom da se ishrani svet. Osim dela Afrike ne vidim da neko drugi gladuje.
PPNS: Podaci UN pokazuju da glad nije obuzdana, čak je uvećana - taj mit o uspehu "genetske revolucije" i GM hrane raskrinkan je još odavno. U isto vreme, uopšte se ne pominje redistribucija kupovne moći, kao i drugačija raspodela hrane.
SLOBODAN GMO NAM NE TREBA
Vasiljević: Upravo to. U čemu je onda štos? Tu onda neko nekog laže. Dakle, to je biznis, špekulacija. Iz naučnog ugla, protiv GMO sam i iz racionalnog straha. Ne ulazi se u tunel, ako se ne zna šta je na izlazu i ima li izlaza uopšte. U redu je korišćenje GMO u naučne, laboratorijske, eksperimentalne svrhe - treba ispitivati, pod kontrolom, raditi, donositi zaključke. Ali, dok nema garancije da u prirodi neće da nastane neki "monstrum" koji može da izazove oboljenja i poremećaje - slobodan GMO nam ne treba.
PPNS: Da li je negde u prirodi zabeležno ukrštanje različitih vrsta - biljaka i životinja, pa da može da se tvrdi da je tome ekvivalentna pojava ona koja se stvara u laboratorijama, industriji?
Vasiljević: Ne. Znate, to mi liči na one borbe naučnika - da li je uvećano srce sportista normalno ili nije? Hipertrofiju srca imaju svi sportisti. Jedna grupa naučnika kaže: sve što je van normalnog - nije normalno. Drugi, pak, tvrde: normalno je jer se srce prilagodilo aktivnostima. Tako je i sa GMO. Ako je nešto van naučnog saznanja to nije normalno. Još kada se udene strah - šta će nam to.
PPNS: A tek prisila, politička...
Vasiljević: Tek to. Patrijarh Pavle je rekao: "Na silu ništa ne biva i ko misli da nema đavola taj je izgubio bitku u startu". Zna se kako zakon karakteriše silovanje, isto mora da važi u politici i u drugim sferama života. Nemamo ni jedan jedini razlog da pristanemo, a oni nek nas prisile. Silnici nemaju argumente za liberalizovanje GMO. Mi, kao narod, kao država Srbija, treba da se suprotstavimo GMO-u iz petnih žila, svom snagom. Dok sam živ biću protiv toga, a godinama čekam da me neko stručno, naučno ubedi da, još jednom, to zaprašivanje u prirodi i nekontrolisano raznošenje genetskog materijala biljaka, praha, polena i sl. neće dovesti do poremećaja. Teško da će me ubediti sa ovim nivoom znanja i saznanja koji imam. Možda se nešto u naučnim saznanjima promeni, tada ćemo to razmotriti i videti šta nova naučna saznanja donose i onda se postaviti prema tome. Ono što mene raduje je da trenutno Vlada Srbije šalje poruke da neće da prihvati GMO u Srbiji.
I na kraju, da opet pomenem našeg predobrog i prepametnog Patrijarha Pavla koji je rekao: "U životu je bitno da znaš šta nećeš da radiš, a šta hoćeš - kako ti da Bog u životu".
Na zahtev podnosioca, nadzornik ne mora uzeti uzorak za skladištenje, ali se ovaj zahtev mora uneti u zapisnik uzorkovanja. GMO uzorak treba da sadrži najmanje 3.000 semena, što kod većine biljnih vrsta predstavlja standardnu veličinu laboratorijskog uzorka.
Komentara: 0