Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić izjavila je danas da je naša zemlja od 2014. godine prošla kroz dve faze transformacije, te da će ova godina biti prekretnica zbog početka treće, u kojoj će fokus biti na nastavku digitalizacije kao šansi za rast i razvoj privrede.
Brnabić je, govoreći na zatvaranju Kopaonik biznis foruma, objasnila da pre 2014. godine nije bilo moguće ulagati u digitalizaciju zbog loše ekonomske situacije u zemlji, koja je tada bila slabo privlačna stranim direktnim investitorima.
Zbog takve situacije, bilo je krajnje vreme za prvu fazu transformacije sa ciljem da dovedemo javne finansije u red, uspostavimo makroekonomsku stabilnost, poboljšamo uslove za strane direktne investicije, smanjimo nezaposlenost, pokrenemo privredu i gradimo kredibilitet Srbije politički i ekonomski, navela je ona.
Prema njenim rečima, jedan od glavnih razloga za uspeh završetka prve faze bio je aranžman sa MMF-om, čiji su eksperti pomogli Srbiji da se izgradi kao kredibilna zemlja.
Ta faza je, kako je istakla, dala značajne rezultate, postignuta je finansijska i makroekonomska stabilnost, počelo je rešavanje teških pitanja, kao što je Železara, RTB Bor i drugih velikih preduzeća, započet je trend rasta ukupne zaposlenosti, a Srbija je počela da napreduje na "Duing biznis listi" Svetske banke.
Postignut je i uspeh u privlačenju direktnih stranih investicija i u 2017. je bilo ostvareno 2,6 milijardi evra, u 2018. 3,5 milijardi i u 2019. godini 3,8 milijardi, što je ranije bilo nezamislivo, napomenula je premijerka.
Druga faza transformacije Srbije, kako je ukazala, počela je 2017. godine i njen glavni fokus je na digitalizaciji.
Kada sam 2017. preuzela vođenje Vlade, to je bilo pravo vreme za pokretanje sledeće faze transformacije kako bismo imali još dinamičniji rast i mnogo brže povećanje plata, rekla je ona, ukazavši na to da su sve škole bile povezane na internet tek 2017. godine, ali da to nije bio brzi internet, niti je pokrivao sve učionice.
Premijerka je podsetila na to da je, zajedno sa EIB, pokrenut projekat Povezane škole, sa ciljem da u naredne tri godine sve obrazovne institucije budu povezane na brzi internet, što je krenulo 2019. godine.
Sada imamo 1.000 škola povezanih na brzi bežični internet i 20.000 digitalnih učinioca, a od 1. septembra 2021. sve škole će biti povezane na brzi bežični internet i imaće digitalni nastavni sadržaj, najavila je ona.
Brnabić je, takođe, napomenula da je uvedeno programiranje u osnovne škole i da je naša zemlja prva ili druga u Evropi po tome što sada dobija prvu generaciju učenika koji izlaze iz osnovne škole sa znanjem programskih jezika, što je velika komparativna prednost.
Za tri godine smo napravili bazu za elektronsku upravu i sve ostalo će u budućnosti biti lako. Od 1. juna 2017. pružili smo građanima Srbije više od 100 miliona elektronskih usluga, to jest 100 miliona dokumenata je razmenjeno automatski bez obaveze da građani idu od šaltera do šaltera, navela je predsednica Vlade.
Nismo ušli u digitalizaciju zato što je moderna, svetski trend ili što je sama po sebi cilj, već zbog toga što je bila najlogičniji sledeći korak, podvukla je premijerka.
Srbija je u mnogim aspektima mnogo drugačija zemlja nego što je bila. Pokrećemo transformaciju našeg društva i ekonomije zasnovane na inovacijama, znanju i vrednostima, rekla je Brnabić, dodavši da je za ovu godinu projektovan rast BDP-a od četiri odsto, a da će u 2021. i 2022. biti mnogo veći i dinamičniji.
Premijerka je ocenila da je treća faza transformacije privrede logičan nastavak, i da ona podrazumeva uvođenje novih tehnologija za održivi razvoj, dodajući da tu pre svega misli na energetsku transformaciju i biotehnologije.
Ne mislimo da napustimo pravac digitalizacije. Plan je da ono što smo započeli u drugoj fazi nastavimo i pripremimo reforme za razvoj treće faze. Zato mislim da je energetska tranformacija osnovni zadatak buduće vlade, prvenstveno zbog životne sredine, podvukla je Brnabić.
"Oni koji ignorišu pravila demokratije gube i svoja prava kao lobisti u Evropskom parlamentu", rekao je predsednik Zelene stranke Filip Lamberts. "Američke korporacije takođe moraju prihvatiti demokratsku kontrolnu funkciju parlamenta. Monsanto ne može da pobegne od ovoga".
Evropa-Bio je biotehnološki lobi čiji je upravni odbor sastavljen od predstavnika kompanija članica, među kojima su, pored ostalih "zvučnih" imena: BASF, Bajer, Dau, Dupon, Monsanto, Novartis, Nestle, Fajzer, Sindženta... Evropa-Bio je osnivač Međunarodnog saveta biotehnoloških udruženja (ICBA).
Ovo je sadržaj njihovog saopštenja od 17. aprila ove godine.
Komentara: 0