Svaka biljka predstavlja složenu industriju u kojoj se odvijaju biohemijski procesi koji omogućavaju da kažemo za Zemlju da je „živa planeta“. One stvaraju kiseonik (neophodan za život svih aerobnih organizama), gradivne materije (ugljene hidrate, masti, belančevine), tj. primarne i sekundarne metabolite (koji imaju značajno farmakološko dejstvo).
Šta znači termin „droga“?
Lekovite sirovine poreklom iz prirode koje sadrže farmakološki aktivna jedinjenja nazivaju se droge. Pošto se koristi najčešće osušeni materijal pretpostavlja se da naziv droga potiče od starogermanske reči drug ili droh – suv. Iz tog razloga ne treba termin droga isključivo poistovećivati sa opijatima, psihoaktivnim materijama koji izazivaju bolest zavisnosti.
Droge mogu biti: biljnog, životinjskog (npr. mast, loj, riblje ulje) i ređe mineralnog porekla (npr. talk, bela glina, kreda). Biljne lekovite sirovine (biljne droge) u užem smislu reči su osušeni biljni organi (podzemni i nadzemni organi), a u širem smislu reči i prоizvodi koji se dobijaju jednostavnom preradom bilja, a koji se kao takvi nalaze u biljnom materijalu (masna ulja, etarska ulja, smole...).
Kod korišćenja biljnih lekova treba biti strpljiv jer efekat njihovog delovanja je sporiji, ali rezultati su dugotrajniji. Fitopreparati (biljni lekovi) se najčešće preporučuju kao preventiva (održavaju organizam vitalnim). Oni poboljšavaju metabolizam, odstranjuju štetne materije iz organizma, a ne stvaraju naviku i zavisnost. Sa njima se u organizam unose farmakološki aktivne materije (eterična ulja, prirodni antioksidansi, flavonoidi, minerali, enzimi) koji na prirodan način otklanjaju uzroke bolesti.
Što se tiče neželjenih efekata njih skoro da i nema, ako biljni lek koristite na pravilan način. Ali treba znati da je svaki organizam priča za sebe i neće svako na isti način da reaguje na prirodne lekove (kod nekih će pozitivni efekti biti jači, a kod nekih slabiji).
Biljke kao najpristupačniji prirodni izvor aktivnih fitohemikalija predstavljaju osnov prevencije i lečenja čoveka, ali i životinja.
Koje su to fitohemikalije koje imaju farmakološko dejstvo?
To su u prvom redu produkti sekundarnog metabolizma biljaka, a najznačajniji su: a) Alkaloidi (kao što su: atropin, hiosciamin, skopolamin, berberin, efedrin, ergotamin, kokain, kolhicin, kofein, morfin, nikotin, papaverin, rezerpin); b) Heterozidi (glikozidi); v) Saponozidi; g) Tanini; d) Terpenoidi (etarska ulja, balzami, smole).
Primarni metabolizam je isti kod svih biljaka. Međutim, procesi sekundarnog metabolizma su karakteristični za vrste, pa otuda npr. neke biljne vrste sadrže alkaloide, a neke ih nemaju. Treba znati i da jedna biljna vrsta može da sadrži dve ili više grupa sekundarnih metabolita (npr. tanine i etarska ulja; alkaloide i tanine). Iz tog razloga biljke imaju lekovita dejstva koja su određena baš specifičnom kombinacijom sekundarnih metabolita.
U zavisnosti od količine sekundarnih metabolita koju sadrže biljke razvrstavamo u: alkaloidne (sadrže alkaloide više od ostalih metabolita), heterozidne, taninske, aromatične (sadrže etarska ulja više od ostalih metabolita), droge.
Alkaloidne droge
- Alkaloidi su otrovna jedinjenja koja u malim količinama imaju jaka lekovita dejstva.
Koje biljke sadrže alkaloide?
Mali broj biljaka bez semena sadrže alkaloide. Takve su npr. prečice. Alkaloide sadrže neke golosemenice (tisa sadrži taksin, efedra-efedrin), 10% rodova skrivenosemenica sadrži alkaloide (i to iz familija: Fumariaceea-dimnjače, Papaveraceea-makovi, Solanaceae-tatula, bunika, paradajz, krompir, duvan; Ranunculacea-ljutićie, Rubiaceae-kafa, Piperaceae-biber, Berberidaceae-šimširika).
- Pojedini delovi biljke ne sadrže alkaloide iako ih ostali deo biljke sadrži (samo seme od čitave biljke maka nije otrovno jer ne sadrži alkaloide).
- U biljci je retko prisutan samo jedan alkaloid, obično je to smeša hemijski srodnih alkaloida,a izdvaja se onaj koji je dominantan, tj. koji je farmakološki najaktivniji.
Alkaloidi biljaka u lekovite svrhe koriste se kao: analgetici (za umirenje i ublažavanje bolova), antiasmatici (protiv bronhijalne astme), analeptici (za pojačanje rada srca, cirkulacije krvi i disanja, centralna stimulacija), antiurici (sredstva koja smanjuju koncentraciju mokraćne kiseline), parasimpatolitici i spazmolitici (smanjuje grčeve i spastičnost glatkih mišića), dijaforetik (za izazivanje pojačanog znojenja), stomahik (sredstvo za bolje varenje hrane), uterotonik (za izazivanje ritmičke kontrakcije materice), vazodilatator i hipotenziv (za širenje krvnih sudova i snižavanje krvnog pritiska), insekticid itd.
Biljke koje sadrže alkaloide, a koje se koriste za umirenje i ublažavanje bolova su npr mak, rusa...
Mak – Papaver somniferum L
Foto: Vikipedija
Mak je vrsta koja se kod nas gaji, samoniklo ne raste u prirodi. Samoniklo raste, tj. poreklom je sa istočnog Sredozemlja i zapadne Azije.
Kako je prepoznati? To je jednogodišnja zeljasta biljka, uspravnog stabla visine oko 150 cm (retko i do 200 cm). Listovi na gornjem delu stabla manje više obuhvataju stabljiku, izduženog su oblika sa talasastim obodom. Cvetovi su pojedinačni, ljubičaste, ružičaste, bele ili crvene boje. Biljka cveta od juna do avgusta.
Plod maka je čahura i sadrži veliki broj semena. Semena su sitna, bubrežastog oblika. Čitava biljka sadrži mlečne cevi koje su ispunjene mlečnim sokom. Taj sok sadrži veći broj alkaloida zbog kojih je biljka otrovna.
Ovu vrstu ne treba poistovećivati sa vrstom Papaver rhoeas L., bulkom koja je takođe jednogodišnja, ali samonikla vrsta, a koju često naš narod pogrešno zove mak.
Foto: Bulka Papaver rhoeas L. - Vikipedija
Razlike u izgledu su u pogledu visine, obliku listova, veličini plodova (čahura). Mak je krupnija vrsta u odnosu na bulku. Listovi maka su celi i nepravilno testerastog oboda dok su listovi bulke perasto deljeni. Plod maka je velika loptasta čahura (iz koje se dobija opijum, a semenke koje sadrži koriste se u ishrani i fitoterapiji) dok je čahura bulke nekoliko puta manja i duguljasta (do 22 mm dugačka, duplo duža nego šira). Bulka ne sadrži opijum, jedini alkaloid u bulki je roeadin.
Mak (njena čahura) je sirovina iz koje se dobija opijum. Opijum i njegovo delovanje poznato je od praistorijskih vremena. Mak se pominje na Sumerskim glinenima tablicama, nastalim pre više od 5.000 godina, gde se naziva „biljka sreće”. Opijum se dobija iz nezrele čahure maka koje se zarežu, iz tih zareza ističu kapljice mlečnog soka.
Sok je bele boje, gorkog ukusa. Stajanjem na vazduhu očvrsne i potamni. To je opijum.
Foto: Tree House Recovery
Opijum je ljuto-oporog, neprijatnog i vrlo gorkog ukusa, a sadrži 26 alkaloida-morfin, narkotin, paverin.... Kvalitet opijuma se procenjuje na osnovu sadržaja morfina, što je više morfina to je kvalitetniji. Morfin (ili „morfijum”, kako ga medicinari, a i šira javnost često nazivaju) je dobio ime po Morfeju, grčkom bogu snova (iz knjige: Hemijske priče iz carstva biljaka, autori Ivan Gutman, Gorica Đelić, Vladimir Stevanović, 2020).
Morfin ima jako analgetičko dejstvo (otklanjanje bola). Međutim, ne sme se koristiti često i dugo jer izaziva zavisnost.
U domaćoj radinosti ne treba koristiti biljku mak, sem njenog semena, jedinog dela biljke koji nije otrovan. Seme maka sadrži nezasićene masne kiseline, veliku količinu vlakana (jedna kašika semena maka sadrži oko 2 grama vlakana koja su odgovorna za bolju peristaltiku creva, a samim tim i sprečavanje zatvora), fosfor, mangan, bakar i kalcijum, jod, magnezijum, cink, kalijum, gvožđe, vitamine B grupe. Zbog svega što sadrži preporučuje se upotreba semena i kao hranljive i kao lekovite sirovine.
Literatura:
Gutman, I., Đelić, G., Stevanović, V. (2020):. Hemijske priče iz carstva biljaka, Centar za zaučno-istraživački rad SANU i Univerziteta -Kragujevac
Josifović M. i sar. (1974): FLORA SR SRBIJE, I-IX, SANU, Beograd
Perišić, M., Petković, B., Belojević, G., Hristos, A. (2011): Začini – čarobna hrana, Elit-Medica -Kaligraf.
Sarić, M. (1989): Lekovite biljke Srbije, SANU, Beograd.
U narednoj objavi o lekovitim biljkama: Kafa
Autor: prof. dr Gorica Đelić
Obradio: Dejan Milošević
UPOZNAJ PRIRODU DA BI JE VIŠE VOLEO
STRANICA KOJA SE ČUJE - ZORAN MODLI
PRVI PRVI NA SKALI FB STRANA, TVITER, INSTAGRAM
PODRŽI PPNS!
MIHAJLO PUPIN
ARČIBALD RAJS
Komentara: 0