Od "Šta je poznato?" do "Šta se saznalo?" o projektu Jadar prošlo je gotovo tri i po godine. Da većina u Narodnoj Skupštini 7. okobra 2024. nije bila ljubazna da iz drugog pokušaja ubaci kartice za brojanje prisutnih, šira populacija u Srbiji ne bi imala priliku da čuje i vidi predsednicu Skupštine, koja zaista nije nikada bila fikus, već jedna od reinkarnacija svog šefa. U prepodnevnim satima uz TV ekrane sede bake i deke koji čuvaju unučiće. Ta deca su imala šta da čuju. Naravno, njih ne interesuje ko je i kad doveo kompaniju Rio Tinto u Srbiju, ali se primaju na reči kao što su glup, imbecilan, laž i druge sinonime, te na kraju i optužbe za pozivanje na rat. Deca su kroz igrice spoznala šta znači ratovati, ne daj Bože da ga i dožive.
Jedan od sinonima za rat je i sukob. Umesto suprostavljanja argumenata, u Skupštini su se sukobljavale pozicija i opozicija oko toga ko je omogućio da jedna moćna korporacija pusti svoje pipke do našeg rudnog blaga preko svojih kćeri. Počelo je to još 1998. godine. Ono što se nije čulo je da postoji jedino obavezujući sporazum bivše zajedničke države, čiji je Srbija sukcesor.
U Službenom glasniku SCG br. 10 od 7 maja 2004. na str. 3 objavljen je Zakon o ratifikaciji Sporazuma između Savezne vlade Savezne Republike Jugoslavije i Vlade Ujedinjenog Kraljevstva Velike Britanije i Severne Irske o uzajamnom podsticanju i zaštiti ulaganja.
Rio Tinto je kompanija na koju bi se odnosio ovaj međudržavni sporazum budući da je registrovana u Londonu. Te ćerke-pipci su registrovane u Srbiji i za njih važe zakoni Republike Srbije. Interesantno je da je tekst Sporazuma potpisao sa naše strane Goran Svilanović još 6. novembra 2002. godine, a Sporazum je postao pravosnažan 2004. godine. Međutim, Sporazum kod druge ugovorne strane postaje pravosnažan tek 2007. (Agreement enterd in force on Aprli, 3 2007).
ARHIVA PPNS PROJEKAT RIO TINTA U SRBIJI ŠTITE POTPISI SVILANOVIĆA (2004) I VUČIĆA (2021) NA MEĐUNARODNIM UGOVORIMA SA UJEDINJENIM KRALJEVSTVOM?
Svaki novi skupštinski saziv produžava važnost međunarodnih ugovora, te se verovatno svi sazivi od 2012. nisu mogli odreći pogodnosti saradnje sa Velikom Britanijom. Do te godine su se izdvajale potvrde za istražne radnje, a ne i za eksploataciju, te je prst predsednice Skupštine pogrešno uperen na prethodne vlasti za eventualnu nadoknadu štete ako država Srbija odustane od projekta Jadar.
SANU je maja 2021. godine održala skup "Projekat Jadar – šta je poznato" i štampala zbornik pod istim nazivom. Pravu riznicu informacija predstavlja odeljak "Dopisi" od strane 227 do 328 zbornika. Na toj poslednjoj strani je kopija Beleške sa sastanka predstavnika SANU sa predstavnicima Rudarske kompanije Rio Tinto i Projekta "Jadar", održanog 25. januara 2018. godine u 14.30 časova. Sastanak je završen u 15.30. Beleška je zavedena u arhivi SANU 29. 01. 2018. kao 44/1-07.
Kompaniju Rio Tinto između ostalih je predstavljao gospodin Ričard Stori (Richard Storrie), dipl. ing. rudarstva i generalni direktor kompanije Rio Sava Exploration d.o.o. Predstavnike SANU su predvodili u svojstvu potpredsednika, akademik Zoran Popović, i sekretara, akademik Marko Anđelković, koji je bio i predsednik Akademijskog odbora "Čovek i životna sredina". Po ličnoj izjavi, predstavnicima kompanije Rio Tinto je ugovorio sastanak član ovog Akademijskog odbora, profesor Mašinskog fakulteta BU, dr Aleksandar Jovović.
Sastanku su prisustvovali akademici - eksperti za relevantne oblasti projekta Jadar. U Belešci stoji da gospodin Stori nije odgovorio ni na jedno stručno pitanje. Kome profesor Jovović duguje izvinjenje što je zlouptrebio svoje savetodavno pravo u jednom SANU odboru i doveo stranca koji je potcenio najvišu naučnu instituciju Republike Srbije? Došavši na sastanak bez ikakve pripreme gospodin Stori je očekivao da samo ime moćne kompanije može da "zaseni prostotu". Naravno, da zbog tog potcenjivanja i profesor Jovović i gospodin Teri duguju SANU izvinjenje, a Jovović posebno svim članovima tog Odbora. Jovović je bio 2021. godine učesnik skupa u SANU i predao je svoj tekst izlaganja za zbornik. Od zajedničkog zaključka da treba odustati od projekta Jadar se nije tada ogradio, ali je počeo da se pojavljuje u medijima i da se zalaže za njegovu realizaciju.
Bilo ga je premnogo na medijima sa nacionalnom frekvencijom, koji su ga najavljivali kao rukovodioca studije o uticaju projekta Jadar na životnu sredinu urađene za potrebe Rio Tinta. Upuštao se u detalje kako će idealno da se dobijaju tri važne sirovine: litijum, bor i natrijum sulfat. Bor i litijum imaju višestruku primenu, ali šta ćemo sa tim planiranim ogomnim količinama natrijum sulfata, koji se može delimično iskoristiti u proizvodnji deterdženata ili papira. Svaki višak je otpad. A onda kako jedan mašinski inženjer zamišlja idealnim tehnološki postupak sa sumpornom kiselinom je stvarno dilentatizam par excelance! Ruda kao prirodna sirovina ima varijacije od šarže do šarže i treba da se predvidi količina koncentrovane sumporne kiseline da ne bude ostatka! Dakle, i u pogonu prerade ostaje opasan otpad! Šta s njim! A onda su sledile izjave o gajenju kukuruza na 100 metara od ograde rudnika itd. Pitala sam se šta se dešava sa profesorom Jovovićem koga sam poznavala i koji je, uostalom, po mom predlogu i preporuci postao član Akademijskog odbora SANU "Čovek i životna sredina"?
Odgovor smo dobili na zasedanju Narodne skupštine sa početkom 7. oktobra ove godine. Dakle, mediji sa nacionalnom frekvencom su dobili spisak stručnjaka koje treba pozivati u emisije da promovišu projekat Jadar. Prvi na spisku je profesor Jovović. Kao odgovor na takvu šokantnu vest, predsednica Skupštine je odgovorila da je on član akademijkog odbora u smislu da je on pandan akademicima, što nikako nije uporedivo, zna se da odbori imaju savetodavnu ulogu.
Profesor je za svoje znanje bio plaćen od kompanije Rio Tinto po legalno sklopljenom ugovoru. Međutim, Jovović je u biografiji za Naučno društvo Srbije lično napisao da je stalni član tehničke komisije za ocenu studija o proceni uticaja određenih projekata na životnu sredinu na nivou Republike, Pokrajine, Grada Beograda i više lokalnih samouprava. Bio je član prve tehničke komisije Ministarstva životne sredine i član prve tehničke komisije Pokrajinskog sekretarijata za graditeljstvo, prostorno planiranje i životnu sredinu za ocenu uslova utvrđenih u nacrtu integrisane dozvole. Prema tome, profesor Jovović je itekako u sukobu interesa i ne bi smeo ostati član relevantnih državnih komisija. Što se, pak, tiče akademske čestitosti, on ne bi trebalo da bude dalje član Akademijskog odbora SANU "Životna sredina" (nedavno je izbačen iz naziva Čovek!) jer je zloupotrebio svoje članstvo i doveo u SANU biznismena ispod svakog nivoa.
ARHIVA PPNS ŽIVOTNA SREDINA IZGUBLJENA U PREVODU - DR ZORKA VUKMIROVIĆ
Sada imamo novog direktora Rio Tinta za projekat Jadar, gospodina Čeda Bliuta (Chad Blewitt) koji je u Ljuboviji obećavao primenu najviših evropskih standarda, a u svom intervjuu na TV Insajderu je prikazivao budući prostor kao zeleno brdašce iz koga viri samo ulaz za rudnik. Nije prikazao idejno rešenje za pogon prerade minerala jadarita, koji po kapacitetu treba da ima dimenzije fabrike. Treba objasniti kolike su dimenzije tih skrubera itd. To nisu igračke za decu. Intervju je simultano prevođen, mogla se pratiti gestikulacija gospodina Bluita i sve je podsećalo na gostovanja na elektronskim medijima profesora Jovovića. Ovog puta su bili na visini dobijenog zadatka, uostalom kao i poslanici većine u Skupštini.
Ono što treba posebno istaći su izjave prof. dr Vere Dondur da ne postoje standardi za granične vrednosti istovremenog prisustva bora i litijima u svim segmentima životne sredine, pa se ne zna kakav će biti uticaj projekta Jadar na zdravlje ljudi i životinja.
Kompanija Rio Tinto pokazuje interes i za druge važne resurse, kao što je voda za piće. Dobila je dozvolu za hidrogeološka istraživanja izvorišta Lipnički Šor kod Loznice. Kakva koincidencija! Rio Tinto je dao donaciju za obnovu groblja u Lipničkom Šoru na čemu je volonter-staratelj o groblju vrlo zahvalan, a takođe i predsednik mesne zajednice. Zar nisu mogli dobiti sredstva od Vlade Republike Srbije?
ARHIVA PPNS I PITKA VODA KAO SIROVINA JE INTERES RIO TINTA NA TERITORIJI LOZNICE
Država Srbija je takođe dužna da kao posebno zaštićena dobra po važećem Zakonu o zaštiti životne sredine odbrani Tršić, kao mesto održavanja Vukovog sabora, srednjevekovni manastir Tronošu, prirodnu vodu sa visokim sadržajem magnezijum i niskim sadržajem natrijuma iz izvora Devet Jugovića ispred porte manastira Tronoše, Banju Koviljaču, kao i spomenik junacima Cerske bitke.
Ne očekuje se da Rio Tinto odustane od svojih eksploatatorskih namera zbog ovih naših lekovitih, kultirnih, istorijskih i turističkih vrednosti, a nažalost rezultat glasanja u Skupštini je pokazao da se vladajuća koalicija opredelila za kopanje jadarita pod uslovima koji su protiv nacionalnih interesa.
Autorka je naučna savetnica u penziji Instituta za fiziku Univerziteta u Beogradu
Foto: Medija centar; ilustracije: Rio Tinto
STRANICA KOJA SE ČUJE - ZORAN MODLI
PRVI PRVI NA SKALI FB STRANA, TVITER, INSTAGRAM, TREDS
PODRŽI PPNS!
MIHAJLO PUPIN
ARČIBALD RAJS
Komentara: 0