Svakodnevno u budnom stanju čujemo saopštenja i rasprave o životnoj sredini. Poslenici i aktivisti u toj oblasti bi mogli da steknu utisak da svest o zaštiti životne sredine raste. Da li je tako? Da li oni koji se upuštaju u rasprave poznaju dovoljno oblast o kojoj se izjašnjavaju?
Posleratni direktor Instituta za biološka istraživanja, čije ime sada nosi taj Institut, akademik Siniša Stanković, je napisao 1933. godine knjigu “Okvir života” u kome se prvi put pominje pojam životne sredine. Ono što se manje zna da je on osnovao Institut za ekologiju i biogeografiju u SANU. Na osnovu njegovih pogleda, definicija životne sredine obuhvata prostor, vazduh, vode, zemljište, biljke i životinje, kao i složene odnose među svim ovim činiocima, zatim prirodna i radom stvorena dobra, kulturnu i istorijsku nacionalnu baštinu i predele karakterističnih odlika. Naziv životna sredina najpotpunije obuhvata sve ove resurse po savremeno prihvaćenom terminu.
Prema važećem Zakonu o zaštiti životne sredine Republike Srbije iz 2004, a koji je poslednji put inoviran 2018. godine koriste se sledeći izrazi:
- životna sredina jeste skup prirodnih i stvorenih vrednosti čiji kompleksni međusobni odnosi čine okruženje, odnosno prostor i uslove za život;
- kvalitet životne sredine jeste stanje životne sredine koje se iskazuje fizičkim, hemijskim, biološkim, estetskim i drugim indikatorima;
- prirodne vrednosti jesu prirodna bogatstva koja čine: vazduh, voda, zemljište, šume, geološki resursi, biljni i životinjski svet;
- zaštićeno prirodno dobro jeste očuvani deo prirode posebnih vrednosti i odlika (geodiverziteta, biodiverziteta, predela, pejzaža i dr), koji ima trajni ekološki, naučni, kulturni, obrazovni, zdravstveno-rekreativni, turistički i drugi značaj, zbog čega kao dobro od opšteg interesa uživa posebnu zaštitu;
- javno prirodno dobro jeste uređeni ili neuređeni deo prirodnog bogatstva, odnosno vazduha, vodnih dobara, priobalja, podzemnih dobara, šumskih dobara, predela ili prostora, jednako dostupan svima;
- geodiverzitet (geološka raznovrsnost) jeste prisustvo ili rasprostranjenost raznovrsnih elemenata i oblika geološke građe, geoloških struktura i procesa, geohronoloških jedinica, stena i minerala različitog sastava i načina postanka i raznovrsnih paleoekosistema menjanih u prostoru pod uticajima unutrašnjih i spoljašnjih geodinamičkih činilaca tokom geološkog vremena;
- biodiverzitet (biološka raznovrsnost) jeste raznovrsnost organizama u okviru vrste, među vrstama i među ekosistemima i obuhvata ukupnu raznovsnost gena, vrsta i ekosistema na lokalnom, nacionalnom, regionalnom i globalnom nivou;
ARHIVA PPNS ČLANOVI NAUČNOG VEĆA ELEKTROTEHNIČKOG FAKULTETA PREPORUČUJU DA SE OBUSTAVI PROJEKAT JADAR
Dakle, u Zakonu je razrađena detaljino osnovna ideja o životnoj sredini akademika Siniše Stankovića iz 1933. godine. Međutim, taj sveobuhvatni naziv ne može se adekvatno prevesti na druge jezike, na primer na engleskom je to environment (okolina, okruženje). Evropska unija je definisala environment “kao kombinaciju elemenata, čiji komleksni međusobni odnosi čine prostor, okolinu, uslove života pojedinca i društva onakvima kakvi jesu ili kako osećaju”.
Očigledno je ova definicija ugrađena u našu legislativu, ali ona ne obuhvata prirodne vrednosti kao temelj pojma životna sredina. Evropska agencija za okolinu (EEA) u dodatku detaljno opisuje sve resurse koji nisu pobrojani u osnovnoj definiciji. U nekim nastuipma u našim medijima se oseća prenebregavanje upravo dela, koji se odnosi na našu prirodnu i kulturno-istorijsku baštinu.
Generacije su odrasle sa stihovima Zmajeve pesme:
Gde god nađeš zgodna mesta,
tu drvo posadi!
A drvo je blagorodno
pa će da nagradi...
Ta „zgodna mesta“ određuje naučna disciplina nazvana biogeografija i to kako za naseljena mesta, tako i za privredu a na prvom mestu poljoprivredu. U praksi bi trebalo obavezno ugraditi mišljenja eksperata biogeografije pri izradi prostornih planova, kako na lokalnom tako i na republičkom nivou.
ARHIVA PPNS PROTIV PROJEKTA JADAR I STRUČNJACI UDRUŽENJA ZA UNAPREĐENJE RUDARSKE STRUKE I NAUKE
U centru sadašnje rasprave o životnoj sredini u našim medijima je tzv. projekat Jadar čije idejno rešenje ne postoji, ali su izvršena preliminarna istraživanja nalazišta litijuma i bora. Pod pritiskom se menja lokalni prostorni plan da se dozvoli rudarenje uprkos raspoloženju većine lokalnog stanovništva da se ne dozvoli kopanje u podzemnom rudniku, kao i izgradnja postrojenja za preradu rude i odlaganje jalovine u oblasti bujičnih poplava. U odbranu ovakvih stavova, a protiv eksploatacije našeg rudnog blaga od strane kompromitovane međunarodne korporacije Rio Tinto, ustao je razumni deo stanovništva Srbije. Zašto razumni? Kod nas se pod izrazom „razuman čovek“ podrazumeva neko kome se može dokazati.
SANU je održala otvoreni skup „Projekat Jadar – šta je poznato?“ maja 2021. i publikovala zbornik pod istim nazivom. Na skupu su učestvovali eksperti sa suprostavljenim stavovima i priložili tekstove svojih izlaganja za zbornik. Usaglašena preporuka skupa je bila da od ideje projekta Jadar treba odustati zbog brojnih štetnih uticaja na životnu sredinu, kao i zbog ekonomske neisplativosti. Niko od učesnika nije izdvojio svoje mišljenje, te se može konstatovati da su svi učesnici prihvatili argumente protiv iskopavanja minerala jadarita i njegove prerade, za koju ne postoji u svetu licencirani tehnološki postupak.
Jedan od vodećih organizatora skupa bio je nedavno preminuli akademik Vladimir Stevanović, sekretar Odeljenja hemijskih i bioloških nauka SANU i predsednik Akademijskog odbora SANU „ Čovek i životna sredina“. On je bio priznati ekspert za ekologiju i biogeografiju. Njegovi stavovi o projektu Jadar se podudaraju sa stavovima Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, koji su izneti u studiji za potrebe Rio Tinta po legalno sklopljenom ugovoru.
ARHIVA PPNS RIO TINTO VEŠTAČKI RAZDVAJA PROJEKАT ЈАДАР NA MANJE CELINE PO "NAJVIŠIM EVROPSKIM STANDARDIMA ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE"
Postavlja se suštinsko pitanje da li je prihvatljivo nadglasavanje i ignorisanje argumenata krucijalne naučne discipline za odustajanje od projekta Jadar u Podrinju? Ova dilema i velika odgovornost je stavljena pred naučnu zajednicu.
Ohrabrujća je činjenica što se u programe obrazovanja u viskoškolskim ustanovama unose elementi zaštite životne sredine. Isto tako neka primenjena istraživanja, koja se finasiraju kao naučni projekti, predstavljaju doprinos poznavanju stanja životne sredine u Srbiji. Međutim, država Srbija nije pokrenula nacionalni projekat o uticaju zagađenja životne sredine na zdravlje. O čemu mogu da se izjašnjavaju predstavnici naučne zajednice? O stavovima eksperata iznetim na skupu u SANU 2021?!
Relevantni podaci istražnih radnji Rio Tinta su tajni, nije poznata tehnologija prerade jadarita, kao i odlaganje svih vrsta otpada. Bilo bi to samo procenjivanje promena u životnoj sredini po analogijama u svetu, a analogija za jadarit ne postoji. Ovo je zamka za naučnu zajednicu, kako je izjavio član SANU odbora „Čovek i životna sredina“ dr Jagoš Raičević ili uopšte da je projekat Jadar klopka za struku kako je napisao predsednik SANU odbora za energetiku, akademik Slobodan Vukosavić.
Foto: Medija centar; Rio Tinto
*Autorka je naučna savetnica u penziji Instituta za fiziku Univerziteta u Beogradu
STRANICA KOJA SE ČUJE - ZORAN MODLI
PRVI PRVI NA SKALI FB STRANA, TVITER, INSTAGRAM, TREDS
PODRŽI PPNS!
MIHAJLO PUPIN
ARČIBALD RAJS
Komentara: 0