Pregled PPNS sa objavama o Rio Tintu i litijumu za 24. jul 2024:
Petković: Ako se Prostorni plan za Jadar nađe na dnevnom redu, organizovaćemo proteste istog dana (VIDEO)
Pismo koje dokazuje da je Vučić dogovorio rudnik litijuma u Srbiji još u septembru 2023.
Profesor sa Oksforda: Od naroda Srbije se traži da se žrtvuju za dobrobit Evrope
RTL zavidno izveštava o sporazumu Srbije i EU o litijumu? Samo u montiranim video-snimcima!
Slučaj nestanka Inicijative sa 38.000 potpisa građana: Rokovi prošli, zakon prekršen, nadležni ne reaguju (VIDEO)
„Ne damo Jadar“: Blokirajte puteve 25. jula u znak podrške Lozničanima
„Prese“ o litijumu u Srbiji: Tabloidi oduševljeni, nezavisni mediji, analitičari i ekolozi zgroženi
„Sadašnjost nam uzimaju, ali budućnost im ne smemo predati“: Studentkinja Sofija Janevska za Danas o protestu u Valjevu
Grupa građana iz Čačka: Nećemo dozvoliti iskopavanje litijuma
Srbijom se šire protesti protiv Rio Tinta: U Koceljevi, Negotinu, Šapcu, Aranđelovcu i Rači
U oktobru suđenje Rio Tintu zbog štete od rudnika u Papui Novoj Gvineji
Akademik: Zapad hoće naše minerale koje dajemo budzašto, priča o litijumu – da skrenu pažnju s toga (VIDEO)
Zlatko Kokanović: „Nemam šta da razgovaram s Vučićem“ (VIDEO)
Petković: Ako se Prostorni plan za Jadar nađe na dnevnom redu, organizovaćemo proteste istog dana
Nebojša Petković iz "Ne damo Jadar" izjavio je danas da će to udruženje pozvati građane Srbije na protestna okupljanja ukoliko Skupština grada Loznice sutra stavi na dnevni red usvajanje Prostornog plana posebne namene za projekat "Jadar".
Petković je agenciji Beta kazao da lokalna vlast u Loznici planira da u četvrtak dopuni dnevni red zakazane gradske skupštine i da usvoji Prostorni plan za Jadar.
“Sednica je zakazana za 10 časova. Prema našim informacijama, oni planiraju da dopune dnevni red tačkom o usvajanju Prostornog plana posebne namene za projekat ‘Jadar’. Ukoliko se to desi, pozvaćemo istog trenutka narod na protestna okupljanja i u Loznici i širom Srbije. Neka svi budu pripravni. Naša poruka odbornicima je da ne glasaju za usvajanje Prostornog plana za ‘Jadar’”, rekao je Petković.
Prošlog ponedeljka u Valjevu je održan protest protiv kompanije Rio Tinto i iskopavanja i eksploatacije litijuma, kome je prisustvovao veliki broj građana.
Za sledeći ponedeljak zakazani su protesti u Aranđelovcu i Šapcu.
Za 5. avgust protest protiv Rio Tinta zakazan je i u opštini Rača.
Pismo koje dokazuje da je Vučić dogovorio rudnik litijuma u Srbiji još u septembru 2023.
Pismo o namerama koje su 22. septembra prošle godine potpisali predsednik Srbije Aleksandar Vučić i potpredsednik Evropske komisije Maroš Šefčovič, potvrda je da je “kopanje litijuma” u našoj zemlji bilo dogovoreno još tad. Uprkos tome što su Aleksandar Vučić i bivša predsednica Vlade Ana Brnabić uporno uveravali građane da je rudnik litijuma gotova priča i da se od toga odustalo.
Iz tri dokumenta koja je na uvid dobila Nova, jasno se vidi da je to bila obmana i da se već tad znalo ono što je potvrđeno prilikom posete nemačkog kancelara Olafa Šolca Beogradu. U Srbiji će biti otvoren rudnik litijuma, da bi se zadovoljile potrebe Nemačke i Evropske unije.
Šolc je u Beogradu više puta pomenuo električna vozila, kritične sirovine i e – mobilnost. Ovi se izrazi besomučno ponavljaju i u Pismu o namerama, koje je Vučić potpisao prošlog septembra.
Slučajnost?
Izgleda da ipak nije.
U pomenutom pismu se, između ostalog, navodi da su Evropska unija i Srbija dugogodišnji partneri, te da planiraju da prošire saradnju kako bi se uhvatili u koštac sa klimatskim promenama i obezbedili snabdevanje održivom energijom, materijalima i tehnologijama.
“EU i Srbija planiraju da prošire svoju saradnju u oblasti kritičnih sirovina i električnih vozila, što uključuje materijale, baterije, proizvodnju i reciklažu. Obe strane su saglasne da rade na stvaranju strateškog partnerstva u ovim oblastima, koje će obezbediti sveobuhvatan okvir za dalje jačanje političkih odnosa i ekonomskih veza između EU i Srbije”, navodi se u ovom dokumentu, a zatim dodaje da su strane saglasne da istraže mogućnosti dalje saradnje po pitanju integracije njihovih kritičnih sirovina, s posebnom pažnjom na industrijski ekosistem električnih vozila.
Strane se saglašavaju i oko toga da sve treba prilagoditi regulatornom okviru Srbije, uključujući zaštitu životne sredine, društvene i upravljačke kriterijume. Planiraju se i istraživanja, inovacije, prekvalifikacija i usavršavanje radne snage.
Vučić i Ševčovič su se saglasili i oko sledećeg:
“Rad na ubrzanoj integraciji i “postupnom uvođenju“ u pojedinačne politike EU. Onako kako je predviđeno u Novoj metodologiji pregovora o pristupanju EU za Zapadni Balkan, u politikama vezanim za e-mobilnost i radnim grupama Saveta. Izgradnja čvrste saradnje na ekološkim, socijalnim i upravljačkim kriterijumima između organa EU i srpskih javnih i privatnih subjekata. Planira se i učešće Srbije na ministarskim sastancima Evropske baterijske alijanse”, navodi se u Pismu o namerama, a zatim se ističe da naša država namerava da učestvuje i doprinese Evropskoj baterijskoj akademiji i da će razmotriti mogućnost podnošenja zahteva za status posmatrača u Grupi EU za snabdevanje sirovinama.
Dalje se navodi da se uz pomoć Privredne komore Srbije planira saradnja između industrijskih aktera u Evropskoj uniji i Srbiji, a cilj je razvoj niza projekata u vezi električnih vozila i kritičnih sirovina.
Predviđeno je i da se predsednik Srbije Aleksandar Vučić i izvršni potpredsednik Evropske komisije Maroš Šefčovič redovno sastaju kako bi pratili napredak i odlučili o narednim koracima.
Na kraju ide i obećanje da će ovo partnerstvo u oblasti kritičnih sirovina i električnih vozila doprineti nastojanjima Srbije da se pridruži EU.
Pored pisma o namerama, Nova je imala uvid i u izveštaj sa sastanka Aleksandra Vučića i Maroša Ševčoviča, a tu se između ostalog, navodi:
“Potpredsednik je informisao predsednika o paketu kritičnih sirovina, vodećoj inicijativi Кomisije koja je planirana za usvajanje u prvom kvartalu 2023. Potpredsednik je predstavio glavne elemente paketa koji ima za cilj obezbeđivanje snabdevanja kritičnim sirovinama za čistu tehnologiju i digitalne tehnologije i za jačanje otpornosti lanca vrednosti kritičnih sirovina u Evropi”.
Novi protesti u najavi
Advokat Sreten Đorđević kaže da je njegova kancelarija zastupajući pokret Marš sa Drine do Pisma o namerama koji su potpisali Vučić i Ševčović došla u aprilu ove godine.
“To je sve bilo proglašeno državnom tajnoma, ond asmo mi to u aprilu objavili, da bi se pre mesec dana ispostavilo da je i država rekla da to postoji”, rekao je Đorđević.
O je ocenio i da je sve u vezi vraćanja projekta Jadar u fokus jedna “pravna vratolomija”. Od odluke Ustavnog suda, preko odluke Vlade i svega što će uslediti.
U ovom trenutku izvesno je samo da će se građani gradova i mesta koja će biti direktno pogođena rudnikom litijuma buniti i orrganizovati proteste i blokade.
Prvi protest nakon posete nemačkog kancelara Srbiji i potpisivanja Memoranduma o partnerstvu Srbije i EU u oblasti održivih sirovina, lanaca vrednosti baterija i električnih vozila, održan je u ponedeljak u Valjevu.
Ukoliko se na današnjoj sednici Skupštine opštine Loznica bude dopunjavao dnevni red i ukoliko se bude vratio na snagu Prostorni plan posebne namene za projekat Jada, istog trenutka počeće protest i u Loznici. A zatim se očekuje da im se pridruže i drugi gradovi u Srbiji.
Profesor sa Oksforda: Od naroda Srbije se traži da se žrtvuju za dobrobit Evrope
Profesor antropologije sa Oksforda Mark Gudejl izjavio je da će projekat iskopavanja litijuma naneti nepopravljivu štetu životnoj sredini u Srbiji i da se od Srbije na neki način traži da se žrtvuje za dobrobit Evrope.
Profesor, koji je proveo četiri godine istražujući kako se Bolivija, država sa najvećim rezervama litijuma na svetu, suočava sa pitanjima koja su sada pokrenuta i u Srbiji, izjavio je za potkast Radara da slučaj Jadra čini neobičnim upravo činjenica da je planiran u naseljenoj, poljoprivrednoj oblasti.
"To nije ni nalik rudnicima litijuma u Zapadnoj Australiji, koji i dalje proizvode najveću količinu litijuma na svetu, a koji se nalaze u pustinjskoj oblasti. Poenta je da će to biti veoma jedinstven projekat, sproveden od strane kompanije koja nema rudnik litijuma nigde u svetu. Što znači da je mnogo toga eksperimentalno i postoje mnoga pitanja. Ali ono na koje mislim da već možemo da odgovorimo jeste da li će projekat naneti nepopravljivu štetu životnoj sredini? Mislim da je odgovor: aposlutno da", rekao je profesor Gudejl.
Kako prenosi N1, Gudejl je zaključio da se na neki način od građana u dolini Jadra, ako ne i cele Srbije, u ovom slučaju traži da se žrtvuju zarad dobrobiti Evrope, a glavno pitanje je da li je ta žrtva uopšte vredna.
Profesor je ispričao da iako Bolivija i dalje nije započela industrijsku proizvodnju litijum karbonata (planiranog finalnog proizvoda Rio Tintovog rudnika), još 2017. godine je osnovala državno litijumsko preduzeće, koje ostvaruje saradnju sa stranim kompanijama.
"To je veoma različit pristup od uobičajenog izdavanja dozvole stranim kompanijama da vrše eksploataciju za određenu naknadu, koje onda iznose profit u inostranstvo. To što sada rade sa litijumom, prethodno su uradili sa prirodnim gasom, kada su 2006. godine nacionalizovali naftnu i gasnu industriju – što je bio prvi potez Eva Moralesa nakon što je izabran za predsednika", rekao je Gudejl.
Dodao je da je u narednih desetak godina, Bolivija tako zaradila milijarde dolara i uspela je da dobar deo tih prihoda preraspodeli kroz socijalna davanja.
"U Srbiji imate veoma drugačiji slučaj. Najveći deo profita ići će anglo-australijskoj kompaniji Rio Tinto, a ne narodu Srbije", ukazao je Gudejl i dodao da pošto se sedišta Rio Tinta nalaze u Londonu i Melburnu, to znači da novac neće čak završiti ni u EU.
Smatra da postoje drugačiji ekonomski, kao i geopolitički razlozi zbog kojih je Evropa stala iza projekta, najveći evropski proizvođači automobila su najavili da će se prebaciti na proizvodnju električnih vozila, međutim, trenutno baterije za njih moraju da uvoze, pre svega iz Kine koja dominira tržištem.
Zato, kako konstatuje Gudejl, i EU i evropske kompanije očajnički traže način da proizvode baterije na tlu Evrope.
RTL zavidno izveštava o sporazumu Srbije i EU o litijumu? Samo u montiranim video-snimcima!
Portal Informer je dva dana zaredom objavio tekstove koji govore o hvalospevima sa hrvatske televizije RTL o iskopavanju litijuma u Srbiji. Ti hvalospevi međutim postoje samo u manipulativno isečenim video-snimcima koji su prvi put objavljeni na prorežimskom X profilu „Detektor laži”. U oba snimka isečena je svaka reč sa hrvatske televizije koja govori o negativnim stranama iskopavanja litijuma.
„Hrvati besni! Plan Vučića se ostvaruje – uvodi Srbiju u EU preko litijuma koji je „nova nafta””, objavio je juče ponosno Informer. Prema tekstu ovog tabloida na hrvatskoj televiziji RTL je „na zavidan način” izveštavano o sporazumu Srbije i Evropske unije o litijumu.
U tekstu je, kao dokaz takvih tvrdnji, priložen video-snimak sa X profila „Detektor laži”, koji svakodnevno objavljuje sadržaje koji veličaju vlast i obračunavaju se sa opozicijom, a koje potom tabloidi često koriste kao povod za kreiranje vesti.
Tako, jedan snimak koji je Informer podelio traje samo 12 sekundi i prikazuje dvoje voditelja u studiju hrvatskog RTL-a koji najavljuju prilog. U isečku se čuje: „Preko litija do Evropske Unije, plan Aleksandra Vučića se ostvaruje. Potpisan je sporazum Srbije i EU o rudarenju tog metala koji postaje nova nafta! Tim povodom, u Beograd je nemački kancelar Šolc”.
Video se naglo prekida, ali s razlogom. U nastavku najave, novinarka u studiju kaže: „Ali priča o srpskom litiju za evrpske potrebe ima i svoju drugu stranu – neugodnu za Vučića”.
Ovaj prilog koji je emitovan 19. jula bavio se memorandumom koji su potpisali EU i Srbija, ali je naglasio i dugogodišnje protivljenje građana, aktivista i opozicije iskopavanju litijuma u Srbiji. U prilogu su prikazani protesti protiv iskopavanja, izjave učesnika protesta, kao i kratak deo intervjua sa direktorom kampanje Kreni-promeni Savom Manojlovićem.
Novinarka RTL-a istakla je da je zbog velikog nezadovoljstva javnosti „Vučić odustao od projekta”, ali da je Ustavni sud prošle nedelje poništio tu odluku i omogućio projektu da „krene dalje”.
Ništa od ovoga portal Informer nije preneo, te se iz teksta tabloida može zaključiti samo da su Hrvati besni što se plan predsednika Srbije ostvaruje – ne i da je narod besan što se taj plan ostvaruje.
„Hrvati očajni i u suzama!”
Sa sličnim izveštavanjem Informer nastavlja i danas. Opet prenose X profil „Detektor laži” i navodne „hrvatske hvalospeve” sa RTL-a. Kao dokaz opet koriste obmanjujuće isečen video-snimak. Međutim, kod ovog snimka deluje da se kreator mnogo više potrudio da izbaci sve što predstavlja negativnu stranu priče o iskopavanju litijuma.
Današnja emisija „RTL direkt” više puta je seckana, a prvi rez napravljen je tokom najave voditeljke u studiju. „Svi ovih dana pričaju o srpskom litiju. Srbija će dobiti najveći rudnik u Evropi koji će pokrivati 90% evropskih potreba”, deo je koji se čuje na snimku u tekstu Informera.
Isečen je deo gde voditeljka govori kritički: „Ali nisu svi baš sretni kao Aleksandar Vučić, ljudi se boje zagađenja i bolesti i pitaju se, ako ekoloških posledica nema, zašto onda ne kopa Nemačka?”
Prilog novinara Borka Brunovića počinje informativno i govori da je odlučeno da će se litijum iskopavati u Srbiji. Reporter u svom prilogu naglašava koliko je ovaj metal u Evropi redak, pušta govor Vučića tokom gostovanja Šolca, u kom predsednik Srbije objašnjava koliko će litijum doprineti srpskom BDP-u, a u prilogu se može čuti i izjava glavnog urednika Auto, moto i sport magazina Kristijana Tićaka koji govori gde se sve litijum koristi i da je potražnja porasla.
U snimku koji je objavio Informer ovde sledi rez, baš pred rečenicu: „Potražnja je porasla, ali ona ima i tamnu stranu, rudarenje litija nije ni malo eko-frendli – zagađuje zrak, tlo, vodu i hranu, upozoravaju ekolozi”.
Nakon toga, u prilogu se prikazuju nedavni protesti opozicije i aktivista, te se napominje i da se ranije protiv kopanja podigla i „cela Srbija”, što je rezultiralo time da je Vlada povukla dozvole za kopanje Rio Tinta.
Na veb-sajtu RTL-a, naslov ovog priloga glasi „TAMNA STRANA / Nijemci ne žele iskopavati litij u svojoj zemlji, ali hoće u Srbiji: „To se radi u tuđem dvorištu jer…””. Upravo o tome se govori u nastavku emisije i postavlja pitanje, ako Nemačka ima velike rezerve litijuma i ogromnu automobilsku industriju, zašto ga onda oni ne iskopavaju?
Iako je Informer citirao Kristijana Tićaka kada je govorio o tome gde je sve litijum potreban i kako je deficitaran, isekli su ga u momentu kada je rekao da je poželjno da se iskopava „u tuđem dvorištu” i da je to mnogo lakše raditi u sistemu koji nije uređen i gde je veća korupcija, pošto samim tim su onda i ekološke manipulacije veće.
Manipulativni snimak se završava rečenicom: „I dok Srbija čeka da kapnu litijske milijarde, u Hrvatskoj nije pronađeno niti jedno ozbiljno nalazište”. Ovo jeste poslednja rečenica novinara RTL-a Borka Brunovića, ali nije potpuna, pošto svoj prilog završava sa: „Sreća ili prokletstvo, svako neka sam prosudi”.
Uz Informer, tekst koji se oslanja na manipulativan video-snimak RTL-ovog Dnevnika, a u kome se tvrdi da su Hrvati očajni zbog srpskog litijuma su objavili i portali Politika, Kurir, Alo i Novosti.
Manipulativni video je na svom X profilu preneo i narodni poslanik Vladimir Đukanović uz tvrdnje da Hrvati suze rone jer nemaju litijum. .
Šta je bio povod izveštavanja RTL-a?
Međunarodni Samit o kritičnim sirovinama održan je u petak 19. jula u Palati Srbija, okupivši predstavnike kompanija poput Rio Tinta i automobilskih giganata Mercedes i Stelantis.
U prisustvu nemačkog kancelara Olafa Šolca i predsednika Srbije Aleksandra Vučića, potpisan je neobavezujući dokument, Memorandum o razumevanju o strateškom partnerstvu Srbije i Evropske unije u oblasti održivih sirovina, lanaca vrednosti baterija i električnih vozila.
Takođe, potpisano je i Pismo o namerama sa nekoliko renomiranih evropskih automobilskih kompanija, proizvođača baterija, finansijskih institucija i srpskih preduzeća.
Istovremeno, ispred Palate Srbija, politička stranka Kreni-promeni i ekološki aktivisti organizovali su protest. Oni se protive eksploataciji litijuma u Srbiji, tvrdeći da bi to moglo izazvati ozbiljno zagađenje zemljišta i reka.
Slučaj nestanka Inicijative sa 38.000 potpisa građana: Rokovi prošli, zakon prekršen, nadležni ne reaguju
Narodna inicijativa sa 38.000 potpisa protiv iskopavanja litijuma volšebno je nestala, a nedavno je i predsednica Skupštine Ana Brnabić rekla da se bavi pitanjem gde su u toj instituciji nestali potpisi građana kojima je podržana Narodna inicijativa za zabranu iskopavanja litijuma i bora. Loptica je u Višem javnom tužilaštvu, kaže za Insajder narodna poslanica Danijela Nestorović iz Ekološkog ustanka.
"Za ova krivična dela koja se tiču praktično izbornih zakona nadležno je Više javno tužilaštvo. Oni bi morali da se izjasne tim povodom s obzirom na to da je javno obelodanjeno da su nestali potpisi građana. Javni tužilac je dužan po službenoj dužnosti odmah da odreaguje. Ne moram ja da podnesem krivičnu prijavu. Trebalo je da sprovede istragu", kaže za Nestorović za Insajder.
Pre dve godine, u vreme konstitutivne sednice Skupštine Srbije, predstavnici ekoloških organizacija, naučne zajednice i organizacije "Kreni-promeni" okupili su se ispred sporednog ulaza u zgradu parlamenta i predali inicijativu sa 38.000 potpisa građana kojom se traži zabrana iskopavanja litijuma i bora u Srbiji.
U februaru prošle godine, predstavnici Saveza ekoloških organizacija Srbije (SEOS) i drugih ekoloških udruženja predali su ponovo Skupštini Srbije zahtev za razmatranje narodne inicijative kojom se predviđa donošenje zakona o trajnoj zabrani istraživanja, prerade i eksploatacije minerala koji u sebi sadrže litijum i bor.
Inicijativa je trebalo po zakonu da se nađe na dnevnom redu na prvoj redovnoj sednici novog saziva. Međutim, inicijativa sa potpisima 38.000 građana je nestala dok je predsednik Narodne skupštine bio Vladimir Orlić.
Nova predsednica srpskog parlamenta, Ana Brnabić izjavila je da se bavi nestankom inicijative.
"Obećala je na Radnoj grupi da će se pozabaviti time gde su nestali potpisi. Protekli su rokovi za postupanje, to je zapravo suštinski problem, kada predate inicijativu, mora da prođe kroz Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo i onda nakon toga mora biti izneto, odnosno Skupština odlučuje o tome, o toj inicijativi", objašnjava za Insajder poslanica iz Ekološkog ustanka.
Ističe da su potpisi evidentno predati i da postoji pečat Skupštine kako na jednoj tako i na drugoj inicijativi.
Pokret "Kreni - Promeni" saopštio je danas da se narodna inicijativa sa 38.000 potpisa protiv iskopavanja litijuma nalazi u Republičkoj izbornoj komisiji (RIK), kao i da je "Narodna skupština sakrivanjem ove inicijative prekršila Ustav i zakon".
"Prema Zakonu o referendumu i narodnoj inicijativi predsednik Skupštine je imao rok od 30 dana da proveri validnost navedene inicijative i priupljenih potpisa. Prema članu 68. stav 1. ukoliko predsednik Skupštine to ne uradi u navedenom roku, inicijativa se smatra pokrenutom i Skupština je bila u obavezi da na prvom narednom redovnom zasedanju, a najkasnije u roku od šest meseci zakaže glasanje o ovoj inicijativi", navodi se u saopštenju.
"Kreni - Promeni" navodi da je "protest naroda koji se dešava poslednji čin odbrane Ustava i države od strane vlasti i ’Rio Tinta’".
"Upravo zato za sve nemire i incidente koji se budu dešavali biće odgovorna vlast koja je prekršila Ustav, ali i međunarodni predstavnici koji su direktno podržali gaženje demokratije u Srbiji", zaključuje se u saopštenju.
Podsećamo da je Savo Manojlović direktor kampanje "Kreni - Promeni", koji je predvodio kampanju protiv iskopavanja litijuma u Srbiji prošle godine u aprilu objavio da je pronašao potpise koje je prikupljala ova organizacija za narodnu inicijativu da se zabrani rudarenje litijuma u našoj zemlji.
On je ranije postavljao pitanje da li su potpisi u zgradi Bezbednosne-informativne agencije ukoliko već nisu u zgradi Narodne skupštine, kako je to tvrdio predsednik parlamenta Vladimir Orlić, .
Izjavljivao je i da je spreman da svedoči pred anketnim odborom Skupštine, ako bude formiran o nestanku potpisa.
Ranije je tvrdio da je 38.000 potpisa, odnosno kutije sa njima, da su iznete iz Skupštine, i da poseduje dokaze da su u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave.
Koji je status Narodne inicijative o zabrani rudarenja litijuma i bora na teritoriji Srbije pitaju i tokom ovog zasedanja poslanici opozicije predsednicu Narodne skupštine sa zahtevom da se organizuje zasebna sednica o ovoj inicijativi, kako je to i predviđeno zakonom.
Šta kaže Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi
Član 67
Nadležni odbor Narodne skupštine, odnosno nadležno radno telo pokrajinske skupštine ili skupštine jedinice lokalne samouprave utvrđuje, u roku od 30 dana od podnošenja narodne inicijative sa listom potpisnika, da li je lista potpisnika narodne inicijative sačinjena u skladu sa odredbama ovog zakona i da li je prikupljen dovoljan broj potpisa i o tome obaveštava predsednika skupštine. Proveru liste potpisnika vrši nadležna komisija. Lista potpisnika narodne inicijative u elektronskom obliku proverava se poređenjem podataka o potpisnicima sa podacima u biračkom spisku. Proveru iz stava 3. ovog člana vrši ministarstvo nadležno za poslove vođenja jedinstvenog biračkog spiska za listu potpisnika narodne inicijative koja je podneta republičkoj ili pokrajinskoj skupštini, a nadležni organ uprave jedinice lokalne samouprave za listu potpisnika koja je podneta skupštini te jedinice lokalne samouprave. Ako utvrdi da lista potpisnika nije sačinjena u skladu sa odredbama ovog zakona ili da nije prikupljen dovoljan broj potpisa, nadležni odbor Narodne skupštine, odnosno nadležno radno telo pokrajinske skupštine ili skupštine jedinice lokalne samouprave obaveštava o tome inicijativni odbor u roku od sedam dana i određuje rok za otklanjanje tih nedostataka, koji ne može biti kraći od 15 dana. Ako inicijativni odbor u određenom roku ne otkloni nedostatke, skupština će doneti rešenje o odbacivanju narodne inicijative.
Kada se smatra da je inicijativa pokrenuta
Član 68
Kada se utvrdi da je lista potpisnika narodne inicijative sačinjena u skladu sa odredbama ovog zakona i da je prikupljen dovoljan broj potpisa za nju, predsednik skupštine, u roku od sedam dana, o tome obaveštava inicijativni odbor. Dostavljanjem obaveštenja predsednika skupštine inicijativnom odboru smatra se da je narodna inicijativa pokrenuta. Ako predsednik skupštine ne postupi u skladu sa stavom 1. ovog člana, smatraće se da je inicijativa pokrenuta danom isteka roka u kojem je nadležni odbor Narodne skupštine, odnosno nadležno radno telo pokrajinske skupštine ili skupštine jedinice lokalne samouprave bio dužan da utvrdi da li je lista potpisnika narodne inicijative sačinjena u skladu sa odredbama ovog zakona i da li je prikupljen dovoljan broj potpisa.
Odlučivanje o inicijativi
Član 69
Narodna skupština je dužna da o predlogu sadržanom u pokrenutoj narodnoj inicijativi odluči na prvoj narednoj sednici u redovnom zasedanju a najkasnije u roku od šest meseci od dana pokretanja narodne inicijative, na način i po postupku utvrđenim Ustavom i zakonom ili poslovnikom Narodne skupštine.
Skupština autonomne pokrajine odnosno jedinice lokalne samouprave dužna je da o predlogu sadržanom u pokrenutoj narodnoj inicijativi odluči na prvoj narednoj sednici odnosno najkasnije u roku od 90 dana od dana pokretanja narodne inicijative, na način i po postupku utvrđenim Ustavom i zakonom, odnosno statutom autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave ili poslovnikom skupštine.
Kada skupština prihvati opštu inicijativu, obavezuje nadležno radno telo da pripremi predlog odgovarajućeg pravnog akta i dužna je da o tom aktu odluči u roku od 120 dana od dana prihvatanja opšte inicijative.
U pripremi akta iz stava 3. ovog člana, ima pravo da učestvuje predstavnik inicijativnog odbora.
Obaveštenje o neprihvatanju inicijative
Član 70
Kada skupština odluči da ne prihvati predlog sadržan u narodnoj inicijativi, dužna je da obrazloženu odluku o tome dostavi inicijativnom odboru i objavi na svojoj veb prezentaciji, u roku od sedam dana od dana donošenja odluke.
„Ne damo Jadar“: Blokirajte puteve 25. jula u znak podrške Lozničanima
Aktivisti udruženja „Ne damo Jadar“ kažu da nije potrebno da svi protivnici iskopavanja litijuma dođu u Loznicu. Podršu Lozničanima će pružiti ako u svojim mestima organizuju blokade, „bilo šta da se uznemire lokalne kabadahije“
Udruženje građana „Ne damo Jadar“ je na svom Fejsbuk nalogu pozvalo građane iz svih gradova Srbije da u četvrtak, 25. jula organizuju blokade u znak protivljenja iskopavanja litijuma, uz napomenu da se tog dana održava sednica Skupštine opštine Loznice, na kojoj pitanje Prostornog plana područja posebne namene nije tema, niti je tačka dnevnog reda koja će biti razmatrana.
Aktivisti su naveli da imaju informacije i da osnovano sumnjaju, da će ta tačka biti vanredno dodata na dnevni red.
Oni su istakli da su Lozničani i sela oko Loznice, čim dobiju informacije da je ta tačka stavljena na dnevni red, spremni da istog momenta blokiraju Opštinu Loznica.
„Blokirajte makar malu raskrsnicu“
Aktivisti su rekli da u svakom mestu postoji dovoljan broj ljudi koji je u stanju da blokira makar jedan put od lokalnog, ili jednu malu raskrsnicu.
Istakli su da nije potrebno da svi protivnici iskopavanja litijuma krenu u Loznicu, jer je to već probuđen grad sa dovoljno ljudi, ali da je Lozničanima potrebna podrška tako što će u ostalim mestima građani blokirati „bilo šta da se uznemire lokalne kabadahije“ i da se pokaže da su „svi u Srbiji protiv rudnika, jer su svi podjednako ugroženi“.
Aktivisti su pozvali odbornike Skupštine opštine Loznice da dobro razmisle i donesu pravu odluku „u korist cele Srbije, a ne da je pretvore u rudarsku koloniju“.
Dačić: Policija neće dozvoliti blokade
Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić je u izjavi 16. jula ocenio da protivnici iskopavanja litijuma politizuju situaciju i da se ponašaju se licemerno, jer su neki od njih hvalili taj projekat kad su bili na vlasti.
On je u vezi sa projektom „Jadar“ rekao da „niko neće da radi nešto štetno za stanovništo“.
Dačić je tada naglasio da policija neće dozvoliti nerede, blokade pruga i puteva koje pominju protivnici iskopavanja litijuma u Srbiji.
Valjevci pozvali građane da se ujedine
U Valjevu je 22. jula na gradskom trgu održan protest protiv Rio Tinta i iskopavanja i eksploatacije litijuma u Srbiji, pa i u valjevskom kraju.
Građani su na tom skupu nekoliko puta istakli da je taj protest bio potpuno vanstranački i da mu je cilj bio animira sve ljude, svih politčke orijentacije i verskih opredeljenja da se ujedine oko toga da se u okolini Valjeva ne rudari.
Na protestu je navedeno da vlasti imaju rok od 40 dana da usvoje zakon, a da će, ukoliko se to ne dogodi, 41. dana biti organizovane blokade ključnih tačaka i železnica.
„Prese“ o litijumu u Srbiji: Tabloidi oduševljeni, nezavisni mediji, analitičari i ekolozi zgroženi
„Srbija kao rudarska kolonija Zapada?“, naslovio je Tomas Roser, dopisnik bečkog Presea iz Srbije, izveštaj o reakcijama koje su usledile posle potpisivanja Memoranduma o strateškim sirovinama između Evropske unije i Srbije.
„Tabloidna štampa koju kontroliše Vlada Srbije je oduševljena. Nezavisni mediji, analitičari i ekolozi zgroženi su litijumskim sporazumom sa Evropskom unijom: optužuju Berlin i Brisel da žele da pretvore zemlju u sirovinsku koloniju EU“, napisao je na početku svog teksta dopisnik Presea, najčitanijih austrijskih novina.
On ocenjuje da su „brzi posetioci iz Berlina i Brisela“ odavno napustili Beograd, ali da potpisivanje „litijumskog sporazuma“ nastavlja da izaziva „veliku medijsku pometnju“ u Srbiji.
Dva suprotstavljena viđenja potpisanog Memoranduma ilustrije naslovima u srpskoj štampi: „Srbija skače u budućnost sa litijumom“, (Srpski telegraf) i „Rudnik Jadar doneće milijarde Srbiji“ (Informer) s jedne strane i „Srbiju pretvaraju u rudarsku koloniju“ (Nova) s druge.
Roser ukazuje i na izjavu Vladete Jankovića da poseta nemačkog kancelara Olafa Šolca „nije znak uvažavanja, već poljubac smrti za Srbiju“.
Dopisnik Presea piše da je manje pitanje ko će „u duboko korumpiranoj zemlji imati koristi od obećanih milijardi nego briga za rezerve podzemnih voda zbog koje su ekolozi godinama jurišali na kontroverzni projekat“.
On ukazuje i na optužbe opozicije da Šolc nije dao „nikakve konkretne garancije“ o poštovanju ekoloških standarda Evropske unije u Srbiji, kao i na reči profesora iz Graca Florijana Bibera da su EU i Nemačka „zamenile demokratiju, vladavinu prava i perspektivu EU za Zapadni Balkan za litijum“.
„U Srbiji ne postoje nezavisne institucije i ‚nikakva garancija‘ da će rudarski projekat biti u skladu sa domaćim ili čak EU standardima‘“, piše dopisnik austrijskog Presea.
Prof. sa Oksforda Mark Gudejl: Od naroda Srbije se traži da se žrtvuju za dobrobit Evrope
U četvrtoj epizodi Radar podkasta sa Stevanom Filipovićem, autor je otišao u Oksford gde je posetio profesora antropologije Marka Gudejla. Povod za razgovor predstavlja ponovno aktiviranje planova Rio Tinta za otvaranje rudnika litijuma u Srbiji, pošto je prof. Gudejl proveo četiri godine istražujući kako se Bolivija – država sa najvećim rezervama litijuma na svetu – suočava sa pitanjima koja su sada pokrenuta i u Srbiji. Pre svega, da li treba pristupiti rudarenju litijuma i kakve su moguće posledice tog izbora. Emisiju pogledajte na TV N1 večeras od 20h.
Iako Bolivija i dalje nije započela industrijsku proizvodnju litijum karbonata (planiranog finalnog proizvoda Rio Tintovog rudnika), još 2017. godine je osnovala državno litijumsko preduzeće, koje ostvaruje saradnju sa stranim kompanijama.
„To je veoma različit pristup od uobičajenog izdavanja dozvole stranim kompanijama da vrše eksploataciju za određenu naknadu, koje onda iznose profit u inostranstvo. To što sada rade sa litijumom, prethodno su uradili sa prirodnim gasom, kada su 2006. godine nacionalizovali naftnu i gasnu industriju – što je bio prvi potez Eva Moralesa nakon što je izabran za predsednika. U narednih desetak godina, Bolivija je tako zaradila milijarde dolara i uspela je da dobar deo tih prihoda preraspodeli kroz socijalna davanja. Osnovali su nove fondove za trudnice, za studente… U Srbiji imate veoma drugačiji slučaj. Najveći deo profita ići će anglo-australijskoj kompaniji Rio Tinto, a ne narodu Srbije“, ukazao je Gudejl.
Radar podkast gledajte večeras od 20h na TV N1, a nakon toga biće dostupan i na Jutjubu, kao i platformama Deezer, Spotify i Apple podcast.
I dodao da, budući da se sedišta Rio Tinta nalaze u Londonu i Melburnu, to znači da novac neće čak završiti ni u EU. Ali postoje drugačiji ekonomski, kao i geopolitički razlozi zbog kojih je Evropa stala iza projekta – najveći evropski proizvođači automobila su najavili da će se prebaciti na proizvodnju električnih vozila, međutim, trenutno baterije za njih moraju da uvoze, pre svega iz Kine koja dominira tržištem. Zato, konstatuje Gudejl, i EU i evropske kompanije očajnički traže način da proizvode baterije na tlu Evrope. A to znači i da žele da se razreši politički konflikt koji je nastao u predelu Jadra, kako bi mogli da tamo počnu da proizvode litijum.
„Ono što slučaj Jadra čini neobičnim, čak i u globalnom kontekstu, jeste činjenica da je planiran u naseljenoj, poljoprivrednoj oblasti. Što nije ni nalik rudnicima litijuma u Zapadnoj Australiji, koji i dalje proizvode najveću količinu litijuma na svetu, a koji se nalaze u pustinjskoj oblasti. Poenta je da će to biti veoma jedinstven projekat, sproveden od strane kompanije koja nema rudnik litijuma nigde u svetu. Što znači da je mnogo toga eksperimentalno i postoje mnoga neodgovorena pitanja. Ali ono na koje mislim da već možemo da odgvorimo jeste da li će projekat naneti nepopravljivu štetu životnoj sredini? Mislim da je odgovor: aposlutno da“, kaže profesor Gudejl.
Gudejl je zaključio da se na neki način od građana u dolini Jadra, ako ne i cele Srbije, u ovom slučaju traži da se žrtvuju zarad dobrobiti Evrope, a glavno pitanje je da li je ta žrtva uopšte vredna.
„Sadašnjost nam uzimaju, ali budućnost im ne smemo predati“: Studentkinja Sofija Janevska za Danas o protestu u Valjevu
Građani Valjeva su u ponedeljak spontano organizovali protest protiv iskopavanja litijuma i kompanije Rio Tinta. Studentkinja Sofija Janevska, jedna od govornica na protestu, za Danas je ispričala šta je prethodilo protestu, kako je protekao, kao i šta nju motiviše da se bori protiv rudarenja litijuma.
Sofija Janevska objašnjava da je poziv na protest osvanuo na društvenim mrežama dva, tri dana pre samog termina održavanja i na taj način je i ona saznala za njega.
Dakle, ona nije organizator protesta i sam protest je, prema njenim saznanjima, bio potpuno spontano okupljanje građana Valjeva koji su ustali da se suprotstave najavljenom rudarenju.
„Veoma sam zadovoljna sinoćnim protestom i neizmerno ponosna na svoje sugrađane i sunarodnike. Dok sam stajala na platformi sa koje sam govorila i gledala ljude koji su zauzeli ceo Gradski trg i presipali se duž velikog dela glavne ulice Valjeva, srce mi je bilo puno i osetila sam istinski ponos zbog toga što sam Srpkinja i zbog toga što smo zajedno stali u odbranu svega onoga do čega nam je stalo“, kaže Janevska.
Ona dodaje da su stariji stanovnici Valjeva rekli da protest ove razmere u Valjevu ne pamte godinama, a možda čak i decenijama unazad, a to što je Valjevo ili neki drugi grad iskopavanjem litijuma eventualno ugroženiji od ostalih u Srbiji uopšte ne smatra relevantnim parametrom za izlazak na protest.
„Mi smo svi u ovome zajedno, u pitanju je naša zajednička budućnost i duboko verujem u buđenje naše kolektivne svesti. Patnja i stradanje mojih komšija podjednako je i moje stradanje i mislim da su svega toga sada svesni ljudi koji ustaju širom Srbije. Ovo nije problem samo Valjeva i ostalih direktno pogođenih gradova, ovo je problem svakoga ko nastoji da živi u skladu sa moralom i čovečnošću, zdravo i slobodno, i s tim u vezi, podjednako je problem svakog čoveka, bez obzira na gradske, državne ili kontinentalne granice“, ističe Janevska.
Naglašava da je još dok je bila mala, kada su izlazili da se igraju, sprečavala drugare da povređuju životinje i drugu decu, da bacaju đubre po parku ili blato u fontanu, kao i da ta njena potreba nikada nije nestala.
„Svoju zemlju duboko osećam i sa njom se saživljavam i jako me boli negativan odnos koji se prema njoj neguje i promoviše u javnosti od kada znam za sebe. Najavljena iskopavanja litijuma i ostalih ruda doživljavam kao krunu bahatog i amoralnog ponašanja koje veoma dugo traje i kao kraj Srbije kakvu znamo i volimo. Sadašnjost nam uzimaju, ali svoju budućnost im ne smemo i nećemo predati, nema više prostora da to trpimo i dozvolimo“, ukazuje Janevska.
Navodi da je njena budućnost u Srbiji, zbog čega ne želi da jednoga dana njena deca ne mogu da vide ulice i parkove u kojima je odrastala i mesta na kojima je njihova majka postala čovek. Jedina lična motivacija za nju je dobrobit cele naše države.
Ko je Sofija Janevska?
Janevska ima 20 godina, rođena je i odrasla u Valjevu. Završila je specijalizovani matematički smer Valjevske gimnazije na kojem je provela šest godina, od izdvojenog sedmog i osmog razreda osnovne škole, pa sve do završenog četvrtog srednje.
Uporedo je provela skoro deceniju na različitim smerovima osnovne i srednje muzičke škole i u obe škole je bila odličan učenik i aktivan, nagrađivani takmičar iz mnogih oblasti – od prirodnih nauka i programiranja, preko jezičkih takmičenja, literarnih konkursa, recitovanja i glume, sve do teorije muzike i komponovanja.
Trenutno je redovan student Matematičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
Nikada ranije nije govorila na skupovima, bivala politički aktivna ili se bavila aktivizmom u bilo kom obliku.
„Ozbiljnost ove teme i potreba da prenesem svoj i glas mladih, mojih prijatelja, kolega, navela me je da govorim na jučerašnjem protestu. Srce mi se cepa kada vidim šta pokušavaju da nam urade, očekujući još da propast dočekamo sa odobravanjem i sa osmehom na licu. Ponosna sam na sve nas koji se budimo i iznova poručujem – Ne damo našu Srbiju“, zaključuje Janevska.
Podsećamo, u ponedeljak na protestu protiv Rio Tinta, na Gradskom trgu u Valjevu okupilo se blizu 2.500 ljudi, saopštio je Arhiv javnih skupova.
Ova procena je, kako objašnjavaju, dobijena pojedinačnim brojanjem na više fotografija objavljenih u Fejsbuk grupi „Valjevo i Valjevci“, koje pokrivaju čitavu masu učesnika.
Srazmerno broju stanovnika, ovakav odziv građana u Valjevu odgovarao bi protestu od 60.000 ljudi u Beogradu.
Šta je Janevska rekla u svom govoru?
„Pred vama stojim kao patriota, rodoljub, kao pojedinac svestan pokušaja kompletnog uništenja svega do čega mi je stalo. Nema više mesta za bilo kakve prazne priče, nadmudrivanja i politikanstvo. Ovo je tema iznad svih tema, borba iznad svih borbi. Mi sada govorimo o objektivnoj istini – pokušaju svođenja naših života na životarenje i smrt u ropstvu. Ja neću da odem, neću da ostavim svoju zemlju, svoj grad, svoju majku i oca, svoju porodicu i prijatelje, svoj prvi korak, kuću i dvorište, svoju školu da mi ih sruše, unakaze, otruju i otmu. Ne postoji ni jedno mesto na svetu koje mogu zvati svojim domom osim ovoga ovde. Ja neću da sa drugog kraja sveta kroz ekrane gledam svoje najmilije i da gledam kako ih sele, proganjaju, maltretiraju. Ovo je moja zemlja, ovo je moj narod, ovo je moja kuća u koju sada nadiru lopovi, otimači, upadaju kroz prozore, iza leđa, u potaji, kradom da sve sruše i da nas unište. Ujedinjen narod jači je od svega“.
Grupa građana iz Čačka: Nećemo dozvoliti iskopavanje litijuma
Grupa građana "ProBudimo Čačak" najavila je danas da će organizovati "sve potrebne akcije" kako bi sprečila eventualna iskopavanja litijuma u okolini tog grada.
"Ukoliko je kopanje litijuma ekološki isplativo, zašto ga onda ne kopaju u Nemačkoj gde ga ima najviše, nego Nemci dolaze da ga kopaju po Srbiji. Branićemo zemlju naših predaka svojim telima ako to bude potrebno, nećemo dozvoliti da Rio Tinto ili bilo koja druga kompanija kopaju bilo šta što će neminovno ugroziti zdravlje ljudi koji tu žive", naveo je predsednik te grupe građana Pavle Jelesijević.
Grupa građana "ProBudimo Čačak" prvi put je učestvovala na lokalnim izborima u Čačku 2. juna i prema preliminarnim rezultatima Gradske izborne komisije osvojila je 10 mandata u lokalnoj Skupštini, koja ima ukupno 75 odbornika. Konačni rezultati lokalnih izbora u Čačku još nisu proglašeni jer opozicija tužbama nadležnim institucijama osporava preliminarne rezultate.
Srbijom se šire protesti protiv Rio Tinta: U Koceljevi, Negotinu, Šapcu, Aranđelovcu i Rači
Na društvenim mrežama počeli su da se šire pozivi za organizovanje protesta u mestima širom Srbije, a protiv projekta izgradnje rudnika litijuma kompanije Rio Tinto.
Ovi pozivi su usledili posle velikog protesta u Valjevu u ponedeljak i, koliko se može videti, iza ovih njih ne stoje određene grupe ili pojedinci, nego se samo dele među građanima pojedinih gradova.
Za sada su najavljena okupljanja u četvrtak, 25. jula u 19 časova kod Doma kulture u Koceljevi, u petak, 26. jula u 19 časova u Gradskom parku u Negotinu, u ponedeljak, 29. jula kod pošte u centru Šapca, takođe 29. jula u 19 časova na Trgu slobode u Aranđelovcu, kao i 5. avgusta u 19 časova ispred zgrade opštine u Rači.
U većini poziva za okupljanje građani se pozivaju da se suprotstave projektu Rio Tinta uz poruke "Srbija ne sme da se pretvori u deponiju sumporne jalovine", "Stop Rio Tintu", "Ne damo Šumadiju" i slično.
Udruženje građana "Ne damo Jadar" koje okuplja prvenstveno stanovnike Gornjih Nedeljica i okoline gde je planirana gradnja rudnika i koje je predvodnik svih protesta do sada, najavilo je da će u četvrtak, 25. jula, ukoliko Skupština opštine Loznice bude razmatrala prostorni plan kojim se dozvoljava gradnja rudnika, pozvati građane na momentalno okupljanje kod zgrade opštine.
Dodajmo i da, za sada, iz Udruženja građana "Ne damo Jadar" nisu ništa saopštavali povodom najavljenih protesta širom Srbije, sem što su ponovili da će pozvati građane na blokade i okupljanja 10. avgusta ukoliko vlast do tada ne obustavi realizaciju projekta "Jadar".
Oni su ovaj rok od 40 dana dali krajem juna nakon protesta u Leskovcu, kada je zahtev za trajnu zabranu geoloških istraživanja i eksploataciju litijuma i bora u Srbiji predat zvanično u Beogradu.
Iz ovog udruženja su rekli da postoji mogućnost i da ranije pozovu građane na proteste.
U međuvremenu je Ustavni sud poništio raniju uredbu Vlade Srbije kojom je zaustavljen projekat "Jadar", a u Beogradu je potom sa predstavnicima EU potpisan Memorandum o razumevanju o strateškom partnerstvu u oblasti održivih sirovina kojim se otvara dalji put ka realizaciji rudarenja litijuma u Srbiji.
Prvo ročište po grupnoj tužbi protiv kompanije „Rio Tinto“ zbog „istorijske, ekološke i društvene štete“ koju je prouzrokovao njen rudnik bakra na ostrvu Bugenvil u Papui Novoj Gvineji zakazano je za 10. oktobar, prenosi agencija Rojters (Reuters).
Tužena je kompanija i „Bugenvil koper“ (BCL) koja je upravljala rudnikom u kojem je Rio Tinto imao većinski udeo.
Grupnu tužbu protiv „Rio Tinta“ podneli su meštani pogođenog regiona Bugenvil, a pridružilo su im se i drugi građani te ih je ukupno 3.000 koji traže kompenzaciju za „istorijsko loše upravljanje rudnikom“ koje je „prouzrokovalo veliku štetu po životnu sredinu i društvo“.
Kompanija „Rio tinto“ je ranije saopštila da je postignut sporazum o otvaranju istrage o tom rudniku bakra u vezi sa optužbama da je izbegavao odgovornost u čišćenju toksičnog otpada.
Akademik: Zapad hoće naše minerale koje dajemo budzašto, priča o litijumu – da skrenu pažnju s toga (VIDEO)
Akademik Slobodan Vukosavić smatra da je cilj priče o litijumu da se skrene pažnja sa toga da Zapad hoće naše minerale, ali ne i litujum, čija cena je u poslednje dve godine strmoglavo pala i razvijaju se nove vrste baterija koje nemaju opasnosti koje nose litijumske baterije.
„Postoji čitav niz tehnologija i velike zemlje kao što je Kina već proizvode automobile sa tim novim baterijama. I Kina je daleko više odmakla, brže razvija te tehnologije nego ostatak sveta“, naveo je Vukosavić.
On u N1 Studio Live ističe da je u toku rudarski desant na Srbiju, kao i da se „dogodilo da popušta hegemonija Zapada koju je imao u svetu i teško je sada dobijati kineske, ruske, indijske, brazilske resurse“.
„Čak i u tradicionalnim rudarskim kolonijama, gde narod umire od trovanja u Africi, dolaze sad Kinezi koji nude čisto rudarenje i afričke zemlje polako potiskuju zapadne kompanije. Tako da je sada stvarno sužen prostor… ne možete da nabavite minerale“, navodi on.
Dodaje da na Zlatiboru ima mangana, oko Valjeva hroma, u Mačkatici molibdena, u Stragarima nikla, na Rudniku kobalt, u Kučevu volfram, u Raški kadmijum, u Rađevini antimon, platina oko Vrnjačke banje, oko Gornjeg Milanovca magnezit, a oko Čačka grafita, koji je, kako kaže, jako važan za savremenu industriju.
Podsetio je da su do sada izdata rešenja Ministarstvo rudarstva za geološka istraživanja u Aranđelovcu, Badanji, Baljevcu, Beloj Crkvi, Belanovici, Blacu, Brajkovcu, Bujanovcu, Bukulji, Ceru, Čačku, Divcima, Dobrinji, Dudovici, Gornjem Milanovcu, Gorobilji, Jadarskom basenu, Jagodini, Jaloviku, Janoku, Ježevici, Kamenici Šabačkoj, Kniću, Koceljevi, Kosjeriću, Kragujevcu, Krajkovcu, Kraljevu, Krupnju, Lađevcima, Lajkovacu, Lazarevcu, Loznici, Lukavcu, Ljigu, Merošini, Mionici, Mrovski, Nišu, Osečini, Osladiću, Petlovači, Piskanji, Požegi, Preljini, Rači, Radušu, Raški, Rekovcu, Rekovačkom neogenom basenu, Siokovcu, Šapcu, Šatornji, Topoli, Trgovištu, Trnavi, Ubu, Ursulama, Valjevu, Valjevsko-mioničkom basenu, Varvarinu, Vladimircima i Vranju.
„Praktično, pokrivena je cela Srbija“, zaključuje.
Dodaje da je namera „da se dođe do naših minerala, zašto baš kod nas, jer ih praktično predajemo budzašto, to je bila dosadašnja praksa“.
Navodi i da je SANU imala naučni skup 2021, gde su razmotreni svi aspekti rudarenja litijuma i nedvosmisleno je zaključeno da „nemamo nikakav interes da iskopavamo litijum i da te planove treba saseći u korenu“.
Takođe, ukazuje i da ćemo teško moći da budemo konkurencija Kinezima, koji su najveći svetski proizvođači električnih automobila, kao i da se u našoj zemlji ključni ugovori čuvaju kao najstroža tajna, te se ne zna koliko će se električnih automobila proizvoditi u Kragujevcu i koliko ćemo od toga zarađivati.
„Velike i ozbiljne zemlje, kao što je Kina, žele da izvoze svoje veoma jeftine električne automobile u Evropu. Uspevaju da nađu način da zaobiđu administrativna ograničenja koja uvodi EU. Oni upravo prave fabriku u Turskoj, koja će proizvoditi 150.000 automobila“, kaže Vukosavić.
Misli da je drugi razlog za rudarski desant na Srbiju i to, što su najpoštenije rekli Nemci, „da se njima ne sviđa naše prisutstvo na Balkanu, naša brojnost, površina koju pokrivamo, naši interesi, naša posebnost, naša sklonost da budemo savremeni“.
„Šta bi vi onda želeli da uradite u Srbiji, da bi rasrbili Balkan. Najefikasnije što možete da uradite, to je da pravite rudnike, da srpskog seljaka terate sa njegove njive, da ljude koji imaju po petoro dece, terate odatle gde žive sa njihove dedovine, da deca više ne mogu da idu tu u školu, da zagadite životnu sredinu“, ocenjuje.
Ističe da je rudarstvo veoma važno Srbiji, ali da je neophodno razviti koncept rudarenja bez deponija i ispuštanja vode u okolinu.
Kaže da već postoje rudnici koji funkcionišu na tom principu, ali je to nešto skuplje.
Insistira da mi treba da formiramo rudarske kompanije u Srbiji, pa će onda naše rudarske kompanije ići u druge zemlje da tamo kopaju.
„Nisam za to da postanemo rudarska kolonija, zato što sudbina rudarskih kolonija, zemalja koje imaju najveći udeo rudarenja u BDP, jako je mračna, oni žive po 10-15 godina kraće od nas, imaju mnogo manje prihode i društvo se u potpunosti dezintegriše, ne postoje institucije“, ukazuje.
DLZ i Zlatko Kokanović: „Nemam šta da razgovaram s Vučićem“
Još malo pa će vanredni parlamentarni izbori, ali pre njih nova epizoda podkasta pod zaštitom Međunarodnog PEN centra, "Dobar loš zao".
Nenad Kulačin i Marko Vidojković su u prvom delu emisije vredno radili na svojoj disertaciji iz kopanja litijuma, izanalizirali su predizbornu situaciju u Americi, a pozdravili su stavljanje demokratije i ljudska prava u Srbiji pod nemačku kontrolu.
Gost je ekološki ratnik iz Gornjih Nedeljica, Zlatko Kokanović. On je, ekskluzivno za DLZ, prepričao detalje svoje borbe, kako gleda na „Šolcov“ samit, ali i da li veruje režimu. Intervju koji morate pogledati, u sklopu priprema za ono što će se u Srbiji dešavati od 10. avgusta.
Komentara: 0