Standardi Arhuske konvencije čiji je cilj informisanje, učešće javnosti i pravna zaštita građana se ne sprovode kada je u pitanju projekat Jadar, a najslabija "karika" je pravna zaštita. Jadrom se konkretno ne bavi niko ko je zadužen za sprovođenje Arhuske konvencije na čelu sa Ministarstvom za zaštitu životne sredine.
Građani su dezinformisani, a nedeljama smo već svedoci neviđenog medijskog progona organizacija civilnog društva i medija koji nisu pod kontrolom vlasti. Tu, prema rečima Mirka Popović, programskog direktora Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI), nema govora o primeni standarda Arhuske konvencije, koja definiše niz prava pojedinaca i organizacija civilnog društva u vezi sa životnom sredinom, a čiji je potpisnik i Srbija.
„Taj progon inicirali su i započeli najviši državni funkcioneri, a da institucije ne čine ništa da progon zaustave“, kaže za N1 Popović i koji podseća da su pristup informacijama, učešće javnosti i pravna zaštitu u pitanjima životne sredine – tri stuba Arhuske konvencije. Ova konvencija usvojena u istoimenom danskom gradu na konferenciji Životna sredina za Evropu 1998. godine, a potpisalo ju je 49 zemalja.
Počevši od 2002. godine, Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) je uspostavila mrežu Arhus centara širom svog regiona, pružajući javnosti praktične resurse za ostvarivanje svojih prava na životnu sredinu. Postoji 60 centara u državama članicama OEBS-a, od čega 13 Arhus centara u zemljama jugoistočne Evrope: tri u Albaniji, tri u Bosni i Hercegovini, dva u Crnoj Gori i pet u Srbiji.
U Srbiji je za sprovođenje ove konvencije zaduženo Ministarstvo za zaštitu životne sredine, dok Mladi istraživači Srbije (MIS) pomažu primenu Arhuske konvencije kroz Arhus centar u Novom Beogradu, koji je uspostavljen 2015. godine.
Odgovora iz ministarstva nema, što ne iznenađuje, s obzirom na to da već godinama ne odgovara na novinarska pitanja redakcije N1.
Kako je za N1 navela izvršna direktorka Mladih istraživača Srbije Tanja Petrović, Arhus centri ne pružaju informacije o stanju životne sredine, kao ni o projektima privatnih kompanija jer nemaju nikakve mehanizme da do njih dođu, „pa samim tim i ne pružaju informacije o projektu rudnika jadarita„.
ARHIVA PPNS UČEŠĆE ZAINTERESOVANE JAVNOSTI I DELOTVORNOST PRAVNIH SREDSTAVA U POSTUPKU DONOŠENJA PROSTORNOG PLANA PODRUČJA POSEBNE NAMENE - LUKA ĐORĐEVIĆ
„Dijalog između donosilaca odluka i javnosti ne postoji“
„Što se tiče komunikacije među zainteresovanim stranama u vezi sa potencijalnim rudnikom jadarita, dijalog između donosilaca odluka i javnosti ne postoji, a u javnom prostoru crikuliše mnogo informacija koje nisu bazirane na naučnim činjenicama i pouzdanim ekonomskim proračunima“, rekla je Petrović za N1.
Ona podseća da se od osnivanja Arhus centra trude da uspostave nove i ojačaju postojeće mehanizme komunikacije i saradnje između državnih organa i civilnog društva kroz organizovanje panela, okruglih stolova, kroz promociju i zagovaranje za uključivanje predstavnika organizacija civilnog društva (OCD) u radne grupe za izradu propisa…
„U nekim periodima to je lakše i efikasnije, a veoma često je teško“, rekla je Petrović ali nije navela aktvinosti koje su se ticale projekta Jadar.
U kancelariji OEBS u Srbiji za N1 navode da je Srbija kao država odgovorna za izveštavanje o primeni Arhuske konvencije.
„Misija je podržala uspostavljanje okvira, ali je na državama – u ovom slučaju na Srbiji – da implementiraju Konvenciju, a na građanima da iskoriste raspoloživi mehanizam, kao što su Arhus centri. U tom smislu, Misija nije radila na konkretnim razvojnim projektima sa ekološkom dimenzijom, kao što je projekat Jadar. Umesto toga, podržali smo mehanizme neophodne građanima da iskoriste svoja prava. Nedavno smo istakli važnost rada sa i kroz Arhus centre na sastanku sa ministrom zaštite životne sredine“, navode u iz kancelarije Misije OBES.
Mirko Popović smatra da u navedenim okolnostima, uslovi za ostvarivanje ciljeva Arhuske konvencije ne postoje. Kao primer navodi član 3 Konvencije, po kom bi države potpisnice trebalo da obezbede da službenici i vlasti „pomažu i pružaju savete javnosti u traženju dostupnosti informacija, u olakšavanju učešća u donošenju odluka i u traženju pravne zaštite u pitanjima životne sredine“.
„Ne da ne pomažu, već aktivno doprinose tome da javnost onemoguće u ostvarivanju prava. Dobro, i kompanija Rio Tinto je javnost – njoj pomažu. Države potpisnice bi trebalo da promovišu ekološko obrazovanje i ekološku svest kod javnosti, posebno po pitanju obezbeđenja dostupnosti informacija, učešća u donošenju odluka i ostvarivanja pravne zaštite u pitanjima životne sredine“.
Popović ističe da ovaj slučaj treba posmatrati u širem kontekstu demokratske političke kulture i posvećenosti ciljevima održivog razvoja.
„Slučaj Jadar nije drugačiji od drugih slučajeva u kojima svedočimo razornim efektima delovanja korumpiranih i zarobljenih institucija i sužavanja prostora za društveni dijalog. Gorke lekcije smo naučili prateći realizaciju projekta „Beograd na vodi„, izgradnju fabrike guma u Zrenjaninu, eksploataciju bakra u Boru i sličnih projekata koji su nosili atribut projekata od značaja za Republiku Srbiju. Jedina razlika je u tome što projekat Jadar još uvek nije u fazi realizacije, te se efekti po životnu sredinu ne mogu sagledati na način na koji to možemo da vidimo u, na primer, Boru“, poručuje Popović.
ARHIVA PPNS МINISTARSTVO NAUKE "REGRUTUJE" KADAR ZA PROJEKAT JADAR
OEBS: Potrebne naučne studije i stvarna ekspertiza
Kao i u navedenim primerima, pripreme za realizaciju projekta Jadar prati urušavanje demokratskog dijaloga i stavljanje javnih institucija u službu privatnog interesa.
„Ipak, u slučaju projekta Jadar, imajući u vidu mobilizaciju građana i očigledan otpor javnosti ovom projektu, svedočimo i zastrašivanju i represiji nad neistomišljenicima, privođenju aktivista i optužbama za rušenje ustavnog poretka protiv onih koji koriste legitimno pravo na protest i drugačije mišljenje“, navodi Popović.
U OEBS-u ističu pitanja životne sredine kao posebno važna jer utiču na sve građane Srbije i uvek ima više prostora za razmenu mišljenja važnost dijaloga uz učešće relevatnih faktora, pre svega struke.
„Donošenju pravih odluka doprinose objektivne, naučne studije, studije uticaja na životnu sredinu i stvarna ekspertiza koja predstavlja činjenice, analize i prednosti i nedostatke. Postoje prakse iz drugih zemalja koje se mogu pogledati iz sličnih projekata kako bi se prikupile naučene lekcije i odlučile o daljem putu. Na svim segmentima društva – institucijama, civilnom druptvu, akademskim krugovima i građanima – je da se angažuju na ovoj ključnoj temi“, dodaju iz OEBS-a.
„Kažnjavanje, gonjenje i uznemiravanje aktivista u suprotnosti s konvencijom“
Popović podseća da ono što vidimo svakog dana ni u kom slučaju nije promovisanje ekološkog obrazovanja i ekološke svesti, već svesno i smišljeno manipulisanje informacijama, kao i diskreditacija stručnjaka koji imaju drugačije mišljenje u odnosu na vladajuću većinu.
„Diskreditacijom stručnjaka koji imaju drugačije mišljenje ne razvija se ekološka svest već se podriva poverenje javnosti u struku“, dodaje.
Programski direktor RERI podseća da bi države potpisnice trebalo da obezbede odgovarajuće priznanje i pomoć udruženjima, organizacijama i grupama koje promovišu zaštitu životne sredine i da obezbede usklađenost svog nacionalnog pravnog sistema sa ovom obavezom.
„Kod nas, najviši državni funkcioneri, na čelu sa Predsednikom Republike Srbije, udruženja koja promovišu zaštitu životne sredine proglašavaju stranim plaćenicima i državnim neprijateljima koji, u zaveri sa stranim državama, nastoje da destabilizuju Srbiju“, navodi Popović.
Na kraju, Popović kaže da kažnjavanje, gonjenje i uznemiravanje aktivista i organizacija je u suprotnosti sa konvencijom, a kao posebno problematično vidi pravo na pravnu zaštitu i na pravni lek:
„Naime, nije se kompanija Rio Tinto jedina obratila Ustavnom sudu tražeći da se ispita ustavnost i zakonitost postupaka javnih vlasti u slučaju poništavanja planskih akata za realizaciju projekta Jadar. Obratila su se i udruženja, kako Ustavnom tako i Upravnom sudu. Međutim, o zahtevu Rio Tinta ekspresno je odlučeno, nakon što je za, po svemu sudeći, izdat politički nalog. Zahtevi udruženja koja se bave zaštitom životne sredine još uvek čekaju svoj sudski epilog“.
Jedna od njih je narodna inicijativa sa 38.000 potpisa koja 2022. godine predata Narodnoj skupštini, ali do danas nije stigla do poslanika.
Prema njegovim rečima, nesprovođenje standarda iz Konvencije je očekivano jer prava koja garantuje ne mogu se u punoj meri ostvariti u društvu gde ne postoji demokratska politička kultura, a „postoje represija i progon neistomišljenika“.
ARHIVA PPNS PROTIV RUDNIKA LITIJUMA 59,4 ODSTO GRAĐANA SRBIJE, ZA 24,8 ODSTO - IZ ISTRAŽIVANJA NSPM
Najbolja situacija sa pristupom informacijama
Od tri navedena „stuba“, Popović smatra da je najbolja situacija sa pravom na pristup informacija u vezi sa životnom sredinom koje se ostvaruje kroz komunikaicju sa Kancelarijom povernika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.
Ipak situacija je daleko od idealne, a zasluge za to imaju institucije koje se bave zaštitom životne sredine koje neretko ignorišu zahteve i upite medija i javnosti.
„Prema podacima iz Godišnjeg izveštaja Poverenika za pristup informacijama od javnog značaja za 2023. godinu Ministarstvu zaštite životne sredine su upućena 346 zahteva za pristup informacijama i podneto je 97 žalbi. Po broju upućenih zahteva i broju žalbi u poređenju sa drugim ministarstvima ovo ministarstvo je na četvrtom mestu. U 2022. godini Ministarstvu zaštite životne sredine je upućeno 192 zahteva za pristup informacijama i podneto je 145 žalbi.
Interesovanje postoji, ali i odbijanje
Da je situacija sa informacijama u najmanju ruku otežana, piše o i u godišnjem izveštaju Poverenika za 2023. godinu gde je navedeno da je „pristup traženim informacijama jako otežan novinarima, udruženjima koje se bave zaštitom ljudskih prava, licima koja traže informacije o zaštiti javnog zdravlja i ugrožavanju životne sredine, što je direktna posledica masovne zloupotrebe prava na pristup informacijama“. Kako navode, kapaciteti Poverenika, su „u značajnoj meri okupirani radom na predmetima lica koja bezočno zloupotrebljavaju pravo na pristup informacijama“.
Da interesovanje za pitanja koje se tiču životne sredine postoji, svedoči i podatak da su pitanju o zaštiti životne sredine na drugom mestu. Visok je i procenat uskraćenih informacija u vezi sa ugrožavanjem i zaštitom životne sredine što je, kako navode u izveštaju poverenika, takođe zabrinjavajuće, „budući da je reč o informacijama koje takođe imaju tzv. privilegovani status u smislu kraćih i hitnih rokova za postupanje po zahtevima za pristup, za rešavanje po žalbama i koje su od izuzetnog značaja za zdravlje ljudi i njihove odluke u vezi sa ponašanjem u odnosu na sadržinu tih informacija“.
Sudeći po internet objavama OEBS se bavio primenom Arhuske konvencije na nivou organizovanja u učešća na tribinama i radionicama poput „Značaj pristupa ekološkim informacijama za unapređenje i zaštitu životne sredine“, „Primena Arhuske konvencije i pristup informacijama od javnog značaja“.
Podataka o aktivnostima kada je u pitanju pretpostavljeni projekat Jadar nema. Iz OEBS su rekli da će potruditi da odgovore.
Pravna zaštita je najslabija karika
Popović smatra da se standardi Konvencije najslabije sprovode po pitanju pravu na pravnu zaštitu. Kako navodi, sudska praksa je i dalje nedovoljno razvijena, uprkos ne tako brojnim ali ipak pozitivnim primerima. Popović podseća na presuda Upravnog suda u slučaju „Gondola“ – kada je zabranjena ideja da se gondola zakači na neki deo Kalemegdanske tvrđave – takav pozitivan primer, kao i presuda Višeg suda u slučaju RERI protiv EPS-a, zbog zagađenja vazduha sumpor-dioksidom.
„Iako postoje postoje pozitivni izuzeci u sudstvu i tužilaštvu, generalno je praksa nezadovoljavajuća i nepovoljna po ostvarivanje prava na pravnu zaštitu koje garantuje Arhuska konvencija“.
ARHIVA PPNS PROTESTI MOGU DA SRUŠE VELIKE PLANOVE RIO TINTA U SRBIJI - PROF. DR MORIS DAFI
Aktivnosti OEBS i Arhus centara
Kada su u pitanju aktivnosti po pitanju rada Arhus centara i sprovođenja Arhuske konvencije naveli su sledeće aktivnosti iz OEBS su naveli i sledeće aktivnosti.
– Kurs ekološkog zakonodavstva održava se svake godine u okviru obuke Pravosudne akademije gde znanja stiču za buduće sudije osnovnih i prekršajnih sudova, kao osnovni javni tužioci od 2019. godine.
– Pomoć i podrška Pravnom fakultetu u Beogradu u osnivanju i radu “Klinike za pravo životne sredine” koju je do danas završilo 580 apsolventa prava, a članovi ove klinike su angažovani u najvažnijim ekološkim procesima u zemlji.
– Misija je omogućila uspostavljanje Centra mladih pravnika za životnu sredinu (Hub), čiji je cilj bio unapređenje veština i znanja mladih pravnika u procesuiranju kršenja zakona o životnoj sredini, usklađivanje zakona sa principe održivosti i neutralnost gasova staklene bašte i obezbeđivanje građanskih sloboda za angažovanje civilnog društva.
– Organizovana je međunarodna konferencija sa Ombudsmanom/Zaštitnikom građana pod nazivom „Zaštita prava na zdravu životnu sredinu“ sa fokusom na ulogu nezavisnih institucija u jačanju implementacije ekološkog zakonodavstva.
– Misija je podržala stvaranje „Zelene parlamentarne grupe“ kako bi se izgradio međustranački savez po pitanjima koja utiču na sve građane, kao što je životna sredina.
„Radimo na izgradnji kapaciteta institucija, ali i civilnog društva, da se bave ekološkom politikom u skladu sa najboljom međunarodnom praksom. Iako su naša sredstva skromna, trudili smo se da obezbedimo relevantne alate kojima građani Srbije i institucije mogu da iskoriste, izgrađujući održive kapacitete među različitim zainteresovanim stranama“, poručuju iz OEBS.
Kao poseban problem ističe često odbacivanje krivičnih prijava zbog građenja bez građevinske dozvole ili sličnih očiglednih kršenja propisa gde dolazi do neusklađenosti Zakona o planiranju i izgradnji sa Arhuskom konvencijom.
Poput člana 138a kojim se odvraćaju i građana i udruženja da ulaze u spor sa investitorom zbog rizika od visokih troškova za naknadu štete.
Razlike postoje i kod odredbe o odgovornosti ako nadležni nečinjenjem učine propust, jer prema našem Zakonu o zaštiti životne sredine previđena je samo mogućnost preispitivanja odluka nadležnih organa, ali ne i propusta koje su nadležni organi učinili nečinjenjem.
Srbija bez prostornog i plana razvoja
Popović kaže da je projekat Jadar po svojim karakteristikama razvojni projekat od značaja za čitavu Srbiju, o čemu svedoče i javni nastupi predsednika Republike i predsednice Narodne skupštine i o takvom projektu bi trebalo da se raspravlja na nivou Plana razvoja Republike Srbije.
„Javna rasprava i Plan razvoja je mesto gde bi trebalo da se sučele različita mišljenja, te da se kroz transparentan i participativni dijalog donesu ključne razvojne odluke. Međutim, Plan razvoja nije usvojen kada je trebalo – najkasnije do 2020. godine, pa Srbija i nema plan razvoja. Srbija nema ni nacionalni prostorni plan jer je prethodni odavno istekao, a nacrt novog plana je pre par godina nestao iz javnog prostora. Projekat Jadar je trebalo da prođe javnu diskusiju u fazi pripreme ova dva krovna razvojna dokumenta. Pod uslovom da u Srbiji vladaju okolnosti u kojima je moguće voditi slobodan i na činjenicama zasnovan javno-politički dijalog. Takvi uslovi u Srbiji ne postoje“, dodaje.
ARHIVA PPNS GMO I ARHUSKA KONVENCIJA - TINА JANJATOVIĆ
A nema ni strategije
Strategija za primenu Arhuske konvencije sa Akcionim planom u Republici Srbiji za period 2022 – 2032. godine je u nadležnosti Ministarstva zaštite životne sredine Republike Srbije i još nije usvojena.
„Mladi istraživači Srbije – Arhus centar Novi Beograd su, zajedno sa sedam drugih organizacija civilnog društva, članica radne grupe za izradu Strategije. Preciznu informaciju o daljem toku procesa izrade nemamo i može je dati samo Ministarstvo za zaštitu životne sredine. Ono što znamo jeste radna da pošto grupa pripremi nacrt teksta Strategije, trebalo bi da nadležni organ u skladu sa Zakonom o planskom sistemu, sprovede proces e-konslutacija, a zatim i javnu raspravu što je prilika za uključenje šire javnosti“, navodi Tanja Petrović iz Mladih istraživača Srbije.
Popović kaže da su članovi radne grupe imali priliku da upute komentare i primedbe na tekst Strategije i dogovoreno je da se rad radne grupe nastavi nakon letnje pauze.
„To je svakako bolje nego da je nacrt stavljen na javnu raspravu tokom letnje pauze. Voleo bih da je rad na Strategiji efikasniji i da je ona već usvojena, posebno zbog toga što se okolnosti menjaju i ukoliko je dokument dugo u fazi pripreme to će zahtevati nove izmene i dopune zbog promenjenih okolnosti, usvojenih novih propisa koji mogu pozitivno, ali i negativno da utiču na primenu Strategije“, navode.
Ali, Strategija prema Popoviću, nam neće rešiti probleme sa kojima se suočavamo.
„Oni su direktna posledica narastajuće represije, opadanja demokratskih standarda i urušavanja vladavine prava. Posle leta 2024. stanje u društvu je značajno promenjeno, civilno društvo funkcioniše u značajno promenjenom okruženju i izloženo je dodatnim pritiscima. U takvom okruženju postoji rizik da Strategija ostane mrtvo slovo na papiru. O kvalitetu rešenja i tekstu Strategije konačni sud možemo da ti kada dobijemo novu verziju i vidimo u kojoj meri su primedbe i komentari usvojeni“, zaključuje Popović za N1.
Predrag V. Popović
Izvor: N1, 13. 9. 2024.
ARHIVA PPNS SANU: PROJEKAT JADAR - ŠTA JE POZNATO? (APSTRAKTI I SNIMAK NAUČNOG SKUPA)
STRANICA KOJA SE ČUJE - ZORAN MODLI
PRVI PRVI NA SKALI FB STRANA, TVITER, INSTAGRAM, TREDS
PODRŽI PPNS!
MIHAJLO PUPIN
ARČIBALD RAJS
Komentara: 0