U raspravi u "Utisku nedelje" oko projekta "Jadar" kompanije Rio Tinto, profesorka dr Dragana Đorđević i profesor dr Zoran Stevanović mišljenja su da svako rudarenje sa sobom nosi opasnosti po životnu sredinu i da se nigde u svetu ne uništava plodna i zdrava zemlja kako bi se otvorio rudnik. Sa druge strane, dekan Rudarsko-geološkog fakulteta dr Aleksandar Cvjetić i geološki inženjer Predrag Mijatović branili su ovaj projekat navodeći da govore u ime svoje struke, dok ih je dr Đorđević optužila da rade u interesu Rio Tinta, što su oni negirali.
„Opšti problem ovde je što Zoran (Stevanović) i ja govorimo kao nezavisni stručnjaci, a ostala dvojica sagovornika rade za kompaniju ili u interesu kompanije“, rekla je dr Dragana Đorđević.
„Ne, nemojte to pričati“, odgovorili su Cvjetić i Mijatović na ovu optužbu.
Oni su demantovali da rade u interesu Rio Tinta, a Cvjetić je poručio „kako brani struku“.
„Nismo na platnom spisku Rio Tinta, bili smo dok smo radili studiju… Bili smo plaćeni po tržišnim cenama i tu se završava naše angažovanje, ja ovde branim naš deo struke – rudarstvo, a šta će Rio Tinto uraditi sa projektom to je njihova stvar… Ja vam govorim sa stanovišta svoje struke“, rekao je Cvjetić i dodao da stoji uz svog projekta.
Naučna savetnica Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju (IHTM) dr Dragana Đorđević rekla je u večerašnjem „Utisku nedelje“ na TV Nova da bi da je poslanica glasala za predložene izmene Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima, a koje je predložila opozicija u Skupštini Srbije i o čemu će sutra početi rasprava u redovnom skupštinskom zasedanju.
„Nigde u svetu se uništava zdrava i plodna zemlja koja je puna vode da bi se otvorio rudnik, oni su uglavnom u pustinjama i nenaseljenim područijima planete“, istakla je dr Đorđević.
Ona je navela da što je veći kapacitet proizvodnje, to je i više otpada.
Dr Đorđević je navela da kod ovog projekta „ne postoji dobra praksa, kao ni tehnologija“.
„Nemaju ni idejni projekat bez koga ne može da se dobije obim i sadržaj. To što je podzemni rudnik ne znači da je to dobro za životnu sredinu, koristiće se i eksploziv, dolaziće i do sleganja terena, a tu su tri sloja podzemnih voda“, rekla je ona.
Đorđević je istakla da je odlagalište na Štavici na neprirodnom mestu i da je „veliki rizik da jalovište sklizne“. Ona je takođe dodala da se „jalovina ne odlaže u plavnim područjima, a Korenita i Jadar to jesu“.
Ona je ukazala i da se rizik od takvih stvar povećava jer se sa klimatskim promenama povećava i intenzitet padavina.
Govoreći o projektu „Jadar“, dr Đorđević je još dodala da Rio Tinto predlaže „katastrofalnu tehnologiju iz 19. veka“.
„Ima više litijuma u drugim zemljama u svetu, ali se hoće eksploatacija u Jadru zbog jeftine radne snage, niske rudne rente, a i zakon je takav kakav jeste“, rekao je dr Đorđević.
Cvjetić: „Protiv sam predložnih izmena Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima“
Dekan i profesor Rudarsko-geološkog fakulteta dr Aleksandar Cvjetić kazao je u emisiji da bi da je poslanik glasao protiv predloženih izmena Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima koje je predložila opozicija.
„Naša rudarska struka nažalost mora da kopa tamo gde ima. Ja bih voleo da možemo da ležište iznesemo iz Jadra i odnesemo na neko mesto gde ljudima odgovara. Naše je bilo da ležište nađemo i ono je nađeno“, rekao je dr Cvjetić.
Odgovarajući na navode dr Đorđević, dekan Rudarsko-geološkog fakulteta je naveo da naš zakon ne poznaje idejni projekat, već vizibiliti studiju, navodeći da je ona urađena i da je na osnovu nje rađen nacrt o proceni uticaja na životnu sredinu.
„To što pričate da se minira i da zemlja sleže, mi dole imamo ljude zar bi neko to tako radio? Metoda nije drugačija od metoda koje se koriste svuda u svetu. Sve što izvadite prilikom izrada prostorija i kopanja, zapunjava se zasipom koji se pre toga testira da bi se sprečilo svako sleganje. Što se tiče eksploziva, koristi se onoliko da ljudi neće ni znati da se dole minira i ne treba da se boje da će gore doći do nekog potresa jer se radi sa posebnim tehnikama miniranja“, odgovorio je on.
Govoreći o jalovištu Štavica, on je rekao i kako „ono van plavnih zona“ uz tvrdnju kako je odlagalište „daleko van te zone“.
Na pitanje o kontroli ovog projekta, dr Cvjetić je naveo kako je na državi da kontroliše i dodao da ima poverenja u državu jer bi u „suprotnom to značilo anarhiju“.
„Država je ta koja mora da vrši nadzor… Da li država ima kapacitete? To će država da pokaže“, rekao je on.
Na pitanje dr Stevanovića koliko ima trenutno rudarskih inspektora u Ministarstvu životne sredine, Cvjetić je naveo da ne zna, ali da zna da u Inspektoratu postoje četiri inspektora koji su postavljeni po delovima Srbije.
Nakon toga da je dr Stevanović pitao i da li zna da je 2020. godine bilo podneto 20 prijava za zagađenje životne sredine i da je 13 bilo za „poznate počinioce“.
„Vi mislite da smo mi u stanju kao država sa ovakvom organizacijom da pratimo i obezbedimo da se naša priroda sačuva“, upitao je on.
Stevanović: Svako rudarenje nosi opasnost po životnu sredinu
Profesor hidrogeologije na Rudarsko-geološkom fakultetu u penziji dr Zoran Stevanović istakao je da svako rudarenje sa sobom nosi opasnost po životnu sredinu.
„Mi još uvek ne znamo ni koje bi mogle biti sve posledice, a imamo i 34 opasne materije u procesima“, rekao je on o projektu „Jadar“.
Obrazlažući svoje protivljenje ovom projektu, dr Stevanović je prvo naveo zakonski okvir dodajući da imamo propise koji ne idu na ruku očuvanja naše životne sredine.
„U zakonu kada izvršite istraživanja automatski možete dobiti i pravo na eksploataciju kada overite te rezerve. Tu je napravljen jedan ustupak komercijalizaciji uopšte. Uskraćeno je pravo našoj osnovnoj instituciji Geološkom zavodu Srbije da se bavi primenjenim geološkim istraživanjima, osim po posebnoj odluci Vlade Srbije, a na predlog Ministarstva (rudarstva)“, rekao je on i dodao da to nije učinjeno nijednom do sada od kada postoji taj zakonski član.
On je upitao i da li je normalan sled stvari da profit bude u prvom pranu od onoga što je želja ljudi, a to je da se sačuva životna sredina.
„Iako mi je gospodin Cvjetić kolega, ja ne mogu da se složim sa tim, to mi zvuči kao bajka. Ja ne mogu da verujem da ljudi veruju sa toliko ubeđenja da neće btii posledica“, izjavio je dr Stevanović.
On je podsetio da je na samo 17 kilometara neposredno od rudnika u Jadru nalaze najveće rezerve podzemnih voda od značaja za mačvanski i beogradsko-posavski region.
„Te količine vode su dvostruko ili trostruko veće od onih koje Beograd koristi za snabdevanje svog stanovništva“, dodao je on.
Govoreći o rudniku u dolini Jadra, on je u „Utisku nedelje“ upozorio i na potencijalne havarije, incidente ili prirodne nepogde, poput zemljotresa ili poplava.
Mijatović: U Srbiji imamo rudnike olova i cinka u blizini gradskih naselja
Inženjer geologije i generalni sekretar Saveza inženjera rudarstva i geologije Predrag Mijatović naveo je da bi takođe glasao protiv predloženih izmena Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima.
On je rekao u emisiji „kako ima poluistina i neistina“ u priči oko projekta „Jadar“.
Odgovarajući na tvrdnje dr Đorđević, on je naveo da u Srbiji imamo rudnike olova i cinka, ali ne i litijuma, koji se nalaze u blizini gradskih naselja i za koje je još naveo kako su navodno „opasniji od planiranog rudnika litijuma“ tvrdeći kako se koriste „agresivniji materijali, reagensi, ali i zbog načina odlaganja nego što se planira kod litijuma“.
„Ovde u Srbiji imamo rudnik Majdan kod Ljubovije, gde ima i plodne zemlje, zatim rudnik na planini Rudnik se nalazi na 500 metara od gradskog naselja i radi bez bilo kakvih problema“, rekao je on.
Mijatović je naveo da svakako postoje potencijalni rizici koji se mogu desiti ali da su „nauka, tehnologija, rudarstvo i oprema napredovali i da se oni mogu preduprediti“.
„Kad govorite o miniranju i da će se pomerati slojevi, to može teoretski ako se dole bude miniralo atomskom bombom“, rekao je on.
On je još izneo tvrdnje kako se voda u Jadru „neće zagaditi“ i kako je projektom „predviđena kontrola“.
Izvod iz Studije izvodljivosti podzemne eksploatacije ležišta litijuma i bora Jadar
Studiju je izradio Rudarsko-geološki fakultet (Univerziteta u Beogradu) novembra 2020, investitor je bila ćerka-firma Rio Tinta u Srbiji "Rio Sava eksploreišn" sa sedištem u Beogradu, na osnovu ugovora (naručilac broj: 463 od 20. avgusta 2020. godine; izvršilac broj: 14/80-20 od 25. juna 2020. godine).
Rukovodilac izrade studije bio je prof. dr Nikola Lilić, dipl. inž. rudarstva, a na spisku projektanata nalaze se:
geološki deo: prof. dr Radule Tošović, dipl. inž. geologije, mr Zoran Draško, dipl. inž. geologije
rudarski deo: prof. dr Zoran Gligorić, dipl. inž. rudarstva, prof. dr Aleksandar Milutinović, dipl. inž. rudarstva, prof. dr Branko Gluščević, dipl. inž. rudarstva, prof. dr Vladimir Čebešek, dipl. inž. rudarstva, prof. dr Rade Tokalić, dipl. inž. rudarstva, prof. dr Vladimir Milisavljević, dipl. inž. rudarstva, prof. dr Ivica Ristović, dipl. inž. rudarstva, prof. dr Nikola Lilić, dipl. inž. rudarstva, prof. dr Božo Kolonja, dipl. inž. rudarstva, prof. dr Dejan Stevanović, dipl. inž. rudarstva, Veljko Rupar, master inž. rudarstva, Luka Crnogorac, master inž. rudarstva, Petar Marković, master inž. rudarstva
priprema mineralnih sirovina: prof. dr Dinko Knežević, dipl. inž. rudarstva
Komentara: 0