Evropska komisija objavljuje godišnje izveštaje o napredovanju Srbije na putu ka Evropskoj uniji u kojima se projekat Jadar i litijum pominju od 2021. godine.
U prethodnoj, 2020. nije bilo pomena litijuma, niti projekta Jadar, a po pitanju rudarstva u poglavlju 15 Energetika, pomenut je napušteni rudnik uranijuma.
"Nijedan od dva nuklearna istraživačka reaktora u Srbiji niti njen napušteni rudnik uranijuma nemaju licencu. Licence za dva stara skladišta radioaktivnog otpada su istekle u novembru 2019. godine. Akcioni plan za stavljanje van pogona istraživačkih reaktora tek treba da bude izrađen. Novo postrojenje za preradu radioaktivnog otpada još uvek nije licencirano".
Izveštaj EK za 2021.
U poglavlju Životna sredina piše da je u 2020. godini budžet Srbije za životnu sredinu povećan za 48% u odnosu na prethodnu godinu, uglavnom kroz inostrano zaduživanje. Dalje stoji da "Srbija treba da dâ prioritet projektima u oblasti životne sredine koji imaju najveći uticaj na životnu sredinu, da ih bira i sprovodi transparentnim postupcima, kao i da veliki dugoročni (industrijski) investicioni projekti moraju biti u skladu sa najvišim standardima EU u oblati životne sredine".
"Srbija treba da obavi strateške procene uticaja na životnu sredinu za sve planove i programe, čime se postavlja okvir za buduću saglasnost za razvoj projekata navedenih u Direktivi o proceni uticaja na životnu sredinu, kao što je Prostorni plan Republike Srbije, koji je u postupku usvajanja. Kada je reč o projektu Jadar, vlada se početkom 2021. godine obavezala da će poštovati najviše standarde u oblasti životne sredine, kao i da će obaviti stratešku procenu njegovog uticaja na životnu sredinu pre izmena Prostornog plana".
U istom poglavlju navedeno je da Srbija nije postigla napredak u usklađivanju pravnih propisa koji se odnose na odgovornost za životnu sredinu i krivično pravo u oblasti životne sredine (direktive 2004/35/EZ i 2008/99/EZ). Sprovođenje i dalje predstavlja ključni prioritet, uključujući ostvarivanje vidljivih rezultata u sprovođenju Direktive o krivičnim delima protiv životne sredine.
Kada je reč o rudnicima, u Poglavlje 15 Energetika ponovljeno je da JP Nuklearni objekti Srbije treba da završi licenciranje dva stara skladišta, čije su licence istekle u novembru 2019. godine, zajedno sa novim postrojenjem za preradu radioaktivnog otpada, dva reaktora za nuklearna istraživanja i napuštenim rudnikom uranijuma.
U odeljku o privatizaciji i restrukturiranju zapisano je da je privatizacija preduzeća u državnoj svojini napredovala. Ovde je ukazano na prisustvo investitora koji su van EU, a zašli su u rudarstvo Srbije.
"Od 2015. godine, kada je usvojen zakon o privatizaciji, za više od 310 državnih preduzeća, uglavnom bez zaposlenih ili samo sa malim brojem zaposlenih, pokrenut je stečajni postupak, čime je ukupan broj preduzeća u stečajnom postupku povećan na 2.000. Manji broj privrednih društava je privatizovan, a investitori koji nisu iz EU kupili su neke od najvećih firmi u rudarstvu, metalurgiji i poljoprivredi. Status preostalih 78 državnih preduzeća koja zapošljavaju oko 28.000 radnika tek treba da se reši, bilo stečajem ili privatizacijom. Planirano je da se 2021. godine privatizuje šest preduzeća sa ukupno 6.000 zaposlenih", stoji u ovom delu izveštaja.
O rudarstvu je još objavljeno da novi zakon predstavlja napredak.
"Energetski sektor je i dalje uglavnom neefikasan i veliki je zagađivač životne sredine, dok se preduzimaju neki koraci za reformu regulative. Srbija je postigla određeni napredak u privlačenju investicija u energetski i rudarski sektor regulatornim izmenama usvojenim kroz četiri zakona u aprilu 2021. godine u oblasti energije, energetske efikasnosti, obnovljivih izvora energije i rudarstva. U aprilu 2021. godine usvojen je novi Zakon o rudarstvu, što predstavlja napredak u usklađivanju zakonodavstva sa Direktivom o ugljovodoniku, naročito u pogledu uslova za izdavanje i upotrebu odobrenja za geološka istraživanja i proizvodnju", zapisano je u izveštaju EK za 2021.
PRILOG PPNS ZAKON O RUDARSTVU I GEOLOŠKIM ISTRAŽIVANJIMA (2021)
Litijum, bor i jadari i u Nacrtu Prostornog plana RS
Podsećamo, u nacrtu Prostornog plana iz 2021, u odeljku "Metalične mineralne sirovine" navodi se da su na prostoru Zapadne Srbije kao ekonomski najznačajniji utvrđeni geološki resursi litijuma u rudi jadarita u Jadarskom neogenom basenu kod Loznice, koji su procenjeni na oko 136 miliona tona.
Za nemetalične mineralne sirovine je zapisano da najveći ekonomski značaj imaju geološke rezerve borata u Jarandolskom basenu (sa oko 11 Mt rude) kao i rezerve bora u Jadarskom basenu (sa oko 20Mt ili oko 15% rude u okviru rezervi jadarita).
U "Dugoročnoj strategiji prostornog razvoja" piše da će se razvoj sektora rudarstva u domenu metaličnih mineralnih sirovina bazirati na "daljem razvoju postojeće eksploatacije i proizvodnje metala bakra i pratećih metala u Borskom basenu i na proizvodnji metala olova i cinka, zatim na svetski značajnim sirovinsko-resursnim i ekonomskim potencijalima litijuma, kao i potencijalima za buduću proizvodnju antimona, molibdena i nikla". Tu još piše da će "ključan za budući razvoj sektora nemetaličnih mineralnih sirovina ali i sa velikim značajem za rudarski sektor u celini, u narednom planskom periodu do 2025. godine biti početak eksploatacije jadarita i ekstrakcija borata u Jadarskom basenu i početak eksploatacije borata u Jarandolskom basenu".
"Razvoj sektora rudarstva u domenu metaličnih mineralnih sirovina" nosi najavu da će se u periodu do 2025. godine pokrenuti "za Republiku Srbiju ekonomski najznačajnija eksploatacija litijuma u Jadarskom basenu, koji je, sa količinom i sadržajem litijuma i bora u rudi, jedan od najznačajnijih potencijala u svetskim razmerama".
Ovu optimističnu viziju autora Nacrta demantovalo je vreme.
U analiza i oceni stanja, ovaj nacrt donosi podatak koji se tiče Prostornog plana posebne namene za "Jadar":
"U prethodnom planskom periodu (2010-2020), primena predeonog pristupa i afirmacija vrednosti karaktera predela je bila uspešna u delu koji se odnosio na upoznavanje stručne javnosti s aktuelnom terminologijom i karakterom predela kao integralnoj vrednosti u prostoru, kao i u razradi koncepta u dva planska dokumenta nižeg reda (PPPPN kulturnog predela Sremski Karlovci i PPPPN za realizaciju projekta eksploatacije i prerade minerala jadarita "Jadar"). Ipak, nisu ostvareni mehanizmi primene predeonog pristupa u regulativi i sistemu planiranja, i nije realizovan strateški prioritet – izrada Studije o tipovima predela Srbije, kao krovni dokument koji obezbeđuje informacionu osnovu za dalju primenu predeonog pristupa, subsidijarno na niže planske nivoe".
Nacrt Prostornog plana sadrži tematsku kartu (br. 4) na kojoj su predstavljene mineralne sirovine:
PRILOG PPNS PROSTORNI PLAN REPUBLIKE SRBIJE - NACRT, 2021.
Podsećamo takođe da je u 2021. godini trebalo da se završi faza studije opravdanosti projekta Jadar korporacije Rio Tinto, kao i studija o proceni uticaja na zaštitu životne sredine u cilju početka eksploatacije minerala jadarita.
Da će sve biti završeno do kraja godine, delegacija kompanije Rio Tinto na čelu sa izvršnim direktorom Jakobom Stausholmom informisala je predsednika Srbije Aleksandra Vučića tokom sastanka 1. juna te godine.
ARHIVA PPNS IMA LI POSLEDICA ZA RIO TINTO ZBOG NEOBJAVLJIVANJA STUDIJE U 2021. O PROCENI UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU, NAJAVLJENE NA SASTANKU SA VUČIĆEM I U IZJAVAMA A. BRNABIĆ?
Izveštaj EK o 2022.
U poglavlju Životna sredina zapisano je da je u 2022. državni budžet Srbije za životnu sredinu i klimatsko delovanje povećan za 50% u odnosu na 2021. godinu, prvi put se ističu električna i hibridna vozila, naglašena je netransparentna procedura i opet je izdvojen investitor van EU - Kina.
- Srbija finansira nove programe u oblasti životne sredine, kao što su zamena opreme za grejanje, pošumljavanje i nabavka električnih i hibridnih vozila. Sav prihod ostvaren od naknada za zaštitu i unapređivanje životne sredine treba da bude namenjen za životnu sredinu. Iako Srbija znatno povećava investicije u zaštitu životne sredine, još uvek nema delotvornu institucionalnu strukturu i transparentne procedure. Strateško planiranje je sada bolje usklađeno sa prioritetima politike. Srbija treba da sistematski daje prioritet projektima u oblasti životne sredine koji imaju najveći uticaj na životnu sredinu, kao i da unapredi sufinansiranje i upravljanje investicijama u životnu sredinu. Srbija je 2021. godine bez raspisivanja tendera dogovorila navodni program za kanalizaciju i otpadne vode vredan 3,2 milijarde evra sa kineskom korporacijom Road and Bridge Corporation i počela da ga sprovodi u nekoliko opština; malo informacija je dostupno i nijedan zvanični dokument nije javno dostupan. Veliki dugoročni (industrijski) investicioni projekti moraju biti u skladu sa najvišim standardima EU u oblati životne sredine".
Drugu godinu zaredom Evropska komisija navodi litijum, potencijalni rudnik, ali i proteste.
"Posle široko rasprostranjenih protesta za zaštitu životne sredine krajem 2021. godine, Vlada Srbije je povukla sve dozvole za projekat izgradnje rudnika litijuma Jadar u februaru 2022. Nije postignut napredak u usklađivanju pravnih propisa koji se odnose na odgovornost za životnu sredinu i krivično pravo u oblasti životne sredine. Sprovođenje i dalje predstavlja ključni prioritet, uključujući ostvarivanje vidljivih rezultata u sprovođenju Direktive o krivičnim delima protiv životne sredine. Srbija je u februaru 2022. godine osnovala Jedinicu za suzbijanje ekološkog kriminala i zaštitu životne sredine u okviru Uprave policije Ministarstva unutrašnjih poslova.
Još jedno je ponovljeno da JP Nuklearni objekti Srbije tek treba da završi licenciranje.
Izveštaj EK za 2023.
U odeljku o Narodnoj skupštini zapisano je da nema godišnji plan rada, a da dnevni red zavisi od izvršne vlasti.
"Gotovo sve usvojene zakone i predloge zakona podnela je Vlada, a skoro sve plenarne sednice sazivane su u minimalnom roku od 24 sata pre sednice, što bi trebalo koristiti samo u izuzetnim okolnostima, jer se time ograničava mogućnost poslanika da predlažu izmene dnevnog reda ili podnose predloge".
Ovde je navedeno i da nije bilo daljeg postupanja po građanskoj zakonodavnoj inicijativi sa 38.000 potpisa o zabrani rudarenja litijuma, iako je to zakonska obaveza.
ARHIVA PPNS NARODNA INICIJATIVA ZA ZAKONSKU ZABRANU BORA I LITIJUMA NA TERITORIJI SRBIJE
Izveštavajući o privatizaciji i restrukturiranju, EK je naglasila dominaciju države u više sektora, pa i rudarstvu, pominje i državne subvencije, ali samo u kontekstu velikih državnih preduzeća, bez pomena subvencija za strane investitore, koji se inače javljaju u tekstu.
"Iako se smanjuje, uloga države u privredi i dalje je velika i ometa konkurenciju, dok je upravljanje preduzećima u državnom vlasništvu zabeležilo ograničen napredak, a restrukturiranje ključnih komunalnih preduzeća sporo napreduje. Preduzeća u državnom vlasništvu nastavljaju da dominiraju u mnogim sektorima, uključujući energetiku, transport, sektor komunalnih usluga, telekomunikacije, infrastrukturu, rudarstvo i vađenje prirodnih resursa. Njihovo preveliko prisustvo odvraća privatne investicije i inovacije i sprečava sveobuhvatnu konkurentnost", stoji u izveštaju.
Subvencije investitorima - da, državnim preduzećima - ne
U ovom delu podsećamo da je premijer Srbije Miloš Vučević u julu rekao da Vlada nije donela nikakvu odluku da kompanija Rio Tinto dobije subvencije iz budžeta, istakavši da ćemo videti "da li će oni da konkurišu i da li će uopšte da rade i da li će da konkurišu za subvenciju". Direktor projekta Jadar Čed Bluit je u oktobru tvrdio da Rio Tinto neće tražiti bilo kakve subvencije od države Srbije, kao ni finansijsku podršku koja je van propisa Evropske unije.
Međutim, proizvođač baterija Inobat iz Slovačke najavio je 2023. godine gradnju fabrike baterija u Ćupriji u kojoj će proizvoditi i reciklirati baterije za električna vozila, za šta je potpisan Memorandum o razumevanju sa Ministarstvom finansija, ali su i predviđeni podsticaji Vlade od 419 miliona evra. Rio Tinto je među vlasnicima akcija Inobata. Uz to, Slovaci ovu fabriku planiraju u saradnji sa IFC, članom Svetske banke sa sedištem u Vašingtonu. IFC takođe dugo sarađuje sa Rio Tintom. Ova organizacija je često pod kritikama da ne prati tokove svog novca kojima se gubi trag učešćem finansijskih posrednika.
Detaljnije o Inobatu pisao je prof. dr Branimir Grgur.
ARHIVA PPNS INOBAT (PARTNER RIO TINTA) GRADI GIGAFABRIKU BATERIJA U ĆUPRIJI
Da je Rio Tinto sklon podsticajima, subvencija, finansijskoj podršci, potvrđuje i istraživanje Forbsa koji je pisao da je ovaj rudarski gigant tražio sredstva od Svetske banke i Evropske banke za obnovu i razvoj za projekat "Jadar" i iskopavanje litijuma u Srbiji.
Iz analize ekonomskih stručnjaka, javnost je saznala da, kada se odbije trošak namenskih investicija za projekat Jadar i u korist Rio Tinta kao i drugih subvencija za lanac električne mobilnosti, zarada Srbije bi bila ravna nuli za ulazak u projekat ogromnih ekoloških i finansijskih rizika.
Izveštaj EK za 2024.
Izveštaj za ovu godinu je za sada dostupan samo na engleskom jeziku, uz napomenu ministarstva da je u toku prevođenje na srpski jezik.
U odeljku klastera 1 Osnove pristupnog procesa, na temu demokratije, pored ostalog su navedene brojne demonstracije protiv rudarenja litijuma.
"Sloboda okupljanja i dalje je zagarantovana. Bilo je mirnih demonstracija nakon izbora, osim jedne koja je rezultirala nasilnim incidentima, a u julu i avgustu održane su brojne demonstracije protiv rudarenja litijuma. Izvršeno je više hapšenja i podignute optužbe za ’podsticanje na nasilno rušenje ustavnog poretka’ protiv učesnika postizbora i antilitijumskih demonstracija, a neki od tih slučajeva su naknadno rešeni sporazumom o priznanju krivice. Dalje je bilo izveštaja o ispitivanjima i pretresima kuća aktivista za zaštitu životne sredine, kao i o praksi pritvaranja i ispitivanja aktivista i predstavnika udruženja na granici", izveštava EK.
U poglavlju Civilno društvo se takođe pominje rudarenje litijuma, u konteksu pritiska na protestante.
"Verbalni napadi i kampanje klevete protiv nekih udruženja su se intenzivirali, uključujući i visoke zvaničnike. Kampanje su vodili i tabloidi, u vidu otkrivanja ličnih podataka aktivista. Branitelji ljudskih prava koji su bili meta napada špijunskog softvera nisu podneli zvaničnu žalbu zbog nepoverenja u proces. Organizacije i pojedinci koji kritikuju vlasti i dalje su pod pritiskom". Ovde su navedeni oni koji, pored ostalog, prate ekološke štete i rudarenje litijuma.
Veliki broj strateških tužbi protiv učešća javnosti (SLAPP), koje su pokrenuli članovi nacionalnih i lokalnih vlasti, predstavlja veliku zabrinutost, naglašava se u izveštaju, a problem je istaknut i u celini Stručne organizacije i uslovi rada:
"Nakon protesta protiv eksploatacije litijuma koji su se tokom leta održavali širom Srbije, bilo je izveštaja o hapšenjima, pretresima kuća i zapleni informatičke opreme ekoloških aktivista".
O poglavlju 27 Životna sredina i klimatske promene, u izveštaju EK stoji:
"Srbija i EU potpisale su 19. jula 2024. Memorandum o razumevanju (MoR) kojim se pokreće strateško partnerstvo o održivim sirovinama, lancima vrednosti baterija i električnim vozilima. Partnerstvo ima za cilj da podrži razvoj održivog lanca snabdevanja u Srbiji, otvaranje novih radnih mesta u industrijskim sektorima koji su ključni za budućnost. Memorandum o razumevanju naglašava važnost promovisanja najviših ekoloških, društvenih i standarda upravljanja".
Na sajtu Ministarstva za evropske integracije ne nalaze se svi godišnji izveštaji EK, nedostaju za 2011. i 2017, dok veći broj i danas nosi oznaku "radna verzija".
Trivije za kraj
Još je u izveštaju EK za 2005. godinu objavljeno:
"Nema izveštaja o novim pomacima u oblasti približavanja zakonodavstva evropskim standardima u vezi sa kvalitetom vazduha i zaštitom prirode".
Iako u izveštajima navodi odgovoran odnos prema životnoj sredini (a tako i prema javnom zdravlju), kao i krivično pravo u oblasti životne sredine, EK u kontekstu rudarstva ne pominje inspektore (a navedeni su u drugim oblastima), a svakako raspolaže podacima nadležnog ministarstva da je broj angažovanih rudarskih inspektora u 2020. i 2021. bio po dva, u 2022. samo jedan, a u 2023. i 2024. tek po tri, da Srbija ima 709 kontaminiranih lokacija koje pokrivaju površinu od 3.203,7 kvadratnih kilometara, kao i da "rudarska industrija predstavlja glavni izvor zagađenja zemljišta u zemljama Zapadnog Balkana" (to uključuje Srbiju) - što je informacija zasigurno poznata EK jer je izvor Zajednički istraživački centar upravo Evropske komisije.
D. M. M. - PPNS
PRILOZI PPNS
IZVEŠTAJ EK ZA 2024.
IZVEŠTAJ EK ZA 2023.
IZVEŠTAJ EK ZA 2022.
IZVEŠTAJ EK ZA 2021.
STRANICA KOJA SE ČUJE - ZORAN MODLI
PRVI PRVI NA SKALI FB STRANA, TVITER, INSTAGRAM, TREDS
PODRŽI PPNS!
MIHAJLO PUPIN
ARČIBALD RAJS
Komentara: 0