Ima li posledica za Rio Tinto zbog neobjavljivanja studije u 2021. o proceni uticaja na životnu sredinu, najavljene na sastanku sa Vučićem i u izjavama A. Brnabić?
"Studije o proceni uticaja na životnu sredinu su u fazi izrade. Izabrani obrađivač Studije uticaja na životnu sredinu rudarskog dela projekta je Rudarsko-geološki fakultet, dok je za procesno postrojenje, odnosno za deponiju industrijskog otpada angažovan konzorcijum na čelu sa Mašinskim fakultetom iz Beograda. Infrastrukturne studije uticaja na životnu sredinu rade domaće konsultantske inženjerske kompanije, kao što su Delta Inženjering, CIP i dr. U izradi podloga za Studije o proceni uticaja na životnu sredinu, kao što su izrada Projektnih rešenja, različitih modela, analiza, prikupljanja svih vrsta neophodnih podataka, učestvuju multidisciplinarni timovi sastavljeni od domaćih i međunarodnih eksperata".
Gorenavedeno je jedan od odgovora na pitanja o "Projektu Jadar" sa otvorenog sastanka koje je Rio Tinto objavio u propagandnom materijalu na svom sajtu aprila 2021. godine.
Ova promotivna forma sadrži i odgovor na pitanje li je preduzeće Rio Sava, ćerka firma Rio Tinta, dobilo upotrebnu dozvolu za eksploataciju litijuma, nakon čega je nesumnjivo da te dozvole nema bez Studije:
"Što se tiče upotrebne dozvole za eksploataciju litijuma, upotrebna dozvola za eksploataciju litijuma, kao dokument, nije utemeljena u srpskom zakonu, ali ono na šta se, pretpostavljamo mislilo pitanjem, jeste da li mi imamo pravo da vršimo eksploataciju litijuma - tačnije rude jadarita. Da bi neko dobio dozvolu za izvođenje rudarskih radova, pre toga treba da dobije dozvolu za izgradnju i upotrebu rudarskih objekata, a pre toga da dobije odobrenje za eksploataciono polje, a naravno, pre toga treba da dobije saglasnost na studiju o proceni uticaja na životnu sredinu. Dakle, postoji precizna zakonska procedura koja treba da se prođe kako bismo došli do mogućnosti da eksploatišemo rudu jadarita."
Javno dostupna brošura Rio Tinta ne sadrži rok za izradu Studije, ali su ostala obećanja, javno zabeležena, a uz to na tzv. vremenskoj liniji objavljenoj na zvaničnoj internet stranici "Projekta Jadar"izrada studije o proceni uticaja na životnu sredinu navedena je kao aktivnost u 2021. godini.
IZ SAOPŠTENJA PREDSEDNIKA: STUDIJA DO KRAJA 2021.
U 2021. godini trebalo je da se završi faza studije opravdanosti projekta Jadar korporacije Rio Tinto, kao i studija o proceni uticaja na zaštitu životne sredine u cilju početka eksploatacije minerala jadarita.
Da će sve biti završeno do kraja godine, delegacija kompanije Rio Tinto na čelu sa izvršnim direktorom Jakobom Stausholmom informisala je predsednika Srbije Aleksandra Vučića tokom sastanka 1. juna prošle godine, objavljeno je na sajtu Predsednika.
PRILOG: SAOPŠTENJE VUČIĆ-RIO TINTO, 1. 6. 2021.
Sastanku su prisustvovali i predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić, ministarke rudarstva i energetike Zorana Mihajlović i zaštite živote sredine Irena Vujović, kao i savetnik predsednika Republike za investicije Danilo Cicmil.
Izuzev ministarke Vujović, zajedničko za ostale prisutne je da su u Radnoj grupi za implementaciju projekta Jadar, obrazovanoj na osnovu odluke Vlade od 19. novembra 2020. godine, dorađivane u dva navrata, nakon čega je štampana u Službenom glasniku 27. novembra 2020. i 9. aprila 2021. godine.
Pored 30-ak državnih činovnika, u sastavu ovog tela našli su se i bitni ljudi sa platnog spiska Rio Tinta - Vesna Prodanović, generalni direktor Rio Sava eksplorejšn i Nikola Šunjić, rukovodilac poslova saradnje sa državnim organima i projektima odobrenja iste te firme, a "u radu Radne grupe mogu učestvovati" i dvojica stranaca - Majkl Širaev, drugi sekretar u Ambasadi Australije u Srbiji i Stiven Ndegva, direktor Svetske banke u Srbiji.
PRILOG: ODLUKA O OBRAZOVANJU RADNE GRUPE ZA IMPLEMENTACIJU PROJEKTA JADAR
Da je Rio Tintu zaštita životne sredine prioritet, uz obećanje da će studije ekološkog uticaja biti pre kraja godine, objavio je i RTS dva meseca ranije (4. marta 2021. godine).
RANIJE OBEĆANI ROK: KRAJ JUNA 2021.
Ovo obećanje objave studije u 2021. godini nije jedino neispunjeno, ali su pominjani i kraći rokovi.
- Očekuje se da do kraja juna ove godine bude gotova studija o uticaju na životnu sredinu u vezi sa projektom Rio Tnta i on će biti zaustavljen ako se pokaže da ima negativan uticaj na životnu sredinu, kazala je predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić, a prenela agencija Tanjug 2. aprila prošle godine.
Neobaveštenost premijerke je isključena jer je u februaru 2020. godine najavila, kako je takođe preneo Tanjug, da "jednom kvartalno slede sastanci sa predstavnicima Rio Tinta". Da je "kvalifikovana" da javnosti prenese planove Rio Tinta znalo se od aprila 2018. godine kada je u sedištu ove korporacije u Londonu izjavila: "Ja ću se sada direktno uključiti u dalju realizaciju ovog projekta".
Ipak, ispostavilo se da neko ili blefira ili ne vlada podacima.
Da je za kraj juna određen taj rok čulo se i iz "unutrašnje javnosti" Rio Tinta. Nikola Šunjić, rukovodilac poslova saradnje sa državnim organima u "Rio Sava eksplorejšn", firmi koju je Rio Tinto registrovao u Agenciji za privredne registre Srbije, naveo je za Danas 20. januara prošle godine da će sveobuhvatna studija koja će ispitivati i potencijalne uticaje na životnu sredinu biti završena "do sredine ove godine".
- Radi se na tome da uticaj na životnu sredinu bude u okvirima dozvoljenog zakonskim rešenjima u Srbiji", rekao je Šunjić, a preneo je Bi-Bi-Si.
VIDEO, IZ VAZDUHA: KUĆE KOJE JE KUPIO RIO TINTO (3:35)
Tada je ovaj menadžer izjavio i da je "Rio Tinto razvio inovativnu tehnologiju koja će biti u službi životne sredine".
Ta "inovativna tehnologija" bila je tema članka Australijskog finansijskog pregleda - AFR prošlog avgusta. "Pošiljku" iz Bandure (predgrađa Melburna) za Srbiju AFR je opisao kao "australijsku intelektualnu svojinu", uz konstataciju da je isporuka planirana i "pre nego što je dobio konačnu studiju izvodljivosti i odobrenja Vlade Srbije".
AFP je još podvukao da je problem sa novim mineralima što ne postoji udžbenik po kojem bi se obradio tako da donosi novac, a da se pritom izbegne loš uticaj na stanovništvo i životnu sredinu.
Međutim, kao što obećanja nisu ispunjena, tako ni ova pošiljka nije isporučena - u 2021. godini.
Čekajući da se na svetlo dana konačno pojavi ova studija ili da se, možda, baš zbog probijanja rokova za objavu ovog temeljnog dokumenta raskine saradnja sa zloglasnom korporacijom, podsećamo na stav prof. dr Jagoša Raičevića, člana Akademijskog odbora "Čovek i životna sredina" SANU, bivšeg direktora JP Nuklearni objekti Srbije, izrečen tokom dvodnevnog stručno-naučnog skupa u SANU u maju 2021. godine.
Svi rezultati moraju da budu podložni nezavisnoj proceni, smatra Raičević i zaključuje: "Jedino rešenje, po mom mišljenju, jeste da Vlada Srbije raspiše međunarodni tender za projekat koji bi se bavio ocenom rezultata koje je dobio operator".
...Đavo je u detalju – ministarka ne kaže odluke o, nego u realizaciji ovog projekta, dakle odluke se ne donose o tome da li će se, nego kako će se projekat realizovati. A to što još ne znamo, saznaćemo do kraja godine, kada Rio Tinto završi studiju opravdanosti i studiju o proceni uticaja na zaštitu životne sredine, pre početka eksploatacije minerala jadarita kod Loznice, pisao je Peščanik prenoseći stavove ovog naučnika.
Raičević je o studiji pisao i u autorskoj kolumni na portaluIzmeđu sna i jave, 15. novembra prošle godine, kada je glavna tema bila kopija beleške sa (telefonskog) sastanka koji je 4. juna 2021. godine DG GROW imao sa izvršnim direktorom Rio Tinta Jakobom Stausholmom (prevod beleške - OVDE).
Kako je Raičević naveo, "za neupućene – DG GROW je Generalni direktorat Evropske komisije, koji radi na stvaranju okruženja u kojem evropske firme mogu napredovati. Stausholm je izvestio DG GROW o napredovanju projekta Jadar u Srbiji, i razgovorima koje je imao sa predsednikom Vučićem u Beogradu. Sa druge strane, DG GROW je izrazio zainteresovanost Evrope za strateško partnerstvo u izvođenju projekta Jadar (i proizvodnji baterija) u Srbiji".
Kako čitati "procurele" informacije, pitao se autor.
"Odmah pada u oči da birokrate u Evropi dobijaju informacije o projektu Jadar (izgradnji rudnika litijuma) koje građani Srbije ne mogu da dobiju od svoje sopstvene Vlade. Iz beleške sa sastanka se vidi da je početkom juna ove godine britansko-australijska kompanija Rio Tinto očekivala da će studija uticaja projekta Jadar na životnu sredinu biti spremna za javnost septembra ili oktobra (ovaj tekst je napisan 14. novembra)".
Hoće li i ovi bazeni biti transportovani brodovima u Australiju i V. Britaniju: Odlaganje otrovnog mulja u jalovišnim bazenima je samo privremeno rešenje
"Insistiranje samo na ekološkim posledicama projekta Jadar može se vratiti kao bumerang kada se pojavi studija koja će ’dokazati’ kako, eto, eksploatacija litijuma ne ugrožava životnu sredinu, ili je ugrožava marginalno. Ostaje li tada još neki argument protiv ovog projekta", pitao se u uvodu i u nastavku izneo svoje viđenje u autorskoj kolumni "Rio tinto kao metafora: BDP i statističke iluzije" na sajtu RTS-a Nebojša Katić, poslovni konsultant iz Londona (detaljno OVDE).
"NEVIDLJIVA" I STUDIJA EKONOMSKOG UTICAJA
U fokusu javnosti tokom protekle godine bile su i druge studije Rio Tinta kojima se korporacija nije proslavila, kada je reč o transparentnosti koju potencira kao svoj manir. Naime, Studija ekonomskog uticaja projekta Jadar bila je promovisana u Privrednoj komori Srbije, ali pitanja novinara tada nisu bila poželjna, pisao je Blic - detaljnije OVDE.
Naknadno smo iz same PKS doznali da je ta institucija bila "logistička podrška za promociju studije Rio Tinta, ali da taj dokument ne poseduje". Po preporuci PKS, 17. novembra smo se obratili Rio Tintu za dostavu Studije, ali je do danas nismo dobili - detaljnije OVDE.
U tom dokumentu, u odeljku "Ponuda litijuma", piše da su resursi litijuma u Srbiji 1 Mt, spram svetskih 80 Mt:
Prema kontinuitetu geoloških i drugih istraživanja u svetu (www.usgs.gov; U.S. Geological Survey, Mineral Commodity Summaries, January 2020), identifikovani mineralni resursi litijuma znatno povećani i iznosili su 80 miliona tona (Mt). U Sjedinjenim Američkim Državama su 6,8 Mt, a u drugim zemljama ukupno na 73 Mt (Bolivija, 21 Mt; Argentina 17 Mt; Čile 9 Mt; Australija 6,3 Mt; Kina 4,5 Mt; Kongo (Kinšasa) 3 Mt; Nemačka 2,5 Mt; Kanada i Meskiko po 1,7 Mt; Češka 1,3 Mt; Mali, Rusija i Srbija po 1 Mt; Zimbabve 0,54 Mt; Brazil 0,4 Mt; Španija 0,3 Mt; Portugal 0,25 Mt; Peru 0,13 Mt; Austrija, Finska i Kazakhstan po 0,05 Mt i Namibija 0,009 Mt).
I pored toga što je vlastima dostupan dokument, kroz medijski prostor plasirana je čitava serija izjava ovdašnjih "poznavalaca" rezervi Srbije i procenata, u odnosu na svet:
Ovim aktuelne vlasti u Srbiji odaju utisak da su na "liniji" vlade u senci, Naleda koji je sa konsultantskom kompanijom Breakthrough, a uz podršku Kanada Fonda, 2013. godine pokrenuo projekat "Rudarstvo: Promovisanje ekonomskog upravljanja i razvoja za demokratsku tranziciju", u okviru koga je organizovao niz okruglih stolova "zainteresovanih strana - ministarstva, kompanija, lokalne zajednice, Rudarsko-geološkog fakulteta, ambasada i drugih" - da bi 2014. uputio apel da se "korišćenje mineralnih resursa uvrsti u Strategiju razvoja Srbije", pisao je BiF.
OTKUD RIO TINTO U SRBIJI
Inženjer geologije i bivši direktor Geozavoda Dušan Podunavac objasnio je da je Srbija sedamdesetih godina prošlog veka pronašla borne minerale u Jarandolskom basenu u okolini Raške, kod Baljevca na Ibru.
Nalazišta bornih minerala se protežu na području od Turske do Bosne i Hercegovine, što je navelo Rio Tinto da istraži i ovaj prostor, kazao je Podunavac za portal 24sedam juna prošle godine, dodajući da se, inače, 70 odsto svetskih rezervi bora nalazi u Turskoj.
Taj basen je bio predmet geoloških istraživanja u okviru koncesije dodeljene kompaniji "Rio Sava eksplorejšn" zapisano je u Nacionalnoj strategiji održivog korišćenja prirodnih resursa i dobara iz 2012. godine koju smo predstavili prošle godine na portalu, a nosi potpis tadašnjeg premijera Srbije Mirka Cvetkovića.
"Jadarski basen se svrstava u jedno od najvećih nalazišta borata i litijuma (minerala) na svetu, a verifikacija bilansnih rezervi će biti sprovedena prema domaćoj regulativi u najkraćem mogućem roku" - nasleđe je koje su baštinili i premijeri nakon Cvetkovića, koji je radni staž započeo na Rudarskom institutu, a nakon Vlade Srbije angažovan je kao konsultant Svetske banke. Foto: Predsednik.rs; Ratko Ristić; SANU D. M. M.
