Radio Beograd 2 i Pokret gorana Vojvodine petnaestu godinu za redom organizuju akciju za unapređenje zaštite i očuvanja životne sredine kroz nagrađivanje pojedinaca i organizacija koje najviše brinu ili, sa druge strane, najviše zagađuju životnu sredinu.
Organizatori pozivaju sve pojedince, organizacije i institucije da pošalju predloge za dobitnike ovogodišnjih priznanja Zeleni i Crni list putem linka ili prijavnih formulara na sajtovima Radio Beograda (www.radiobeograd.rs i www.rts.rs) i Pokreta gorana Vojvodine (www.pgv.org.rs).
Popunjen prijavni formular, sa predlogom za nosioce priznanja Zeleni i Crni list, treba poslati najkasnije do 6. maja na imejl: sekretarijatrb2@rts.rs ili office@pgv.org.rs, ili poštom na adresu: Radio Beograd 2, Hilandarska 2, 11000 Beograd ili Pokret gorana Vojvodine, Mitropolita Stratimirovića 5, 21205 Sremski Karlovci.
U emisiji "Čekajući vetar" Radio Beograda 2 od 31. marta, udruženje PRVI PRVI NA SKALI za crni list kandidovalo je globalnog zagađivača korporaciju Rio Tinto i njenu ćerku firmu u Srbiji - preduzeće za geološka istraživanja „Rio Sava eksplorejšn“ zbog njenog poslovanja u 2023. o kojem je javnost obaveštavana kroz prizmu propagande ili nije informisana uopšte.
Na početku podsećamo da je Vlade Srbije u januaru 2022. ukinula Uredbu i Prostorni plan područja posebne namene za realizaciju projekta eksploatacije i prerade minerala jadarit. Tada su poništeni svi upravni akti – sve dozvole, rešenja i odluke vezane za Rio Tinto, pa su žitelji tog područja i šira zainteresovana javnost očekivali da se gigant povuče sa terena.
Međutim, Rio Tinto je bio izuzetno aktivan u 2023. o čemu svedoče sadržaji zvaničnog sajta. Godina je započeta pokretanjem "malih grantova za nove mogućnosti lokalne ekonomije" jer je Rio Tinto "prepoznao značajan razvojni potencijal seoskog turizma, mogućnosti za unapređenje poljoprivredne proizvodnje i razvoj sektora starih zanata".
Ukazujemo da je Rio Tinto osnovao preduzeće Rio Sava 16. maja 2001. čija je pretežna delatnost eksploatacija minerala, proizvodnja mineralnih đubriva i hemikalija, dakle bez dodirnih tačaka sa gorenavedenim „prepoznavanjem“. Rio Tinto je inače osnovao i preduzeće „Rio Tinto eksplorejšn Dunav“ 5. aprila 2018. na istoj adresi i sa istom delatnošću (samo se razlikuju zastupnici, stranci, a osnivači su iz Engleske, pokazuju podaci APR-a).
U aprilu je nastavljen EPP "programa održivog lokalnog razvoja" pružanjem podrške preduzetništvu, seoskom turizmu i starim zanatima u Loznici i Krupnju. Tada su tražene i prijave za dodelu bespovratnih sredstava iz oblasti poljoprivrede. U maju je ponuđena prilika za mlade talente iz istih mesta za plaćene letnje prakse u Rio Savi u Loznici. Tokom avgusta, kroz rubriku "Vesti" plasirani su video-snimci TV-gostovanja, a u odeljku "Saopštenja" prenet je intervju iz lokalnih novina. Govorilo se o trenutnom statusu „Projekta Jadar“, predstavljen je potencijalni uticaj proizvodnje litijuma i borata na vode u dolini Jadra i ostale vodotokove, bilo je reči o upravljanju vodama. Osvanula su i dva "obaveštenja za javnost" povodom "netačnih informacija" i "netačnih navoda", da bi i u novembru bila objavljena još dva "u vezi sa netačnim informacijama" i "navodnim aktivnostima", a u međuvremenu je javnosti saopšteno i da su počeli radovi „na uklanjanju građevinskih elemenata tradicionalne arhitekture“, što su pratili prilozi – 18 rešenja o dozvoli uklanjanja objekta.
I to je sve što je Rio Tinto zvanično plasirao o svom poslovanju. Zanimljivo je da tokom cele 2023. u odeljku „Dokumenta“ nije objavljena niti jedna studija, istraživanje, stručni ili naučni rad kojim bi agrumentovali stavove svojih menadžera, koji bi stručna javnosta mogla da analizira, a mediji da istražuju.
Poslovanje Rio Tinta u 2023. ipak će upečatljivije da obeleže neke druge aktivnosti. Sledi deo vesti o belodanim radnjama, uz ogradu da javnosti mnogo toga nije predstavljeno jer kao 100% privatna firma i nema zakonsku obavezu da pruža sve informacije od javnog značaja.
U februaru prošle godine prof. dr Predrag Dušan Simonović je objavio rad o proceni rizika eksploatacije bora i litijuma u projekt “Jadar” na osnovu objavljenih dokumenata Rio Tinta. Rezultati su pokazali da bi koncentracije bora i litijuma u vodi reke Jadar predstavljale veliki rizik po vodeni ekosistem pri bilo kom prekidu prerade otpadnih voda. Tako visoki sadržaji imali bi neizbežno toksični, genotoksični i druge patološke efekte na vodene organizme. Nije nam poznato da je Rio Tinto demantovao rad.
Rio Tinto je sa Mercedesom, Evropskom bankom za obnovu i razvoj i Vladom Srbije pregovarao o izgradnji Mercedesove fabrike električnih automobila u Srbiji, saznao je Demostat u diplomatskim krugovima. Ta vozila bi trebalo da koriste baterije od litijuma koji planira da iskopava Rio Tinto. Istovremeno, gradnju gigafabrike baterija u Ćupriji najavio je i Inobat, partner Rio Tinta.
Rio Tinto deluje u Srbiji i kroz razna partnerstva i članstva. Savetu stranih investitora je pristupio još 2004, tamo je potpisan i u najnovijoj „Beloj knjizi“ – za 2023, a svoju promociju imao je kroz izdanja "Vodiča Saveta stranih investitora". Prošle godine je bio planiran dvodnevni panel o mineralnim resursima Srbije čiji je jedan od šest „srebrnih sponzora“ bio Rio Tinto. Za minute pred okupljenima bila je planirana Melani Statsel iz Australije, generalni direktor strategije i optimizacije ove korporacije. Interesno povezan fond Goldmen saks je kroz publikaciju iz 2023. veličao „direktnu ekstrakciju litijuma“ ističuću „potencijalnu tehnologiju koja menja igru“, a kao primer je naveo ležište litijum-borata koje predstavlja „sposobnost Srbije da privuče strane investicije" i Rio Tinto sa 100% udela u projektu Jadar. Prošle godine je u žiži javnosti bila i lobistička grupa Rendon, koja ima „istaknute rezultate u podršci investitorima da uspešno realizuju velike investicije u regionu“. Oni ulaganje Rio Tinta u projekat Jadar smatraju značajnim za Srbiju, pa su smislili predloge za „relevantnu akciju“, „kontra-narativ“, „zajednički rad sa liderima Rio Tinta u Beogradu i Londonu za pomoć u oblikovanju narativa o vrednostima u Srbiji“.
Vetar u leđa Rio Tintu u Srbiji pruža i država u čijem je prošlogodišnjem predlogu Integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana Srbije za period do 2030, "uključujući perspektivu do 2050", za period od 20 godina planirana proizvodnja tri mega tone litijuma, što se vidi u grafikonima i tabela i javno je dostupno. Ne piše: gde će da se proizvodi litijum u Srbiji od 2030 i ko će da ga proizvodi. Ono što je neke (ne sve) iznenadilo 2023. – litijum se javio i u predlozima zakona koje je 4. aprila dostavio deo opozicije – 15 narodnih poslanika Poslaničke grupe "Pravac Evropa". Uz to, MRE je prošle godine odbilo zahtev da kao informaciju od javnog značaja dostavi zapisnike trenutno rasformirane Radne grupe za projekat Jadar, uz tvrdnju da ih ne poseduju, uprkos činjenici da ih je u 2021. i 2022. tadašnja ministarka navodila kao postojeće. Istovremeno, Rio Tinto je tužio državu Srbiju, u toku su sudski procesi. Dakle, iako Prostorni plan „više ne postoji“, kako je rekla predsednica Vlade 2021, korporacija traži dozvolu za eksploataciju litijuma.
Povrh svega, u jedra im duva i EU. Na zahtev da potvrdi da se dogodio sastanak predsednika Srbije, aktuelne ministarke rudarstva i savetnika predsednika sa Evropskom investicionom bankom i Rio Tintom, Evropska komisija je prošle godine pronašla zapisnik sa sastanka potpredsednika Maroša Šefčoviča i predsednika Srbije, održanog 9. decembra 2022. u Briselu, o čemu se pisalo u 2023. Prošle godine smo saznali i da projekat Vektor sprovodi 18 partnera iz osam zemalja, među njima i Rio Sava, ćerka firma Rio Tinta, uz sufinansiranje EU, a u cilju poboljšanja efikasnosti istraživanja minerala u Evropi. Sa "Gasnog foruma Jugoistočne Evrope 2023“, kojem su prisustvovali ministarka rudarstva i šef Delegacije EU u Srbiji doznali smo za pismo o namerama koje je Vlada potpisala sa EU o strateškom partnerstvu, a u kojem se pominje i litijum (prvi pomenuo predsednik Srbije u poseti Njujorku). Ministarka se povukla bez odgovora, a evropski ambasador je izrazio zadovoljstvo što je pismo potpisano, jer „Srbija planira da iskoristi svoj potencijal“, što će „Srbiju dodatno približiti EU“.
Ograničeno trajanje emisije nas ovde zaustavlja, inače bi niz mogao u nedogled da odvede, pominjanjem pristalica projekta „Jadar“: Gorana Svilanovića, Milana Antonijevića, akademika Cvetkovića, kao i evropskog zakona o kritičnim sirovinama... Građanima koji se protive Rio Tintu ne preostaje ništa drugo nego da dalje zbijaju redove, da se uzdaju samo u sopstvene snage i struku i nauku kojoj veruju, ponavljajući – „Znamo da zemlju ne damo“, a nama široj, zainteresovanoj javnosti da otvaramo prostor za te sunarodnike, stručnjake i naučnike koji nisu na liniji interesa korporacije kako bismo problem sagledavali i sa druge strane.
„U Srbiji je, ako se u društvu ne napravi ozbiljan zaokret, na delu EGO varijanta, dakle za opšte dobro gubitnička, a za mali broj ljudi slavodobitna“ – zapisan je u Zborniku SANU „Projekat Jadar – šta je poznato?“ stav akademika Vladimira Stevanovića (1947-2024) koji se upokojio 19. marta, čime je prvi red zaštitnika životne sredine u našoj zemlji ostao nenadoknadivo upražnjen.
D. M. M. - PPNS
Komentara: 0