Kragujevačkom Deklaracijom o GMO, jednoglasno usvojenom 27. decembra 2013. godine, u obavezi su "organi grada Kragujevca da doprinose primeni postojećih propisa, planova i programa iz ove oblasti kao i njihovom preciziranju i usaglašavanju sa stavovima Deklaracije, da stvaraju uslove za unapređenje rada lokalnih organa, organizacija i institucija za primenu propisa iz ove oblasti".
Jedan od doprinosa je sufinasiranje ovog projekta kojim se unapređuje zaštita životne sredine jačanjem svesti građanstva o GMO – kroz edukaciju i informisanje javnosti.
Pomenute godine na snazi je bio Lokalni ekološki akcioni plan (LEAP) grada Kragujevca, važeći za period od 2010. do 2014, u čijem je poglavlju "Uticaj informisanja na zdravlje ljudi" navedeno "Učešće javnosti po Arhuskoj konvenciji" naročito u nekoliko slučajeva, među kojima je i "donošenje odluka o tome da li da se odobri namerno uvođenje GMO u životnu sredinu".
Kragujevčani su se posredstvom svojih najdirektnijih predstavnika – odbornika, odredili da ne žele GMO na svojoj teritoriji, kao i većinska Srbija. U 136 opština i gradova sa usvojenom deklaracijom nalazi se više od 77,2% ukupne teritorije Srbije, 84,5% ukupnog stanovništva 2014, 75,3% poljoprivrednog zemljišta.
Iste 2013. Srbija je potpisala Deklaraciju "Dunav soja", na inicijativu Austrije, a čije su potpisnice i ostale zemlje Dunavske regije: Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Bavarska, Mađarska, Slovenija i Švajcarska. Cilj ove deklaracije je "uspostavljanje nove politike u oblasti gajenja soje koja će omogućiti bolje korišćenje domaćih resursa i umanjiti prekomernu zavisnost od uvoza soje koja se koristi za proizvodnju hrane, pri čemu će posebna pažnja biti posvećena uzgoju, preradi i korišćenju GMO free soje". Vlada je tada objavila da "za Srbiju kao zemlju dunavskog sliva i njenu poljoprivredu potpisivanje ove deklaracije ima veliki značaj jer se na taj način jača regionalna saradnja, povećava vrednost domaćih proizvoda i utiče na širenje tržišta GMO free hrane".
Uz Dunavsku regiju, više hiljada regiona u Evropi ima status "slobodni od GMO" (GMO-free regions), a Skupština grada Kragujevca se 2013. godine zvanično odredila da "podržava predstavnička tela opština, regija i gradova u Evropskoj uniji i svetu koje su proglasile svoje teritorije za teritorije bez GMO (GMO free zone) u cilju razvijanja saradnje sa njima na ovom polju, delovanja i odgovornosti". Takvih regiona ima ih i u "Jadranskoj regiji" (Alpe-Adria). Sve županije Hrvatske, najmlađe članice Evropske unije, zabranile su upotrebu GMO semena i njihovih sastavnih delova, kao i proizvodnju GM hrane, kako bi "sačuvale autohtonu proizvodnju hrane i unapredile ekoturizam".
Zato se PRVI PRVI NA SKALI, zajedno sa stručnim saradnicima-konsultantima u ovoj oblasti, ovih deset godina zalaže da Kragujevac dosledno primenjuje svoju deklaraciju, a da država Srbija postane deo te evropske porodice – braneći svoj prehrambeni suverenitet, životnu sredinu i javno zdravlje. Ta inicijativa je prihvaćena na Konferenciji regiona bez GMO u Berlinu 2018. godine gde je Srbiju predstavljala prof. dr Tatjana Brankov, vodeći saradnik našeg udruženja i supervizor ovog projekta.
Stoga je neophodnost ovog projekta u obavezi da se javnost dalje upoznaje sa svim navedenim činjenicama kojima će sagledavati sasvim prirodno okruženje Kragujevca i Srbije u Evropi – slobodnoj od GMO.
PRVI PRVI NA SKALI već četiri godine zaredom sprovodi projekte o GMO, a u cilju što efektnije realizacije projektnih aktivnosti, centralna zbivanja su predavanja stručnih saradnika. Dosadašnji predavači bili su:
Napomena: linkovi preko imena vode do snimaka predavanja
Prva ovogodišnja tema predavanja bila je "GMO i zagađivanje životne sredine", a predavač je bio doc. dr Duško Brković, sa Agronomskog fakulteta u Čačku, Univerziteta u Kragujevcu. Brković je jedan od potpisnika prve Deklaracije o GMO u Srbiji iz 2013. godine.
Dr Brković je govorio o rizicima koje nose genitički modifikovani organizmi u kontekstu zagađenosti životne sredine. Iznosio je svoje iskustvo kao univerzitatski profesor, pre svega, ali i nekadašnji inspektor za zaštitu životne sredine, kao i današnji ekološki aktivista.
Pored ostalog, pobrajao je potencijalne opasnosti od GMO:
narušavanje biodiverziteta
geni se mogu preneti u druge biljne kulture ili divlje srodnike
mogu se izmeniti osobine neciljanih biljnih vrsta
narušavanje kvaliteta zemljšta
"super korovi"
"super insekti"
parenje GM životinja i divljih srodnika
stres životne sredine
Brković je naveo da je čovek oduvek intervenisao u prirodi, nekada je to bilo samo kalemljenje, a danas se u laboratorijama manipuliše genima, što je odgovor na korišćenje nauke u svakodnevnom životu. Kalemljenje biljaka u prirodi i razbijanje ćelije i ubrizgavanje gena drugog organizma nije isto, naglasio je Brković. Prvi proces je pomoć čoveka prirodi, drugi je manipulacija prirodom zarad profita.
- Dva psa možete ukrštati bez opasnosti po vrstu, ali van laboratorije ne možete ukrštati paradajz i ribu, što GMO čini, rekao je predavač.
SNIMAK PREDAVANJA (1:06:31)
Drugo predavanje "GMO i Arhuska konvencija" održala je Tina Janjatović iz Ministarstva zaštite životne sredine, zadužene za postupak konsultacija o Radnoj verziji Strategije za primenu Arhuske konvencije i Akcionog plana Republike Srbije.
Janjatović je detaljno predstavila Konvenciju o dostupnosti informacija, učešću javnosti u donošenju odluka i pravu na pravnu zaštitu u pitanjima životne sredine – Arhuska konvencije, uz to i Amandman o GMO, sastavni deo ovog međunarodnog dokumenta čiji je cilj zaštita prava "sadašnjih i budućih generacija na život u zdravoj životnoj sredini".
Podsećamo, ovaj međunarodni ugovor nastao je 1998. godine, stupio je na snagu tri godine kasnije, a Srbija ga je ratifikovala 2009, kada je i zakonom potvrđen.
Izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine 2016. godine uvedena je definicija informacije o životnoj sredini koja podrazumeva i informaciju o GMO.
Janjatović je, između ostalog, ukazala da Konvencija predviđa da države ugovornice primenjuju odredbe o učešću javnosti prilikom odlučivanja o tome da li da se dozvoli namerno ispuštanje GMOu životnu sredinu. Namerno uvođenje moguće je radi izvođenja ogleda, demonstracionih ogleda i razvoja novih varijeteta, ali u strogo kontrolisanih uslovima.
Na predavanju je pojašnjeno da je u maju 2005. godine usvojena odluka o GMO, kao i Amandman koji određuje načela učešća javnosti tokom odobravanja namernog uvođenja u životnu sredinu i stavljanja u promet GMO. Nametnuta je obaveza organima javne vlasti da traže mišljenje javnosti pre nego što odobre namerno uvođenje u životnu sredinu ili plasiranje GMO na tržište.
Amandmanpropisuje podržavanje planova biološke sigurnosti, kao i sklad sa ciljevima Kartagena protokola o biološkoj zaštiti uz Konvenciju o biološkoj raznovrsnosti.
Države imaju obavezu da pravnom regulativom obezbede rano i efikasno obaveštavanje i učešće javnosti pre donošenja odluke da li dozvoliti namerno uvođenje GMO u životnu sredinu i njihovo stavljanje u promet. To podrazumeva i uključivanje razumnog vremenskog okvira, da bi se javnosti pružila odgovarajuća mogućnost da izrazi svoje mišljenje o predloženim odlukama - naglasila je Janjatović.
Snimak (56:46) i ovog predavanja trajno se čuva u arhivi PPNS.
Značaj ovog projekta je u praktičnoj primeni više strateških dokumenata Grada, Ustava i zakona Srbije, kao i Arhuske konvencije. Među takvim dokumentima Grada je i Program zaštite životne sredine na teritoriji Kragujevca do 2033. godine, usvojen ove godine, a koji se delom odnosi i na GMO.
U cilju popularizacije tema projekta, na portalu udruženja PPNS prikazani su dokumentarni sadržaji - "Opasnosti od GM pšenice" i "Rastuća sumnja u GM useve" - priče o efektima gajenja GM useva tolerantnih na raundup i glifosat na teritoriji SAD i Argentine, kao i o štetnosti uvođenja GM pšenice, pre svega na severnoameričke njive, ali sa posledicama i po Evropu.
Sastavni deo projektnih aktivnosti bilo je objavljivanje sadržaja o GMO na portalu udruženja, razvrstanih u osam odeljaka:
U međuvremenu, za rad o GMO PPNS je stekao nekoliko priznanja:
Nagradu za novinarstvo u oblasti zaštite životne sredine, Regionalnog centra za životnu sredinu, 2015.
Zeleni list - zaštitnik životne sredine, Radio Beograda 2 i Pokreta gorana Vojvodine, 2019.
Zlatnu plaketu i značku Saveza poljoprivrednih inženjera i tehničara Srbije, 2020.
Radom je stečen i grant Evropskog centra za novinarstvo 2020. godine.
Grad Kragujevac doprineo je u značajnoj meri realizaciji projekta "Deset godina Deklaracije Kragujevac bez GMO" obezbeđivanjem neophodnih sredstava za njegovo finansiranje.
Komentara: 0