Kragujevac bez GMO 2022 - rezime projekta

Kragujevac bez GMO 2022 - rezime projekta

Udruženje PRVI PRVI NA SKALI (PPNS) sprovelo je od jula do decembra projekat "Kragujevac bez GMO 2022" u onlajn formatu na portalu udruženja prviprvinaskali.com.

Bio je to jedan od 15 projekata u oblasti zaštite životne sredine koje je sufinansirao Grad Kragujevac u tom periodu.

Predstavljajući potrebu i problem u lokalnoj zajednici, PPNS je u opisu projekta istakao da je usled ugrožavanja životne sredine i javnog zdravlja nelegalnim uzgojem i prometom genetički modifikovanih organizama (GMO), koje regulište zakon iz 2009. godine, neophodna veća informisanost građanstva o GMO.

Kroz sprovedene aktivnosti projekta javnost je upoznata sa rezultatima istraživanja, stručnim radovima, aktuelnostima iz zemlje, Evrope i sveta, posledicama GM sistema ishrane, kao i mogućim rizicima za prehrambeni suverenitet naše zemlje.

Javnosti smo predstavili udžbenik "Inovacije u prehrambenom sistemu", prof. dr Tatjana Brankov, stalnog stručnog saradnika-konsultanta našeg udruženja. Čitavo izdanje je poučno za Srbiju, a naročito poglavlje posvećeno iskustvima iz Argentine.

Prof. Brankov ukazuje: "Poznato je da uzgoj transgenih kultura podrazumeva tehnološki paket koji se sastoji od: mašina za direktnu setvu (no-tillage*), transgenog semena i agrohemikalija (za suzbijanje korova, najčešće glifosat). GM seme je skupo, patentirano, u vlasništvu korporacija i ne može se sačuvati za narednu setvu. Međutim, u Argentini GM seme se ne može smatrati delom skupog tehnološkog paketa jer je prema nekim procenama svega 25% GM semena legalno (postoji "crno tržište" semena i farmeri najčešće nisu primorani da potpisuju ugovore sa korporacijama). Cena glifosata je niža u Argentini nego na drugim tržištima, a farmeri su ostvarili i uštedu u radu i fosilnim gorivima zbog primene tehnologije setve bez obrade zemljišta. Zahvaljujući tim prednostima, stopa usvajanja GM soje u Argentini je bez presedana, čak veća od stope usvajanja u SAD. Danas je 100% soje u ovoj zemlji modifikovano.

Međutim, usvajanje biotehnoloških paketa u kontekstu neoliberalnog restruktuiranja radikalno je promenilo dinamiku društveno-ekološkog okruženja i društvenih odnosa. Prelazak sa radno-intenzivne poljoprivredne proizvodnje na proizvodnju zavisnu od mašina, hemikalija i fosilnih goriva dramatično je transformisao ruralni život, istisnuo radnu snagu i izazvao degradaciju životne sredine. Primera radi, pre usvajanja transgene tehnologije (1995) ruralna populacija učestvovala u ukupnoj populaciji sa 11,8%. Prelazak na uzgoj GM soje u monokulturi izazvao je smanjenje ruralne populacije, te se u 2020. godini beleži njeno učešće od 7,9% u ukupnoj populaciji
**.

Pored ubrzane ruralne depopulacije, uočava se i trend smanjenja broja farmi, odnosno njihovog ukrupnjavanja i koncentracije zemljišnih površina. U ovoj zemlji sve više se aktuelizuje pitanje gubitka biodiverziteta, zagađenja vazduha, iscrpljivanja hranljivih materija iz zemljišta, krčenja šuma i zdravstvenih opasnosti uzrokovanih preteranom izlaganju herbicidima, pre svega glifosatu
*** – bez koga je proizvodnja GM biljnih kultura na sadašnjem stepenu tehnološkog razvoja nezamisliva".

No-tillage je tehnika uzgoja bez obrade zemljišta, čime se smanjuje problem erozije na kosim ili peskovitim terenima
** Rural population (% of total population) - Argentina

*** Glifosat je ekstremno toksičan totalni herbicid. Nakon objavljivanja izveštaja Međunarodne organizacije za istraživanje karcinoma (IARC), veliki broj zemalja sveta pokrenuo je inicijative za smanjenje njegove upotrebe. U Argentini je 30.000 zdravstvenih radnika potpisalo peticiju u kojoj zahtevaju potpunu zabranu glifosata. EU je nakon razmatranja produžila dozvolu za njegovu upotrebu do 15. decembra 2022. godine; Austrija je uvela zabranu 2020. godine; Danska je zabranila upotrebu u privatne svrhe 2017. godine; Nemačka je izrazila nameru o zabrani do 2024. godine, itd. 

Detaljnije: INOVACIJE U PREHRAMBENOM SISTEMU: POLJOPRIVREDA KAO SEKTOR GLOBALNE INDUSTRIJSKE EKONOMIJE; GMO; ORGANSKA PROIZVODNJA - PROF. DR TATJANA BRANKOV
Inovacije u prehrambenom sistemu: Poljoprivreda kao sektor globalne industrijske ekonomije; GMO; Organska proizvodnja - prof. dr Tatjana Brankov
U nastavku realizacije projekta organizovali smo dva onlajn predavanja.

Prvo je bilo dr Vladana Ugrenovića "Organska proizvodnja i biodiverzitet", a drugo prof. dr Jelene Bošković "GMO i životna sredina - kompletan uticaj".

Dr Ugrenović je tokom predavanja istakao da zbog nedostatka određenih organizama ili čak njihovog nestanka sa planete Zemlje, dolazi do različitih poremećaja.

"Jedan do značajnih problema je i sama čovekova aktivnost. Genetički modifikovani organizmi u poljoprivredi su takođe veoma problematični iz tog razloga što su u određenom smislu superiorni u odnosu na organizme iz prirode. Svojom dominacijom dovode do različitih problema, kao što je pojava "zelenog asfalta". To podrazumeva uniformnu proizvodnju GMO biljaka gde se značajno koriste agrohemikalije. Sa takvih prostora su proterani svi drugi organizmi. Posledice su nesagledive. Priča o GMO je dvojaka: sa jedne strane je uticaj takve hrane na ljude, ali mnogo značajni je uticaj na globalni eko sistem. Upotreba GMO može dovesti do pojave superbolesti, superkorova, superštetočina. Priroda svakako ima odgovor i posle određenog perioda nalazi rešenja i za takve situacije".

Detaljnije:

Organska proizvodnja i biodiverzitet -  dr Vladan Ugrenović (VIDEO)
Prof. Bošković je u svom predavanju pored ostalog navela da postoje brojna naučna razmatranja o uticaju GM biljaka na životnu sredinu.

"Najvažnija procena efekta širenja GM biljaka na životnu sredinu je vertikalni i/ili horizontalni protok gena, ekološki mehanizmi, uticaj na biodiverzitet i prisustvo GM materijala u drugim proizvodima - ovo je značajno za farmaciju, medicinu i veterinu. Potrebno je poznavanje i razumevanje uticaja GM useva na životnu sredinu i njenu održivost, koje bi pomoglo u proceni intenziteta, veličini i obimu rizika vezanih za proširenje transgenih biljka.

Jedan od problema sa kojim se suočavaju i oni koji rade na regulaciji i potencijalni korisnici tehnologije je kvantitativno određivanje malih rizika i predviđanje efekata opsega oslobađanja gena iz transgenog useva. Posebne poteškoće predstavlja donošenje odluka o tome da li su važniji ekonomski efekti ili efekti uticaja na životnu sredinu".

Detaljnije:

GMO i životna sredina - prof. dr Jelena Bošković (VIDEO)
U uvodnim mesecima sprovođenja projekta prikazali smo dva video sadržaja - dokumentarni film "Argentinsko loše seme" i in memoriam intervju prof. dr Arpada Pustaija (8. septembar 1930-17. decembar 2021).

Film je govorio o problemima sa kojima se ranije pomenuta Argentina suočava otkad je prihvatila GMO, pre svega soju i kukuruz, bavio se zdravstvenim, moralnim i ljudskim problemima.

"U Argentini, biodiverzitet nestaje - u svim ekosistemima, pa i nacionalnim parkovima, zato što pesticidi ne znaju za granice parka", upozorio je jedan od sagovornika autora filma.

Prethodne godine prikazali smo dokumentarac "Seme pobune". Ustupanjem prava prikazivanja našem udruženju, onlajn projekcije omogućile su Al Džazira i Java Films. 

Detaljnije: ARGENTINSKO LOŠE SEME

Argentinsko loše seme
In memoriam intervjuom smo se podsetili na rad britanskog biohemičara mađarskog porekla koji je proveo 36 godina na škotskom Institutu za istraživanja Rovet u Aberdinu.

Prof.
 Pustai je 1995. godine započeo istraživanje na genetički modifikovanim krompirima. Nakon završteka istraživanja, na britanskoj TV-stanici je izjavio: "Ako bih imao izbor, nikako ne bih jeo ovo. Smatram da nije fer da se ova hrana koristi na ljudima kao da su pokusni kunići". To se dramatično odrazilo na dalju karijeru ovog svetskog stručnjaka za biljne lektine, autora 270 radova i tri knjige na ovu temu.

Detaljnije: IN MEMORIAM: ARPAD PUSTAJI (1930-2021)

In memoriam: Arpad Pustaji (1930-2021)
Ovogodišnjim projektom oprostili smo se od još jednog istaknutog borca protiv GMO, prof. dr Marjana Jošta (9. maj 1940-21. decembar 2021) koji je slovio za "savesnog i svesnog borca protiv zloupotrebe različitih tehnologija stvaranja GMO" i zagovornika organske poljoprivrede.

U koautorskoj knjizi prof. Jošta "Tehnologija samouništenja" piše: 

"Opšte društveno nastojanje da naučnika usmeri ka biznisu daje po društvo ne uvek željene rezultate. Agrikultura je pretvorena u agrobiznis, naučnici postaju sve više biznismeni, a manje naučnici. Naučna istina je u takvom okruženju postala manje važna od ekonomskog uspeha, a rezultat svega je loša, redukcionistička nauka koja na teret većine osigurava materijalnu dobit manjine. Takva nauka ne vodi računa o održivom razvoju, temeljnom pitanju opstanka čovečanstva na kugli zemaljskoj, pa je stoga postala opasna po ljudsku vrstu". 

U predgovoru je između ostalog navedeno:

"Autor s pravom upozorava da je Homo Sapiens Sapiens (Hss), najinteligentnije biće u prehrambenom lancu života, dirnulo u nešto što mu baš i nije dopušteno. Dirnuo je u horizontalni prenos gena između nesrodnih vrsta sa dalekosežnim razornim posledicama po život. Upozorava da je Hss na pogrešnom putu rešavanja gladi na planeti Zemlji pomoću GMO-a. Iza toga autor upozorava na profit kao nameru i cilj, destrukciju života i tla za budući suživot i suodnos života u prirodi."

Detaljnije: POGREŠAN JE PUT REŠAVANJA GLADI NA PLANETI ZEMLJI POMOĆU GMO - PROF. DR MARIJAN JOŠT (IN MEMORIAM)

Pogrešan je put rešavanja gladi na planeti Zemlji pomoću GMO - prof. dr Marijan Jošt (IN MEMORIAM)
Ustaljeno od pokretanje portala PPNS 2014. godine, svakog meseca smo ažurirali odeljke o GMO. Neke od udarnih tema koje su se ticale GMO i prehrambenog suvereniteta Srbije tokom godine bile su objavljene u našim odeljcima.

SVET

EVROPA
SRBIJA 

U autorskom članku u poslednjem mesecu, prof. Tatjana Brankov je razložila tok događaja od predstavljanja hamburgera od nekoliko desetina milijardi ćelija uzgojenih u laboratoriji (London, 2013), preko prvog odobravanja legalne prodaje veštačkog mesa (Singapur, 2020), do poruke premijerke Srbije da će biotehnologija biti ključni fokus nove vlade (Beograd, 2022).

Detaljnije: VEŠTAČKO MESO, GMO, KORONA – POSTOJI LI VEZA

Veštačko meso, GMO, korona – postoji li veza?
U pripremnom periodu, kroz odeljak Dokumenti podsetili smo se sadržaja koji je "procurio" sa Vikiliksa, depeše koja se ticala naše zemlje, sa klasifikacijom "Samo za službenu upotrebu"

Sažetak počinje rečenicom: "Maja 2009. godine Narodna skupština Republike Srbije usvojila je restriktivan zakon o genetski modifikovanim organizmima (GMO), koji ne podleže Svetskoj trgovinskoj organizaciji".

Završna rečenica iz komentara ovog javno dostupnog dokumenta glasi: "Nastavićemo da pritiskamo sve strane kako bi se ovaj problem brzo rešio".


Detaljno: SRBIJA - NOVI ZAKON O GMO NE PODLEŽE STO, VLADA OBEĆAVA DA ĆE GA IZMENITI VREMENOM

Vikiliks: Srbija - Novi zakon o GMO ne podleže STO, Vlada obećava da će ga izmeniti vremenom

Tokom pripreme projekta, objavili smo još jedan autorski tekst prof. Brankov koja smatra da ne treba da nas iznenađuje istovremeno diskutovanje o biodiverzitetu i biotehnologiji jer se to može podvesti pod taktiku korporativnog ozelenjavanja. Nerealno je očekivati da moderna biotehnologija (genetički inženjering) doprinosi unapređenju biodiverziteta, naprotiv, zasigurno vodi njegovoj eroziji zbog uzgoja u monokulturi.

Iz sadržaja:

  • Uključenost multinacionalnih kompanija pokazuje nam da je organska hrana postala žrtva sopstvenog uspeha
  • U izlaganju dr Begović, uočava se odabir reči koji je vrlo sličan sa rečima predstavnika PR industrije multinacionalnih kompanija
  • Omraženi termin GMO će, vrlo verovatno, biti izbačen iz upotrebe, a sličan proizvod u novom ruhu će nam se plasirati pod nekim drugim nazivom, poput "nova hrana", "obogaćena hrana", "biotech" i slično
  • Nerealno je očekivati da moderna biotehnologija (genetički inženjering) doprinosi unapređenju biodiverziteta, naprotiv, zasigurno vodi njegovoj eroziji zbog uzgoja u monokulturi
  • Hoćemo li tako lako odbaciti činjenicu da samo trećina sveta može da prehrani stanovništvo iz sopstvene proizvodnje i da mi pripadamo toj grupi? 

Detaljno: KORPORATIVNO OZELENJAVANJE

Korporativno ozelenjavanje
Projektom smo podsetili da je, pored ranije navedenog Zakona o GMO iz 2009. godine, u Srbiji na snazi 136 deklaracija protiv GMO čije su tekstove jednoglasno usvojili odbornici u opštinama i gradovima* širom države. Tih 136 lokalnih samouprava koje čine sadašnju SRBIJU BEZ GMO obuhvataju:

  • 77,2% ukupne teritorije Srbije
  • 84,5% ukupnog stanovništva u 2014. godini
  • 75,3% poljoprivrednog zemljišta, 72,2% oranica, 80,4% livada i pašnjaka i 86,4% voćnjaka i vinograda - po Popisu iz 2012.
* Bez podataka iz AP Kosovo i Metohija

Uz to, i država Srbija je potpisnica jednog takvog dokumenta - Deklaracije Dunav soja. Nastala je na inicijativu Austrije 2013. godine, a potpisnice su države sa teritorije Dunavske regije: Nemačka, Švajcarska, Ukrajina, Moldavija, Mađarska, Bugarska, Rumunija, Slovačka, Poljska, Slovenija, Hrvatska, Bosna i Hercegovina. 

Gradovi i opštine Srbije protiv GMO
Projekat "Kragujevac bez GMO 2022" zvanično je bio predstavljen u zgradi Gradske uprave (tonski snimak), kao i na elektronskim medijima u gradu (Radio Zlatousti, Radio-televizija Kragujevac, Radio Bravo FM). 

IZ ARHIVE PPNS: AKTIVNOSTI PRE 2022.

PPNS tri godine u nizu sprovodi projekte o GMO, uz sufinansiranje grada Kragujevca.

U okviru prvog projekta "Srbija bez GMO - dva zakona, 20 godina" (2020) održana su tri predavanja:

  • "Kovid-19 - Katalizator povećanja prehrambenog suvereniteta?" - prof. dr Tatjana Brankov
  • "Srbija i GMO - prošlost, sadašnjost i budućnost" - prof. dr Miodrag Dimitrijević
  • "Agroekonomski pokazatelji štetnosti GMO za Srbiju" - prof. dr Miladin M. Ševarlić

Predavanjima je prethodila ekskluzivna projekcija filma Džeremija Sajferta "GMO OMG".

REZIME PROJEKTA 2020 - OVDE.

Srbija bez GMO - dva zakona, 20 godina (rezime projekta)
Kao deo sadržaja drugog projekta "Kragujevac bez GMO 2021" najpre su prikazani ekološki dokumentarni filmovi Vladimira Perovića "Život je" i "Žeđ kamenog mora", a zatim su održana još tri predavanja:

  • "Organska proizvodnja, GMO i zaštita životne sredine" - prof. dr Snežana Oljača
  • "GMO - balast moderne poljoprivredne proizvodnje" - Bogdan Cekić
  • "Očuvanje starih sorti – za Srbiju bez GMO" - dr Ivana Petrović
Uvodničar predavanja ove godine bio je Dejan Milošević, osnivač udruženja i menadžer projekata.

REZIME PROJEKTA 2021 - OVDE.

Kragujevac bez GMO 2021 - rezime projekta
Snimci svih predavanja trajno su dostupni na portalu PRVI PRVI NA SKALI - u odeljku Kragujevac bez GMO, kao i na Jutjub kanalu udruženja.

Svake godine u periodu od 2016. do 2019. PPNS je bio koordinator marševa za Srbiju bez GMO, najpre u samo Kragujevcu (2016) - kada je organizovana i tribina "Kako da Srbij o(p)stane bez GMO?", uz prateću izložbu dečjih radova u Pozorištu za decu - a potom i u više gradova Srbije (2017, 2018. i 2019) - istovremeno kada su se u svetu organizovali marševi protiv Monsanta.

ZAHTEV IZ KRAGUJEVCA: FORMIRATI SAVEZ OPŠTINA I GRADOVA ZA SRBIJU BEZ GMO

Zahtev iz Kragujevca: formirati Savez opština i gradova za Srbiju bez GMO
Posvećenost genetički modifikovanim organizmima kao temi datira od 2013. godine kada je gradu Kragujevcu i formalno predloženo usvajanje deklaracije o GMO - sa sloganom "Ostavimo zemlju naših predaka našoj deci bez GMO", što su odbornici Skupštine i učinili 27. decembra, jednoglasno.  

U sklopu aktivnosti za usvajanje deklaracije, uz prikupljanje potpisa, te godine je organizovana i tribina u skupštinskoj sali Grada Kragujevca, čiji je sastavni deo bilo predavanje prof. dr Miladina M. Ševarlića, kopredlagača ovog dokumenta, uz Društvo pčelara Kragujevca i Dejana Miloševića, zastupnika PPNS.

PRVI PRVI NA SKALI Kragujevac bez GMO 2021 - projekat od jula do decembra Deklaracija 2013
Između mesečnih aktivnosti, na portalu su objavljivani sadržaji razvrstani po odeljcima: O GMO; DOKUMENTI; SVETEVROPA; SRBIJA; GRADOVI I OPŠTINE; KRAGUJEVAC BEZ GMO; VIDEO.

Sadržaji se popularišu konstantno na društvenim mrežama - najzastupljeniji je Fejsbuk (strane PRVI PRVI NA SKALI i Srbija bez GMO, grupe Kragujevac bez GMO i Stop GMO u Srbiji), a redovno je i prosleđivanje na Tviter i Instagram.

U 2022. godini paralelno je realizovan i projekat "Izrada i ažuriranje sajta ekologijakragujevac.rs" . Cilj je uvećanje vidljivosti projekata udruženja koja su posvećena zaštiti životne sredine na teritoriji Kragujevca.

Detaljno: UDRUŽENJE PRVI PRVI NA SKALI POKREĆE SAJT NA DOMENU EKOLOGIJAKRAGUJEVAC.RS

https://ekologijakragujevac.rs/
O PPNS

Udruženje PRVI PRVI NA SKALI registrovano je 2019. godine. Nastalo je na temeljima istoimenog multimedijalnog portala pokrenutog 2014. godine na domenu www.prviprvinaskali.com koji je aktiviran 2012. godine (detaljno: STATUT PPNS).

Istraživanja i objave na portalu o GMO, kao i o zaštiti životne sredine u celini, doneli su nekoliko priznanja za PPNS:

D. M. M. - PPNS, 31. 12. 2022.
Foto: Grad Kragujevac; Zoran Petrović; Ivan Stojanović; Nebojša Raus
Autor logotipa "Kragujevac bez GMO": Željko Mališić, 2013. 

STRANICA KOJA SE ČUJE - ZORAN MODLI
PRVI PRVI NA SKALI FB STRANATVITERINSTAGRAM 

PODRŽI PPNS!

Print Friendly and PDF

Komentara: 0

Dodaj komentar

Facebook komentari