Brugelov analitičar: STO verovatno ide u režim mirovanja
Svetska trgovinska organizacija (STO) verovatno će nazadovati u "režim održavanja" sa slabim i uglavnom neprimenljivim pravilima dok regionalni hegemoni hrle da jednostrano obezbede svoje trgovinske interese, navodi se u novoj studiji uticajnog nezavisnog instituta Brugel.
Multilateralni trgovinski poredak pretrpeo je dugotrajnu stagnaciju i, u poslednje vreme, pad. Od 1995. pod okriljem STO nije potpisan nijedan multilaterlni sporazum koji bi podrazumevao značajnu liberalizaciju trgovine.
Barem je dugo, kako se navodi, funkcionisao sistem za rešavanje sporova STO braneći principe nediskriminacije u globalnoj trgovini.
I to se međutim promenilo kada je prethodni američki predsednik Donald Tramp onesposobio Apelaciono telo STO, bez čega je sistem za rešavanje sposova postao u velikoj meri nefunkcionalan.
Menja se uloga SAD
Uz to je došlo do trgovinskog rata Kine i SAD sa uzajamnim podizanjem carina. Prema Brugelovoj studiji, posledica su dodatne carine od 20% na oko 500 milijardi dolara vrednu bilateralnu trgovinu.
Autor studije Uri Daduš (Dadush) smatra da je malo verovatno da se SZO oporavi i povrati raniji status.
Jedan od razloga za to može da bude činjenica da je globalna trgovina više difuzna i da se uloga SAD promenila.
"Moćna zemlja poput SAD koja je vodila sistem olakšavala je stvari", rekao je Daduš za EURACTIV misleći na ranija vremena multilateralne trgovinske ekspanzije.
"Na isti način, iako činjenica da se SAD distanciraju od STO izuzetno šteti organizaciji, značaj SAD je opao", dodao je Daduš.
Kao primer je naveo da su se bez SAD mnoge članice STO, uključujući Kinu i EU, složile o posebnom mehanizmu za rešavanje sporova koji funkcioniše među njima.
Tri regionalna hegemona
Prema studiji, najverovatniji scenario za budućnost je trgovinski sistem izgrađen oko Kine u Aziji, Nemačke i Francuske u Evropi i oko SAD u Amerikama. "U okviru blokova, trgovina će biti u velikoj meri otvorena i predvidiva", navodi se u dokumentu.
"Nijedan od tri bloka nije kohezivan. Ali unutar svakog postoje veliki regionalni trgovinski sporazumi", rekao je Daduš za EURACTIV.
Pored toga, dodao je, sporazum SAD-Meksiko-Kanda i EU učinili su trgovinske blokove u Severnoj Americi i Evropi kohezivnijim od azijskog trgovinskog bloka koji pati od ozbiljnih unutrašnjih tenzija.
"STO će tavoriti u nekoj vrsti režima održavanja", navodi se u studiji Bruegla i dodaje da bi ta organizacija mogla da ostane referentni okvir i forum za diskusije sa slabim ovlašćenjima za sprovođenje.
Međutim, veliki sporovi će se verovatnije rešavati bilateralno, piše u studiji. Primer koji pokazuje kako bi to moglo da izgleda jeste spor oko čelika EU i SAD koji je nedavno rešenen, barem delom, dogovorom dve trgovinske sile.
U međuvremenu je Evropska komisija, koja zvanično predvodi pristalice slobodnog multilateralnog trgovinskog poretka, počela pripreme za svet u kome trgovinski sporovi neće moći da se rešavaju u STO.
Komisija je u decembru 2021. predložila instrument protiv prinude koji bi omogućio ekonomske kontramere protiv stranih kompanija u slučaju ekonomske prinude neke treće zemlje na članicu EU.
Najsvežiji primer je pritisak kineske vlade na litvansku ekonomiju jer je vlada Litvanije pristala na otvaranje tajvanskog predstavništva u Viljnusu, što je "crvena linija" za Peking koji insistira na "politici jedne Kine".
Za sada EU ne može da uradi ništa drugo, osim da slučaj iznese pred STO a za rešavanje će biti potrebni meseci, možda i godine.
Teška vremena za periferne zemlje
Prema scenariju izloženom u studiji, male i srednje "sile", poput Maroka, Brazila, Indije ili Velike Britanije, ostaju sa slabom odbranom u slučaju trgovinskih sporova.
"U sistemu u kome se ne postupa po pravilima, moćnije zemlje će bolje proći", rekao je Daduš za briselski portal.
U studiji se navodi da će manje zemlje "biti primorane na asimetrične dogovore sa regionalnim hegemonima ili će pokušavati da ’se igraju’ hegemona jedni protiv drugih dodajući tako na politizaciju trgovinskog sistema".
Prema Dadušu, EU ne može sama da zaustavi propadanje STO i s njom povezanog multilateralnog trgovinskog poretka.
"Ali EU može da odigra konstruktivnu ulogu da dovede ostale igrače za sto", rekao je Daduš.
Stari "GMO" mogli su da se identifikuju, sa "novim genomskim tehnikama" neće biti tako
Šta su stare sorte, šta hibridi, a šta GMO?
Zbog kršenja Zakona o GMO, pod zabranom uvoza i prometa bili Mikros union i Perutnina Ptuj 2018. i 2019; GM soja gajena na 178 hektara od 2012. do 2019. - saznaje PRVI PRVI NA SKALI
GM sistemi ishrane i njihov ekonomski uticaj - Tatjana Brankov, Koviljko Lovre: Srbija
Pitanje suvereniteta u proizvodnji hrane je ključno i za pitanje GMO - prof. Dimitrijević
Komentara: 0