Hlorofil je biljni pigment zelene boje, koji je neophodan za proces fotosinteze. Zahvaljujući ovom pigmentu, jedino su biljke u stanju da vrše proces sinteze organskih jedinjenja i produkciju kiseonika, zbog čega se fotosinteza smatra univerzalnim biološkim procesom, na račun koga je omogućen život i opstanak svih živih bića na planeti Zemlji.

Hlorofil se u biljnoj ćeliji nalazi u posebnim organelama koje se nazivaju hloroplasti. Najviše hloroplasta sadrže ćelije lista, kao i ćelije stabla zeljastih biljaka. U biljnom svetu postoji više vrsta hlorofila, ali su najznačajniji hlorofil a i hlorofil b, koji su zastupljeni kod svih viših biljaka. U hemijskoj strukturi hlorofila dominira porfirinski prsten, u čijem se centru nalazi atom magnezijuma.

^{Hlorofil u biljnim ćelijama}

Osnovna uloga hlorofila u procesu fotosinteze je apsorpcija Sunčeve svetlosti, nakon čega se svetlosna energija prevodi u hemijsku energiju, vezanu u organskim jedinjenjima koja se tom prilikom sintetišu.

Osim nemerljive uloge hlorofila u sintezi organskih jedinjenja, pre svega ugljenih hidrata, i produkciji kiseonika, ovaj zeleni pigment ima značajnu ulogu i u preventivi i terapiji mnogih bolesti kod ljudi. Zbog toga se danas veliki broj istraživanja bazira na dokazivanju značaja ovog pigmenta za zdravlje ljudi. U medicinske svrhe, hlorofil se upotrebljava u svom prirodnom obliku ili kao dodatak ishrani. Međutim, ovi dodaci ishrani mogu biti efikasniji, zbog toga što u prirodnom obliku, hlorofil, iako je rastvorljiv u mastima, ne može da „preživi“ varenje dovoljno dugo, da bi mogao biti apsorbovan. Dodatak ishrani je, zapravo, hlorofilin, koji sadrži bakar umesto magnezijuma u centru molekula hlorofila, ali su mu sva druga fiziološka svojstva slična hlorofilu.

^{Struktura porfirinskog prstena hlorofila sa atomom magnezijuma u centru (levo)
Hlorofilin sa atomom bakra u centru prstena (desno)}

U svom prirodnom obliku hlorofil se u organizam unosi hranom koja je bogata ovim pigmentom. To je, pre svega, zeleno povrće (spanać, brokoli, zelje, peršun, zelena salata, boranija, rukola, grašak, pšenična trava). Pšenična trava može biti dobar alternativni lek za neka zdravstvena stanja i korisna je za ljude kojima je potrebna transfuzija krvi, antikancerogena terapija, detoksikacija jetre, laksativi, terapija za zaceljivanje čireva. Pšenična trava se koristi za dobijanje svežeg soka, koji se ekstrahuje hladnim ceđenjem zelenih izdanaka pšenice Spelte.

^{Pšenična trava}

U poslednje vreme hlorofil se sve više koristi kao suplement, u vidu raznovrsnih preparata koji se mogu naći u prodaji. Tečni hlorofil se dobija iz zelenog povrća, algi i trava i pakuje kao suplement. Pomaže kod detoksikacije organizma i sprečavanja mnogih bolesti. Takođe, predstavlja moćni antioksidant, koji usporava starenje i štiti od hroničnih i kancerogenih bolesti. Hlorofil, primenjen u vidu suplemenata, pomaže i kod dermatoloških oboljenja, zarastanja rana i smanjivanja akni, poboljšava funkciju jetre i smanjuje upale izazvane štetnim crevnim bakterijama. Takođe, poboljšava krvnu sliku, tako što stimulativno deluje na stvaranje krvnih elemenata, pa se koristi i kao dodatak terapiji u lečenju anemije. Neke studije pokazuju da tečni hlorofil deluje i kao prirodni dezodorans i da eliminiše neprijatne mirise iz tela, što se dobro pokazalo kod osoba, koje zbog metaboličkih poremećaja, imaju neprijatan telesni miris.

^{Suplementi hlorofila}

Kako se koriste suplementi hlorofila? Preporuka je da se ovi preparati, koji se mogu kupiti u apotekama i prodavnicama zdrave hrane, dodaju u malim količinama u smutije (šejkove) ili prelive. Nije loše uzimati ga kao dodatak i uz bilo koju drugu raznovrsnu ishranu, ali nikako ne treba zaboraviti činjenicu da ništa ne može da zameni sveže povrće, koje treba konzumirati u što većim količinama. Važno je napomenuti i to da klinička ispitivanja duga 50 godina nisu pokazala nikakve opasne nuspojave tečnog hlorofila, ali mogući su blagi neželjeni efekti, poput nešto tamnije mokraće ili blage dijareje. Pošto hlorofil nije testiran na trudnicama i dojiljama, preporuka je, da zbog nedostatka pouzdanih informacija, one izbegavaju ovaj suplement.

U narednoj objavi: Biljke iz epruvete

Autor: prof. dr Biljana Bojović
Obradio: Dejan Milošević

• INVAZIVNE BILJNE VRSTE I NJIHOVA STANIŠTA
• LEKOVITO BILJE
• FORENZIČKA BOTANIKA
• O GLJIVAMA
• POSEBNI PRIJATELJI BOTANIČKE BAŠTE
• BOTANIČKA BAŠTA U KRAGUJEVCU
• BOTANIČKE BAŠTE SRBIJE
• ŠTA PREDSTAVLJAJU BOTANIČKE BAŠTE

UPOZNAJ PRIRODU DA BI JE VIŠE VOLEO

STRANICA KOJA SE ČUJE - ZORAN MODLI
PRVI PRVI NA SKALI FB STRANA, TVITER, INSTAGRAM 

PODRŽI PPNS!

• DONACIJE I SPONZORSTVA
• REKLAMNE USLUGE
• STATUT PPNS
• IMPRESUM
• O IMENU I SADRŽAJU