Na sajtu Rio Tinta na srpskom jeziku tokom cele izborne 2023. godine objavljeno je ukupno šest saopštenja, a u periodu od 22. do 31. januara čak sedam obraćanja javnosti. Samo 31. januara plasirana su tri.
"Rio Tinto poziva stručnjake iz različitih oblasti i protivnike Projekta Jadar da dijalog o projektu vode na osnovu činjenica kako bi se izbeglo dalje dovođenje javnosti u zabludu. Širenje dezinformacija i neutemeljenih tvrdnji sprečava da javni razgovor o projektu bude zasnovan na činjenicama i pruži validne informacije.
Lažne tvrdnje aktivista i stvarne činjenice su sledeće. Ove činjenice su javno dostupne na našem sajtu
Netačna tvrdnja: Za Projekat Jadar je potrebno desetine hiljada hektara. Činjenice: Za razvoj Projekta Jadar potrebno je ukupno 390 hektara – 220 ha u centralnom području projekta i 170 ha za lokaciju deponije u dolini Štavice.
Netačna tvrdnja: Geološka istraživanja su vršena bez dozvole vlasnika zemljišta i naštetila su okolini. Činjenice: Svi radovi su obavljeni u skladu sa Zakonom o rudarstvu i geološkim istraživanjima. Prava pristupa istražnim lokacijama su uspostavljena za svaku aktivnost uz saglasnost vlasnika imovine. Bušotine se redovno pregledaju, a u slučaju oštećenja, svi kvarovi se odmah otklanjaju.
Netačna tvrdnja: Izlivanje jalovine od Projekta Jadar bi ugrozilo okolinu. Činjenice: Izlivanje jalovine nije moguće, jer nije planirano tečno jalovište. Rudarski otpad i ostaci iz procesa prerade rude iz predloženog Projekta Jadar su suvi i u čvrstom stanju.
Netačna tvrdnja: Upotreba sumporne kiseline bi emitovala sumporne pare i oštetila zemljište. Činjenica: Za Projekat Jadar koristiće se sumporna kiselina na temperaturi od 90 stepeni, zahvaljujući čemu neće biti isparavanja sumpordioksida. Neće biti moguće da sumporna kiselina ošteti zemljište, jer bi se ceo proces odvijao u zatvorenim sistemima. Sumporna kiselina ima široku primenu i njena upotreba je strogo regulisana propisima Vlade Republike Srbije i najboljim međunarodnim praksama.
Netačna tvrdnja: Srbija i njeni građani ne bi imali ekonomsku korist od projekta. Činjenice: Projekat Jadar bio bi najveća grinfild investicija u modernoj istoriji Srbije, vredna oko 2,5 milijarde dolara prema procenama iz 2021. godine. Prema studiji konsultantske kuće Ergo, doprinos Projekta republičkom i budzetima lokalnih samouprava iznosio bi 180 miliona evra godišnje u punom operativnom kapacitetu. Bilo bi otvoreno 1.300 stalnih radnih mesta, a tokom izgradnje do 3.500 radnih mesta na određeno vreme. Kada se uračunaju multiplikativni efekti, bilo bi otvoreno još 3.265 radnih mesta širom Srbije. Svake godine rada Jadar bi privukao oko 700 miliona evra direktne dodate vrednosti i doprineo rastu bruto domaćeg proizvoda (BDP) u iznosu od preko 3% trenutnog BDP-a Srbije.
Netačna tvrdnja: Rio Tinto je odobrio odluku o stopiranju projekta i podmitio je zvaničnike Vlade. Činjenice: Rio Tinto nema nikakav uticaj na propise Republike Srbije. Vlada Republike Srbije je donela Uredbu o prestanku važenja Uredbe o prostornom planu područja posebne namene za realizaciju Projekta Jadar. Spekulacije o korupciji su direktan pokušaj da se naškodi reputaciji Rio Tinta. Poslovna politika Rio Tinta izričito zabranjuje mito i korupciju.
One koji iznose lažne tvrdnje, pozivamo da iznesu dokaze ili javno povuku svoje neosnovane optužbe.
Takođe, napominjemo da ćemo u cilju zaštite interesa kompanije koristiti sva raspoloživa pravna sredstva kako bi se sprečilo svako dalje širenje netačnih informacija".
Podsećamo da je posle naučno-stručnog skupa "Projekat Jadar - šta je poznato?" (organizovanog u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti 6. i 7. maja 2021) koji se bavio eksploatacijom minerala jadarita u Rađevini, u okolini Loznice, sačinjenaanaliza predavanja i dostupnih dokumenata. Dostavljena je Zorani Mihajlović, tadašnjoj potpredsednici Vlade Srbije i ministarki rudarstva i energetike.
Analiza je sadržala osamnaest tačaka, iz kojih izdvajamo:
Realizacija projekta Jadar dovela bi do masivne devastacije prostora, trajne promene karaktera predela, degradacije biodiverziteta, raseljavanja nekoliko stotina ljudi i prestanka naprednih i isplativih poljoprivrednih aktivnosti
Uništenje i fragmentacija staništa degradiraće biološku raznovrsnost, koja sada obuhvata nekoliko stotina biljnih i životinjskih vrsta, od kojih su 145 sa statusom strogo zaštićenih i zaštićenih vrsta
Negativni uticaji projekta Jadar na režim voda su potcenjeni, a tehnička rešenja nepotpuna i u nekim elementima u suprotnosti sa Zakonom o vodama i planovima upravljanja vodama
Usvojen je prostorni plan posebne namene, a da nisu konačno utvrđene lokacije deponija, ukupne količine rudarskog otpada i sadržaj toksičnih supstanci u otpadu
Ukoliko se realizuje projekat Jadar izvesno će doći do daljeg pogoršanja kvaliteta površinskih i podzemnih voda na širem području, što će usloviti izgradnju postrojenja za prečišćavanje i znatno povećati troškove vodosnabdevanja stanovništva
Poseban problem predstavlja to što, nakon prečišćavanja otpadnih voda, u efluentu ostaje određena količina litijuma i bora, što nije dozvoljeno važećim Pravilnikom o graničnim vrednostima emisije zagađujućih materija pre ispuštanja u vodotok
Rio Tinto nema odobren patent, već patentnu prijavu
Rio Tinto ni u jednoj analizi voda nije naveo detektovane količine sumpora kao sulfida
Rio Tinto ni u jednoj analizi čvrstog otpada, niti analizi rudnog tela nije naveo koncentracije (količine) sumpora kao sulfida, a to je od velikog značaja za evaluaciju celokupnog projekta proizvodnje
Rio Tinto nije obezbedio postupak uklanjanja velike količine arsena iz jalovišta, čime se zdravlje stanovništva u široj okolini rudnika i onog koje živi nizvodno od rudnika dovodi u veliku opasnost
Podatak da u nalazištu Jadar postoji 10% globalnih zaliha litijuma je netačan
Eksploatacija litijuma iz rudnih stena uglavnom se vrši u pustinjskim oblastima (Nevada, Kalifornija, pustinje zapadne i severne Australije i sl). Portugalija i Srbija su jedini primeri u svetu gde se razmatra eksploatacija litijuma u plodnoj zemlji. Portugalija je nedavno odustala od rudnika litijuma
Ljubaznošću SANU, na portalu PRVI PRVI NA SKALI je sadržaj ovog dokumenta u celini, dostupan javnosti sve vreme.
"Portal N1 je jutros objavio tekst ’Opozicija o rudniku litijuma: Između zločina, pustoši i uništenja zdravlja’, u kome je za sagovornike imao opozicone stranke, koje su kako se navodi pozvane od strane redakcije N1, da se izjasne na temu otvaranja rudnika litijuma u dolini Jadra.
Iznošenjem zaključka u uvodu teksta da ’sudeći po reakcijama opozicionih parlamentarnih stranaka, otvaranje rudnika litijuma u plodnom i vodom bogatom kraju zapadne Srbije nije prihvatljiva opcija’, portal N1 nekritički, bez uključivanja stručnjaka iz različitih oblasti, ovim direktno vodi kampanju baziranu na neistinama i dezinformacijama.
Upravo danas kompanija Rio Sava Exploration pozvala je na otvoren dijalog stručnjake iz različitih oblasti i protivnike Projekta Jadar, da dijalog o projektu vode na osnovu činjenica kako bi se izbeglo dalje dovođenje javnosti u zabludu. Širenje dezinformacija i neutemeljenih tvrdnji sprečava da javni razgovor o projektu, koji će, ako bude realizovan, raditi decenijama, bude zasnovan na činjenicama i pruži validne informacije.
Tvrdnja Narodnog pokreta, Demokratske stranke, Zeleno-levog fronta i Nove demokratske stranke da bi iskopavanje litijuma donelo samo profit stranim kompanijama, a građanima Srbije pustoš kao i da kompanija neće ispoštovati sve ekološke standarde je neistinita.
Projekat Jadar bio bi najveća grinfild investicija u modernoj istoriji Srbije, vredna oko 2,5 milijarde dolara. Doprinos Projekta republičkom i budžetima lokalnih samouprava iznosio bi 180 miliona evra godišnje u punom operativnom kapacitetu. Bio bi otvoreno 1.300 stalnih radnih mesta, a tokom izgradnje do 3.500 radnih mesta na određeno vreme. Kada se uračunaju multiplikativni efekti, biće otvoreno još 3.265 radnih mesta širom Srbije. Svake godine rada Jadar bi privukao oko 700 miliona evra direktne dodate vrednosti i doprineo rastu bruto domaćeg proizvoda (BDP) u iznosu od preko 3% trenutnog BDP-a Srbije. Što se tiče poštovanja ekoloških standarda, svi radovi su obavljani u skladu sa Zakonom o rudarstvu i geološkim istraživanjima.
Spekulacije o korupciji potpredsednika Demokratske stranke, Branimira Jovančićevića su direktan pokušaj da se naškodi reputaciji Rio Tinta.
Sumporna kiselina, koju spominju potpredsednik Demokratske stranke i Nova demokratska stranka, ima široku primenu i njena upotreba je strogo regulisana propisima Vlade Republike Srbije i najboljim međunarodnim praksama. Za Projekat Jadar koristiće se sumporna kiselina na temperaturi od 90 stepeni, zahvaljujući čemu neće biti isparavanja sumpordioksida. Neće biti moguće da sumporna kiselina ošteti zemljište, jer bi se ceo proces odvijao u zatvorenim sistemima.
Kompanija Rio Tinto poštuje pravo građana Srbije na miran protest koji je najavio pokret „Mi, glas iz naroda“, izražava spremnost da se nastavi dijalog sa svim zainteresovanim stranama i podržava inicijative za javni razgovor o budućnosti Projekta „Jadar“.
Tvrdnja da ne postoji ekološki prihvatljiv i po životnu sredinu bezopasan način eksploatacije litijuma je nepotkrepljena. Eksploatacija litijuma je kompleksan proces, ali postoji tehnologija i praksa koja može da minimizira štetne uticaje na životnu sredinu. Rio Tinto primenjuje najbolje prakse i tehnologije kako bi smanjio ekološki uticaj.
Kompanija Rio Tinto izražava spremnost da se nastavi dijalog sa svim zainteresovanim stranama i podržava inicijative za javni razgovor o budućnosti Projekta Jadar bazirane isključivo na činjenicama".
Nigde u svetu ne postoji ono što je namenjeno Srbiji
Ovde je pomenuta primena "najbolje prakse i tehnologije", međutim nigde u svetu nije otvoren rudnik litijuma na plodnoj i naseljenoj teritoriji. Takav primer jednostavno ne postoji. Naše pitanje da navede jedan jedini slučaj, nije odgovorila ni ova korporacija, niti akademik Vladica Cvetković koga smo to takođe pitali na tribini u Kragujevcu.
Uz to, za projekat Jadar 2021. godine bilo je namenjeno pilot postrojenje. Dakle, nigde nikada nije primenjeno u svetu, jedino je bilo testirano u predgrađu Melburna. Srbija je praktično bila zemlja za rudarski eksperiment.
Uz to, Rio Tinto deklarativno zagovara transparentnost i dijalog, ali u praksi ima drugačije manire. Evo dva ilustrativna primera iz direktnog iskustva PPNS.
Na sajtu se nalazio samo propagandni materijal Rio Tinta (brošura), a ne Studija, na šta smo skrenuli pažnju PKS, ali smo zauzvrat dobili odgovor: "Prema našem saznanju, za dobijanje tražene informacije potrebno je obratiti se putem elektronske pošte jadar.press@riotinto.com". Obratili smo se istog dana - 17. novembra, a do dana današnjeg ne da nismo dobili Studiju, nego ni bilo kakav, pa makar i odričan odgovor.
U aprilu naredne, 2022. godine, Rio Tinto je objavi na FB stranici Jadar Projekat da su meštani "ukazali na navodne aktivnosti pojedinih zakupaca i sadnju određenih neodobrenih sorti na parcelama u vlasništvu kompanije". Prateći tematiku u toj oblasti (uzgoj i promet gemetički modifikovanih organizama - GMO) i tada smo se obratili Rio Tintu. Zatražili smo preciznije informacije o sadnji, pitali koje su to "neodobrene sorte", a pošto smo mesec dana bili bez odgovora - za razliku od organa vlasti, zakon ih kao privatnu firmu ne obavezu na dostupnost informacijama od javnog značaja - u maju smo upitali Rio Tinto:
Da li ste završili provere na svim parcelama u vašem vlasništvu?
Jeste li utvrdili istinost navoda i obavestili inspekcije?
Možemo li da saznamo podatke?
I ovoga puta nismo dobili nikakav odgovor, do dana današnjeg.
"Ljiljana Bralović je u ponedeljak, 29. januara, na portalu Glas javnosti iznela nekoliko neistinitih tvrdnji o kompaniji Rio Tinto i Projektu Jadar.
Tvrdnja gospođe Bralović da je Rio Tinto dao ’zeleno svetlo’ Vladi Republike Srbije da pauzira Projekat je netačna. Rio Tinto nema nikakav uticaj na propise Republike Srbije. Vlada Republike Srbije je donela Uredbu o prestanku važenja Uredbe o prostornom planu područja posebne namene za realizaciju Projekta Jadar, i u njoj Rio Tinto ni na koji način nije učestvovao.
Gospođa Bralović je izjavila da osnovano sumnja da je Rio Tinto podmićivao visoke zvaničnike Vlade Republike Srbije da promovišu projekat. Ova tvrdnja je neosnovana spekulacija i direktan pokušaj da se naškodi reputaciji Rio Tinta. Oštro odbacujemo ove navode. Sve navode o korupciji shvatamo ozbiljno. Zbog toga pozivamo gospođu Bralović da, ili iznese dokaze ili povuče svoju neistinitu tvrdnju.
Gospođa Bralović je tvrdila i da Rio Tinto plaća influenserima da javno podrže projekat. Rio Tinto sarađuje sa stručnjacima iz različitih oblasti na savetovanju o studijama u vezi sa tehničkim, operativnim, ekološkima pitanjima, kao i svim drugim aspektima projekta. Sva mišljenja koja javno dele ti stručnjaci su njihova lična, nezavisna gledišta o projektu, na osnovu činjenica koja poseduju.
Pozivamo gospođu Bralović da se sa svim aspektima projekta upozna putem informacija koje su javno dostupnena našoj internet stranici. Na raspolaganju smo da joj odgovorimo na sva legitimna pitanja koja bi mogla da ima.
Takođe, napominjemo da ćemo u cilju zaštite interesa kompanije koristiti sva raspoloživa pravna sredstva kako bi se sprečilo svako dalje širenje netačnih informacija".
Glas javnosti je na svom Jutjub kanalu objavio da je povodom ponovne kampanje vrha vlasti u Srbiji za otvaranje rudnika litijuma u Gornjim Nedeljicama od strane kompanije Rio Tinto, ugostio Ljiljanu Bralović, predsednicu Saveza ekoloških organizacija Srbije (SEOS). Ovo su bile teme:
00:00 - 03:36 Ovo je jedna prljava svetska priča
03.37 - 06:01 Političarima je uvek politika a ne ekologija na prvom mestu
06:03 - 09:15 Ovo je bitka za Srbiju i za pokolenja
09:16 - 12:34 Rudnika litijuma neće biti
12:35 - 14:00 Javnost se probudila, moramo da se borimo svi za sve
Snimak gostovanja dostupan je u celini.
VIDEO: SNIMAK GOSTOVANJA (14:26)
Nepomenuti Predsednik
Rio Tinto se ovim saopštenjem usredsredio na Ljiljanu Bralović, ali ne i na predsednika Srbije Aleksandra Vučića koji je dve godine pre nje izneo optužbe na račun Rio Tinta. Šef države je gostujući na RTS-u 12. januara 2022. godine rekao: "Zakon o rudarstvu je 2006. pravljen za Rio Tinto".
U nastavku je dodao: "Meni dinara nisu dali", a na pitanje voditelja da li misli da su nekome dali odgovorio je: "Da, mislim. Da, siguran sam u to" i nastavio: "Ja nemam dokaz za to", "Znam kako to funkcioniše", da bi postavio pitanje: "Dobijete istražna prava na celom delu teritorije za nešto bez dinara, o čemo govorite!?", uz tvrdnju: "Dinara nam nisu platili".
Kada je voditelj pitao za šta su drugi uzeli novac, odgovorio je: "Da im daju istražna prava" i pridodao: "Dobili su pare za promenu Zakona o rudarstvu. Da imam dokaze ja bih to prosledio policiji. Ja vam govorim da za to postoji opravdana sumnja".
Potom je izgovorio: "Da vi nekome date istražna prava, a da država Srbija za to ne dobije ni jedan dinar, da mu menjate zakon, da mu dajete i eksploataciona prava na tacni posle toga jer više ne tražite javno nadmetanje i tendersku ponudu, to je izbrisano, po zakonu iz ’95. ste imali pravo na to, po zakonu iz 2006. brišete... Ja vas pitam: Je l’ vi mislite da je to moguće za džabe...? Ja znam šta je moglo bez para, a šta ne. Da date nekome istražna prava sa pravo eksploatacije bez dinara to je nešto drugo".
Radi sveubuhvatnog sagledavanja javnosti, napominjemo da su korenite izmene Zakona o rudarstvu usmerene ka interesima korporacija, privrednih subjekata koji se, pored ostalog, bave primenjenim geološkim istraživanjima, nastale 2014. godine. Od promocije projekta do usvajanja zakonskog akta, vodili Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (Naled), inostrani Kanada fond i domaće preduzeće Breakthrough koje je po obavljeno poslu ugašeno, danas je u likvidaciji, pokazuje APR.
Među promoterima ubrzanih izmena zakona, predstavnicima "potresene čitave istraživačke zajednice" pređašnjim stanjem, bili su: Darko Vukobratović, predsednik Izvršnog odbora Naleda i direktor preduzeća Contango, Violeta Jovanović, tadašnja izvršni direktor Naleda i William S. Infante, predsednik Breakthrough.
"U emisiji ’Između redova’, Televizije Una, nedelja 28. 1. 2024, Nenad Kostić je izneo nekoliko neistinitih i nepotkrepljenih tvrdnji o Projektu Jadar koje Rio Sava osporava i nastoji da ispravi.
Gospodin Kostić neosnovano navodi da je Rio Sava izbušila stotine hiljada istražnih bušotina u za potrebe Projekta Jadar. Naveo je da su geolozi bez dozvole ulazili na parcele vlasnika i da su isterani sa njih. Do donošenja Uredbe Vlade Republike Srbije o prestanku važenja Uredbe o prostornom planu područja posebne namene za realizaciju Projekta Jadar, urađeno je nešto više od 500 istražnih bušotina. Svi radovi su obavljeni u skladu sa Zakonom o rudarstvu i geološkim istraživanjima. Prava pristupa istražnim lokacijama su uspostavljena za svaku aktivnost uz saglasnost vlasnika imovine.
Podaci o uticaju na stanje vode i zemljišta, kao i o navodnom uticaju osmatračkih bunara, pijezometara, javno su dostupni na sajtu kompanije.
Tvrdnje gospodina Kostića da bi moglo doći do izlivanja jalovine su takođe netačne jer su rudarski otpad i ostaci iz procesa prerade rude iz predloženog Projekta Jadar suvi i u čvrstom stanju. Tečno jalovište nije planirano.
Sumporna kiselina u Srbiji ima široku primenu i njena upotreba je strogo regulisana. Za Projekat Jadar koristiće se sumporna kiselina na temperaturi od 90 stepeni, zahvaljujući čemu neće biti isparavanja sumpor dioksida. Ne bi bilo moguće da sumporna kiselina sagoreva zemljište, kako je naveo gospodin Kostić, jer bi se ceo proces odvijao u zatvorenim sistemima za preradu.
Neosnovane tvrdnje direktno utiču na mogućnost da se sagledaju ekonomske koristi od Projekta Jadar. Apelujemo na sve učesnike da o Projektu Jadar razgovaraju na osnovu činjenica".
Ovo saopštenje nije završeno napomenom koja je iskorišćena u dva navrata da će Rio Tinto "u cilju zaštite interesa kompanije koristiti sva raspoloživa pravna sredstva kako bi se sprečilo svako dalje širenje netačnih informacija".
Reagovanje akademika na saopštenje Rio Tinta
Kao i pri pomenu Ljiljane Bralović, ni Nenada Kostića Rio Tinto nije "identifikovao" u obraćanju javnosti. Reč je o hemičaru, penzionisanom profesoru američkih univerziteta, vlasniku srpske dobrotvorne fondacije, član SANU.
Kostić je dostavio portalu PRVI PRVI NA SKALI odgovore na saopštene primedbe ovog rudarskog giganta:
Nisam rekao "stotine hiljada" nego "stotine, hiljadu". Oni potvrđuju: oko 500.
Sam Rio Tinto se žalio da meštani teraju nenajavljene, neovlašćene geologe sa svojih imanja. Pisao sam o žalbama u NIN-u. Rio Tinto se nije žalio tada.
Simonović je govorio o izlivanju jalovine. Možda sam, parirajući Simonoviću, učinio lapsus rekavši "izlivanje" za čvrstu jalovinu. Da sam rekao "prosipanje" ili "rasipanje" značenje bi ostalo isto. Distincion without difference!
Simonović je, ne ja, govorio o temperaturi sumporne kiseline. Nisam pominjao kiselinu u tlu nego upozoravao na njenu korozivnost i štetnost. Nešto loše - grozna kiselina na 90 stepeni - ne postaje dobro ili prihvatljivo samo zato što je nešto - kiselina iznad 90 stepeni - još gore ili neprihvatljivo.
Neodustajući Nenad kritičar Kostić
Snimak i ovog TV-gostovanja, u kojem je tema bila "Da li je litijum naša nada ili naše prokletstvo?", nalazi se u arhivi portala PPNS.
"Tokom gostovanja u programu televizije N1, gospodin Dušan Vasiljević izneo je nekoliko netačnih tvrdnji o upotrebi sumporne kiseline, ekonomskoj koristi i održivom rudarstvu u vezi sa Projektom Jadar.
Gospodin Vasiljević tvrdi da postoji potreba da se ostaci sumporne kiseline iz procesa prerade odlažu u blizini rudnika. Proces upotrebe sumporne kiseline na našem Projektu je bezbedan i striktno regulisan propisima Vlade Srbije i najboljim međunarodnim praksama. Predloženi proces omogućava rastvaranje rude bez stvaranja i emitovanja sumporne pare. Sve dodate komponente sumporne kiseline bi tokom prerade bile pretvorene u benigna jedinjenja i završne proizvode. Samim tim, sumporna kiselina ne bi se nalazila ni u jednom otpadnom ostatku koji nastaje procesom prerade rude jadarita.
Kada je reč o ekonomskom značaju Projekta Jadar, bez obzira na normalne i prolazne oscilacije u ceni, uvereni smo da će litijum u narednih nekoliko decenija ostati pokretač zelene tranzicije. Srbija ima potencijal da postane strateški važan snabdevač ovog ključnog metala što bi moglo da joj donese značajnu ekonomsku korist.
Projekat Jadar bio bi najveća grinfild investicija u modernoj istoriji Srbije. Studija ekonomskog uticaja Projekta Jadar koju je pripremila kompanija Ergo Strategy Group potvrđuje da bi Projekat Jadar tokom svake godine rada privukao oko 700 miliona evra direktne dodate vrednosti i doprineo rastu bruto domaćeg proizvoda (BDP) u iznosu od preko 3% trenutnog BDP-a Srbije. Predviđa se da bi u punom operativnom kapacitetu doprinos Projekta republičkom i budžetima lokalnih samouprava iznositi 180 miliona evra godišnje. Projekat Jadar takođe može da otvori visokokvalifikovana i visoko plaćena radna mesta u lozničkom kraju, ali i širom Srbije kroz direktno zapošljavanje i podršku lokalnim preduzećima. Projekat takođe može da podstakne i nova ulaganja u druge sektore zelene ekonomije u Srbiji što bi povećalo zaposlenost i bruto društveni proizvod, i podstaklo dalji razvoj domaćih kadrova i radnih veština.
Kako bismo pokazali spremnost na otvorenu diskusiju o potencijalnim dugoročnim ekološkim uticajima Projekta, takođe smo spremni da javno objavimo nacrt Studije procene uticaja na životnu sredinu u trenutno postojećem obliku. Projekat Jadar bio bi razvijen na bezbedan i odgovoran način, i uz punu spremnost da se podrži učešće lokalne zajednice u transparentnom praćenju svih uticaja Projekta na životnu sredinu.
Proces zatvaranja planira se i dopunjuje tokom čitavog životnog ciklusa bilo kog projekta kompanije Rio Tinto, uključujući i Projekat Jadar. Ovaj proces podrazumeva redovne konsultacije i uključivanje lokalne i stručne javnosti kako bi smo osigurali da se postigne ishod koji je prihvatljiv i održiv za zajednice u kojima poslujemo i sve druge zainteresovane strane. Rudnik stoga ne bi mogao da bude naprosto napušten jer se naša odgovornost nastavlja i nakon što on prestane sa radom".
Odgovor N1
Rio Tinto je poslao pismo redakciji N1 gde je reagovao na navode iz teksta "Opozicija o rudniku litijuma: Između zločina, pustoši i uništenja zdravlja". Shodno tome, odgovaramo na navode iz reakcije ove kompanije.
Rio Tinto je u pismu redakciji N1 zaključio da je uvodna rečenica teksta – „sudeći po reakcijama opozicionih parlamentarnih stranaka, otvaranje rudnika litijuma u plodnom i vodom bogatom kraju zapadne Srbije nije prihvatljiva opcija“, zapravo donošenje zaključka portala N1 koji, kako smatraju „nekritički, bez uključivanja stručnjaka različitih oblasti, ovim direktno vodi kampanju baziranu na neistinama i dezinformacijama“.
U tekstu pod naslovom „Opozicija o rudniku litijuma: Između zločina, pustoši i uništenja zdravlja“ za stav su pitani isključivo opozicioni političari. Zbog toga nije bilo stručnjaka u ovom tekstu kao ni stavova lekara, ostalih političara, javnih ličnosti…
Svi sagovornici u tekstu, a to su pripadnici opozicionih lista u Skupštini Srbije, nedvosmisleno su se izjasnili protiv otvaranja rudnika u dolini Jadra, te shodno tome ne postoji nikakva nekritičnost ili proizvoljnost, kako je navedeno, već konstatacija, koja je više nego jasna.
Podsećamo, da je u tekstu koji je objavljen koji dan ranije “Dva načina dobijanja litijuma: Koje probleme nose, šta se dešava sa zemljom, vodom” nalaze stavovi stručnjaka, Evropske komisije i Rio Tinta.
Rio Tinto je naveo da postoje tehnologija i praksa koji mogu da minimiziraju štetne uticaje na životnu sredinu i da ova kompanija primenjuje najbolje prakse i tehnologije kako bi smanjili negativan ekološki uticaj.
Osim smele tvrdnje, Rio Tinto nije naveo dalje detalje, što ne uliva poverenje, niti je u maniru argumentovane debate. Još jedan razlog za razumnu sumnju jeste činjenica da Rio Tinto, iako rudarska kompanija, nema iskustva u kopanju litijuma, a u svojim ranijim projektima je dosta puta nanošena velika šteta životnoj sredini, što su i prenosili svetski mediji.
S druge strane, postoje brojni dokazi da, sa sadašnjom tehnologijom, kopanje litijuma nije moguće bez velikog negativnog uticaja na životnu sredinu. Tu tehnologiju ne poseduje ni Rio Tinto, niti druge kompanije koje se bave ovim poslom.
O negativnom uticaju govori i to da i pored višegodišnjih analiza i istraživanja u Evropi nije otvoren ni jedan rudnik litijuma, čak ni onaj gde bi se litijum vadio iz vode, što je daleko manje agresivna metoda. Razlog tome je upravo izuzetno negativan uticaj na životnu sredinu sa sadašnjim tehnologijom.
U Sjedinjenim Američkim Državama otvoren je jedan takav rudnik, u pustinjama Nevade, dok se od drugog rudnika, takođe u pustinji Nevade, odustalo zbog uticaja na životnu sredinu i kulturno nasleđe starosedelaca.
Praksa pokazuje da su se ovakvi rudnici otvarali u pustinjama. Podsećamo, da je projekat Jadar planiran u delu zemlje koji je najbogatiji vodama u Srbiji, sa velikim rezervama kvalitetnih podzemnih voda koje garantuju snabdevanje i poljoprivrednu proizvodnju i tokom suša, što je jako važno za sve građane Srbije, s obzirom na klimatske promene, odnosno globalno otopljenje.
Pozdravljamo poziv na otvoreni dijalog kompanije „Rio Sava eksplorejšn“ (Rio Sava Exploration), gde će, nadamo se biti argumentovani navodi kompanije i da će zaštita životne sredine i života ljudi u dolini Jadra, ali i šire, biti prirotiet u odnosu na zaradu.
Nadamo se da će u tom dijalogu novinari konačno dobiti odgovore i od nadležnih državnih organa koji po pravilu ne odgovaraju na pitanja.
Diskusija završena 2021.
Propagandna služba Rio Tinta u niski saopštenja uporno ignoriše SANU, pa i činjenicu da je nakon pomenutog skupa u SANU "Projekat Jadar – šta je poznato?" objavljen Zbornik koja je doneo izlaganja i radove svih učesnika (i ZA i PROTIV rudnika litijuma u Srbiji), priloge predstavnika udruženja građana, kao i relevantnu prepisku organizatora skupa i predstavnika vlasti.
Zaključak Zbornika
Skup "Projekat Jadar - šta je poznato" predstavlja jedno u nizu nastojanja SANU da doprinese rešavanju nagomilanih pitanja srpskog društva, pitanja koja se ne mogu odlagati, i koja su od suštinskog značaja za opstanak.
Grupa eminentnih istraživača u svom autorskom tekstu zaključuje da bi realizacija projekta "Jadar" vodila ka masivnoj devastaciji prostora, trajnoj promeni karaktera predela, degradaciji biodiverzitata, zemljišta, šuma, površinskih i podzenih voda, raseljavanju domaćeg stanovništva, prestanku održivih i isplativih poljoprivrednih aktivnosti i uspostavljanju scenarija permanentnog rizika po zdravlje stanovnika obližnjih sela i grada Loznice.
Autori takođe zaključuju da bi nastavak nekontrolisane realizacije sličnih rudarskih projekata doveo do ozbiljnih ekosistemskih poremećaja, degradacije životne sredine i bio indikator nesposobnosti države, ali i šire društvene zajednice, da sagledaju štetnost ovakvih aktivnosti po javni interes.
Većina autora smatra da očuvanje zdrave životne sredine i poštovanje egzistencijalne sigurnosti stanovništva predstavljaju elementarna ljudska prava, u skladu sa Ustavom Republike Srbije.
Autori ukazuju da raspoložive prirodne resurse treba koristiti razumno i sa merom, uz oslanjanje na kvalifikovanu domaću struku u poslovima neprekidnog praćenja emisija štetnih materijala u vodi, zemlji i vazduhu na celokupnoj teritoriji, uz oslonac na domaće naučnike od integriteta u izradi strategije, uz uspostavljanje poverenja u odabrane predstavnike javnih vlasti i donosioce odluka, a uz transparentnu saradnju sa investitorima zasnovanu na dubokom poznavanju sopstvenog dugoročnog interesa, i uz primenu najviših ekoloških standarda, po ugledu na vodeće zemlje Evropske unije kojoj strategijski težimo.
U uslovima rasprostranjene borbe za resurse, vidljivih klimatskih promena i smanjenja broja stanovnika Srbije, prioritetni interes srpskog društva je suzbijanje zagađenja i prljavih tehnologija i održivo korišćenje prirodnih resursa na način koji ne ugrožava životnu sredinu, ne dovodi do raseljavanja i ne uskraćuje budućim generacijama životni prostor, pitku vodu, zdravu hranu, plodnu zemlju i očuvanu, čistu i raznovrsnu prirodu.
Govornici na predstavljanju Zbornika bili su akademici: Vladimir S. Kostić, Slobodan Vukosavić, Vladimir Stevanović, Bogdan Šolaja, Velimir R. Radmilović i advokat Sreten Đorđević.
"Kompanija Rio Sava poštuje pravo građana Srbije na miran protest u skladu sa propisima Srbije. Međutim, današnji protest ispred Informativnog centra u Loznici nastavlja trend širenja netačnih i neosnovanih optužbi na račun kompanije od strane aktivista.
Plasiranjem netačnih i neutemeljenih informacija o kompaniji Rio Tinto, narušava se mogućnost da se na osnovu činjenica raspravlja o ekološkim i tehnološkim aspektima Projekta Jadar, kao i o ekonomskim koristima koje Projekat može da donese.
Rio Tinto je javno izjavio da nastavljamo razgovore sa svim zainteresovanim stranama i podržavamo inicijative za javni razgovor o budućnosti Projektu Jadar. Tokom narednih nedelja ćemo objavljivati različita dokumenta koja se tiču planiranih mera ublažavanja potencijalnih uticaja na životnu sredinu i doprinosa zajednici, uključujući i nacrt Studije procene uticaja na životnu sredinu u postojećem obliku i program otkupa zemljišta.
Projekat Jadar bio bi razvijen na bezbedan i odgovoran način, i uz punu spremnost da se podrži učešće lokalne zajednice u transparentnom praćenju svih uticaja Projekta na životnu sredinu".
Savez ekoloških organizacija Srbije se tada obratio javnosti:
"U svetlu događaja koje smo već i najavljivali i koje smo i očekivali, tačnije postizbornog vraćanja na temu litijuma, mi i dalje stojimo iza onoga što smo već više puta rekli i delom pokazali - litijum se u Srbiji neće kopati.
Da li je naglo vraćanje na ovu temu posledica pritisaka od strane onih kojima se Srbija prodaje, da li je samo skretanje fokusa sa izbornih manipulacija i krađa, konačne predaje Kosova po zadatku ili nečeg trećeg - time se nećemo baviti.
Mi smo tu, kao što smo i bili i kao što ćemo i biti. A, uprkos onome što trgovci našim životima misle, osvešćenih i ohrabrenih građana Srbije sve je više".
"Tokom vikenda protivnici Projekta izneli su više neosnovanih i neutemeljenih optužbi na račun kompanije Rio Tinto. Takvi istupi predstavljaju nastavak prakse u kojoj aktivisti iznose netačne, neosnovane tvrdnje o našoj kompaniji i Projektu Jadar koje pojedini mediji potom prenose bez ikakve provere. Kao primer netačnih i neosnovanih tvrdnji aktivisti su izneli i mediji preneli da će više od 100.000 ljudi biti raseljeno zbog Projekta Jadar. Ovo je apsolutno netačna informacija. Projekat utiče na 52 stalno nastanjena domaćinstva, od kojih je 51 dobrovoljno prodato Rio Tintu. Ova domaćinstva su već preseljena uz sveobuhvatnu podršku naše kompanije.
Kompanija Rio Tinto odlučno negira tvrdnje koje je dovode u vezu sa koruptivnim poslovnim praksama. Mi imamo stroga i jasno definisana pravila poslovanja i ne tolerišemo bilo kakav vid njihovog kršenja, pogotovo kada je reč o korupciji.
Tvrdnje da kompanija Rio Tinto destruktivno utiče na životnu sredinu u svim zemljama u kojima posluje nemaju nikakvog osnova. Redovno informišemo domaću i međunarodnu javnost o našim aktivnostima u Srbiji, ali i o aktivnostima vezanim za naše poslovne operacije u ostalim delovima sveta. Te informacije se dostavljaju nadležnim regulatornim telima, dele kroz komunikaciju sa međunarodnim organizacijama civilnog društva i redovno objavljuju na internet stranici naše kompanije. U to spadaju i podaci koje delimo kada je reč o uticaju naših poslovnih operacija na vodu, zemljište, poljoprivredu i biodiverzitet, kao i podaci o merama za ublažavanje i otklanjanje tih uticaja.
Stalni napori aktivista na plasiranju lažnih, netačnih ili nepotpunih informacija o kompaniji Rio Tinto bez ikakvih dokaza, potpuno narušavaju mogućnost da se na osnovu činjenica raspravlja o ekološkim, ekonomskim i tehnološkim aspektima projekta Jadar. Ovakve neutemeljene tvrdnje sprečavaju da se na celovit i objektivan način sagledaju koristi koje Projekat može da donese.
Projekat Jadar mogao bi da otvori hiljade visokokvalifikovanih i visoko plaćenih radnih mesta u lozničkom kraju, ali i širom Srbije kroz direktno zapošljavanje i podršku lokalnim preduzećima. Opština Loznica ostvarila bi znatnu direktnu korist od rudne rente i poreskih doprinosa koji bi mogli da budu reinvestirani u dalji infrastrukturni i ekonomski razvoj. Projekat takođe može da podstakne i nova ulaganja u druge sektore zelene ekonomije u Srbiji što bi povećalo zaposlenost i bruto društveni proizvod, i podstaklo dalji razvoj domaćih kadrova i radnih veština.
Kompanija Rio Tinto je javno istakla da nastavlja da komunicira sa svim zainteresovanim stranama. U sklopu toga smo u proteklih šest meseci, u Loznici i okolnim mestima, organizovali javne sastanke kojima je prisustvovalo preko 2.500 članova zajednice i na kojima smo bili u prilici da vodimo konstruktivne, pozitivne diskusije. Svaki od tih događaja bio je otvoren za širu javnost uključujući udruženja.
Kako bismo pokazali spremnost na otvorenu diskusiju, takođe smo spremni da javno objavimo nacrt Studije procene uticaja na životnu sredinu u trenutno postojećem obliku da bismo dodatno podržali javni dijalog o Projektu Jadar. Naglašavamo da je regulatorni proces koji podrazumeva i javni uvid prekinut u januaru 2022. godine.
Projekat Jadar bio bi razvijen na bezbedan i odgovoran način, i uz punu spremnost da se podrži učešće lokalne zajednice u transparentnom praćenju svih uticaja Projekta na životnu sredinu. Kako bismo sprečili dalje širenje lažnih informacija i optužbi, i zaštitili reputaciju naše kompanije, koristićemo sve dostupne pravne mehanizme".
Ova postizborna invazija saopštenjima Rio Tinta usledila je nakon izborne 2023. u Srbiji, kada je Rio Tinto tokom cele godine objavio svega šest obaveštenja:
Obaveštenje za javnost u vezi sa navodnim aktivnostima kompanije Rio Tinto u Srbiji, 10. novembar
Obaveštenje za javnost u vezi sa netačnim informacijama o navodnim aktivnostima Rio Tinta, 9. novembar
Rio Sava je počela radove na uklanjanju građevinskih elemenata tradicionalne arhitekture, 20. septembar
Obaveštenje za javnost povodom netačnih navoda udruženja „Zaštitimo Jadar i Rađevinu“, 25. avgust
Obaveštenje za javnost povodom netačnih informacija o Projektu „Jadar“, 7. avgust
Trenutni status projekta Jadar - Intervju sa Marijanti Babić, 4. avgust
Prećutano u saopštenjima Rio Tinta
U saopštenjima Rio Tinta koja smo preneli u celini uporno se ponavljao poziv na "dijalog", što ostaje zabeleženo u pretragama na internetu za zainteresovanu javnost, kao neki vid "dokaznog materijala" za učesnika u sporovima koje Rio Tinto vodi protiv države Srbije.
Međutim, upadljivo je da niti jednom rečju nije pomenuto da je traženi dijalog već vođen 2021. godine i to dva danam na već navedenom, najreprezentativnijem mestu - u Srpskoj akademiija nauka i umetnosti (SANU), uz aktivno učešće nepomirljivih strana.
Iz samo Rio Tintu znanih razloga/interesa prećutano je da su među učesnicima skupa bili i predstavnici samog Rio Tinta, koje je predvodila Vesna Prodanović, tadašnja direktorka ćerke firme Rio Tinta Rio Sava, ali i neskrivene pristalice Projekta Jadar, kao što su Zorana Mihajlović, u to vreme ministarka rudarstva ("Litijum je nafta 21. veka"), Dinko Knežević, profesor sa Rudarsko-geološkog fakulteta ("Nije to ništa prljavije od poljoprivrede"), Aleksandar Jovović, profesor sa Mašinskog fakulteta ("Svaki projekat ima uticaj na životnu sredinu, ali taj uticaj može da se kontroliše"). Njihovi stavovi ostali su trajno zabeleženi u publikaciji SANU.
Nauka spram Rio Tinta
Otvaranje kopova, formiranje deponija, eksploatacija podzemnih voda, tretman rude sumpornom kiselinom, izgradnja pristupnih saobraćajnica i trajna promena namene prostora, nepovratno će izmeniti i degradirati postojeću sliku predela i ugroziti biodiverzitet. Eventualni početak eksploatacije minerala jadarit podrazumeva masivne zemljane radove, sleganje terena na gotovo 900 hektara i zatrpavanje vršnog dela sliva potoka Štavica.
Nepovratno će biti uništen značajan potencijal već determinisane turističke regije, sa značajnim lokalitetima od kulturno-istorijskog i duhovnog značaja. Raseljavanje stanovništva, trajna eliminacija mogućnosti za naprednu i profitabilnu poljoprivrednu proizvodnju, stalan rizik od zagađenja vazduha, vode i zemljišta, suštinski umanjuju ekonomsku i ekološku perspektivu Rađevine, deo je onoga što je rekao prof. dr Ratko Ristić sa Šumarskog fakulteta.
Lokacija projekta „Jadar“ je na samo 15 kilometara od centra Loznice. Dosadašnji međunarodni renome kompanije „Rio Tinto“, odnosno lokalne filijale pod imenom „Rio Sava“, ne ulivaju poverenje po pitanju bezbednosti proizvodnih procesa, zaštite životne sredine i tretmana radnika. Posebno je nejasna korist za državu Srbiju, ukoliko se uopšte može govoriti o bilo kakvoj kompenzaciji za tako masivnu degradaciju prostora i trajan rizik po zdravlje i bezbednost stanovništva, podvukao je Ristić, predstavljajući degradaciju prostora u okviru projekta Jadar.
Govoreći o ulozi litijuma u energetskim tehnologijama i alternativama, prof. dr Branimir Grgur sa Tehnološko-metalurškog fakulteta naveo je da sistemi na bazi litijuma imaju izuzetne električne karakteristike, ali i niz nedostataka. Jedan od bitnijih je visoka cena usled rasprostranjenosti rezervi litijuma, koje se procenjuju na 10–12Mt, i kobalta, čije su realno isplative rezerve oko 7Mt.
Za pogon automobila neophodno je ~0,16kg Li po kW. Prema studiji Rio Tinta da ležište kod Loznice može dati oko 60kt Li2CO3 ili ~5,7kt Li godišnje, jednostavnom računicom se može dobiti broj automobila (100–50 kWh) od oko 700–350 hiljada godišnje ili od 28,5 do 14,2 miliona tokom 40-godišnje eksploatacije. Kao primer može poslužiti činjenica da je godišnja proizvodnja automobila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem reda 100 miliona, pojasnio je Grgur.
Kao alternativa litijum-jonskim, mogu se razmatrati natrijum-jonski akumulatori, sa nešto lošijim karakteristikama, ali daleko nižom cenom. S obzirom na to da razvoj litijum-jonskih akumulatora traje već 50 godina sa ogromnim ulaganjima, natrijum-jonski sistemi bi mogli u skorijoj budućnosti da postanu ozbiljna alternativa litijum-jonskim akumulatorima. Takođe, cink-jon, gorivni galvanski spregovi, protočni redoks-akumulatori i punjivi sistemi na bazi metal-vazduha se mogu razmatrati kao alternative litijum-jonskim akumulatorima.
O mogućim uticajima rudnika, ekstrakcije i deponije projekta Jadar na zdravlje lokalnog stanovništva na skupu u SANU je govorio prof. dr Petar Bulat sa Medicinskog fakulteta i Instituta za medicinu rada Srbije. Naveo je da je jasno, na osnovu podatka da je koncentracija litijuma u jadaritu 7,28%, da se mora naći način za odlaganje velike količine (prema proceni investitora, oko 1,4 miliona tona) industrijskog otpada, u kome se primarno očekuju arsen, bor, kadmijum, hrom, olovo, živa, nikl i cink. Pored toksičnih metala, na zdravlje lokalnog stanovništva i zaposlenih mogu uticati i čestice prašine (PM2,5 i PM10), buka, a u početnom periodu eksploatacije i potresi usled miniranja.
Pri razmatranju potencijalnih efekata po zdravlje mora se imati u vidu da će se u budućem postrojenju nalaziti velike količine sumporne i hlorovodonične kiseline, te u slučaju akcidenta može doći do nesagledivih posledica po zdravlje lokalnog stanovništva, upozorio je Bulat.
Analizirajući kontrolu regulatornog procesa i troškove zaštite životne sredine, dr Jagoš Raičević iz Instituta za nuklearne nauke "Vinča" istakao je da u Srbiji ne postoji nezavisno regulatorno telo koje bi se bavilo rešavanjem problema zaštite životne sredine (ZŽS). Stoga je neophodno formiranje relevantnog tela koje treba da zameni mnogobrojne (nepoznate) tehničke komisije i/ili radne grupe i probleme zaštite životne sredine sa nivoa anonimnih autorskih ugovora izvede na nivo kompetentnih institucija. Nekonzistentna domaća legislativa ne garantuje osiguranje kvaliteta i učešće javnosti u ZŽS, a posebno sprečavanje sukoba interesa u procesu donošenja odluka o projektu Jadar.
Raičević je naveo primer: upoređeni su postupci kontrole izgradnje velike deponije industrijskog otpada projekta Jadar sa površinskim odlagalištem veoma niskoradioaktivnog otpada. Takođe je istaknuto da se ustanove i pojedinci koji su učestvovali ili učestvuju u realizaciji projekta Jadar ne mogu baviti ocenom njegovog kvaliteta, tj. ne mogu biti u poziciji da ocenjuju sami sebe, što se može ispuniti jedino kvalitetnim učešćem sveukupne zainteresovane javnosti.
Druga i važnija poruka prezentacije je predlog da zaključak dvodnevnog skupa u SANU mora biti inicijacija Vladinog projekta, sa zadatkom da verifikovanim metodama i prema najvišim svetskim standardima izvrši sveobuhvatnu i detaljnu analizu uticaja projekta „Jadar“ na životnu sredinu, uzimajući u obzir cenu koštanja svih faza njegovog životnog ciklusa: od izgradnje rudnika i eksploatacije, do njegovog zatvaranja i sanacije i remedijacije svih korišćenih prostora, zaključio je Raičević.
I snimak skup u SANU (u celini traje oko devet i po časova) može da se pregleda na našem portalu.
Komentara: 0